Научная статья на тему 'БАДИИЙ АСАРДАГИ “天” СЎЗИНИНГ ТАРЖИМА МАТНИГА ТРАНСФЕР БЎЛИШИ НАТИЖАСИДА ПАЙДО БЎЛГАН АССОЦИАЦИЯ МАСАЛАСИ'

БАДИИЙ АСАРДАГИ “天” СЎЗИНИНГ ТАРЖИМА МАТНИГА ТРАНСФЕР БЎЛИШИ НАТИЖАСИДА ПАЙДО БЎЛГАН АССОЦИАЦИЯ МАСАЛАСИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
51
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
маданият / трансфер / ассоциация / реалия / бадиий асар таржимаси. / culture / transfer / association / reality / translation.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Шамсиева, Барнохон

Дунё тилшунослигида тилдаги муайян миллий-маданий белгилар орқали инсонда ижтимоий, маданий, диний омиллар таъсирида шаклланган тушунчалар, тасаввур ва эътиқодлар ўртасидаги тафовутларни ўрганиш лингвомаданий аспектдаги тадқиқотларнинг марказий муаммоларидан бири саналади. Ушбу мақолада Нацумэ Сосэкининг “Қалб” асарида келган “天” сўзининг трансфер ҳамда унинг натижасида таржима ўқувчисидаги ассоциация масаласи ўрганилди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE PROBLEM OF ASSOCIATION ARISING AS A RESULT OF THE TRANSFER OF THE WORD "tiān" IN THE ARTISTIC WORK TO THE TRANSLATION TEXT

In world linguistics, the study of the differences between the concepts, ideas and beliefs formed in a person under the influence of social, cultural, and religious factors through specific national-cultural signs in the language is considered one of the central problems of research in the linguistic and cultural aspect. In this article, the transfer of the word "天" from Natsume Soseki's "Heart" and its association in the reader of the translation were studied.

Текст научной работы на тему «БАДИИЙ АСАРДАГИ “天” СЎЗИНИНГ ТАРЖИМА МАТНИГА ТРАНСФЕР БЎЛИШИ НАТИЖАСИДА ПАЙДО БЎЛГАН АССОЦИАЦИЯ МАСАЛАСИ»

TRANSLATION FORUM - 2022 VOLUME 2 | SPECIAL ISSUE 28

ФОРУМ ПЕРЕВОДОВЕДОВ-2022 ISSN 2181-1784

TARJIMASHUNOSLAR FORUMI- 2022 ^ SJIF 2022: 5.947 | ASI Factor = 1.7

БАДИИЙ АСАРДАГИ СУЗИНИНГ ТАРЖИМА МАТНИГА ТРАНСФЕР БУЛИШИ НАТИЖАСИДА ПАЙДО БУЛГАН АССОЦИАЦИЯ МАСАЛАСИ

d https://doi.org/10.24412/2181-1784-2022-28-264-270

PhD Барнохон ШАМСИЕВА

Тошкент давлат шаркшунослик университети

barnokhon_hi@yahoo.com

Аннотация. Дунё тилшунослигида тилдаги муайян миллий-маданий белгилар орцали инсонда ижтимоий, маданий, диний омиллар таъсирида шаклланган тушунчалар, тасаввур ва эътицодлар уртасидаги тафовутларни урганиш лингвомаданий аспектдаги тадцицотларнинг марказий муаммоларидан бири саналади. Ушбу мацолада Нацумэ Сосэкининг "Цалб" асарида келган " сузининг трансфер уамда унинг натижасида таржима уцувчисидаги ассоциация масаласи урганилди.

Калит сузлар: маданият, трансфер, ассоциация, реалия, бадиий асар таржимаси.

Аннотация. В мировой лингвистике изучение различий между понятиями, представлениями и убеждениями, сформировавшимися у человека под влиянием социальных, культурных и религиозных факторов, через специфические национально-культурные признаки в языке считается одной из центральных проблем исследований в лингвокультурологический аспект. В данной статье изучался перенос слова » из «Сердца» Нацумэ Сосэки и его ассоциация у читателя перевода.

Ключевые слова: культура, передача, ассоциация, действительность, перевод художественного произведения.

Abstract. In world linguistics, the study of the differences between the concepts, ideas and beliefs formed in a person under the influence of social, cultural, and religious factors through specific national-cultural signs in the language is considered one of the central problems of research in the linguistic and cultural aspect. In this article, the transfer of the word " from Natsume Soseki's "Heart" and its association in the reader of the translation were studied.

Key words: culture, transfer, association, reality, translation.

Бошка динга мансуб халклар адабиёти таржимасида соха мутахассислари учун хамиша турли муаммо ва узига хос мураккабликлар тугдириб келган. Бунда таржимон мехнати икки

баробар купаяди: бир вактнинг узида таржимада аслият мазмунини тулаконли акс эттириши хамда укувчига матнни тушунарли килиш масаласини хал килиш керак булади. Чунки, бошка динга хос -истилох тушунчалар таржимаси укувчи учун мушкуллик тугдирмаслиги баробарида, у эътикод килувчи диний таълимотга зид хам келмаслиги лозим. [5, 8]

Диний реалиялар таржимаси билан боглик макола ва диссертациялар билан танишиш натижасида, таржималарда диний атамалар, эътикодий тушунчалар, пайгамбар ва авлиёлар номи, улар билан боглик муъжиза ва вокеаларга ишоралар таржимасида куплаб хато-камчиликларга йул куйилиши маълум булди. Ф.Сапаеванинг "Махтумкули шеърлари узбекча таржималарининг киёсий тахлили" номли филология фанлари буйича фалсафа доктори (PhD) унвонини олиш учун ёзилган диссертациясида диний-маърифий мазмундаги шеърлари таржималарида таржимонлар томонидан куйидаги айрим камчиликларга йул куйилгани кузатилганлигини таъкидлайди: "мафкура таъсирида диний мазмундаги банду байтларни кискартириб кетиш; хукмрон мафкура туфайли матнларни узгартириш; диний атама-тушунчаларни тушунмай нотугри талкин этиш; илохий китоб, фаришта, пайгамбарлар, авлиёлар ва диний шахслар номини таржимада хато бериш; шеърлардаги айрим нотугри таржима килинган сузларга хаволада хам хато изохлар бериш ва бошкалар.

Т~1 С 1 W С С

Бундай нуксонларни, биринчидан, мафкуравий тазйиклар кучайган шуро замонидаги адабий сиёсат билан, иккинчидан эса, таржимонларнинг ислом динига доир таълимотни пухта эгаллаш учун имкониятлари булмагани билан хам изохлаш уринли булади."[4, 19-20]

РД.Ширинова эса уз диссертациясида диний реалиялар таржимасидаги хато-нуксонларнинг келиб чикиш сабаблари асосан 4 хил деб хулоса килади:

1. бошка халкларнинг диний эътикоди ва урф одатларини етарли даражада билмаслик, мазхабий тафовутларни фаркламаслик;

2. таржима укувчиси савиясини назарда тутиб, аслият матнини атайлаб соддалаштиришга уриниш;

3. хар кандай динга хос истилох-тушунчаларни барча динлар учун умумий булган атамалар билан ифодалаш ёки бундай уринларни таржима жараёнида кискартириб кетиш;

4. таржима асарини узбек хаётига мослаштириш, миллийлаштириш натижаси уларок бошка динга мансуб истилох-тушунчаларни хам исломий атамалар билан алмаштириш [5, 122].

Дархакикат, диний тушунча ва реалияларни таржимада бериш таржимондан катта махоратни талаб килади. Айникса диний реалияларни тугри ифода килишда лисоний бирликнинг услубий вазифасини аниклаш керак булади. Бирок, аслият ва таржима тили, миллати, дини умуман бир-биридан фаркли буладиган булса, адаптацияни четлаб утишнинг имкони йук. Хдттоки, таржиманинг адаптация услуби бундай холатларда, бадиий асарнинг умумий гоясига таъсир утказмаса, таржима асарида коммуникатив эффектни саклаб колишга ёрдам беради хам. Тадкикотда, диний реалиялар таржимасидаги хато-нуксонларнинг келиб чикиши ёки тахлили эмас, балки таржима килинган тайёр матнда амалга ошган маданият трансферига каратилди. Албатта таржимашунослик мутахассиси сифатида таржима сифатига хам уз фикримизни билдириб утамиз.

Маълумки, асар кахрамонлари яшаган Японияда синтоизм ва буддавийлик таълимоти кенг таркалган. Айникса, синтоизм улар учун хам тарих, хам анъана, хам бутун хаёт тарзи демакдир. Буддавийлик таълимотида "ягона яратувчи олий илох' нинг борлигига шубха ва ишончсизлик билдирилади [2, 60]. Синтоизм динида хам шу акида илгари сурилиб, у аждодлар рухига ва табиатга сигинишга ургатади [2, 83]. Тахлил килинаётган "^алб" асарида хам юкоридаги фикрларга далил буладиган бир канча мисоллар учради.

^уйидаги мисолда маънонинг силжиганини кузатиш мумкин:

¿feitK^oto [8,24] [Tenbatsudakara sa' to tsutaete takaku waratta.] "Худонинг жазоси! - жавоб берди устозим ва цщ-цщ уриб кулиб юборди." [3, 15]

Япон тилига даоцизм, конфуцийлик ва буддизм гоялари асосида кириб келган хитой тилидаги T^j тушунчаси "осмон устидаги олам", "курикчи худо" ва шу каби бошка маъноларни узига ичига

R

от

олган [9, 975]. Ушбу гоялар (даоцизм, конфуцийлик, буддизм) ва Япониядаги кадимги - "куёш худоси" эътикоди натижасида

купхудолик мавжуд булиб [9, 976], япон тилида T^j [ten] деганда "осмон", "осмон устидаги олам" ва у билан боглик худолар назарда тутилади. Япон тили матнидаги ^ffiff^*^ ^ [tenbatsu dakara sa] жумласи "самодан юбориладиган жазо" сифатида тушунилиб, ^^ [tenbatsu] сузи илохий кучнинг жазосини назарда тутади. Ва яна буддизмда "бошка динлардан фаркли равишда хеч бир узгармас нарса йук, хатто худо хам узгарувчан, деб уктирилади [6, 233]. Узбек миллатида илохий куч факатгина Яратган билан боглик деган маънода, таржима матнида "худонинг жазоси" деб берилган. Яъни икки тилдаги "худо" тушунчасининг турличалиги юзасидан китобхоннинг асарни укиш жараёнида жазонинг ким ёки нима томонидан берилиши хакидаги ассоциацияси турличадир. Бу таржимада маънонинг тасаввур томонга силжигани натижасида конкретизация амалга ошганини курсатади.

Маданият трансфери китоб укиш жараёнида хам содир булади деган гояга мана шу юкоридаги намунани хам мисол килиб келтириш мумкин. Яъни, китобхон узининг дунё хакидаги тасаввури оркали асарни англайди, тушунади. Н.К.Гарбовскийнинг баён килишича, инсонларга она сути билан кирган тил ва шу тилга сингган маданият хукмронлик килади. Ва мана шу хукмрон тил ва маданият призмаси оркали бошка тилдаги маънолар тушунилади, узга маданият фактлари идрок килинади [1, 11]. Аслида бу мавзу хам алохида маданият трансферининг тадкик килинишга мухтож доираси хисобланади. Бирок, макола мавзусидан четга чикмаган холда ушбу мавзуни кейинги ишларда тадкик килинади.

^о -т^Ш-^Ь^^чЯ-^^ч^ШИ^^о [8, 41]

[Kaette sore o imamadedori tsumikasanete ikaseyou to shita nodesu. Sore ga michi ni tasshi-yo ga, ten ni todokouga, watashi wa kamaimasen.]

"Аксинча уни узи тугри деб билган йулга цайтаришга уаракат цилдим. Бунда у Олий мацсадга эришадими ёки самога етиб борадими - менга бунинг ауамияти йуц эди " [3, 109]

Аслиятдаги ^^ХШ V Ш^Ш^Х[imamade dori tsumikasanete] жумласи узбек тилига сузма-суз "уни аввалгидек туплаб" деб таржима килиниб, таржима матнида "уни узи тугри деб билган йулга" деб берилган. Бу ерда "йул"нинг узбек тилидаги кучма маъноси мукобил сифатида ишлатилган. Мисолнинг кейинги жумласида буддизмга оид M[michi] (йул) сузи келиб, узбек тилига аввалгидек "Олий максад" сифатида таржима килинган ва шу оркали сузнинг диний ахборотини саклашга харакат килган.

Тахлилга тортилган юкоридаги мисолнинг иккинчи кисмида ^ ^^^ 5 ^ [tenni todokouka] бирикмаси узбек тилига "самога етиб борадими" деб таржима килинган. T^j [ten] сузи аввалги тахлил килинган мисолда контекстдан келиб чиккан холда "худо" деб таржима килинган ва ушбу мисолда "само" деб берилган. Чунки, [ten] сузи япон тилида, хусусан буддизмда кенг маънода ишлатилиб, узбек тилида аник эквивалента мавжуд эмас. T^j [ten] сузи асосан буддизм таълимотига оид Рокудога оид биринчи даражали олам хисобланади. Япон тили катта изохли лугатида, 1) Ер устини куршаган мовий фазо. Кенг, кат-кат баланд осмон. Само. 2) Еру-осмон хукмдори. Яратувчи. 3) Табиий белгиланган такдир. Тугилиш ва кайтиш. 4) Буддизмга оид. а) Улимдан кейинги энг яхши натижаларга эришганлар яшайдиган олам, Рокудо оламларидан бири. Шунингдек, жаннат, осмон устидаги дунё. б) ^уёш худоси, ой худоси каби оламни химоя килувчи осмон худоси маъноларини узида жамлайди. Тахлил килинаётган жумладаги Г^^^ ^ 5 [tenni todokouka] бирикмаси буддизм динига эътикод килувчи дустига нисбатан айтилган булиб, изохли лугатдаги буддизмга оид кисмидаги а) бандига маъносига тугри келади. Ушбу бирикма таржима матнида

VJ

"самога етиб борадими " деб таржима килинган. Узбек тили изохли лугатида "само" сузи бир маънода "осмон, фалак" [7, 435] деб изохланган. Араб тилидан узлашган "само" сузи узбек тилида илохий маънони англатмаса-да, матн контекстидан келиб чиккан холда унинг

268

нимага ишора килаётганини тушуниш мумкин. Бирок, япон тилида, хусусан буддизмда чукур маънога эга r^j [ten] сузи кенг маъноли коннотацияга эга булса-да, таржима матнида уз диний ахборотини йукотиб оддий сузга трансфер булиши натижасида ассоциация доираси торайганини кузатамиз.

Бир сузни контекстдан келиб чикиб икки хил таржима килингани таржима китобхонида бошка-бошка тасаввурларни уйготади. Таржимада диний сузларнинг маъноси торайиб оддий сузларга трансфер булиши сузларни сузма-суз таржима килинганида, диний реалияларнинг маъноси изохини баён килинганда, адаптациянинг тушириб колдириш усулидан фойдаланиб таржима амалга оширилганда кузатилди. Бунда сузларнинг диний коннотацияси камайиб, жумлада оддий фалсафий маъноларни ифода килиши кузатилди.

Фойдаланилган адабиётлар.

1. Гарбовский Н.К. Теория перевода, — М.: Изд-во Моск. ун-та, 2007. — С. 11.

2. Диншунослик. - Тошкент: Мехнат, 2004. - Б. 60.

3. Нацумэ Сосэки. «Калб». Жахон адабиёти, № 7(194), 2013. - Б. 94-122.

4. Сапаева Ф.Д. Махтумкули шеърлари узбекча таржималарининг киёсий тахлили. автореф.дис. ...фил.фан.буйича фалсафа доктори (PhD): 10.00.06 / Сапаева Феруза Давлатовна. - Тошкент, 2018. - Б. 19-20.

5. Ширинова Р.Х,. Диний реалияларни бадиий таржимада кайта яратишнинг айрим тамойиллари (Француз адабиётининг узбек тилидаги таржималари мисолида). дис. ... фил.фан.номзоди илмий даражасини олиш учун ёзилган диссертация. - Тошкент, 2002. - Б. 122.

6. Узбекистон миллий энциклопедияси. 2-жилд. Тошкент: «Узбекистан миллий энциклопедияси» Давлат илмий нашриёти, 2001. - Б. 233.

7. Узбек тилининг изохли лугати. 3-жилд. УзР ФА Тил ва адабиёт ин-ти. -Тошкент: "Узбекистон миллий энциклопедияси" Давлат илмий нашриёти, 2006. - Б. 435.

8. Trr^j . Printed in Japan, Shinchousha,1952. - Р. 260.

9. Shogakukan, 1994. - Р. 975.

10. Shamsieva, B. (2022). THE TERM OF TRANSFER IN THE FIELD TRANSLATION STUDIES. In РАЗВИТИЕ НАУКИ, ТЕХНОЛОГИЙ, ОБРАЗОВАНИЯ В XXI ВЕКЕ: АКТУАЛЬНЫЕ ВОПРОСЫ, ДОСТИЖЕНИЯ И ИННОВАЦИИ (pp. 99-102).

TRANSLATION FORUM - 2022 ! R VOLUME 2 | SPECIAL ISSUE 28

OOPYM nEPEBO^OBE^OB-2022 /^V ISSN 2181-1784

TARJIMASHUNOSLAR FORUMI- 2022 ^ SJIF 2022: 5.947 | ASI Factor = 1.7

11. Fatxutdinova, I. A. (2021). TARJIMADA EKVIVALENTLIKNING MULOQOT MAQSADINI IFODALASH VOSITALARI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(Special Issue 2), 140-149.

12. qizi Umarova, M. A. (2021). UZBEK KINSHIP WORDS AND THEIR TRANSLATION INTO URDU LANGUAGE. CURRENT RESEARCH JOURNAL OF PHILOLOGICAL SCIENCES (2767-3758), 2(05), 113-116.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.