Научная статья на тему 'ХАЛҚАРО ХУСУСИЙ ҲУҚУҚ ФАНИ ВА АМАЛИЁТИНИНГ ДОЛЗАРБ МАСАЛАЛАРИ'

ХАЛҚАРО ХУСУСИЙ ҲУҚУҚ ФАНИ ВА АМАЛИЁТИНИНГ ДОЛЗАРБ МАСАЛАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
300
27
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Халқаро хусусий ҳуқуқ / низолар / коллизия / коллизизон ҳуқуқ / халқаро тижорат арбитражи / чет эл элементи / lex personalius. / International private law / disputes / conflict / conflict law / international commercial arbitration / foreign element / lex personalius.

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Темурбек Тоҳир Ўғли Тўрақулов

Мазкур мақола халқаро хусусий ҳуқуқ фанининг бугунги кундаги аҳамияти, шу билан бирга халқаро хусуий ҳуқуқ амалиётининг долзарб ва коллизион масалалари ҳақида алоҳида тўхталиб ўтилган. Бундан ташқари, мазкур мақолада муаллиф халқаро хусусий ҳқууқ фанининг Ўзбекистон Республикасида ҳамда жаҳон давлатларида тутган ўрни, юзага келадиган камчиликларни таҳлил қилган. Ушбу таҳлиллар натижасида олинган илмий натижалар асосида халқаро хусусий ҳуқуқдаги долзарб масалаларни ҳал этишнинг муқобил усулларидан фойдаланиш юзасидан таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CURRENT ISSUES OF SCIENCE AND PRACTICE OF PRIVATE INTERNATIONAL LAW

This article focuses on the current importance of the science of private international law, as well as current and conflict issues in the practice of private international law. In addition, in this article, the author analyzes the role of international private law in the Republic of Uzbekistan and in the world, the shortcomings. Based on the results of these analyzes, proposals and recommendations for the use of alternative methods of addressing current issues in private international law have been developed.

Текст научной работы на тему «ХАЛҚАРО ХУСУСИЙ ҲУҚУҚ ФАНИ ВА АМАЛИЁТИНИНГ ДОЛЗАРБ МАСАЛАЛАРИ»

CENTRAL ASIAN ACADEMIC JOURNAL ISSN: 2181-2489

OF SCIENTIFIC RESEARCH VOLUME 2 I ISSUE 5 I 2022

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=2223Q

ХАЛ^АРО ХУСУСИЙ ХУКУК ФАНИ ВА АМАЛИЁТИНИНГ ДОЛЗАРБ

МАСАЛАЛАРИ

Темурбек То^ир уFли Туракулов

Тошкент давлат юридик унверситети талабаси

АННОТАЦИЯ

Мазкур макола халкаро хусусий хукук фанининг бугунги кундаги ахамияти, шу билан бирга халкаро хусуий хукук амалиётининг долзарб ва коллизион масалалари хакида алохида тухталиб утилган. Бундан ташкари, мазкур маколада муаллиф халкаро хусусий хкуук фанининг Узбекистон Республикасида хамда жахон давлатларида тутган урни, юзага келадиган камчиликларни тахлил килган. Ушбу тахлиллар натижасида олинган илмий натижалар асосида халкаро хусусий хукукдаги долзарб масалаларни хал этишнинг мукобил усулларидан фойдаланиш юзасидан таклиф ва тавсиялар ишлаб чикилган.

Калит сузлар: Халкаро хусусий хукук, низолар, коллизия, коллизизон хукук, халкаро тижорат арбитражи, чет эл элементи, lex personalius.

CURRENT ISSUES OF SCIENCE AND PRACTICE OF PRIVATE

INTERNATIONAL LAW

ABSTRACT

This article focuses on the current importance of the science of private international law, as well as current and conflict issues in the practice of private international law. In addition, in this article, the author analyzes the role of international private law in the Republic of Uzbekistan and in the world, the shortcomings. Based on the results of these analyzes, proposals and recommendations for the use of alternative methods of addressing current issues in private international law have been developed.

Keywords: International private law, disputes, conflict, conflict law, international commercial arbitration, foreign element, lex personalius.

Узбекистон Республикаси халкаро хукук субекти сифатида жахон сиёсий харитасида уз урнига эга булиб, ижтимоий хаётнинг турли сохаларига тааллукли масалалар буйича бошка давлатлар, халкаро ташкилотлар, бирлашмалар, компаниялар билан узаро алокалар урнатиб хамкорлик килиб келмокда. Бу эса, уз навбатида, ушбу алокаларни тартибга солишга каратилган халкаро конун-коидаларни билиш ва уларга риоя килишни талаб килади. Турли давлатлар

717

UZBEKISTAN | www.caajsr.uz

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=2223Q

фукаролари, бирон-бир давлатда истикомат килувчи чет эл фукаролари ва фукаролиги булмаган шахслар, шунингдек юридик шахслар хамда давлатлар уртасидаги ижтимоий-иктисодий муносабатлар халкаро хусусий хукук нормалари ёрдамида тартибга солинади.

Халкаро хукук - Халкаро хукук субектлари уртасида юзага келадиган ташки муносабатларни тартибга соладиган хукук нормалари йигиндиси.

Халкаро хукук таркибий тузилиши жихатидан

а)Халкаро оммавий

б)Халкаро хусусий сохаларидан иборат.

Халкаро оммавий хукук халкаро муносабатларда катнашадиган давлатлар ва бошка субъектларнинг узаро муносабатларини хукукий жихатдан тартибга солади. Халкаро оммавий хукук халкаро шартномалар хукуки, дипломатик ва консуллик хукуки, халкаро ташкилотлар хукуки, инсон хукуклари буйича халкаро хукук, халкаро иктисодий хукук, халкаро экология хукуки,халкаро жиноят хукуки, халкаро денгиз хукуки, халкаро хаво хукуки, халкаро космик хукук каби сохаларни уз ичига олади.

Халкаро хусусий хукукнинг халкаро оммавий хукукдан фарки шундан иборатки, хусусий хукукий муносабатлар буйича вужудга келиши мумкин булган низолар халкаро оммавий хукук коидаларига ухшаб дипломатик йул билан эмас, балки фукаролик даъво кузгатиш йули билан суд ёки арбитраж органларида курилади.

Халкаро хусусий хукукнинг фани турли давлатлар фукаролари, бирон-бир давлатда истикомат килувчи чет эл фукаролари ва фукаролиги булмаган шахслар, шунингдек юридик шахслар хамда давлатлар уртасидаги ижтимоий-иктисодий муносабатлар халкаро хусусий хукук нормалари ёрдамида тартибга солинадиган хукук нормалари йигиндиси.

Чет эл элементи билан мураккаблашган муносабатларнинг кенг таркалган куринишларда булиши, чет эл хукуки субектларининг турли давлат фукаролигига мансуб булиши, обектларининг турли давлатлар худудида жойлашган булиши, ушбу муносабатларнинг вужудга келиши, узгариши ва бекор булиши учун асос булган юридик фактларни муайян мамлакат хукуки оркали бахолаш, низоларнинг муайян худудда ва уз вактида олдини олиш, бартараф килиш, хал этишни талаб килади. Халкаро хаётда бунга ухшаш масалаларнинг турлари хар хил булиши мумкин, уларни бирон-бир руйхат билан чеклаб хам булмайди. Шунинг учун улар муносабатларни турли шароитда, турли равишда мураккаблаштириб юборилиши учун сабаб булади.

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=2223Q

Eapna xyKyK coxagapuga SygraHu KaSu xagKapo xycycufi xyKyK ^aHuHuHr xaM npegMeTu MaB^yg. YMyMufi Kougara SuHoaH xap KaHgafi agoxuga xyKyK coxacuHuHr npegMeTu ymSy coxaHuHr Ma3MyHuHu TamKug KugyBHu xyKyKufi HopMagap BOcmacHga TapTuSra coguHaguraH h^THMOHH MyHocaSaTgapHuHr xycycH^raapH Ba ymSy TapTuSra cogumHuHr MeTogu SugaH u^ogagaHagu. Ym6y yMyMufi KougagaH xagKapo xycycufi xyKyKHHHr npegMeTuHu aHHKnafflga xaM ^ofigagaHum go3uM.

BuHoôapuH, xagKapo xycycufi xyKyK agoxuga xyKyK coxacu cu^araga xyKyK TH3HMuga y3ura xoc ypuH эгaggafigн. YHHHr Ma3MyHH gaBgaTHuHr uhku xyKyKufi HopMagapu Ba KoggrouoH (TyKHamyBHu) HopMagap SugaH TapTuSra coguHaguraH HopMagap TamKug Kugagu. OaHHuHr npegMera ymSy HopMagap SugaH TapTuSra coguHaguraH HeT эggнк ^yKapogap, ^yKapoguru SygMaraH maxcgap, HeT эggнк wpuguK maxcgap umTupoKugaru (gaBgaraap xaM xagKapo xycycufi xyKyK HopMagapu SugaH TapTuSra coguHaguraH MyHocaSaTgapHuHr umTupoKHugapu Sygumu MyMKuH) HeT эg эgeмeнтн SugaH MypaKKaSgamraH MygKufi, maxcufi, HoMygKufi, ougaBufi, MexHaT MyHocaöaT.apugaH Ba npoTceccyag xapaKaTgapgaH uSopaT.

XyKyKufi HopMagapga Ha3apga TyTugraH Kougagap, ygap BocuTacuga TapTuSra coguHaguraH MyHocaSaTgapHuHr xycycutfraapura KapaS xagKapo xycycufi xyKyK $aHu yMyMufi Ba Maxcyc KucMgapra SyguHagu. ffly SugaH xagKapo xycycufi xyKyK ysuHuHr TapKuSufi Tyaugumu ^uxaragaH ^yKapoguK xyKyKu KaSu naHgeKT TrouMura xoc xycycutfrara эгa. ^eT эg эgeмeнтн SugaH MypaKKaSgamraH ougaBufi Ba MexHaT MyHocaSaT.apuHu TapTuSra cogumra KapaTugraH HopMagap xagKapo xycycufi xyKyK coxacura HucSaTaH Kyfiu tusumhu, atHu xagKapo mapomga By^ygra KegaguraH ^yKaponuK-xyKyKufi MyHocaSaT.apHu TapTuSra cogyBHu HopMagapra HucSaTaH KymuMna SygraH HopMagapgaH TamKug Tonagu. XagKapo xycycufi xyKyK TapKuS TonraH myHgafi HopMagap xaM SopKu, ygap WKopu gapa^aga Tu3uMra coguHraHu SugaH agoxuga a^paguS Typagu. Ygap ^yMgacura, xaBo Ba geHru3 fiyggapuga wk Tamum Ba caBgo wpra3um, xa.Kapo MexHaT MyHocaSaT.apuHu TapTuSra co.umra KapaTu.raH HopManapHu Kupuram MyMKuH.

Xa.Kapo xycycufi xyKyK ^aHuHuHr yMyMufi kucmu neT эп xyKyKu HopManapuHu ^yKaponuK-xyKyKufi MyHocaSaT.apra KynnaHumu .o3um Sy.raH xyKyKHu Se.ru.am, xycycufi xyKyK TymyHHanapura cyg ëKu SomKa gaB.aT opraH.apu ToMoHugaH xyKyKufi Saxo Sepum, HeT эп xyKyKu HopManapu Ma3MyHuHu aHuKgam, ynuHHu MaMgaKaT xyKyKura xaBo.a этнm, xyKyKHu y3apoguK acocuga Ky..am, xycycufi xyKyK HopMagapuHuHr Typgapu, xa.Kapo mapTHoMagap, KogguauoH (TyKHamyBHu) HopMagap TymyHHacu, KogguauoH HopMagapHu u3ox.am Ba TaTSuK

CENTRAL ASIAN ACADEMIC JOURNAL ISSN: 2181-2489

OF SCIENTIFIC RESEARCH VOLUME 2 I ISSUE 5 I 2022

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=2223Q

килиш, хукукни куллашда узаро муносабат ва реторсиялар кулланиши хакидаги умумий коидалардан ташкил топади.1

Халкаро хусусий хукукнинг махсус кисми таркиби жихатдан ички давлат фукаролик хукуки фанининг булимлари таркибий кисмига деярли мос келади. Мазкур кисмнинг мазмуни шахслар, шахсий номулкий хукуклар, интеллектуал мулк, битимлар, вакиллик, даъво муддати, ашёвий хукуклар, шартнома мажбуриятлари, шартномадан ташкари мажбуриятлар, ворислик хукуки ва бошка хукук институтларидан ташкил топади.

Халкаро хусусий хукукнинг субектлари сифатида турли давлатларнинг фукаролари, бирор бир давлатда истикомат киладиган чет эл фукароси, фукаролиги булмаган шахслар хамда юридик шахслар субект хисобланади.

Жисмоний шахснинг шахсий конуни (lex personalis) умумлашган конуний тушунчани мустахкамлайди. Аввал мазкур тушунча факатгина халкаро хусусий хукук доктринасида ишлатилган булиб, норматив-хукукий актларда мустахкамланмаган эди. Шахсий конун жисмоний шахснинг хукук лаёкати ва муомала лаёкати, шахсни бедарак йуколган деб топиш ёки уни вафот этган деб эълон килиш, жисмоний шахснинг исмга булган хукуки, васийлик ва хомийлик масалаларини хал этишда кулланиши лозим булган хукукни аниклайди. Шу билан бирга шахснинг шахсий конунининг узи шахснинг фукаролиги мансуб булган мамлакат хукуки - леге натионалис билан ёки яшаш жой конуни - леге домисилии билан белгиланади. Бир-биридан фаркли икки коллизион богловчининг бирлашуви конун чикарувчига жисмоний шахснинг шахсий конунини аниклашнинг асосий масалаларини тулик тартибга солиш имкониятини берди.

Халкаро хусусий хукук доирасида долзарб масалалар куйидаги сохаларда кузга ташланиши мумкин.

a. Халкаро хусусий хукукка биноан муаллифлик хукукини химоя килиш

b. Халкаро хусусий хукукий муносабатларда интеллектуал мулк масалалар

c. Саноат мулк хукуки

d. Фукаролик муомаласи иштирокчиларининг индивидуаллаштириш воситаларига булган хукуклар

e. Эркин иктисодий зона

а. Халцаро хусусий ууцуцца биноан муаллифлик ууцуцини уимоя цилиш Муаллифлик хукуки фукаролик хукуки ва халкаро хусусий хукукнинг таркибий кисми булиб, тарихийлиги, харакат доирасининг кенглиги, хам миллий

1 Федосеева Г.Ю. Международное частное право. Учебник. - М.: Эксмо, 2005. - 452 с.

720

UZBEKISTAN | www.caajsr.uz

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=2223Q

KpHyHHHHHK HopManapu, x,aM xanKapo HopManaMuHr öup xunga Ky^naHumu öunaH a^panuö Typagu. Myarnu^nuK xyKy«u u^ogufi ^aonuar Harn^acu xucoönaHraH -$aH, agaÔHëT, caHtar acapnapuHu aparum, ynapgaH Typnu KypuHumga ^oöganaHum, aöupöomnam Harn^acuga Kenuö HuKaguraH MyHocaöaraaMu TapTuöra conagu. By MyHocaöaraapga öup TOMOHgaH ^hcmohhh maxcnap Karaamca, hkkhhhh TOMOHgaH ropuguK maxcnap ëKu xan^apo TamKunoraap ëxyg gaBnaraap Karaamumu MyMKuH.

b. XanKppo xycycuü yyKyKuü MyHOca6ammpâa UHmemeKmyax mynK Macammpu

HHTenneKTyan MynK oöeKraapu ^y^aponuK xyKyKHHHHr x,aM, yHHHr TapKuöuö

KucMH öynraH xan^apo xycycuH xyKyKKÖ MyHOcaöaraaMHHr x,aM y3ura xoc oöeKTu xucoönaHagu. Ymöy oöeKraap KynpoK foabuh Herrora эгa öynraHH caöaönu ynapra HucöaraH ogargaru aHtaHaBuö MynK xyKy«u MetëpnapuHu Ky^^aö öynMafigu. ffly caöaönu x,aM ynapra HucöaraH öynraH xyKyK^apra KynpoK MyraaK xyKyKgap geö aranMum xyKyK^ap Ma^Myu Ky-MaHunagu. HHTenneKTyan MynK TymyHHacu, yHuHr goupacura KupaguraH oöeKraap Typnapu, ynapra HucöaraH xyKyK^aMuHr By^ygra Kenum acocnapu öyfiuHa Tanaöanap ^yKaponuK xyKyKu yKyB Kypcu öyfiuHa acocuö MauyMoraap, 3aMpuH öunuMnapra эгa öy^umraHuHu TatKugnaö, öeBocura uHTenneKTyan MynK oöeKraapuHuHr xa^Kapo MyoManaga öy^umuHuHr acocuö xycycuaraapu cu^arnga Kaög этнпagн.

c. CaHoam MynK yyKyKu

Y3öeKucToH PecnyönuKacu y3uHuHr WKcaK uhmuh TexHuKaBuö canoxuflTura эгa. ^GeKucTOHnuK onuMnaMuHr unM-^aHHuHr KaTop HyHanumnapu öyöuHa энг unFop Mappanapga um onuö öopaётгaнпнкпapн KynnunuK ToMoHgaH эtтнpo$ этнпмoкga. Bo3op MyHocaöaraapu TrouMuga $aH Ba TexHuKaHuHr энг cyHrru WTyKgapu ToBap cu^aruga HaMoëH öynagu Ba ynap caHoaT MynKu oöeKraapu, atHu uxTupo, ^oöganu Mogen, caHoaT HaMyHacu MaKoMura эгa öynagu. Ymöy oöeKraapra HucöaraH MyraaK xyKyK coxuönapu, atHu naTeHT эгaпapн y3napu ToMoHugaH öeBocuTa ^ofiganaHumu ëKu nuTceroua mapTHoMacu acocuga öomKa maxcnapra ^ofiganaHumra paxcaT öepum MyraaK xyKyKura эгa, naTeHTHu xaK эвaзнгa öomKa maxcnapra TynuK yTKa3um MyMKuH. Ahhu naHTga caHoaT MynKu oöeKraapugaH MaMnaKaT uhku MyoManacuga ^ofiganaHumgaH MaMnaKaraMro TamKapucuga ^ofiganaHum xyKyKuö ^M^aTgaH y3ura xocnuKnapra эгa.

d. OyKflponuK MyoManacu uMmupomumpuHurn UHdueudyamarnmupuM eocumamp^a 6ymaH yyKyK^ap

ToBap öenrucu Ba xu3Mar Kypcaram öenrucu - öy öup ^mcmohuh ëKu wpuguK maxcHuHr ToBapnapu Ba xroMaraapuHu öomKa wpuguK ëKu ^mcmohuh maxcnaMuHr öup Typgaru ToBapnapu Ba xroMaraapugaH ^apKgam ynyH xu3MaT Ku^aguraH öenrugup. OgaTga öyHgaö öenrunap cy3nap, TacBupnap, ë3yBnap, ToBymnap, xa^Mufi

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=2223Q

шакллар оркали ифодаланади. Товар белгилари товаминг узига, уровига, идишига куйилиши мумкин. Товар белгилари ва хизмат курсатиш белгилари товарлар ва хизматларни реклама килиш максадларида хам кенг кулланилади. е. Эркин ицтисодий зона Эркин иктисодий зона деб, минтакавий жадал ижтимоий-иктисодий ривожлантириш учун мамлакат ва чет эл капиталини, истикболли технология ва бошкарув тажрибасини жалб этиш максадида тузиладиган, аник белгиланган маъмурий чегаралари ва алохида хукукий тартиботи булган махсус ажратилган худуд тушунилади. Хрзирги кунда халкаро хужалик фаолиятида эркин иктисодий зоналаминг 30 дан ортик тури мавжуд.

Узбекистонда эркин иктисодий зоналарни ташкил этишда куйидаги вазифалар максад килиб куйилади:

• мамлакат ва чет эл инвестициясини,

• истикболли технология ва бошкарув тажрибасини жалб этишни,

• экспортни рагбатлантириш,

• унинг таркибини яхшилаш,

• иш билан бандликни ошириш ва малакали кадрлами тайёрлаш,

• ер участкасини ижарага бериш,

• бино-иншоотлар ижараси,

• тижорат ва бошка хизматлами такдим этишдан келадиган кушимча валута даромадини олиш.

Эркин иктисодий зона худудида юридик шахслар ва фукаролар (жисмоний шахслар) хужалик, молиявий ва бошка фаолиятнинг исталган турлари билан шугулланишига йул куйилади, Узбекистон Республикаси конун хужжатларида ман этилган фаолият турлари бундан мустасно.

Коллизия - лотинча тукнашувчи иш деган маънони беради. Лекин ушбу атама шартли характерга эга. Аслида конунлар коллизияси, яъни улар уртасида кулланиши зарур булган коидани танлаш хакида гап юритилади. Суд ёки бошка орган томонидан турли давлатлар конунларини урганиш, изохлаш ва киёслаш йули билан чет эл элементи билан мураккаблашган муносабатга нисбатан тегишли хукук нормасини куллаш тугрисидаги масаланинг хал килиниши, халкаро мулкий ва шахсий муносабатларни тугри тартибга солиш учун мухим ахамиятга эга.

Коллизион муаммо - у ёки бу хукукий муносабатга нисбатан куллаш учун тегишли булган хукукни танлаш муаммосидан иборат. Коллизион нормалар бошка хукук сохалари нормаларига нисбатан иккинчи даражали ахамиятга эга булиши мумкин. Лекин улар халкаро хусусий хукукнинг мазмунини ташкил

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=2223Q

килади ва моддий-хукук сохаларидаги тукнашувларни бартараф килишда асосий вазифани бажаради.

Коллизион норма муайян муносабатга нисбатан кайси давлатнинг хукуки кулланиши мумкинлигини курсатиб туради. Коллизион норманинг бошка хукук сохалари нормаларидан асосий фарки шундан иборатки, унинг воситасида кулланиши учун керак булган хукукни курсатиш йули билан коллизион муаммо бартараф килинади.

Бир суз билан айтганда, халкаро хусусий хукук халкаро куламдаги жисмоний ва юридик шахслар шунингдек, давлатлар уртасида вужудга келадиган ижтимоий-иктисодий муносабатларни тартибга соладиган, узгартирадиган хамда тугатиган хукук тизими булиб, халкаро хусусий хукук субектлари манфаатларини химоя килишга каратилган ёки коллизия вужудга келган такдирда манфаатлар тукнашувини окилона хал килишга каратилган хукук тизими.

1. Халкаро хусусий хукук фани куламини кенгайтирган холда дарсликлар, журналлар хамда маколлалар базасини яратиш

2. Халкаро хусусий хукук фани доирасида республика ва халкаро микиёсида фан олимпидалари, маколалар танлови хамда турли хил мусобакалар ташкил килган холда ёшларнинг ушбу фанга булган кизикишини орттириш.

3. Халкаро хусусий хукук тизими доирада ракамлаштириш тизимини жорий килга холда халкаро хусусий хукук доирасида вужудга келдиган низоларни тез ва самарали хал килиш.

Адабиётлар руйхати

1. Honnold J.O. Uniform Law for international Sales Under the 1980 United Nations Convention. Deventer, 1982.

2. William Henry Rattigan. Private International Law. Publication Date: 2011.

3. Goode R. Commercial Law. 2nd Edition. Penguin Books, 1995.

4. Jackson J., Davey W., Sykes A. Jr. International Economic Relations. Cases, Materials and Text. 3d Edition. West Publishing Co., St. Paul, Minn., 1995.

5. Ахунджанов Э., Эргашев А., Мусаев Б. Х,алкаро хусусий хукук: схемалар, тезислар ва казуслар. - Тошкент: ТДЮУ, 2014. - 308 б.

6. Богуславский М. Международное частное право. Учебник. - М., 2015.

7. Гетьман-Павлова И.В. Международное частное право. Учебник. В 3х томах. -М.: Юрайт, 2016.

8. Узбекистон Республикасининг фукаролик кодексига шарх: Х.Р.Рахмонкулов умумий тахрири остида. Профессионал шархлар. Т 2./Узбекистон Республикаси Адлия вазирлиги. — Тошкент: Baktria press, 2013. 912 б.

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=2223Q

9. Хамедов И.А., Алимов А.М. Узбекистон Республикаси ташки иктисодий фаолият асослари. Т., 2001.

10. Цитович П. Учебник торгового права. Вып. 1. Киев-СПб., 1891.

11. Шершеневич Г. Ф. Курс торгового права. Казань, 1899.

12. Шершеневич Г. Ф. Учебник торговогог права. М., 1919.

13. Узбекистон Республикасининг Конституцияси. -Т., 2016.

14. Узбекистон Республикасининг Фукаролик кодекси. - Т., 2016.

15. Узбекистон Республикасининг "Халкаро шартномалар тугрисида"ги 1995 йил 22 декабрдаги ^онуни // Узбекистон Республикаси Олий Мажлисининг Ахборотномаси. 1995. № 12.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.