Научная статья на тему 'ХАЛҚАРО ИНВЕСТИЦИЯ НИЗОЛАРИНИ САМАРАЛИ ҲАЛ ҚИЛИШДА ХАЛҚАРО ТАШКИЛОТЛАРНИНГ ЎРНИ'

ХАЛҚАРО ИНВЕСТИЦИЯ НИЗОЛАРИНИ САМАРАЛИ ҲАЛ ҚИЛИШДА ХАЛҚАРО ТАШКИЛОТЛАРНИНГ ЎРНИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
234
27
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
инвестиция / халқаро инвестициялар / низолар / ЮНСИРАЛ / ADR / форум / Ўзбекистон / конвенциялар / НАФТА / WTO / ICSID / WORLD BANK. / investments / international investments / disputes / UNCITRAL / ADR / forum / Uzbekistan / conventions / NAFTA / WTO / ICSID / WORLD BANK.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Ақлиёр Баҳодир Ўғли Камолов

Мазкур мақолада халқаро инвестицияларнинг бугунги кундаги аҳамияти, шу билан биргаликда халқаро инвестиция низоларини самарали ҳал қилишда халқаро ташкилотларнинг ўрнига алоҳида тўхталиб ўтилган. Бундан ташқари мазкур мақолада муаллиф Ўзбекистондаги инвестицион муҳит ҳамда ундаги юзага келаётган камчиликларни таҳлил қилган. Ушбу таҳлиллар натижасида олинган илмий натижалар асосида Ўзбекистон инвестицион низоларни самарали ҳал қилишда низоларни ҳал этишнинг муқобил усулларидан фойдаланиш юзасидан таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE OF INTERNATIONAL ORGANIZATIONS IN THE EFFECTIVE RESOLUTION OF INTERNATIONAL INVESTMENT DISPUTES

This article touched upon the importance of international investment in our days, as well as the role of international organizations in the effective settlement of international investment disputes. In addition, in this article, the author analyzed the investment climate in Uzbekistan and its shortcomings. Based on the scientific results obtained as a result of this analysis, proposals and recommendations were developed for the use of alternative dispute resolution methods in the effective resolution of investment disputes in Uzbekistan.

Текст научной работы на тему «ХАЛҚАРО ИНВЕСТИЦИЯ НИЗОЛАРИНИ САМАРАЛИ ҲАЛ ҚИЛИШДА ХАЛҚАРО ТАШКИЛОТЛАРНИНГ ЎРНИ»

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

ХАЛКАРО ИНВЕСТИЦИЯ НИЗОЛАРИНИ САМАРАЛИ ХДЛ КИЛИШДА ХАЛКАРО ТАШКИЛОТЛАРНИНГ УРНИ

Мазкур маколада халкаро инвестицияларнинг бугунги кундаги ахамияти, шу билан биргаликда халкаро инвестиция низоларини самарали хал килишда халкаро ташкилотларнинг урнига алохида тухталиб утилган. Бундан ташкари мазкур маколада муаллиф Узбекистондаги инвестицион мухит хамда ундаги юзага келаётган камчиликларни тахлил килган. Ушбу тахлиллар натижасида олинган илмий натижалар асосида Узбекистон инвестицион низоларни самарали хал килишда низоларни хал этишнинг мукобил усулларидан фойдаланиш юзасидан таклиф ва тавсиялар ишлаб чикилган.

Калит сузлар: инвестиция, халкаро инвестициялар, низолар, ЮНСИРАЛ, ADR, форум, Узбекистон, конвенциялар, НАФТА, WTO, ICSID, WORLD BANK.

THE ROLE OF INTERNATIONAL ORGANIZATIONS IN THE EFFECTIVE RESOLUTION OF INTERNATIONAL INVESTMENT DISPUTES

This article touched upon the importance of international investment in our days, as well as the role of international organizations in the effective settlement of international investment disputes. In addition, in this article, the author analyzed the investment climate in Uzbekistan and its shortcomings. Based on the scientific results obtained as a result of this analysis, proposals and recommendations were developed for the use of alternative dispute resolution methods in the effective resolution of investment disputes in Uzbekistan.

Keywords: investments, international investments, disputes, UNCITRAL, ADR, forum, Uzbekistan, conventions, NAFTA, WTO, ICSID, WORLD BANK.

Бугунги кунда давлатлар уртасидаги иктисодий алокаларнинг бир- бирига чамбарчас богликлиги иктисодий низолар келиб чикишига ва мулк билан боглик фукаровий-хукукий масалаларни хал этиш усули сифатида хакамлик ёки халкаро инвестиция арбитраж судлари мухим урин тутади.

Аклиёр Ба^одир угли Камолов

Тошкент давлат юридик унверситети талабаси

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

Узбекистан Республикаси Президентининг 2017-йил 7-февралдаги "Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Хдракатлар стратегияси тугрисида" ги ПФ-4947-сонли Фармонида 2017 — 2021 йилларда Узбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналиши буйича Хдракатлар стратегияси тасдикланган. Мазкур йуналишлардан бири иктисодиётни янада ривожлантириш ва либераллаштириш булиб, ушбу натижага эришишнинг усулларидан бири сифатида мамлакатдаги инвестисиявий мухитни яхшилаш оркали мамлакатимиз иктисодиёти тармоклари ва худудларига хорижий сармояларни фаол жалб этиш белгиланган.

Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг 2020-йил 29-декабрдаги Олий Мажлисга Мурожаатномасида иктисодий усишга, аввало, ракобатдош саноат занжирларини яратиш хамда бундай лойихаларга инвестисияларни купайтириш оркали эришилади - деган тамойилни илгари сурди.1 Шунингдек, давлатлар иктисодиётини янада ривожлантириш учун узининг инвестисиявий функсиясини, я'ни ишлаб чикаришни ривожлантириш ва техник юксалиш учун инвестисия фондларини ташкил этиши хамда уларга шароит яратиб бериши лозим.2

"5

2020-йил Жахон инвестисия хисоботига (Wорлд Инвестмент Репорт 2020) кура, CОВИД-19 пандемияси окибатида бу йил тугридан-тугри хорижий инвестисияларнинг глобал окимлари жиддий босим остида колади. Ушбу хаётий ресурслар 2019-йилда 1,5 триллион доллардан кескин тушиб, глобал молиявий инкироз пайтида эришилган маблагдан анча пастрокка тушиб кетиши ва сунгги ун йил ичида халкаро инвестисияларнинг унчалик катта булмаган усишини тухтатиши кутилмокда. Ривожланаётган мамлакатларга окимлар айникса каттик зарба беради, чунки экспортга йуналтирилган ва товар билан боглик булган инвестисиялар жиддий та'сир курсатмокда.

Узбекистон Республикасининг Президентининг 2017-йил 26-июндаги "Бизнеснинг конуний манфаатлари давлат томонидан мухофаза килиниши ва тадбиркорлик фаолиятини янада ривожлантириш тизимини тубдан такомиллаштиришга доир чора-тадбирлар тугрисида"ги ПФ-5087-сон Фармонида белгиланган вазифаларда Узбекистон Республикаси Савдо-саноат палатаси томонидан таркибида хорижий инвесторлар, шунингдек, чет эллик хамкорлар билан узаро муносабатларда миллий компанияларнинг хукуклари ва конуний

1 O'zbekiston Respublikasi Prezidenti Sh.Mirziyoevning Oliy Majlisga Murojaatnomasi, 2020 yil 29 dekabr. https://president.uz/oz/lists/view/4057

2 H.R.Rahmonqulov, S.S.Gulyamov. Korporativ huquq. Huquqshunoslik oliy o'quv yurt-lari uchun darslik. - T.: TDYuI, 2006. 474 b.

3 World Investment Report 2020. https://unctad.org/webflyer/world-investment-report-2020

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

манфаатлари ишончли мухофаза килишини таъминлаш буйича халкаро инвестиция арбитраж судини ташкил этиш буйичакомплекс чора-тадбирлар ишлаб чикиши белгиланган4.

Инвестиция низолари - бу халкаро иктисодиётни ривожлантириш учун юкори кизикишни ифода этувчи тижорат низоларининг узига хос туридир. Капиталлар миграцияси узида жахон иктисодиёти самарали ишлашининг зарур шартларини ифода этади. Индустриал мамлакатлар иктисодиёти купрок саноат капиталининг айланиши билан белгиланади, унинг асосида эса инвестиция давраси (цикли) ётади.5

Ривожланаётган минтакалар буйлаб тугридан тугри инвестисиялар окимининг пасайиши нотекис булиб, Лотин Америкаси ва Кариб денгизида -37%, Африкада -18% ва ривожланаётган Осиёда -4%. Шаркий Осиё энг йирик мезбон минтака булиб, унинг хисобига 2020-йилда глобал тугридан-тугри инвестисияларнинг учдан бир кисми тугри келади. Утиш иктисодиётига тугридан тугри инвестисиялар 77 фоизга камайиб, 13 миллиард долларни ташкил этди.6

Бундан ташкари ушбу мавзунинг долзарблигини биргина жорий йилнинг 2426 март кунлари Тошкент шахрида илк маротаба Тошкент халкаро инвестиция форуми булиб утганлиги билан хам куришимиз мумкин.

Тошкент халкаро инвестиция форуми (ТХИФ) - бу стратегик ташаббусларни амалга оширишни мухокама килиш ва халкаро бизнес хамжамиятига Узбекистоннинг инвестициявий имкониятларини намойиш этиш учун яратилаётган янги майдон. Форум Узбекистоннинг жадал ривожланаётган бозорига интегратсия жараёнига кизикиш билдирган йирик хорижий инвестициявий, молиявий-иктисодий ташкилотлар ва корхоналар рахбар ва вакилларини жалб этишга каратилган.

Форум доирасида Савдо, иктисодиёт, инвестициялар, техника, маданият, спорт ва ёшлар масалалари буйича Узбекистон Республикаси ва Саудия Арабистони Подшохлиги уртасидаги Хукуматлараро комиссиянинг 5-йигилиши, «Саноат кооперацияси. Янги имкониятлар» Узбекистон-Хитой инвестиция форуми, шунингдек, халкаро молия институтлари, хорижий хукумат молиявий ташкилотлари рахбарлари ва ривожланиш буйича хамкорлар иштирокидаги Узбекистон учун «мамлакат платформаси» тадбири булиб утди. Форум иштирокчилари икки томонлама учрашув ва музокаралар чогида хам фаол фикр алмашганлари баробарида хамкорлик истикболларини мухокама хам килдилар.

4 http://uza.uz/oz/documents/biznesning-onuniy-manfaatlari-davlat-tomonidan-mu-ofaza-ilin-19-06-2017

5 Xalqaro tijorat arbitrajlarining huquqiy asoslari va faoliyati rivojlanishining zamonaviy tendensiyalari. Monografiya. // Mualliflar jamoasi. / yu.f.d., prof. I.Rustambekov umumiy tahriri ostida. - T.: TDYuU, 2020. - 195 b

6 https://www.worldbank.org/en/region/eca

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=2223Q

Тадбирнинг амалий ахамиятини хам таъкидлаш жоиз. Жумладан, Форум якунлари буйича 7,8 млрд долларлик аник шартномалар ва инвестиция битимлари туплами имзоланди. Шунингдек, киймати 3,5 миллиард долларлик лойихаларни амалга ошириш буйича дастлабки келишувларга эришилгани хам маълум килинган.

Жахон бозорида глобаллаш жадал суръатлар билан давом этётган бир пайтда, дунё мамлакатлари иктисодий тараккиётга эришишнинг узига хос усули, яъни инвестицияларни жаб этиш воситасидан фойдаланишмокда. Таъкидлаш жозики, инвестицион мухим мамлакат иктисодиётининг турли жабхаларида оркада колган сохаларни ривожлантиришда мухим урин тутади. Бугунги кунда "Осиё йулбарслари"дан бир саналган Сингапур хам айнан шу йулни танлаган. Хусусан, 1991-1994-йиллар оралигида АКШ, Япония хамда бошка ривожланган мамлакатлар Сингапуга 35 млрд АКШ доллари микдорида инвестиция киритганлар. Натижада 2017-йилда ялпи ички махсулотнинг ахоли жон бошига таксимоти 54530 АКШ долларидан тугри келган.

"Инвестисия" тушунчасига фойда олиш максадида хар кандай корхона, ташкилот ёки узок муддатли лойихаларга капитал, пул маблагларини узок муддатли инвестисиялари сифатида та'риф бериш мумкин. "Чет эл инвестисиялари" услубий кулланмасида Л.А. Зубченко чет эл инвестисияларини халкаро капитал харакатининг шакли сифатида куриб чикади. Шу билан бирга, аксарият мамлакатларнинг ушбу жараёнларда иштирок этиш истаги, биринчи навбатда, капитал импортчилари сифатида кайд этилади. Ушбу истак мамлакатларни жахон иктисодий алокалари тизимига жалб килиш учун мухим

п

рагбат ва бозор ислохотларини жадаллаштириш омилидир. Аммо капитал окимлари нафакат моддий ва номоддий активлар окими билан чекланиб колмайди, балки улар кабул килувчи мамлакатда технологиялар ва бошкарув усулларини утказиш ва ривожлантиришга хисса кушиши мумкин, деб та'кидлаган

о

Л.С. Кабир, И.А. Яковлев ва С.И. Никулина маколаларида.

Муаллифлар Р. Эрназаров ва Д. Кодирова та'кидлашларича, давлатдаги молиявий-иктисодий ва валюта сиёсатининг асосий стратегик максади ички валюта бозорини кенгайтириш учун ташки иктисодий фаолиятни либераллаштириш оркали миллий иктисодиётга хорижий инвестисияларни фаол жалб килиш .9

7 Zubchenko L.A - Inostrannie investitsii: Uchebnoe posobie. M. : OOO «Knigodel», 2006g. -160s.

8 Kabir L. S. , Yakovlev I. A. i Nikulina S. I - Valyutnaya liberalizatsiya v zarubejnih stranah: nakopitelniy opyt i perspektivy // Izdatelskiy dom finansi I kredit, t. 22, vypusk 4, yanvar 2016.

9 Ernazarov R., Kadyrova D. - Neobhodimost liberalizatsii valyutnogo rynka Uzbekistana // Journal of Economy and Business Volume 5.

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

Хорижий инвестисияларнинг мамлакат иктисодиёти ривожига та'сирини куриб чикиш натижасида О. С. Голешчихиннинг хулосаси шуки, тугридан-тугри хорижий инвестисиялар билан ишлаш улар келтирадиган ижобий та'сирларни максимал даражада оширадиган тарзда ташкил этилиши керак, юзага келадиган хатарларни ишончли бошкариш билан.10

И. Иванченко ва В.Ю. Наливайскийнинг сузларига кура, тугридан-тугри хорижий инвестисиялар ноу-хауларнинг асосий кисмидир, янги технологиялар ва касбий махоратларни импорт килувчи минтакага утказади. Тугридан-тугри хорижий инвестисиялар билимларни таркатиш оркали минтака иктисодиётига нафакат бевосита, балки билвосита та'сир хам келтириб чикаради .11

Э.В. Синелникова-Мурйлева ва А.М. Гребенкина инфлясия инвестисия ва исте'мол талабининг мухим параметрларидан бири эканлигини ва иктисодий усишнинг мухим омили эканлигини та'кидладилар. Иктисодиёт учун макбул булган инфлясия даражасини аниклаш - пул-кредит сиёсатининг изчиллигини

та'минлаш, узок вакт давомида инфлясион кутишларни самарали равишда "боглаб

12

туриш" учун зарур шартдир. Ушбу жихат узок муддатли лойихаларни амалга оширишни режалаштираётган инвесторлар учун хал килувчи жихатлардан бири хисобланади, чунки инфлясиянинг юкори даражаси инвестисияларнинг иктисодий самарасини кисман пасайишига олиб келади.

Инвесторлар прогноз килинаётган инфлясия ва пул-кредит сиёсатидан ташкари, ЭИЗлар такдим эта оладиган фискал, солик ва божхона имтиёзлари каби кушимча инвестисия имтиёзларига мухтож. Аммо солик имтиёзлари чет эл капитали зонасининг усиши учун асосий туртки эмас. В.И. Кравчюк сиёсий баркарорлик, инвестисия кафолатлари, инфратузилманинг сифати, ишчи кучининг малакаси, ма'мурий тартибларни соддалаштириш, шунингдек ички бозорга нисбатан арзон товарларни кабул килиш мухимрок омиллар булиб чикиши мумкин деб хисоблайди.

Д.А. Мячин, А.М. Ройзен ва А.Н. Першиковлар Россиядаги ба'зи саноат ЭИЗларнинг самарадорлигини урганиб, масалан, даромад солигидан факат битта озод килиш инвесторлар учун кизик эмас, деб хисоблашади, чунки фойда факат

10 Goleshchihin O.S - Pryamie inostranniie investitsii i ekonomicheskoe razvitie // Jurnal Rossiyskoe predprinimatelstvo, № 24 (222), dekabr 2012.

11 Ivanchenko I. S., Nalivayskiy V. Yu. - Privlechenie pryamih inostrannih investitsiy v Rossiyu// Finansovaya analitika: problemy i resheniya, t. 7, vyp. 38, oktyabr 2014.

12 Sinelnikova-Murylyova E.V., Grebenkina A.M - Optimalnaya inflyatsiya i inflyatsionnoe targetirovanie: stranovoy opyt // Jurnal «Finansy: teoriya i praktika/Finance: Finance: Theory and practice», Tom om - 23, № 1 (2019). https://financetp.fa.ru/jour/article/view/818/542

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=2223Q

13

узок келажакда кутилади. Уларнинг фикрига кура , ЭИЗ иктисодиётни ривожлантиришда уз ролини муваффакиятли бажариши учун давлат кичик ва урта бизнесга купрок э'тибор каратиши керак, чунки бундай корхоналар учун илгор хорижий технологияларни жалб килиш афзалрок ва макбулдир. Муаллифлар ЭИЗни кичик ва урта бизнесни ривожлантириш ва конунчиликни такомиллаштириш буйича давлат сиёсатини ишлаб чикиш учун узига хос платформа деб хисоблаш мумкин деган хулосага келишди.

Бизнинг мамлакатимизда инвестиция низоларини хал этиш тартиби Узбекистон Республиксининг 1998-йил 30-апрелдаги "Чет эл инвестициялари тугрисида"ги № 609-И Конуни билан тартибга солинади. Мазкур Конуннинг максади Узбекистон Республикси худудида хорижий инвестицияларни амалга оширишнинг хукукий асослари ва тартибини белгилайди.

Мазкур Конунинг асосий вазифалари куйидагилардан иборат:

- хорижий инвестициялар окимини рагбатлантириш оркали Узбекистон Республикси иктисодиётининг ривожланишига ва унинг жахон иктисодиётига интегратсиялашувига кумаклашиш;

- хорижий молиявий моддий, интеллектуал ва бошка ресурсларни, замонавий чет эл технологиялари ва бошкарув тажрибасини жалб этиш ва улардан окилона фойдаланиш.

Айрим МДХ, иштирокчи-давлатлари, жумладан, Киргизистон ва Тожикистоннинг инвестиция конунчилигида хам айнан шундай коидалар мавжуд. Козогистон Республикасининг инвестиция конунчилиги бундан мустасно хисобланади. Козогистон Республикасининг 2003-йил 8-январдаги "Инвестициялар тугрисида"ги № 373 Конунининг 1-моддаси 5- бандига кура "инвестиция низоси - бу инвесторнинг инвестициявий фаолияти туфайли инвестор ва давлат органлари уртасида шартномавий мажбуриятлардан келиб чикадиган низо". Куриниб турганидек, Козогистонузининг миллий конунчилигида "Давлатлар ва бошка давлатларнинг жисмоний ва юридик шахслари уртасидаги инвестиция низоларини тартибга солиш тугрисида"ги 1965 йилги Вашингтон конвенсияси ижодкорлари томонидан тавсия этилган "инвестиция низоси" терминини кузда тутган.

Халкаро хукук нормаларининг коидаларига, кенг тан олинган доктрина ва амалиётга мувофик кабул килувчи давлат ва бошка бир давлатнинг инвестори уртасидаги инвестиция низоси, качонки кабул килувчи давлат конунчилигига

13 Myachin D.A., Royzen A. M., Pershikov A. N. - Regional features of attracting foreign investment into the Russian econome // Procedia - Social and Behavioral Sciences 166 ( 2015 ) 131 - 134 https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S187704281406635X

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=2223Q

мувофик хукукий химоянинг барча давлат ички воситалари батамом тугаган булса, факат шундагина инвесторнинг давлати томонидан химоя предметига

Хукукий хдмоянинг барча давлат ички воситалари батамом нихоясига етганлиги тугрисидаги коида лех ситус, шундан яккол гувохлик берадики, миллий суднинг низо юзасидан чикарган карори узил-кесил була олмайди, балки факат хукукий химоя сураб халкаро-хукукий арбитраж органларига мурожаат килиш олдидан зарурий шарт хисобланади.

Шундай килиб, давлатлар томонидан дипломатик химоя курсатиш хукукидан барвакт фойдаланиш факат сурилади, холос, бу уз навбатида суверен давлатлар уртасидаги потенсиал халкаро низолар ва ихтилофлар микдорини пасайтиради.

Бирок, баъзи нуфузли олимларнинг фикрига кура, амалиётда хорижий жисмоний ва юридик шахслар хорижий давлатнинг конунчилигида кузда тутилган миллий хукукий химоя воситаларини эътиборга олмасдан, дипломатик химоя сураб бевосита уз хукуматига мурожаат килишга хакли булган холлар хам учраши мумкин. Хусусан, профессор Б.Уортли куйидаги учта холат хакида суз юритади:

1) махаллий судлар ижроия хокимияти органларига яккол тобе;

2) чет эллик шахсга ёки унинг мулкига зиён бевосита инвестицияни кабул килувчи давлат хукумати томонидан етказилган;

3) хорижий мулкни олиб куйиш махаллий хокимият томониданхалкаро хукук тамойиллари ва нормаларига зид келувчи миллий конунчилик актига асосан амалга оширилади.

Куплаб амалдаги икки томонлама инвестиция шартномалари томонларнинг, курсатиб утилган битимга тааллукли хар кандай масалага дахлдор, томонлардан исталган бирининг ташаббусига кура маслахатлашувлар утказиш мажбуриятига эга. Масалан, Америка Кушма Штатлари ва Аргентина уртасидаги инвестицияларни узаро икки томонлама рагбатлантириш ва химоя килиш тугрисидаги шартноманинг ВИмоддасида урнатилган тартибга биноан, "томонлар улардан бирининг илтимосига кура, мазкур шартномага нисбатан хар кандай низони хал этиш ёки ушбу шартномани талкин этиш ёки куллашга тааллукли хар кандай масалани мухокама этиш максадида маслахатлашувларда иштирок этиш мажбуриятини оладилар15. А^Шнинг куплаб икки томонлама инвестиция

14 Abashidze A.X., Kozmenko A.V. «Razreshenie mejdunarodnbix investitsionnbix sporov mejdu gosudarstvami». - M.: Izd-vo RAGS, 2012. - S. 65

15 Qo'shma Shtatlar va Argentina o'rtasidagi investitsiyalarni o'zaro ikki tomonlama rag'batlantirish va himoya qilish to'g'risidagi shartnoma. Vashington. 14 noyabr 2001 y

" 14

айланиши мумкин .

14

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

битимларига айнан шундай норма киритилган.

Одатда, юкорида курсатиб утилган низолар, уларни тинч йул билан бартараф этишнинг мавжуд барча воситалари, масалан, миллий суд, махаллий арбитраж ва бошкалар батамом нихоясига етгандан сунг:

а) Инвестиция низоларини тартибга солиш халкаро марказига ёки

б) халкаро тижорат арбитражи - Стокголм савдо палатасининг Арбитраж институтига ёки Халкаро савдо хукуки буйича БМТ комиссиясининг Арбитраж регламентига мувофик тузиладиган «ад хоо> арбитраж судига топширилади, бу низоларга халкаро тижорий характер бахш этади.

Инвестицияларни химоя килишга доир икки томонлама битимларга тааллукли низолар халкаро тижорат судида куриб чикилиши кафолатланишининг сабаби шундаки, биринчидан, давлатларнинг суверенлиги боисидан низолашувчи субъектлар тенг булмаган вазиятга эга булишади. Мисол тарикасида, 1965 йилги Вашингтон конвенсиясининг максади низоларнинг бундай тоифасини, миллий (давлат ичкарисидаги) судларнинг инвестиция юрисдиксиясидан олиб куйиш ва уларни куриб чикиш учун, боз устига факат ушбу максадни амалга ошириш учунгина тузилган, халкаро арбитражга топширишдан иборат эди. Бундай муассаса сифатида 1965 йилги Вашингтон конвенсиясига мувофик таъсис этилган Инвестиция низоларини тартибга солиш халкаро маркази амал килади.

Марказнинг максади давлат тимсолидаги томон ва бошка давлатларнинг шахслари уртасидаги инвестиция низоларини, ушбу конвенсия коидаларига мувофик, келиштириш ва арбитраж воситасида хал этишни таъминлашдан иборат; иккинчидан, низолашаётган томонлар, хусусан, хорижий инвесторлар ва уларнинг давлатлари, тил вапротседураларни билмасликлари, судяларнинг уз мамлакатлари вакилларини афзал куриши туфайли янада нокулай ахволга тушиб колишларидан куркиб, хаттоки бошка мамлакатга тааллукли эканликлари боис камситишга дучор этилишларидан хавфсираб, бошка давлатнинг судидаги мухокамадан кочишга интиладилар. Бошкача айтганда, халкаро суднинг, яъни, айнан: халкаро тижорат арбитражининг, Стокголм савдо палатаси Арбитраж институтининг; ёки Халкаро савдо хукуки буйича БМТ Комиссиясининг Арбитраж регламентига мувофик тузиладиган «ад хоо> арбитраж судининг катта устунлиги шундан иборатки, арбитраж судининг карори узил-кесил, узгартирилиши мумкин эмас, томонлар учун мажбурий ва башарти агар томонлардан бири арбитраж карорини ихтиёрий равишда бажармаса, у мажбурий тартибда ижро этилиши лозим булади. 1958 йилги Ню-Ёрк конвенсияси хорижий арбитраж карорини тан олиш ва уни

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

мажбурий ижро этишнинг кафолати хисобланади16.

Шундай экан, икки томонлама инвестиция битимлари низони бетараф арбитраж, боз устига халкаро арбитраж суди ёрдамида хал этиш протседурасини назарда тутади.

Ишнинг халкаро суд томонидан куриб чикилиши кафолати инвестор учун, миллийлаштириган ёки кисман туланган чогда унга товон тулаш рад эилган такдирда, капитал куйилмалар билан боглик туловлар чет элга кучирилиши чогида чекловлар жорий этилганда, унга нисбатан давлат томонидан тахкирловчи муносабатда булинган такдирда айникса мухим хисобланади. Одатда АТЕСга иштирокчи-мамлакатлар билан тузилган инвестицияларни химоя килиш тугрисидаги икки томонлама инвестиция битимларида халкаро суд сифатида Стокголм савдо палатаси Халкаро институтидан ёки Халкаро савдо хукуки буйича БМТ Комиссиясининг Арбитраж регламентига мувофик тузиладиган «ад хоо> хакамлик судидан фойдаланилади. Шу билан бирга бир катор битимларда халкаро суд сифатида Инвестиция низоларини тартибга солиш халкаро маркази (Инвестиция арбитражи/И^ИД) дан фойдаланилади. Мисол учун, Россия ваА^Ш уртасидаги Битимда, шерикларнинг илтимосларига биноан шундай коида киритилганки, башарти агар Россия Федератсияси Давлатлар ва бошка давлатларнинг жисмоний ва юридик шахслари уртасидаги низоларни тартибга солишга доир Конвенсияга (1965 мартда Вашингтонда имзоланган) кушиладиган булса, ундай холда бундай турдаги низолар мазкур Конвенсияга мувофик тузилган Инвестиция низоларини тартибга солиш халкаро марказида мухокама килиниши мумкин. Низоларни Инвестиция низоларини тартибга солиш халкаро маркази (Инвестиция арбитражи/И^ИД^а топшириш хакидаги коидалар АТЕСнинг куплаб аъзо- давлатлари томонидан тузилган бир катор инвестиция битимларида мавжуд. Масалан, Корея Республикаси ва Камбоджа уртасидаги Битимда, Сингапур ва Камбоджа уртасидаги Битимда, АКШ ва Камбоджа уртасидагиБитимда, Малайзия ва Камбоджа уртасидаги Битимда мавжуд.

Шундай килиб, хорижий капитални кабул килувчи давлат ва хорижийхусусий инвестор уртасида, инвестицияларнинг экспроприатсия килиниши ёки миллийлаштирилиши туфайли товон туланиши ёки туловларни кучиришнинг амалга оширилиши муносабати билан юзага келадиган низолар, качонки уларни тинч йул билан бартараф этишнинг барча воситалари батамом тугагандан сунг:

а) Инвестиция низоларини тартибга солиш халкаро марказига ёки

2) халкаро тижорат арбитражи - Стокголм савдо палатасининг Арбитраж

16 Skaredov A.S. Mejdunarodnoe chastnoe pravo. SPb.: Izd-vo Mixaylova V.A., Izd-vo «Polius» 2013- S. 13.

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=2223Q

институтига; ёки махсус ахдлашувга мувофик тайинланидиган ёки UNCITRAL (Халкаро савдо хукуки буйича БМТ комиссияси)нинг Арбитраж регламентига биноан тузиладиган «ад хос» арбитраж судига топширилади.

Шу муносабат билан таъкидлаш жоизки, UNCITRALнинг Арбитраж регламенти 1976 йилда Халкаро савдо хукуки буйича БМТ комиссияси томонидан кабул килинган ва БМТ Бош Ассамблеяси томонидан 1976 йил 15 декабрда фойдаланишга тавсия этилган. У жуда оммабоп булиб кетди ва ад хос арбитражи чогида амалда тенги йук. Купчилик мамлакатлардаги узларининг шахсий регламентига эга булган куплаб арбитраж марказлари, томонларнинг UNCITRAL регламентидан афзал даражада фойдаланишларига ёки уларнинг уз шахсий регламентларидаги камчиликларни тулдириш учун унга мурожаат этишларига йул куядилар. Шундай экан, куплаб икки томонлама инвестиция битимларида UNCITRAL регламентидаги нормаларни куллашга хавола мавжуд, хусусан, бу «ad hoc» арбитраж судини тузишга таллукли. Масалан, "башарти агар низо у юзага келган пайтидан бошлаб олти ой мобайнида дустона хал килина олмаса, унинг мухокамаси Халкаро савдо хукуки буйича Бирлашган Миллатлар Ташкилоти комиссияси (UNCITRAL)нинг Арбитраж регламентига биноан тузилган «ад хос» хакамлик судига топширилиши мумкин" (Ветнам ва Россия уртасидаги Битимнинг 6-моддаси) ёки "башарти агар низо... томонлардан исталган бири низони дустона йул билан бартараф этишни таклиф этган санадан бошлаб уч ой мобайнида дустона хал килина олмаса, у инвестор томонидан арбитражга топширилади". Бу холатда низо Халкаро савдо хукуки буйича Бирлашган Миллатлар Ташкилоти комиссияси (UNCITRAL)нинг, Резолюсия билан маъкулланган, Арбитраж коидаларига мувофик хал этилади.

К.Шмиттгофф кайд этиб утганидек, "UNCITRALнинг арбитраж регламенти бирорта хам мамлакатда конун кучига эга эмас". Агар унинг кабул килиниши учун куйидаги намунавий эслатма мавжуд булса, у шартнома келишувининг томонлари тарафидан кабул килиниши мумкин: мазкур шартномадан юзага келувчи ёки унга дахл килувчи ёхуд унинг бузилишига, тухтатилишига ёки хакикий эмаслигига дахлдор булган хар кандай низо, келишмовчилик ёки талабнома, UNCITRALнинг хозирги пайтда амалда булган Арбитраж регламентига мувофик арбитражда хал килинмоги лозим булади. Бундан ташкари, томонлар бунга яна куйидагиларни кушиш истагини билдиришлари мумкин:

а) ваколатли орган...(муассасанинг номи ёки шахснинг исми);

б) арбитрлар сони...(биттаёки учта);

в) арбитраж утказиладиган жой...(шахар ёки мамлакат);

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

г) арбитраж мухокамаси утказиладиган тил, тиллар.

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=2223Q

UNCITRAL арбитраж регламентининг асосий характерли хусусияти шундан иборатки, башарти агар томонлар арбитрнинг номзоди масаласида келиша олишмаган булса, унда арбитраж булиб ута олмайди ёки арбитражисталган бошка сабабга биноан ишни кура олмайди. Башарти агар ваколатли орган масаласини томонлар келиша олишмаган булса ёхуд улар томонидан келишиб олинган ваколатли орган ишни куришдан бош тортса ёки томонлардан бирининг бу борадаги илтимосномаси олингандан сунг 60 кун ичида арбитрни тайинламаса, исталган томон Гаагадаги Доимий хакамлик суди Бош котибидан ваколатли органни тайинлашни сураши мумкин (UNCITRAL арбитраж регламентининг 6-моддаси).

Башарти агар томонлар арбитраж мухокамаси утказилиши жойи хусусида келиша олишмаган булса, бундай жой арбитраж суди томонидан белгиланмоги лозим (Регламентнинг 16-моддаси, 1-банди). Сунгра ушбу Регламентнинг 21-моддаси 1 ва 2-бандларида кузда тутилганидек, арбитраж суди аризалар юзасидан карорлар чикаришга хакли, уларнинг бир кисми арбитраж эслатмаси хисобланади; мазкур модданинг максадлари учун арбитраж эслатмаси шартноманинг бошка шартларидан мустакил тарзда каралади хамда шартномани ахамиятсиз деб топиш тугрисидаги карор уз ортидан арбитраж эслатмасининг хакикий эмаслигини эргаштириб келмайди.

Куплаб миллий савдо палаталари ва арбитраж марказлари UNCITRAL

17

Арбитраж регламенти буйича "ваколатли орган" ролини бажаради .

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ

1. O'zbekiston Respublikasi Prezidenti Sh.Mirziyoevning Oliy Majlisga Murojaatnomasi, 2020 yil 29 dekabr. https://president.uz/oz/lists/view/4057

2. H.R.Rahmonqulov, S.S.Gulyamov. Korporativ huquq. Huquqshunoslik oliy o'quv yurt-lari uchun darslik. - T.: TDYuI, 2006. 474 b.

3. World Investment Report 2020. https://unctad.org/webflyer/world-investment-report-2020

4. http://uza.uz/oz/documents/biznesning-onuniy-manfaatlari-davlat-tomonidan-mu-ofaza-ilin-19-06-2017

5. Xalqaro tijorat arbitrajlarining huquqiy asoslari va faoliyati rivojlanishining zamonaviy tendensiyalari. Monografiya. // Mualliflar jamoasi. / yu.f.d., prof. I.Rustambekov umumiy tahriri ostida. - T.: TDYuU, 2020. - 195 b

6. https : //www.worldbank. org/en/region/eca

17 Shmittgoff Klayv M. Eksport: pravo i praktika mejdunarodnoy torgovli M.: Yurid. lit. , 2003. — 512 s

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

7. Zubchenko L.A - Inostrannie investitsii: Uchebnoe posobie. M. : OOO «Knigodel», 2006g. -160s.

8. Kabir L. S. , Yakovlev I. A. i Nikulina S. I - Valyutnaya liberalizatsiya v zarubejnih stranah: nakopitelniy opyt i perspektivy // Izdatelskiy dom finansi I kredit, t. 22, vypusk 4, yanvar 2016.

9. Ernazarov R., Kadyrova D. - Neobhodimost liberalizatsii valyutnogo rynka Uzbekistana // Journal of Economy and Business Volume 5.

10. Goleshchihin O.S - Pryamie inostranniie investitsii i ekonomicheskoe razvitie // Jurnal Rossiyskoe predprinimatelstvo, № 24 (222), dekabr 2012.

11. Ivanchenko I. S., Nalivayskiy V. Yu. - Privlechenie pryamih inostrannih investitsiy v Rossiyu// Finansovaya analitika: problemy i resheniya, t. 7, vyp. 38, oktyabr 2014.

12. Sinelnikova-Murylyova E.V., Grebenkina A.M - Optimalnaya inflyatsiya i inflyatsionnoe targetirovanie: stranovoy opyt // Jurnal «Finansy: teoriya i praktika/Finance: Finance: Theory and practice», Tom om - 23, № 1 (2019). https://financetp.fa. ru/j our/article/view/818/542

13. Myachin D.A., Royzen A. M., Pershikov A. N. - Regional features of attracting foreign investment into the Russian econome // Procedia - Social and Behavioral Sciences 166 ( 2015 ) 131 - 134 https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S187704281406635X

14. Abashidze A.X., Kozmenko A.V. «Razreshenie mejdunarodnLix investitsionnLix sporov mejdu gosudarstvami». - M.: Izd-vo RAGS, 2012. - S. 65

15. Qo'shma Shtatlar va Argentina o'rtasidagi investitsiyalarni o'zaro ikki tomonlama rag'batlantirish va himoya qilish to'g'risidagi shartnoma. Vashington. 14 noyabr 2001 y

16. Skaredov A.S. Mejdunarodnoe chastnoe pravo. SPb.: Izd-vo Mixaylova V.A., Izd-vo «Polius» 2013- S. 13.

17. Shmittgoff Klayv M. Eksport: pravo i praktika mejdunarodnoy torgovli M.: Yurid. lit. , 2003. — 512 s

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.