Научная статья на тему 'HISTORY STUDY OF ARCHAEOLOGICAL SITES PAMIR'

HISTORY STUDY OF ARCHAEOLOGICAL SITES PAMIR Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
85
19
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПАМИР / ДОРЕВОЛЮЦИОННЫЙ ПЕРИОД / ИССЛЕДОВАТЕЛИ / АРХЕОЛОГИЯ / КРЕПОСТЬ / ПАМЯТНИКИ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Шоинбеков Фируз

В статье по данным, сведениях, отчетах и путевых дневников путешественников XIX- начала XX вв. рассматривается история археологическое изучение древних памятников Памира.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ИЗ ИСТОРИИ ИЗУЧЕНИЕ АРХЕОЛОГИЧЕСКИХ ПАМЯТНИКОВ ПАМИРА

This article is cievotecl to the ancient monuments of the Badachshan and also you can find this notis of the travelles in the Х1Х - ХХ centries.

Текст научной работы на тему «HISTORY STUDY OF ARCHAEOLOGICAL SITES PAMIR»

SOCIO - ECONOMIC DEVELOPMENT OF THE GARM REGION IN THE FIRST HALF OF

THE 50-IES OF XX CENTURY

The article deals with the study of social and economic development of the former Garm region of the Republic of Tajikistan. Author leads to the results of a study of the problem points out that, despite a number of shortcomings and omissions in the form of government, the socialist system of management for the shortest period of 1924. until 1956. radically changed the social face of the mountain villages, and the relatively high raised the region's economy.

Keywords: Garm, the economy, agriculture, farm, farming.

Сведения об авторе: Наврузов Голибшо, старший преподаватель кафедры истории таджикского народа Педагогического института Таджикистана в Раштском районе, e-mail: nav_ghalebsha@yandex.ru

About author: Navruzov Golibsho, senior teacher of the chair of history of Tajik people, Pedagogical Institute of Tajikistan in Rasht region

АЗ ТАЪРИХИ ОМУЗИШИ ЁДГОРИХОИ АРХЕОЛОГИИ ПОМИР

Шоинбеков Ф. Н.

Донишгоуи миллии Тоцикистон

Дар сарчашмахои хаттй оид ба Бадахшон аввалин маротиба дар сафарномахо ва ёддоштхои муаллифони Юнони Кадим, сайёхатчиёни чину араб ва асрмиёнагии аврупой маълумоти мухтасар ва дар аксар маврид берун аз вокеият дода мешавад.

Дар чоряки дуюми асри XIX, вакте ки ракобати Англия ва Россия дар масъалаи Осиёи Миёна чиддан огоз мегардад, аз хар ду чониб ба ин минтака экспидитсияхои характери харбй - сиёсй дошта, фиристонда шуданд, ки дар айхати онхо олимони машхур низ иштирок намуданд. Бояд кайд кард, ки дар мархилаи то инкилоб ба гайр аз бостоншиноси венгриягй А.Стейн ба Бадахшон дигар ягон мутахассиси сохаи археология кадам нагузоштааст ва хафриётхои максадноки бостоншинсй хам гузаронда нашудаад, аммо ин маънои онро надорад, ки ёдгорихои таърихии Бадахшон тамоман омухта нашудаанд, зеро як катор олимони аврупой аз чумла Т.Гордон, Свен Гедин, А.Херман, О. Олуфсен ва А.Стейн дар вакти сайёхат дар бораи бисёр ёдгорихои таърихй маълумот дода, хато ба кадом давра мутааллик будани онхоро низ маълум намудаанд [1, с. 19]. Дануз дар охири карни Х1Х оид ба арзиши ёдгорихои таърихии Помир шаркшиноси рус И. Минаев чунин кайд намуда буд: «Таърихи кадимаи саргахи дарёи Окс (Амударё) то хозир навишта нашудааст, агар масъалаи омузиши таърихи кадимаи он ба рох монда шавад он танхо дар асоси ёдгорихои модии ин манотик маълум мегардад [2, с. 213].

Сабаби дигари ташкил ёфтани экспедитсияхо ва саёхатхои хоричй ба Бадахшон ин муайян ва пайдо намудани мавкеи чойгиршавии Кухи Лаъл мебошад. Солхои 1831-1832 саёхатчии англис А.Борнс, ки ба воситаи хатсайри Кобул - Диндукуш ва баъд Кундуз -Бухоро -Марв - Форс саёхат намудаст, тибки маълумоти пурсучуй дар бораи аник чойгиршавии кони Кухи Лаъл хабар медихад, ки он дар сохили дарёи Окс наздикии Шугнон дар махалли бо номи Еорон вокеъ гардидааст [3, с. 44]. Соли 1837 саёхатчии дигари ангилис Ч,он Вуд дар бораи Кухи Лаъл маълумоти дакиктар чамъ менамояд. У соли 1837 ба Вахон сафар карда, аз сабаби хунукй ва барфи зиёд ба кони Куухи Лаъл рафта, наметавонад ва факат аз сохили чапи дарёи Панч онро мушохида мекунад. Дар натичаи сафари худ Ч,он Вуд ба ин манотик дар асархояш дар бораи ёдгорихои таърихй ба монанди калъаи Ках-каха, Намадгут ва гайра маълумот медихад.

Солхои 1873-1874 ангилисхо ба Кошгар бо сардории Д. Форсайт экспидидитсияи харби-сиёсиро равона мекунанд. Яке аз иштирокчиёни ин экспидитсия лейтенант Т. Гордон дар бораи калъаи Кахкака, Ямчун ва Зангибор ва дигар ёдгорихои таърихии Вахон хабар медихад. Иштирокчиёни дигари экспидитсияи мазкур, аз кабили Е.Троттер Д. Бидулф низ оиди калъаи Вамар, Кухи Лаъл маълумотхои пурарзишро ба даст оварданд.

Соли 1878 аз тарафи генерал-губернатори Туркистон К.П.Кауфман барои омузиши каротегин ва Дарвоз бо сардории В.Ф.Ошанин экспидитсия ташкил гардид, ки

дар натичаи он оид ба бархе аз ёдгорихои Дарвозу Ванч маълумоти нодир дастрас карда шуд [4, с. 21-58]. Соли 1883 ба Помир аз тарафи маъмурияти подшохии Россия экспедитсия бо сардории капитан Д.В.Путята фиристонда шуд, ки дар хайати он геолог Д.Л.Иванов низ иштирок кард. Дар натичаи фаъолияти ин экспидитсия маълумотхои зиёд, аз чумла оид ба калъаи Сардем ва дигар ёдгорихои таърихии водии Гунд дастрас гардидаанд [5, с. 13].

Яке аз олимоне, ки дар омузиши Бадахшон, тадкикоти бурдааст, мардушиноси рус А. А. Бобринской мебошад. А.А.Бобринской на танхо дар бораи урфу одат, расму русуми ин водии баландкух тадкикот гузарондааст, балки дар асархояш оид ба ёдгорихои модии таърихии он маълумотхои хеле гаронбахоро чамъоварй намудааст. Соли 1898 дар аввалин саёхати Бобринской ба Помир уро А.А.Семёнов ва Н.П.Богоявленский хамрохй мекарданд [5, с. 14]. Дар сафари дуюми худ А.А.Бобринской (соли 1901) дар бораи тарзи сохтмони калъаи Вамар, калъаи Чарсем ва Рошткалъа ба таври мухтасар маълумот додааст [5, с. 14]. Ба гайр аз калъахо муаллиф ба таври фишурда дар бори чойхои мукаддас, аз кабили остонхои Зайнулобиддин, Мухаммади Бокир ва Шох хасан дар асараш маълумот дода, онхоро аксбардорй хам намудааст [5, с. 13-40].

Дамин тавр, А. А. Бобринской барои дар оянда омухтани мардумшиносй ва бостоншиносии Бадахшон яке аз авалинхо шуда заминаи илмй гузоштааст, аз чумла у яке аз аввалинхо мебошад, ки дар бораи тасвиру навиштачоти руйи санг маълумот додааст.

Солхои 1901 ва 1904 ба Бадахшон бо сардории Б.А.Федченко экпедитсияи ботаникй-географй фиристонда шуд. Б. А. Федченко дар бораи калъаи Сеждараи водии Шохдара, калъаи Вамари Рушон ва чойи мукаддас дар Гармчашма хабар додаст [6, с. 128]. Дар ин сафар Федчинкоро Б. Майтов хамрохй намуда буд. Майтов баъди ин сафар таърихи мухтасари Помирро навиштааст, аммо дар он оид ба ёдгорихои таърихй маълумот дода нашудааст [7, с. 128].

М.С.Андереев ва А.А.Половсев низ доир ба калъаи Зулкамари Ишкошим, Чарсем ва Сардеми нохияи Шугнон ва дар бораи мавкеи чойгиршавии Кухи Лаъл дар маълумотхои чамъовардаашон хабар додаанд [8, с. 9]. Соли 1915 археолог ва топографи венгерй А. Стейн дар бораи якчанд ёдгорихои таърихии Бадахшон аз чумла оиди калъахои Вахон: ^ахкаха, Даршай, Ямчун, калъахои Синдев, Бидеч ва калъаи Вамар дар Рушон дар мукоиса ба тадкикотчиёни пешин аз нуктаи назари археологй маълумоти чолиберо додаст. Тадкикоти А. Стейн натичаи хуб дода, омузиши таърихи ёдгорихои бостоншиносии мархилаи омузиши пеш аз инкилобии археологиро дар Помир чамъбаст мекунад [9, с. 87].

Аз тахлили масъалаи мазкур бармеояд, ки то инкилоб дар Помири гарбй ягон хафриёти чиддй ва максадноки бостоншиносй гузаронда нашудааст, факат аз тарафи саёхатчиёни сохахои гуногуни илм маълумотхои мухтасар оид ба ёдгорихои таърихии минтака чамъоварй шудааст.

Адабиёт:

1. Акрамов Н.М. Русские исследователи и их вклад в изучение истории, археологии и этнографии народов Памира и Припамирья: автореф. дис. ... д-ра истор. наук. - Душанбе, 1975. - 39 с.

2. Минаев И.П. Историческое значение долины Окса в древности // Туркестанский сборник. -Т.331, СПб., 1883.- 213 с.

3. Борнс А. Путешествие в Бухару., 1831,1832 и 1833 годах.-М., 1849.

4. Ошанин В.Ф. Каратегин и Дарваз//Изв. РГО.- Т.17, вып. 1.-М., 1881.-21-58с.

5. Бубнова М.А. Археологическая карта Горно-Бадахшанской автономной области: Западный Памир: (памятники каменного века -ХХ В.). - Душанбе, 2007.

6. Федченко Б.А. Шугнан. Географические и ботанические результате путешествия в 1901 и в 1904 гг.СПб.-Ч.1.-128с.

7. Майтов Б.Памиры: краткий обзор их исторических судеб // Землеведение.-Кн.1.2.-167-172с.

8. АндереевМ.С., Половцев А.А. 1911. Материалы по этнографии иранских племен Средней Азии: Ишкашим и Вахан.- СПб.,1911.

9. Stein A. 1916. Landeskundliche Forschungen im Pamir.- Hamburg

ИЗ ИСТОРИИ ИЗУЧЕНИЕ АРХЕОЛОГИЧЕСКИХ ПАМЯТНИКОВ ПАМИРА

В статье по данным, сведениях, отчетах и путевых дневников путешественников XIX-начала XX вв. рассматривается история археологическое изучение древних памятников Памира.

Ключевые слова: Памир, дореволюционный период, исследователи, археология, крепость, памятники.

HISTORY STUDY OF ARCHAEOLOGICAL SITES PAMIR

This article is cievotecl to the ancient monuments of the Badachshan and also you can find this notis of the travelles in the Х1Х - ХХ centries.

Keywords: Pamir, pre-revolutionary period, the researchers, archeology, fortress, monuments.

Сведения об авторе: Шоинбеков Фируз, аспирант кафедры истории таджикского народа Таджикского национального университета, е-mail: shoinbek85@mail.ru

Аbout аuthor: Shoinbekov Firuz, post-graduate student of the chair of history of the Tajik people, Tajik National University

АКТУАЛЬНОСТЬ ИССЛЕДОВАНИЯ ИСТОРИЯ РАЗВИТИЯ РЕСТАВРАЦИОННОГО ДЕЛА В ТАДЖИКИСТАНЕ И ИРАНЕ

Кажол Ш.

Институт истории, археологии и этнографии имени А. Дониша Академии наук Республики Таджикистан

Охране и реставрации памятников архитектуры в странах Центральной Азии, в т.ч. Таджикистане и Иране, придаётся большое значение, на что ориентирует большинствомеждународных соглашений, конвенций и хартий в области сохранения, реставрации и использования памятников культурного наследия [2].

В Иране, имеющем богатое историко-архитектурное наследие, охрана и реставрация этого наследия занимает особое место и здесь за долгие десятилетия выработаны устоявшиеся методы реставрации памятников, в особенности, периода исламской культуры, т.е. с VШ-IXвв. до настоящего времени. Это, во-первых, связано с наличием в Иране большого количества древних городов (288 шахристанов), где сохранились, в основном, архитектурные и археологические сооружения и объекты за последнее тысячелетие. Во-вторых, государственный статус исламской республики (провозглашен в 1979 году) способствовал сохранению и возрождению традиционной типологии зданий исламской культуры, когда государственная политика страны направлена на использование традиционных форм образования и культовой идеологии: мечетей и медресе, погребальных и иных культовых сооружений.

В-третьих, стремление иранского государства сохранить историческую и градостроительную ткань древних городов и селений (2280 дехистанов), сохранение традиционности быта и среды. Все это в совокупности, привели к тому, что к настоящему времени отреставрированы почти все монументальные, социально значимые комплексы и сооружения почти во всех крупных городах Ирана (рис. 1, 2).

Причем, почти во всех городах имеется по несколько профессиональных мастерских и организаций по ремонту и реставрации памятников архитектуры, архитектурного декора и произведений декоративно-прикладного искусства. Функционирует Институт реставрации памятников культурного наследия. Это свидетельствует об устоявшихся традициях подготовки мастеров и специалистов по реставрации памятников различных эпох. Почти во всех национальных и свободных университетах и колледжах имеется прием на факультеты и отделения реставрации.

Однако при всех устоявшихся формах подготовки кадров и разветвленной системы реставрации памятников старины в Исламской Республике Иран при реставрации памятников старины приоритетным является полное воссоздание архитектурного образа и декора здания или исторической среды древних городов без проведения научных исследований и выработки методов реставрации в соответствии с рекомендациями международных организаций (ЮНЕСКО, ИКОМОС, ИККРОМ и др.)

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.