Научная статья на тему 'Хитой халқ Республикасида қишлоқ хўжалигини ислоҳ этиш ва озиқ-овқат бозорларини ривожлантиришнинг йўналишлари'

Хитой халқ Республикасида қишлоқ хўжалигини ислоҳ этиш ва озиқ-овқат бозорларини ривожлантиришнинг йўналишлари Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
457
52
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
қишлоқ хўжалиги / экин майдони / озиқ-овқат / сув ресурслари. / agriculture / crop area / food / water.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Муминов Нозим Гаффарович

Мақолада Хитойда қишлоқ хўжалигини ислоҳ этиш ва озиқ-овқат бозорларини ривожлантиришнинг асосий йўналишлари мамлакатда озиқ-овқат хавфсизлигини таъминлаш нуқтаи назаридан таҳлил этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MAIN DIRECTIONS OF AGRICULTURE AND FOOD MARKET REFORMS IN THE PEOPLE'S REPUBLIC OF CHINA

The article analyzes the main directions of reforming the agricultural and food markets in China in terms of food security.

Текст научной работы на тему «Хитой халқ Республикасида қишлоқ хўжалигини ислоҳ этиш ва озиқ-овқат бозорларини ривожлантиришнинг йўналишлари»

Муминов Н.Г.,

Мирзо УлуFбек номидаги Узбекистон Миллий университети «Иктисодиёт» факультети «Иктисодиёт назарияси» кафедраси мудири вазифасини бажарувчи, иктисод фанлари номзоди, доцент

ХИТОЙ ХАЛК, РЕСПУБЛИКАСИДА КИШЛОК ХУЖАЛИГИНИ ИСЛО^ ЭТИШ ВА ОЗИК-ОВКАТ БОЗОРЛАРИНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ЙУНАЛИШЛАРИ

МУМИНОВ Н.Г. ХИТОЙ ХАЛК, РЕСПУБЛИКАСИДА КИШЛОК ХУЖАЛИГИНИ ИСЛОХ ЭТИШ ВА ОЗИК-ОВКАТ БОЗОРЛАРИНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ЙУНАЛИШЛАРИ

Маколада Хитойда кишлок хужалигини ислох, этиш ва озик-овкат бозорларини ри-вожлантиришнинг асосий йуналишлари мамлакатда озик-овкат хавфсизлигини таъмин-лаш нуктаи назаридан тахлил этилган.

Таянч иборалар: кишлок хужалиги, экин майдони, озик-овкат, сув ресурслари.

МУМИНОВ Н.Г. ОСНОВНЫЕ НАПРАВЛЕНИЯ РЕФОРМИРОВАНИЯ СЕЛЬСКОГО ХОЗЯЙСТВА И ПРОДОВОЛЬСТВЕННЫХ РЫНКОВ КИТАЙСКОЙ НАРОДНОЙ РЕСПУБЛИКИ

В статье проанализированы основные направления реформирования сельского хозяйства и продовольственных рынков Китая с точки зрения обеспечения продовольственной безопасности.

Ключевые слова: сельское хозяйство, посевная площадь, продовольствие, водные ресурсы.

MUMINOV N.G. MAIN DIRECTIONS OF AGRICULTURE AND FOOD MARKET REFORMS IN THE PEOPLE S REPUBLIC OF CHINA

The article analyzes the main directions of reforming the agricultural and food markets in China in terms of food security.

Keywords: agriculture, crop area, food, water.

XXI асрнинг иккинчи ун йиллигида озиц-овцат хавфсизли-ги масаласи фацатгина камба*ал мамлакатларнинг эмас, балки ривожланаётган ва, цаттоки, ривожланган мамлакатларнинг долзарб муаммосига айланди. Чекланган таби-ий ресурслардан фойдаланиб муттасил равишда усиб бора-ётган ацолини озиц-овцат ва бошца истеъмол буюмларига булган эцтиёжларини цондириб бориш давлатнинг муцим вазифаларидан биридир.

Кишлок хужалик TapMOf^qa окилона олиб борилаётган иктисодий сиёсатнинг мамла-катдаги баркарор иктисодий усишдаги урни т^рисида Узбекистан Республикаси Пре-зиденти Ислом Каримов куйидаги фикрни билдирган: «...биз ^ишло^ хужалигини исло^ этишда сугориладиган ерларнинг мелиоратив ^олатини тубдан яхшилаш-га ало^ида эътибор бермоедамиз. Бу ва-зифа энг мухим устувор йуналишлардан бири булиб келган ва бундан кейин хам шундай булиб колади. Чунки, кишлок хужалигида ишлаб чикаришнинг самара-дорлиги, мамлакатимизнинг иктисодий ва озик-овкат хавфсизлигини таъминлаш, нафакат кишлок мехнаткашлари, балки бутун Узбекистонимиз ахолисининг мод-дий фаровонлигини ошириш бебахо бой-лигимиз булган еримизнинг унумдорлиги, унинг сифатини мунтазам яхшилаб бориш билан узвий боFликдиp»1. Узбекистонда кишлок хужалиги ресурсларини ислох этиш борасида олиб борилаётган ил-мий тадкикотларда таъкидланишича: «... кишлок хужалиги ерларидан тулик ва са-марали фойдаланиш нихоятда долзарб му-аммо хисобланади. СуFоpилaдигaн ва лал-ми ерлар холатини яхшилаш ва улардан

фойдаланиш самарадорлигини ошириш шу куннинг энг долзарб масалаларидан биридир»2.

Кишлок хужалигини ислох этишнинг Хи-той тажрибасини урганиш, тахлил этиш ва уни бизнинг иктисодиётимизга кул-лаш йуналишларини ишлаб чикиш тад-кикотимизнинг мухим жихати хисобланади.

Хитойда сайёрамиз ахолисининг бешдан бир кисми яшайди ва анъанага кура ушбу мамлакатнинг купчилик кисми кишлок хужалигида банддир. Шу билан бирга Хи-той мамлакат ахолисига нисбатан кишлок хужалиги учун зарур булган чекланган ер ва сув ресурсларига эга.

Жадал амалга ошаётган урбанизация жа-раёнлари натижасида кишлок хужалигига тегишли ерлар сезиларли кискарди: 1997 йилдаги 130 мега гектардан (Мга) дан 2008 йилда 120 Мга гача (1-расм). Аграр ерларнинг янада кискаришининг олдини олиш максадида Хитой хукумати 120 Мга дара-жасида чегара3 урнатиб, миллий кишлок хужалиги ерлари бу чегарадан пасайи-ши мумкин эмаслиги белгиланди. Шунга карамасдан, урбанизация жараёнлари таъ-сири ошиб бормокда, бунда экин етишти-радиган ерларга юк максимум даражага чиккан эди.

1 Каримов И.А. 2015 йилда иктисодиётимизда туб таркибий узгаришларни амалга ошириш, модернизация ва диверсификация жараёнларини изчил давом эттириш хисобидан хусусий мулк ва хусусий тадбиркорликка кенг йул очиб бе-риш - устувор вазифамиздир. / Узбекистан Пре-зиденти Ислом Каримовнинг мамлакатимизни 2014 йилда ижтимоий-иктисодий ривожлантириш якунлари ва 2015 йилга мулжалланган иктисодий дастурнинг энг мухим устувор йуналишларига бaFИшлaнгaн Вазирлар Махкамасининг мажлиси-даги маърузаси. // «Халк сузи», 2015 йил 17 январь.

J Абулкосимов Х.П., Абулкосимов М.Х. Узбекистан кишлок хужалиги ерларидан унумли

фойдаланиш масалалари. // «Иктисод ва молия», 2015, 9-сон. -11-б.

3 Ушбу чегара Хитой Халк Республикасининг 11-беш йиллик (2006-2010 йй.) режасида белгилан-ган эди. Манба: GAIN Report on China. Agricultural Biotechnology Annual. 2012. http://gain.fas. usda.gov; http://knoema.ru/atlas/Китaй/topics/ Земельные-ресурсы/Сельскохозяйственные-и-посевные-площади/Посевные-площади

Экин учун ажратилган умумий майдон (Мга)

1-расм. Хитойда экин учун ажратилган майдонлар (Мга)1

А^оли жон бошига ту^ри келадиган майдон (га/одам)

2-расм. Хитойда сув ресурслари2

Сув ресурсларининг умумий ^ажми (трлн м. куб)

А^оли жон бошига тугри келадиган сув ресурслари (м. куб/одам)

III II И II III

О<НГМГГ)^1ЛЮГ~-00СГ|О<-Н ОООООООООО'-Нт-н

оооооооооооо

Г\|Г\|ГМГМГч|ГМГ\|Гч|Г\|Г\|Гч|Гч|

4000 2000 0

I ■ I ■ ■ I ■ ■ ■ ■ ,СД

т

ОтЧГМГО^ьЛЮГ^ООСПОтЧ

ОООООООООО»-!^-!

оооооооооооо

rj(NlNPjrg(N(N(Nr\|(N(N(N

3-расм. Хитойда ^ишло^ хужалиги ишлаб чи^аришининг усиши3

1 GAIN Report on China. Agricultural Biotechnology Annual. 2012. http://gain.fas.usda.gov; http://knoema. ш/atlas/Китай/topics/Земельные-ресурсы/Сельскохозяйственные-и-посевные-площади/Посевные-площади

2 http://knoema.ш/atlas/Китай/topics/Водные-ресурсы/Водоснабжение-все-население/Население-с-доступом-к-воде-не-обеспечивающим-нормы-санитарной-безопасности-х1000

3 http://www.ereport.ru/articles/weconomy/china2.htm

4-расм. Хитой кишлок а^олисининг жон бошига даромадларининг усиши1.

Аграр ерларнинг сифати тез ёмон-лашмокда. 70% холатда Хитойдаги экин етиштирадиган ерлар паст хосилдор ер-лар категориясига тегишлидир. Ерларнинг чулларга айланиши, ерлар эрозияси, сув ресурслари дефицити, ернинг кисло-талилиги ва ишкорлигининг ошиб бориши кишлок хужалиги учун мос булган ерларнинг 40%ининг кучсизланишига олиб кел-ди. Ерларнинг шурланиши муаммоси мам-лакатнинг шимолий ^удудларида эътибор-га лойикдир. Турли бахолар буйича, ерларнинг 20%и у ёки бу даражада захарли мод-далар билан зарарлангандир.

Табиий ё-гингарчиликлар сони нисбатан камлиги, мавсумий ва табиий узгаришлар вариацияси натижасида Хитой кишлок хужалиги чучук сув етишмаслигига дуч келади. Чучук сув ресурслари умумий хажмининг узгариб туриш холатлари хам мавжуд, бунда узгариб туриш холатлари йилига 30%гача бориши мумкин (2-расм).

Кишлок жойларда яшовчи ахолининг сони 1992 йилда юкори чуккига эришиб, 844 млн кишини ташкил этди, 2012 йилда эса кискариб, 695 млн кишигача камайди. БМТ прогнозлари буйича 2020 йилга ке-либ Хитойнинг кишлок жойларда яшовчи

ахолиси, асосан урбанизация хисобига, яна 100 млн кишига камаяди.

Куп жойларда хосилдорлик узининг юкори чуккисига эришди, чунки Хитой-да аралаш ва зичлашган экинлар ама-лиётидан фаол фойдаланилмокда хамда кишлок хужалик махсулотларининг ген-модификациялашган (ГМ) сортла-ри етиштирилмокда. Ушбу технология-лар х,аддан ташкари зиёд уfитлар, пести-цидлар ишлатилиши ва ирригация ти-зимларига оfирлик тушиши билан бо-глик булиб, унинг натижасида хосилдор ерлар ва сув ресурсларининг камайиши юзага келмокда.

Кайд этилган омилларга карамасдан, Хитойнинг охирги уч ун йиллик давоми-да кишлок хужалигида эришган натижала-ри катта таассурот колдирди. Бунинг саба-би - максадга йуналтирилган давлат томо-нидан куллаб-кувватлаш ва 1970-йиллар охиридаги аграр ислохотлардир (3-расм). Хозирги кунда 1978 йилга нисбатан гушт махсулотлари етказиш 8 баробар, сут - 16 баробар, баликчилик махсулоти - 11 баробар купайган2. Бунинг натижасида кишлок жойларда яшовчи ахолининг даромад-лари 10 баробар усган (4-расм). Хитой кишлок хужалиги эришган юкори даража-

1 http://pandia.ru/text/78/330/1081.php

2 Шу жумладан акваэкинлар махсулотларининг хажми 31 баробар.

5-расм. Хитойда кишлок хужалиги ма^сулотлари ишлаб чикарувчиларини куллаб-кувватлашни

бах,оловчи коэффициент (PSE1)2

млрд.АК|Ш доля фоиз

50

ЖАХОН ИКТИСОДИЁТИ / МИРОВАЯ ЭКОНОМИКА

J.OU 160 140 120 100 80 60 40 20 0 -20 -40

ч-и 35

|-зо

25 |-20 15 10 5 0

|~-5 -10

■ I fr-i-fl-rjfri

\ п' \ t

1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

I I — бюджет маблаглари

- -♦- - — PSE фоизлари, Хитой (унг шкала)

лар иктисодиётнинг бу мухим сохасига йи-рик инвестицияларнинг келиб тушиши на-тижасидир. Фермер капиталига соф реал инвестициялар йилига уртача 9% тезлик билан усди3.

Хитойлик фермерларнинг кишлок хужалиги техникаси билан жихозланиши етти маротаба ошди4. 2012 йилда мамлакатда 5 млн дона катта ва уртача трактор, гуручга ишлов беришга мулжалланган 5 млн дона комбайн ва маккажухорига ишлов беришга мулжалланган 2,3 млн комбайн мавжуд эди5. Ирригация тизими билан куролланган ер майдонлари 37%га усиб, 62 Мга га етди6.

1 PSE - инглизча Producer Support Estimate (%) -кишлок хужалиги махсулотлари миллий ишлаб чикарувчиларини куллаб-кувватлаш даражаси-ни аниклаш учун ИХТТ (Иктисодий хамкорлик ва тараккиёт ташкилоти) томонидан киритилган курсаткич.

2 1пир://кпое1Т1а.шМ^/КитайАор^/Сельское-хозяйство

3 http://www.studfiles.ru/preview/3542308/ page:38/

4 http://www.ereport.ru/articles/weconomy/china2. htm

5 Уша ерда.

6 Уша ерда.

— истеъмолчи маблаглари

—♦— — PSE фоизлари, ИХ|ТТ (унг шкала)

Хитой фермерларини бюджет маблат-лари хисобига куллаб-кувватлаш хажмлари 1990-йиллардан бошлаб мунтазам усиб бормокда. Куллаб-кувватлаш куйидаги шаклларда амалга оширилмокда: дон махсулотлари етказиб берувчиларга бевоси-та туловларни амалга ошириш; ёкилти ва утитлар нархларини усиши эвазига компенсация; технологик жихатдан такомил-лаштирилган урут турларидан фойдаланув-чи фермерларни ратбатлантириш; ускуна ва техника сотиб олиш учун субсидиялар бериш. Аста-секин Хитойда фермерларни куллаб-кувватлаш даражаси Иктисодий хамкорлик ва тараккиёт ташкилоти (ИХТТ -OECD) мамлакатларидаги уртача даражага етиб колди (5-расм).

Кишлок хужалиги катта хажмда куллаб-кувватланишига карамасдан, мамлакат ичидаги барча механизмлар Жахон сав-до ташкилоти (ЖСТ) олдида кабул килин-ган мажбуриятларга тулик мос келади. «Яшил сават» дастури доирасида Хитой 100 млрд АК,Ш долларини аграр секторни куллаб-кувватлашга йуналтирди. «Сарик

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2016, 2

caBaT» gaciypw goMpacMga aHMK Typgarw Kwm^noK xyxa^Mm MaxcynoinapwHM wm.na6 4M^apyB4M^apra 6epM.naeiraH cy6cwflMfl.nap xaMM Mm^a6 4M^apM^aeTraH MaxcynoTHMHr 8,5% xaxMMra TeHr 6ynflM.

Xa^oH 6aHKM MaunyMoinapwra Kypa, Xw-TOMga KaM6aFa^MK ^erapacwgaH naciga 6ynraH a^o^M ynymw 1992 MM^flam 64%gaH 2009 MM^ga 12%ra^a nacaMgw. EyHra acocaH ym6y gaBpga ^wm^o^ xyxa^MrMHMHr xaga^ pMBox^aHMmM mmkoh 6epgM.

Y3 HaB6aTMga, ^wm^o^ xyxa^wrMga yHyM-gop^MKKa xmtom xyKyMaTMHMHr M^MMM-Tex-Ho^norwK TapaK,K,MeT HaiMxa^napwra ^apa-TM^raH cwecaTM эвaзмra эpмmм^flм. MaM^naKaT arpap ceKTopwHMHr yMyMMM yHyMflop^nwrwra m^mmm TaflK^KoT^ap, TexHo.nomfl.nap Ba mh-нoвaцмfl.napнмнr ynymw 55% gapaxacwga 6a^o^aHMoKfla (wc^noxoinap 6omwga 6y KypcaTKM4 27% эflм)1.

xmtom Kum^oK xyxa^nwrnHMHr fOKcaK MyBa^aKMainapw Kaiopwra rypy^, xyxopw, pancHMHr rw6pMg copinapw, Bt-naxiaHMHr 3apapKyHaHga xamapoinapra 6apKapop Kap-mu TypyB^M reH TaKoMM^amraH BapwaHina-pMHMHr2 KeHr TapKa^wmMHM KMpMTMm MyM-kmh. MagaHwM^amraH ycMMMKnapHMHr reH TaKoMM^amraH HaB^napwHM wm^a6 4MKum Ba xopwtf этмm cwecaTM $ao.n aMa^nra omw-pw^Mmw HaTMxacMga xmtom reH TaKoMM^n-^amraH ycMMMKnap eTKa3Mm 6yMw4a gyHe-ga 6-ypMHra 4mkm6 o^gw, ynapHMHr yMyMMM экмн MaMgoH^apw 4 Mra ra3 TeHrgwp. K,wm-^ok xyxa^wrw экмн.napмнмнr TexHo^norwK TaKoMM^^amTMpw^raH HaB^napw xaMM экмн-^apHMHr 95%mhm TamKM^n этмoкfla. OaH Ba TexHo.norwfl.nap ycMM.nwK Ba 4opBa.napHM

1 China Science and Technology Development Report. Ministry of Science and Technology of the People's Republic of China (MOST). Beijing: Chinese S&T Literature Press, China 2006 (https://www. loc.gov/rr/scitech/tracer-bullets/scitechchinatb. htiril#technical)

2 XuToMga eiuwiupa.neiraH naxiaHMHr 75%u reH Moflu^uKauua^amiupu^raH naxTa x,uco6.naHaflM.

3GAIN Report on China. Agricultural Biotechnology

Annual. 2012. http://gain.fas.usda.gov

купчилик касалликлардан сакламокда ва зараркунанда хашаротларнинг купайиб кетишини назорат к,илиш имконини бермокда.

2008 йилда Хитойда усимликларнинг янги биотехнологик турлари ва кишлок хужалиги хайвонларининг касалликка чи-дамли наслларини ишлаб чикиш буйича дастур амалга оширила бошланиб, унинг бюджети 12 йил учун 3,5 млрд АК.Ш дол-ларга тенг эди. Олимларнинг фикрича, реал бюджет хажми бирламчи эълон килинган бюджет хажмидан ошиб кетади. Хитой узининг ген такомиллашган усимликлари буйича тадкикотлари ва уларни тижорат-лаштириш масалалари хар доим хам ижо-бий натижаларга олиб келмагани учун, 2004 йилдан импорт учун мулжалланган сертификатланган трансген усимликлар руйхатини кенгайтира бошлади (1-жадвал). Факатгина 45% хитойликлар супермаркет-ларда эркин равишда ГМ-махсулотларни сотиб олиш мумкинлиги хакида ахборотга эгалар.

2001 йилда Хитойнинг ЖСТга аъзо булишидан бошлаб ташки савдо айланма-сининг купгина тенденциялари сезилар-ли даражада узгарди, Хитой бозори баъзи турдаги махсулотлар учун очикрок булди, шу жумладан ёF-мой махсулотлар учун хам. Чучка гушти, сут махсулотлари, жухори ва шакар импорти сезиларли даражада усди. Аграр махсулотлар импортига тобелик 6%дан 13%гача усди. Ушбу секторда савдо балансининг соф дефицити 2011 йилда-ги 18,5 млрд АКШ долларидан 2012 йилда 31 млрд АКШ долларигача усди4.

Балик махсулотларини ишлаб чикариш ва экспорти буйича Хитой анъанавий равишда дунёда етакчилик килмокда. Шу билан бирга экспорт килинаётган балик махсулотларининг асосий кисми аввал

4 http://knoema.ru/atlas/Китай/topics/Внешняя-торговля/Экспорт/Экспорт-товаров-и-услуг

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2016, 2

1-wagBa.n. Xmtom k.mw.aok, xywa^uru Ba3up^uru TOMOHugaH MMnopT K,u.nMwra pyxcaT 6epu.nraH reH

мoflм$aкмцмfl.пawтмpм.пraн Max.cynoT.nap (2012 Mu.n MapT omm x.o.naTura)1

rM-Ma^cynoï Mmnaö MMKyBMMnap BuoxaB^cM3nMK cepTM^MKaTM

naxTa MON88913 Monsanto 2007-2012

naxTa 531 Monsanto 2008-2013

naxTa 1445 Monsanto 2008-2013

Coa GTS40-3-2 Monsanto 2009-2012

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Xyxopu 59122 Du Pont 2009-2012

Xyxopu TC1507 Syngenta 2009-2012

Xyxopu M0N810 Monsanto 2009-2012

Xyxopu MON863 Monsanto 2009-2012

Xyxopu BT176 Syngenta 2009-2012

Xyxopu BT11 Syngenta 2009-2012

Panc Topas19/2 Bayer 2009-2012

Panc MS1Rf1 Bayer 2009-2012

Panc MS1Rf2 Bayer 2009-2012

Panc GT73 Monsanto 2010-2013

Coa A2704-12 Bayer 2010-2013

Xyxopu NK603 Monsanto 2010-2013

Xyxopu M0N88017 Monsanto 2010-2013

Coa 356043 Du Pont 2010-2013

Coa MON89788 Monsanto 2011-2014

Xyxopu M0N89034 Monsanto 2010-2013

naxTa 15985 Monsanto 2011-2016

naxTa GHB614 Bayer 2010-2015

Xyxopu MIR604 Syngenta 2011-2014

Xyxopu GA21 Syngenta 2011-2014

naxTa LL Cotton25 Bayer 2011-2016

Xyxopu BT11xGA21 Syngenta 2011-2014

Xyxopu T25 Bayer 2012-2015

Panc Oxy-235 Bayer 2012-2015

Panc T45 Bayer 2012-2015

Panc Ms8Rf3 Bayer 2012-2015

KaHg naBnaru H7-1 Monsanto 2012-2015

Coa 305423 Pioneer 2011-2014

MaMnaKaTra MMnopT KMnuHraH öanuKHM KaMTa umnaHraH kmcmm экaнnмrмнм TatKMg-nam 3apyp.

Xmtom acan umnaö 4MKapum öyMu^a cy3cM3 eTaK^unuK KunMoKga2. By x,on EBpona MTTM^OKM MaMnaKaTnapu Ba AKWga 2006-

1 http://www.epochtimes.ru/kitajskie-vlasti-aktivno-prodvigayut-gmo-98942921/; http://www. medsite.com.ua/gmo_news_449.html; http://ma-mi-mar.livejournal.com/1513230.html

2 USAID (2012). The World Market for Honey. Market Survey № 1. September 2012. www.fintrac. com

2011 Munnapga acanapunap nonyn^ua-cMHMHr MyKOTunumu HaTMxacuga Ky3aTM-na öomnaHgu3. 2010 Munga Xmtom 398 MMHr TOHHa4 acan umnaö 4MKapu6, y3 KeTMgaH Ty-pyB4M TypKMa (81 MMHr ToHHa), AK.W (80 MMHr ToHHa) Ba yKpaMHa (71 MMHr ToHHa)HM ce3Mnapnu gapaxaga opTga Kongupgu. Acan-

3 MacanaH, AKWga 2010-2011 Munnapga 30% acanapunap Hoöyg öyngM. ByHMHr acocuM caöaöna-pu: XMMMKaTnap Ba necTMUMgnapgaH KeHr ^oMgana-HMm, KacannMKnap, napa3MTnap Ba KonoHManapHM 6y3Mm cMHgpoMM (CCD).

4 AyHë öyMuMa umnaö MMKapuwHMHr 26%m.

MKTMCOfl BA MOMA / 3KOHOMMKA M OMHAHCbl 2016, 2

аричилик махсулотлари асосан ЕИ, АК.Ш ва Японияда сотилиб, уларнинг умумий им-порти йилига 300 минг тоннани ташкил этади1.

Хитой дунёдаги асал импортининг 40%ини таъминлайди2. Шу нарса кайд килинмокдаки, Хитой асали таркибида ан-тибиотиклар (масалан, хлорамфеникол) мавжуд булиши мумкин, чунки ушбу до-рилар 1990-йиллар охирида асалари оила-ларидаги эпидемик касалликларга к,арши кулланилган эди.

ИХТТ (OECD) экпертларининг таъкид-лашича, 2022 йилга келиб Хитойда дон махсулотлари (гуручдан ташкари) импор-ти усиб кетади. Уша даврга келиб буFдой импорти 2,8 мега тонна (Мт), ем-озука импорти 13 Мт ни ташкил этади3. Мам-лакатга олиб кирилаётган жухорининг хажми хукуматнинг ишлаб чикариш максадларидаги маис (жухори)нинг импорти хажмидан келиб чикади.

ЁF-мой махсулотлари импортининг сези-ларли усиши кутилмокда. 2022 йилга келиб ушбу курсаткич 83 Мт ни ташкил этиши, базавий даврга нисбатан 43% усиши тах-мин килинмокда. Шу жумладан, усимлик ёFи импорти 11,4 Мт гача усади. Шакар импорти 2,6 Мт ни ташкил этади. Хитойда шакар захиралари усиб бориб, 2012 йилда 4.1 Мт га етди4.

Пахта плантациялари майдонларининг кискариши х,амда прогнозлаштирилаёт-ган хосилдорликнинг пасайиши натижаси-да пахта етиштириш секин-аста кискариб боради. Пахта етиштиришга ажратилган ерлар майдони 20%га кискариб, 4 Мга ни ташкил этади. 2022 йилга келиб хосилдорлик 1,4 т/га даражасида булади5.

1 1пир://кпое1Т1а.шМ^/КитайАор^/Сельское-хозяйство/Внутренняя-поставка-Общее-количество

2 Уша ерда.

3 Уша ерда.

4 Уша ерда.

5 Уша ерда.

Хитойда гушт импорти йиллик уртача 3% суръат билан усади ва 2022 йилга келиб 1,7 Мт ни ташкил этади6. Бунга мам-лакат ахолиси даромадларининг усиши ва даромадлар буйича талабнинг юкори эла-стиклиги ёрдам беради. Мол гушти импорти энг юкори суръатлар билан усади - уртача йиллик 7%7. Хитой анъанавий ра-вишда чучка гушти етиштиришда узини-узи таъминламокда. Чучкалар сони 550 млн бошгача усади ва албатта, экологияга кушимча таъсирини утказади.

2022 йилга келиб Хитойда сут махсу-лотлари истеъмоли 38%га усади. Бунда ушбу даврда импорт 60%га усади. Хитой асосан курук сут импорт килади, у барча импорт килинаётган сут махсулотларининг 90%ини ташкил этади8.

Бахолашларни амалга ошириш ва прог-нозларни тузишда олдиндан белгиланиши кийин булган омилларни хам хисобга олиш зарур. Масалан, глобал исиш натижасида Хитойда уртача харорат 2020 йилга келиб 1,3-2,1°С га усиши мумкин9. Бунда исиб ке-тишдан келиб чиккан иклимий узгаришлар Хитой кишлок хужалиги хосилдорлигининг 14-23%гача кискаришига олиб келиши мумкин.

Хулоса килиб айтиш мумкинки, охир-ги ун йилликларда Хитой кишлок хужалик махсулотлари ишлаб чикаришда асосий максадларга самарали равишда эришди. Бунда мамлакат ушбу усиш суръатларини саклаган холда, аграр секторда баркарор ривожланишни таъминлаш учун кишлок хужалигининг давлат томонидан куллаб-кувватланишини ошириши зарур. Тахмин-ларга кура, Хитой аста-секин аграр бозо-рини оча бошлайди ва кишлок хужалиги глобализация жараёнлари таъсирини бе-восита сезадиган булади.

6 Уша ерда.

7 Уша ерда.

8 Уша ерда.

9 http://www.pogodaiklimat.ru/news/11151/

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2016, 2

By Ba3MaTga Y36eKMcToH ^um^o^ xyxa-nMrnga aManra omupunaeTraH Mcnox,oTnap, xyMnagaH, 4yKyp TapKM6MM y3rapumnapra KeHr mmkoh apaTMnagu ByHga Ha^aKaT экспopт6oп Max,cynoTnap MMKgopMHM KynaM-TMpMm, 6anKM Max,cynoTHM ca^nam MH^paTy-3MnManapM, yHM K,aflOK,nam Ba 6omnaHfM4 KaMTa-Mmnam notfMX,anapMHM aManra omM-pumra cap^naHraH capMoanapHM экcпopт

XMco6MflaH y3MHM oKnam mmkohmatm ro3a-ra Kenagu BomKa Myx,MM Macana myHgaH M6opaTKM, aKMH opaga OapfOHa boammcm-ra o^MnaflMraH TeMMp Myn1 Ba yHMHr Xmtom-ra 6ofnaHMWM 6unaH 6oFnMK capMoanap Y36eKMcroH KumnoK xyxanwrn Max,cynoTnapM экcпopтм x,Mco6wra y3MHM oKnam mmkohmat-napMHM apaTagu

Aga6ue™ap:

1. KapuMoB M.A. 2015 Munga uKTucogueTUMU3ga Ty6 TapKu6uM y3rapumnapHu aManra omupum, мo,цepнuзaцua Ba guBepcu^u^ua xapaeHnapuHu u3^un gaBoM BTTupum x,uco6u,gaH xycycuM MynK Ba xycycuM Tag6upKopnuKKa KeHr Myn o^u6 6epum - ycryBop Ba-3u^aMU3flup. / Y36eKucroH npe3ugeHTu McnoM KapuMoBHUHr MaMnaKaTUMU3Hu 2014 Munga uxtumouM-uktucoauM puBoxnaHTupum aKyHnapu Ba 2015 Munra MynxannaHraH uKTucoguM gacrypHUHr 3Hr Myx,uM ycTyBop MyHanumnapura 6afumnaHraH Ba3upnap Max,KaMacuHUHr Maxnucugaru Matpy3acu. // «XanK cy3u», 2015 Mun 17 aHBapb.

2. A6ynKocuMoB X.n., A6ynKocuMoB M.X. Y36eKucroH KumnoK xyxanuru epnapugaH yHyM-nu ^oMganaHum Macananapu. // «Mktucoa Ba Monua», 2015, 9-coH. -10-16-6.

3. GAIN Report on China. Agricultural Biotechnology Annual. 2012. http://gain.fas.usda.gov

4. USAID (2012). The World Market for Honey. Market Survey № 1. September 2012. www. fintrac.com

5. China Science and Technology Development Report. Ministry of Science and Technology of the People's Republic of China (MOST). Beijing: Chinese S&T Literature Press, China 2006 (https://www.loc.gov/rr/scitech/tracer-bullets/scitechchinatb.html#technical)

6. http://knoema.ru/atlas/KuTaM/topics/BHewHaa-ToproBna/3KcnopT/3KcnopT-ToBapoB-u-ycnyr

7. http://knoema.ru/atlas/KuTaM/topics/BoAHwe-pecypcw/BoflocHa6xeHue-Bce-HaceneHue/HaceneHue-c-AocTynoM-K-BoAe-He-o6ecne4UBaw^UM-HopMW-caHUTapHoM-6e3onacHocru-x1000

8. http://knoema.ru/atlas/KuTaM/topics/3eMenbHwe-pecypcw/CenbcKoxo3aMcTBeHHwe-u-noceBHwie-nno^agu/noceBHwie-nno^aflu

9. http://knoema.ru/atlas/KuTaM/topics/CenbcKoe-xo3aMcTBo

10. http://knoema.ru/atlas/KuTaM/topics/CenbcKoe-xo3aMcTBo/BHyTpeHHaa-nocTaBKa-06^ee-Konu^ecTBo

11. http://pandia.ru/text/78/330/1081.php

12. http://www.anhor.uz/events/15-aprelya-2016-goda-perviy-poezd-proedet-v-dolinu-po-tonnelyu (MypoxaaT caHacu 26.02.2016)

13. http://www.epochtimes.ru/kitajskie-vlasti-aktivno-prodvigayut-gmo-98942921/;

14. http://www.ereport.ru/articles/weconomy/china2.htm

15. http://www.medsite.com.ua/gmo_news_449.html; http://ma-mi-mar.livejournal. com/1513230.html

16. http://www.pogodaiklimat.ru/news/11151/

17. http://www.studfiles.ru/preview/3542308/page:38/

1 http://www.anhor.uz/events/15-aprelya-2016-goda-perviy-poezd-proedet-v-dolinu-po-tonnelyu (MypoxaaT caHacu 26.02.2016)

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.