Научная статья на тему 'ХАЛҚАРО ХИЗМАТ КЎРСАТИШ ТИЗИМИДАГИ БОШҚАРУВ МЕХАНИЗМЛАРИ ВА УЛАРНИНГ САМАРАДОРЛИГИ'

ХАЛҚАРО ХИЗМАТ КЎРСАТИШ ТИЗИМИДАГИ БОШҚАРУВ МЕХАНИЗМЛАРИ ВА УЛАРНИНГ САМАРАДОРЛИГИ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
62
18
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
молиявий хизматлар / хизматлар бозори / таълим хизматлари / логистика / франчай­ зинг / хизматлар / аутсорсинг. / финансовые услуги / рынок услуг / образовательные услуги / логистика / франчай­ зинг / услуги / аутсорсинг.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Паязов Мурод Максудович

Мақолада халқаро хизматлар бозорида бошқарув механизмларини тизимли ташкил этган ҳолатда юқори самарадорлик кўрсаткичларга эришган ривожланган давлатлар, уларнинг қамров ҳолати намуна бўладиган даражада ташкил этилганлигини илмий жиҳатдан ёндашган ҳолда уларнинг мамлакат ҳамда дунё иқтисодиётида самарали фаолиятлари тадқиқ этилиб, ривожланган давлатларида учинчи сек­ тор сифатида алоҳида фаолият сифатида ҳисобга олиниши, хизматлар юқори даражада ривожлан­ ган саноатга айланиб бўлганлигини гувоҳи бўлишимиз мумкин. Мақолада дунё давлатларида моли­ явий хизматлар, логистика хизматлари, таълим, сайёҳлик, интернетдаги ижтимоий тармоқларнинг халқаро даражадаги рейтинги ва самарадорликка эришган кўрсаткичлари таҳлили келтирилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

МЕХАНИЗМЫ УПРАВЛЕНИЯ И ИХ ЭФФЕКТИВЕНОСТЬ В СИСТЕМЕ ПРЕДОСТАВЛЕНИЯ МЕЖДУНАРОДНЫХ УСЛУГ

В статье рассматривается преимущество развития услуг на международном уровне на примере экономически развитие странах. А также представлены данные показателей эффективности и основ­ ная причина международных услуг, которые попали в топ мировых услуг. А также приведены дан­ ные развитых стан по международным финансовым, логистическим, туристическим, интернет, обра­ зовательных и др. услуг. Можно прийти к выводу о том, что где сфера услуг поднята до уровня индустрии, можно отнести эти государства к постиндустриальным странам. Эти государства доби­ лись таких результатов за счет системного и правильного, поэтапного управления отраслями эко­ номики. В развитых странах сфера услуг относится к третьему сектору и представляет собой боль­ шую индустрию.

Текст научной работы на тему «ХАЛҚАРО ХИЗМАТ КЎРСАТИШ ТИЗИМИДАГИ БОШҚАРУВ МЕХАНИЗМЛАРИ ВА УЛАРНИНГ САМАРАДОРЛИГИ»

Паязов Мурод Максудович,

ФарFона политехника институти "Менежмент" кафедраси докторанти, доцент, иктисодиёт фанлари номзоди

ХАЛКАРО ХИЗМАТ КУРСАТИШ ТИЗИМИДАГИ БОШКАРУВ МЕХАНИЗМЛАРИ ВА УЛАРНИНГ САМАРАДОРЛИГИ

УДК: 005.3:338.46 DOI: 10.34920/EIF/VOL_2023_ISSUE_2_4

ПАЯЗОВ М.М. ХАЛЦАРО ХИЗМАТ КУРСАТИШ ТИЗИМИДАГИ БОШЦАРУВ МЕХАНИЗМЛАРИ ВА УЛАРНИНГ САМАРАДОРЛИГИ

Маколада халкаро хизматлар бозорида бошкарув механизмларини тизимли ташкил этган х,олатда юкори самарадорлик курсаткичларга эришган ривожланган давлатлар, уларнинг камров х,олати намуна буладиган даражада ташкил этилганлигини илмий жих,атдан ёндашган х,олда уларнинг мамлакат х,амда дунё иктисодиётида самарали фаолиятлари тадкик этилиб, ривожланган давлатларида учинчи сектор сифатида алох,ида фаолият сифатида х,исобга олиниши, хизматлар юкори даражада ривожланган саноатга айланиб булганлигини гувох,и булишимиз мумкин. Маколада дунё давлатларида моли-явий хизматлар, логистика хизматлари, таълим, сайёх,лик, интернетдаги ижтимоий тармокларнинг халкаро даражадаги рейтинги ва самарадорликка эришган курсаткичлари тах,лили келтирилган

Калит сузлар: молиявий хизматлар, хизматлар бозори, таълим хизматлари, логистика, франчайзинг, хизматлар, аутсорсинг.

ПАЯЗОВ М.М. МЕХАНИЗМЫ УПРАВЛЕНИЯ И ИХ ЭФФЕКТИВЕНОСТЬ В СИСТЕМЕ ПРЕДОСТАВЛЕНИЯ МЕЖДУНАРОДНЫХ УСЛУГ

В статье рассматривается преимущество развития услуг на международном уровне на примере экономически развитие странах. А также представлены данные показателей эффективности и основная причина международных услуг, которые попали в топ мировых услуг. А также приведены данные развитых стан по международным финансовым, логистическим, туристическим, интернет, образовательных и др. услуг. Можно прийти к выводу о том, что где сфера услуг поднята до уровня индустрии, можно отнести эти государства к постиндустриальным странам. Эти государства добились таких результатов за счет системного и правильного, поэтапного управления отраслями экономики. В развитых странах сфера услуг относится к третьему сектору и представляет собой большую индустрию.

Ключевые слова: финансовые услуги, рынок услуг, образовательные услуги, логистика, франчайзинг, услуги, аутсорсинг.

PAYAZOV M.M. MANAGEMENT MECHANISMS AND THEIR EFFECTIVENESS IN THE SYSTEM OF PROVIDING INTERNATIONAL SERVICES

The article considers the advantage of developing services at the international level on the example of economically developing countries. There is also provided data on performance indicators and the main reason for international services that are in the top world services. There is also provided data from developed countries on international financial, logistics, tourism, Internet, education, etc. It can be concluded that where the service sector has risen to the level of industry, these states can be attributed to post-industrial countries. These states have achieved these results due to the systematic and correct step-by-step management of the sectors of the economy. In developed countries, the service sector belongs to the third sector and has been formed as a large industry.

Key words: financial services, services market, educational services, logistics, franchising, services, outsourcing.

Кириш.

Мамалакат ик,тисодиёти усиб бораётган ах,оли эх,тиёжларини янада таъминлаш асосида, тизимли равишда барча х,аётий воситаларни ишлаб чикаришдан то истеъмолгача булган жараёнда баркарор усиш суръатларига эга булиши лозим-дир. Бу бир томондан иктисодий ва шу билан бирга сиёсий-ижтимоий жабх,аларда иктисодий ислох,отларнинг мунтазам ва боскичма-боскич амалга ошиб боришини такозо этади. Албатта ушбу жараёнлар уз-узидан булмайди, ушбу механизмини бир маромда мунтазам равишда бошкарилиб, илмий тадк,ик, этилиб, уз маромида усишда ва ишлашда давом этиши лозимдир.

Бу йуналишда юксак иктисодий самарадор-ликка эришган давлатлар бугунги кунда постиндустриал иктисодиётга утиб тарак,к,иётнинг юк,ори интеллектуал боск,ичига утдилар. Буни биз баъзи иктисодий курсаткичларни солиштирганимизда х,ам яккол куришимиз мумкин. Кайсики ялпи ички мах,сулот х,ажми, жон бошига туFри кела-диган даромад, ах,олининг фаровонлик коэффи-циентлари, саноатнинг ривожланганлик даражаси ва х,оказолар.

Бу уринда ялпи ички мах,сулот тах,лил этил-ганида ЯИМнинг таркибида жуда катта ракамни ташкил этган хизматлар сох,асига кузингиз туш-масдан иложи йук. Жумладан: АК,Ш ЯИМ да ушбу курсаткич 77,6%ни, Германияда 62,88%, Сингапурда 69,45%, Буюк Британияда 71,46% ни ташкил этиб1, ушбу мамлакатларда хизмат сох,асида юкори самарадорликни куриш мум-

1 Доля сферы услуг - Классация стран. [Электрон ман-баа]: https://ru.theglobaleconomy.com/rankings/share_of_ services/

кин. Узбекистонда хизматлар сох,аси 40,3 фоизни2 ташкил этди. Ушбу х,олат Узбекистонда хизматлар бозори тулаконли фаолият юритиши учун хизматлар сох,аси исло^отларни талаб этаётганли-гини, бу йуналишда имкониятлар мавжудлигини курсатади.

Мавзунинг долзарблиги.

Узбекистонда 2022-2026 йилларга мулжалланган янги Узбекистоннинг тараккиёт стратегияси кабул килинди [1]. Ушбу тараккиёт стратегияда 7 та йуналиш булиб 100 та максадни бажариш вазифа сифатида куйилган. Хар бир максаднинг мазмун-мох,ияти инсон учун, унинг кадр киймати янада яхшилашга, а^олининг камбаFаллик даражасини камайти-риб, иктисодиётни тараккий эттиришни пировард максад эканлигини англаш мумкин. Тараккиёт стратегиясида кузда тутилган саноат, транспорт, тиббий хизмат, давлат хизматлари, х,ук,ук,ий, маи-ший, туризм, молиявий, коммунал-уй хужалиги, соFликни саклаш, туризм, фан, таълим каби куплаб хизматларни жадал ривожлантириш айнан Узбекистан ЯИМида хизматлар улушининг орти-шига, иктисодиётни интеграциялашуви эса хизматлар бозоридаги мавкеини таъминлайди.

Хизматлар со^асидаги мавжуд имониятларни бой бермаслик, мамлакатнинг ЯИМини янада кутариш, имкон даражасида постиндустриал жамият пойдеворини куриш йулларидан бири, бу хизматлар сох,аси эканлигини жах,он тажри-балари курсатиб турибди. Шу жи^атдан хизматлар бозорида бошк,арув механизмларини ва улар-нинг самарадорлигини таъминлаш долзарб вази-фалардан биридир.

2 Доля сферы услуг в ВВП увеличилась. [Электрон манба]: https://kun.uz/ru/news/2022/12/16/dolya-sfery-uslug-v-vvp-uvelichilas

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2023, 2 (162)

Илмий мyaммoнинг цуйилиши.

M.Пeндep вa äom^ap: '^кт УТИШИ билaн xиз-мaт кypcaтиш cox,a^ бapчa cox1aлapдa ycтyнлик килaди, x,ano pивoжлaнaëтraн икдитодий дaв-лaтлapдa х^м ЯИМнинг кaмидa яpмини xизмaт-лap тaшкил этaди. Maмлaкaтлapдa юкopи тexнo-лorиялap, билимга acocлaнraн мaлaкaли xизмaт ^^тишни^ у^ши хи^бига axo^ xon бoшиra дapoмaд oшaди" [2] -деб xизмaтлap бoзopидa xизмaтлapнинr ax1aмияти oшиб бopиши x1aмдa иш билaн бaндлик мacaлaлapи илмий тaдкик килинraн.

Д.Xyдoйбepraнoв: "Хoзиprи кyндa pивoжлaн-raн вa pивoжлaнaëтraн мaмлaкaтлap иктиcoдий Уcишни тaъминлaш учун xизмaтлap гох^ини жaдaл pивoжлaнтиpишни энг мух,им вaзифa-лapдaн биpи cифaтидa кУйишмoкдa. Xизмaтлap cox,a^ ax1oлининr бapчa кaтлaмлapини кaмpaб oлaди вa жaмиятдa coдиp бyлaëтraн дeяpли бapчa ижтимoий-иктиcoдий xapaë^apra тaъcиp кypcaтaди, бу эca мaзкyp мacaлaнинr кaнчaлик мух,им вa ax1aмиятли экaнлиrини кypcaтиб бepaди" [3] - деб xизмaтлapни минтaкaдarи тoвap вa xиз-мaтлap бoзopидarи ax1aмияти ну^и нaзapидaн ëндaшaди.

Ю.П.Якубук: "Дyнëнинr aкcapият мaмлaкaт-лapидa тoвap вa xизмaтлap экcпopтининr уму-мий x1aжмидa xизмaтлap улуши дoимий paвишдa oшиб бopмoкдa. Кeйинчaлик xизмaтлap экcпop-тини pивoжлaнтиpиш бapчa Евpoocиë мaмлa-кaтлapи учун мух,им ax1aмиятra э^" [4] - э^нли-гини кaйд этиб xaлкapo бoзopдa кypилиш, тypизм, axбopoт вa кoмпьютep, тpaнcпopт xизмaтлapининr ax1aмияти OP™6 бopaëтraнлиrини тaъкидлaйди.

Ф.А.Джaлилoв: "Бугунги кyндa Pecпyбликaмиздa xизмaт ^pca™m cox,a^a шaкллaнгaн тaшкилий-иктиcoдий мexaнизм xизмaтлap бoзopидa ynap-нинг фaoлиятини тyлaкoнли нaзopaт килиш вa бoшкapишни тaшкил этa oлиш имкoниятиra эra эмac. Шунинг учун х^м xизмaт кypcaтиш cox,a^ тaшкилий тapкибини oптимaллaштиpиш мух,им ax1aмиятгa э^" [5] - деб xизмaт кypcaтишнинr бaъзи биp тaшкилий элeмeнтлapини кeлтиpиб Утaди.

Д.Ченг: "Xизмaтлapни мoдepнизaция килишнинг икки йулини кypcaтaди, яъни: тexник тaкoмиллaштиpиш вa бoшкapyвни тaкoмиллaш-тиpиш. Биpинчиcи, xизмaт кypcaтyвчи кoмпaния кaби xизмaт кypcaтишни тaъминлoвчи узининг эcкиpraн aппapaт тyзилмacини yзrapтиpиш учун axбopoт тexнoлorиялapи вa юкopи тexнoлorия-

лap кaби илFop тexнoлorиялapни жopий килиши мумкинлигини aнrлaтaди. Иккинчиcи, xизмaт кypcaтишни тaъминлoвчи зaмoнaвий бoшкapyв тaжpибacи вa мaxcyc иcтeъдoдлapни импopт килиш opкaли узининг эcки oпepaциoн вa тaш-килий ycyллapини иcлox1 килиши мумкинлигини aнглaтaди" [6] - деб биpинчи нaвбaтдa кaдpлap тyзилмacидa yзгapишлap килиш лйзимлиги нyктaи нaзapидaн ëндaшaди.

Л.Pyбaлcaбa: "Xизмaтлap cox1acидarи иннoвa-циялap - биpинчи cиëcaт ycтyвopлиrи, ^^т вa бизнec x1aкидa xaбapдopликни oшиpиш бyлaди. Тизимли cиëcaт билaн биpгaликдa xизмaтлapни мaвжyд иннoвaциoн cиëcaтra тупик интeгpaция килиш" [8] - лoзимлиги нyктaи нaзapидaн ëндa-шиб дaвлaт cиëcaти x1aмдa xизмaтлap cox1acидarи иннoвaциялap яroнa мaк1caдra, xизмaтлapни мс>ли-явий x1aмдa cиëcий кУллaб кyввaтлaш x1aмдa xиз-мaтлap учун eтapли шapт-шapoитлap яpaтиш мух,имлигини ëpитaди.

M.А.Бeкмиpзaeв: "Шуни тaъкидлaш кepaкки, энг мyx1имлapидaн биpи xизмaт кypcaтиш cox,a^ pивoжлaнишиra тaъcиp этувчи oмиллap иктиcoдиëтни paкaмлaштиpишдиp" [8] деб, aco-caн xизмaтлapни paкaмлaштиpишгa acocий фaк-тop cифaтидa кapaйди.

Биз ëpитмoк1чи бyлraн мyaммo э^ xaлк1apo xиз-мaтлap бoзopидa тaклиф килaëтraн xизмaтлapи-нинг нeчoFлик caмapaдopлик кypcaткичлapиra эra экaнлиrи вa бу caмapaдopлик кypcaткичлapнинr acл мox1ияти нимa вa Узбекие^ учун кaндaй йyллapдaн биpини тaнлaca тизимли paвишдa xиз-мaтлapни мaкcaдли вa caмapaли бoшкapишини тaъминлaб бepиши мумкинлигини oчиб бepиш-диp.

Ïaдrçиrçoтнинг мацсади xaлкapo киз-мaтлap бoзopидa xизмaтлapнинr мaмлaкaт иктиcoдиëтидarи ax1aмиятини ëpитиш acocидa xизмaтлapнинr глoбaллaшyви x^na™ вa уни oкилoнa бoшкapиш нaтижacидa caмapaдop-лик кypcaткичлapини aниклaштиpиш, x1aмдa Узбeкиcтoндa xизмaтлapни янaдa pивoжлaнти-pиш учун илмий тaклиф вa aмaлий тaвcиялapни ишлaб чикишдaн ибopaтдиp.

Ïaдrçиrçoт метoдлapи. Maкoлaни тaйëpлaш жapaëнидa диaлeктик, тax1лил вa cинтeз, индукция вa дедукция, cтaтиcтик, ^ë^ вa тизимли тaxlлил ycyллapидaн фoйдaлaнилди.

Дcocий нaтижaлap. Xaлк1apo xизмaт ^pca™m тизимидa xизмaтлap cox,a^ учинчи ce^opra тегишли. Xизмaтлap aлox1идa кopxoнa, жaмият,

ИКТИСОД ВД MОЛИЯ I ЭKОHОMИKA И ФИHДHCЫ 2023, 2 (161)

1-жадвал. Ялпи ички мах,сулотга нисбатан хизматлар улушига кура айрим давлатларнинг гурух,ланиши (2021 йилги маълумотлар асосида)1

т/р Давлатларнинг номи Фоизда

1-гурухдаги давлатлар хизматлар сох,аси ривожланиш палласига кирган

1 Ки^изистон 48,44

2 Хиндистон 47,51

3 Эрон 47,33

4 Узбекистан 35,73

5 Туркманистон 21,62

Шунингдек АфFонистон, Конго, Ангола давлатлари

2-гурух.даги давлатларда хизматлар кисман ривожланган

1 Туркия 52,75

2 Россия 52,91

3 Хитой 53,31

4 КоЗOFИCTOH 53,92

5 Жанубий Корея 56,98

6 Германия 62,88

7 ЖАР 63,02

3-гурухдаги давлатларда хизматлар юк,ори ривожланиш даражасига утган

1 Италия 65,22

2 Сингапур 69,45

4-гурух, давлатларида хизматлар ик,тисодиётда ривожланишнинг энг юкори боскичига кутарилган

1 Франция 70,34

2 Буюк Британия 71,46

3 Швецария 71,92

4 Исроил 72,45

5 Япония 75,9

6 АКШ 77,6

давлатнинг иктисодий усишини таъминлашда мух,им ах,амият касб этади. Хизмат курсатиш тизимини юкори даражада ривожланганлик хрлати постиндустриал жамиятга хосдир. Чунки тармоклар ривожланиши юкори чуккини забт этиб, ривожланиш тулик ракамлашиб, робототехника, сунъий интеллектга асослаган давлат курилишида мух,им буFИнлардан бири сифатида улуши ортиб боришидан дарак беради.

Халкаро хизматлар курсатишда эх,тиёжларнинг ах,амиятидан келиб чикиб улар, куйидаги турларга

1 Доля сферы услуг - Классация стран. [Электрон ман-баа]: https://ru.theglobaleconomy.com/rankings/share_of_ services/

2 Экономика Туркменистана.[Электрон манбаа]: https:// ru.wikipedia.org/wiki/Экономика_Туркменистана

ажратилади. Моддий ишлаб чикаришдаги хизматлар сох,аси (транспорт, алока, маиший, етка-зиб бериш), маънавий хизмат курсатиш (таълим, санъат, фан, жисмоний тарбия) ва ижтимоий сохддаги хизматлар (савдо, уй-жой, коммунал хизматлар, соFликни саклаш, сайёх,лик)

Хизматлар сох,аси жуда мураккаб структу-рага эгадир. Истеъмол килиш тамойилига асо-сан хизматларни: анъанавий хизматлар (савдо, транспорт, озик-овкат, алока, молия, таълим, соFликни саклаш ва бошкаларга) ва инсоннинг яъни эх,тиёжларининг пайдо булиши билан боFлик1 булган ноанъанавий хизматларга (туризм, молия, банк, консалтинг, аудит, логистика, мух,андислик, фаррошлик, ободонлаштириш, ахборот-коммуникация (АКТ) ва бошкалар).

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2023, 2 (162)

1-расм.Хал^аро бозорда ЯИМ таркибидаги хизматларнинг жойлашиш картаси1.

т

ч\

Хпзматлар соисп (•/о ЯИМ да)

70% ва ундан юк,ори

65-69,9%

50-64,9%

50%дан паа

Маълумоти йук,

Иктисодий фаолиятларнинг тармоклар клас-сификацияси саноат стандартида [9] хизматлар куйидаги турларга ажратилган: курилиш; савдо; транспорт; умумий овкатланиш; ахборот ва алока хизматлари; туризм; соFликни саклаш ва ижти-моий хизматлар; илмий-таълим хизматлари; молия ва сугурта хизматлари.

Жахон иктисодиётида хизмат курсатиш сохасининг ялпи махсулот таркибидаги улу-шига кура мамлакатлар туртта гурухга ажратилган: Биринчи гурухга 50 фоиздан кам улушга эга, иккинчи гурухга 50-65 фоиз, учинчи гурухга 65-70 фоиз, туртинчи гурухга 70 фоиздан ортикрок улушга эга булганларга ажратилди (1-жадвал).

Ялпи ички махсулотдаги хизматлар улуши-даги фарклар уз навбатида хизматлар сохасидаги ривожланган ва ривожланмаган давлатларни ажратиб олиш имконини берди (1-расм).

Ушбу маълумотларда Узбекистан кушни дав-латлар билан биринчи гурухга мансублиги-дан хизматлар сохаси етарли даражада йулга куйилмаганлигини гувохи булдик.

Халкаро хизматлар бозорида хизматлари энг юкори улушига эга булган давлатлар мисолида хизматларни бошк,аришда ик,тисодий механизм-

1 Инфографика: Какую роль играет сфера услуг в мировой экономике. [Электрон манбаа]^И^:/Детрйпд. pro/mfograf¡ka_kakuyu_roNgraet_sfera_uslug_v_mirovoi_ екопотнке/. Муаллиф томонидан Узбекистан худудининг харитадаги ранги узгартирилган.

лар турри танланганлиги сабабли уларнинг сама-радорлиги хам юкорилигини кузатиш мумкин.

АКШ, Буюк Британия, Германия, Япония давлат-лари хизматлар экспорти ва импортида етакчилик килмокдалар. Сунгги йилларда Хитой, Хиндистон, Гонконг, Сингапур ва Корея Республикаси етакчи мамлакатларга як,инлашиб к,олди. Хизматлар экс-портида АКШ, Буюк Британия юкори мавк,ега эга булса, хизматлар импортида АКШ, Хитой, Германия етакчилик килмокда.

Халкаро хизматлар бозорда таклиф килинаётган хизматларда етакчи давлатлар лидер-ликни кулдан бермай келмокдалар. Уларнинг хизматлар бозоридаги улуши бутун дунё хизматлари-нинг карийб 50 фоизидан купротини ташкил этиб хизмат турлари трансчегаравий худудлардан утиб, трансмиллий хизматлар даражасига кутарилган. Бунга мисол тарик,асида баъзи хизматларни, маса-лан дунёда топ-10 таликда такдим этилаётган молиявий хизматларни куриб (2-жадвал) чик,сак.

Молиявий хизматларни давлат томонидан турри ва мак,садли йуналтириш, алохида худуд ва зоналарни мак,садли ихтисослаштириш, фаолияти учун етарли шарт-шароитларни таъминлаш хизматлар сохасини ривожланиши учун моддий асос булиб хизмат килган. Кучли молиявий баркарор давлатлар АКШ, Франция, Сингапур, Хитой, Буюк Британия бугунги кунда хам фаол молиявий хизматларни таклиф килмокдалар.

Хизматлар бозорида логистик компаниялар хам мамлакат иктисодиёти, унинг ялпи ички

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2023, 2 (161)

2-жадвал. Молиявий хизматларни так,дим этувчи энг йирик 10 та давлатлар1

Топ-10 талик давлатлар Такдим этилаётган молиявий хизматлари

Нью-Йорк Йирик молиявий корхоналар, йирик банклар, йирик биржалар, савдо ва суFурта компаниялари жойлашган. J.P. Morgan, Ciigroup, Pfizer, IBM, Verizon Бош-шубаси жойлашган. Молиявий хизматларни курсатиш юзасидан дунёда биринчи уринни эгаллаган.

Лондон Европадаги энг йирик молиявий хаб. Рим империяси даврида ташкил топган йирик молиявий бизнес маркази. City of London Corporation. Молиявий хизматларни таклифи х,амда даромади жих,атидан дунёда иккинчи уринни эгаллаган.

Сингапур Осиё минтакаси рейтингида энг юкори курсаткичларга эга булган, йирик логистика ва технология марказидир. Сингапур дунёда энг бой бешталик давлатлар каторига киради. Бу давлатда 250 минг миллионерлар ва 26 миллиардерлар истикомат киладилар.

Гонконг Йирик молиявий фондга эга. Дунёда туртинчи уринни эгаллаган.

Сан-Франциско XIX-асрдаги тилло васвасасида молиявий пойтахт статусини олган. Жуда куп молиявий магнатлар, корхона ва банклар, жумладан, Wells Fargo, Twitter, Uber, Ga офислари жойлашган.

Шанхай Хитойнинг миллий стратегияси асосида йирик технологик ва молиявий марказ сифатида дунёда олтинчи уринда.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Лос-Анджелес Савдо ва туризм хизматлари ривожланган, логистика ва ишлаб чикариш маркази х,исобланиб, молиявий техника борасида жозибадор. АКШ иктисодиётнинг 14,6 фоиз иктисодиётини молиявий манбалар билан таъминлаб туради.

Пекин Сиёсий, маданий ва молиявий марказ сифатида постиндустриал иктисодиётга эга булиб, ракамли технологиялар ва хизматлар мамлакат ЯИМнинг 41,2 фоизига туFри келади. 2021 йилда 13 мингта 5G станцияларни молиялаштирган. Ушбу марказий шах,арда Хитойнинг молиявий ва технология гигантлари China Life Insurance, JD.com, Bank of China, NetEase ва бошк,а йирик корхоналари жойлашган

Шэньчжэнь 1980 йилда алох,ида иктисодий зона сифатида эълон килинган. Дунё электроникасини ишлаб чикарувчи йирик молиявий ва технологик хаб жойлаган. Бу ерда Huawei ва Tencentнинг Бош-шубаси жойлаган.

Париж Парижда 270 та Европанинг банк бошкармалари жойлашган. Молиявий секторда 180 минг ишчи-ходимлар фаолият юритади.

мах,сулотини ошишида мух,им ах,амият касб этади (3-жадвал).

Куриб чик,к,ан молиявий х,амда логистика хиз-матларида дунёда етакчилик килаётган давлатлар ик,тисодиёти, уларнинг молиявий манбалари камровининг глобал даражадаги ошиб бораёт-ганлигини куриб турибмиз.

Хизматлар бозорида туризм хизмат сох,асида х,ам Франция, Испания, АКШ, Хитой, Италия

1 10 мировых финансовых центров с наибольшей экономической привлекательностью. [Электрон манбаа]: https:// journal.tinkoff.ru/short/fin-centres/

давлатларининг (2-расм) жозибадорлигини куришимиз мумкин.

Сайёх,ларининг бир йиллик окими 90,2 миллион кишини ташкил этган булса, Узбекистонга бир йилда 5,2 миллион сайёх,лар келиб кетган.

Хисоб-китобларга кура, 2022-йилда Париж-нинг туризм оркали иктисодиётга кушган х,иссаси 35,65 миллиард долларга етган. Пекин 32,62 миллиард доллар билан иккинчи уринда, Орландо эса 31,1 миллиард доллар билан кучли учликда. Шанхай х,ам кучли унликка (29,69 миллиард доллар) козонди), Лас-Вегас (22,99 миллиард доллар),

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2023, 2 (162)

3-жадвал. Дунёдаги энг йирик, рейтинги энг юк,ори булган логистика компаниялари1

Логистик хизмат курсатиш компаниялари Фаолият тури

DHL Express - Deutsche Post DHL Олмония (Германия) логистика ташкилотининг агентлиги Почта ва реклама хизматлари буйича дунёда биринчи уринни эгаллаган, йирик брендга эга логистик хизматлар билан ш^улланади. Унинг туртта булими бор: DHL Express, DHL Glоbаl Fоrwаrding, DHL Glоbаl Mail ва DHL Suppty Chain - АК,1Ш. Бош-шубаси Германияда жойлашган.

UPS (United Parcel Service, 1пс)-транспорт ва логистика хизматлари компанияси Узининг шахсий авиакомпанияси, авиапаркида 237 та тайёраси, дунёда энг йирик флотга эга булган ва бир кунда 202 дунё мамлакатларига l7 млн. тонна хажмдаги юкларни етказиб бериш имконияти мавжуд Атланта (штат Джорджия)да жойлашган америка компаниясидир. йирик мижозларидан бири Amazon.com компанияси хисобланиб, 2022 йилда жами тушумнинг 11,3%и шу компанияга туFри келган.

FedEx- Federal Express Дунёда энг йирик юк ташиш тайёрагохларига эга булган почта ва куръерлик хизматларини бажарувчи йирик Америка компаняси. FedEx Ground кичик пакетларни АКШ, Канада ва Пуэрто-Риконинг исталган манзилига, Freight Канада, Мексика, Марказий ва Жанубий Америка ва Кариб хавзаларига енгил юк ташиш хизматларини такдим этади.

SNCF - олтита минтакавий темир йул компанияларини бирлаштирган компания. Бугунги кунда бешта булими бор. NCF Infra - Франция темир йулларида харкатланувчи таркибини бошкариш, мониторинг ва техник хизмат курсатиш билан ш^улланади. SNCF Proximités - йуловчилар ташиш. SNCF Voyages -тез-юрар поездлар TGV, IDTGV, Eurostar, Thalys, Lyria et Ellipsos, SNCF Geodis - логистика, Gares & Connections - техник хизмат курсатиш билан ш^улланади. 3000 вокзал ва станциялари бор. SNCF шунингдек, OUIBUS автобус компаниясига хам эга.

Kuehne + Nagel International AG - х,алкаро логистика компанияси Компания денгиз ва хаво транспорти оркали IT, омборхона, логистика хизматларини амалга оширади. 109 та давлатда 1300 та булими мавжуд Германия компаниясидир.

Deutsche Bahn AG-немец темир йул операторлари булими Австрияда ташкил этилган. Дунё буйлаб 2000 та офисида 65000 та ходимлари билан денгиз, хаво, ер устида логистик хизматларни бажаради.

Nippon Express Co., Ltd - логистика компанияси Япония хукумати томонидан молиялаштириш хисобига кичик темир йул компаниялари хамда олтита бошка ракобатлашаётган компанияларни бирлаштирилиб ягона давлат шерикчилиги асосида Япония логистика компанияси фаолият юритмокда. 40 дан ортик мамлакатларни камраб олувчи кучли глобал тармокка эга компания 33 та давлатда фаолият юритмокда.

C.H. Robinson логистика компанияси 3PL хизмат курсатиш тизимида мультимодал етказиб бериш хизматларини хаво, денгиз ва курукликда логистика хизматларини бажаради. Шунингдек, транспорт менежменти, омборхона, брокерлик хизматларини амалга оширади. Компания штаб квартираси K Eden-Preyrida (MN) жойлашган булиб, Шимолий Америка, Европа, Осиё ва Жанубий Америкада 300 дан ортик офислари ва 15000 дан ортик ходимлари бор.

Panalpina Китъалараро хаво ва денгиз ташувларига ихтисослашган логистика ва экспедиторлик хизматларини бажарувчи логистика компанияси. 80 дан ортик давлатларда 500 дан ортик филиаллари мавжуд. У дунё буйлаб 15000 кишини иш билан таъминлаган. Германия ва Нидерландиянинг иккита компанияси томонидан сотиб олинган.

CEVA Юкларни бошкариш асосида етказиб беришни ташкил этувчи йирик Швецария логистика компанияси. 160 мамлакатдан 17 та минтакавий кластерларда 56000 дан ортик ходимга эга.

1 Муаллиф томонидан интернет маълумотлари асосида тузилди.

30 ЖАХОН ИКТИСОДИЁТИ / МИРОВАЯ ЭКОНОМИКА

2-расм. Давлатларга сайё^ларнинг бир йилда уртача келиш сони1 (2019 йил2).

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10

90,2

14 78,7

I 64,6

52,5

■ 44,9 7 ао л J6,S

1

1 1 1 1

5,2

<о<?

3-расм. Дунё рейтингида энг юцори 100 талик олий таълим муассасалари сони3.

Нью-Йорк (21,09 миллиард доллар), Токио (17,97 миллиард доллар), Мехико (16,76 миллиард доллар), Лондон (14,92 миллиард доллар) ва Гуанчжоу (13,15 миллиард доллар)4. Шу жойда Узбекистонга сайёх,лар келиши рейтингида 150 уринни5 эгал-лаган, Бир йилда ички туризмни ривожлантириш

1 Муаллиф томонидан хорижий давлатларнинг маъ-лумотлари 2019 йил маълумотлари, Узбекистонни 2022 йил маълумотлари асосида "Ассоциация туроператоров". [Электрон манбаа]: https://www.atorus.ru/news/press-centre/new/50372.html

2 Узбекистан буйича маълумот 2022 йилга берилган.

3 Рейтинг лучших университетов мира Times Higher Education / THE World University Rankings 2022. [Электрон манбаа]:https://gtmarket.ru/ratings/the-world-university-rankings

4 Туризм (мировой рынок). [Электрон манбаа]: https:// www.tadviser.ru/index.php/статья:Туризм_(мировой рынок)#

5 Узбекистан занял 150-е место среди государств, получающих доходы от туризма. [Электрон манбаа]: https:// xs.uz/ru/post/tourismday.

лойих,асига кура мамлакат буйлаб умумий 10 миллион нафар туристлар келса, фойда микдори 2,1 триллион сумни ташкил этади6.

Хизматлар бозорида дунё давлатлари хиз-матларини нечотлик юкори мавкеига эриши-шида албатта таълим хизматларининг ташкил эти-лиши, уларнинг нуфузи х,амда дунё рейтингидаги урни ушбу сох,анинг жозибадорлигига, мамлакат иктисодиётига таъсир этганлигини (3-расм) куза-тишимиз мумкин.

Дунёда олий таълим тизимида кучли 100 талик олий таълим муассасаларида 38 та АК.Ш олий таълимининг урин олиши х,ам нечо^ик АКШда таълим хизматларининг юкори даражада йулга куйилганлигидан далолат беради.

6 Туризм: Бир йилда Узбекистонга канча даро-мад келади? [Электрон манбаа]: https://sputniknews. uz/20220706/turizm-bir-yilda-ozbekistonga-qancha-daromad-keladi-25950110.html

4-жадвал. АКШдаги таълим даражаси1 (фоизда)

Т/р Таълим 30 ва ундан катта ёшдаги ахоли 25-30 ёшдаги ахоли

1 Урта мактаб дипломига эга 89,8 92,95

2 Коллеж дипломига эга 61,28 66,34

3 Доцент даражасига эга 45,16 46,72

4 Бакалавр дипломига эга 34,98 36,98

5 Магистр дипломига эга 3,04 9,01

6 Профессионал даража 3,47 2,02

7 Докторлик даражасига эга 2,03 1,12

Халкаро хизматлар бозорида бутун дунё дав-латлари ихтисослашиб, юритаётган сиёсати ва харакатига боFлик равишда ихтисослашиб бормокда. Масалан: Жанубий Корея-мухандислик, консалтинг ва курилиш хизматлари буйича, Мексика - туризм, Сингапур - молиявий хизматлар буйича ва хоказо.

Хизматлар бозорини тахлил килар эканмиз АКШнинг нечоFлик ушбу хизмат турларидаги мавкеи юк,орилигини гувохи булдик. Ушбу холатда АК,Шни янада чукуррок урганишни талаб этмокда.

АКШ. Давлат иктисодий кудратининг 4/5 кисмини ташкил этувчи хизмат курсатиш сохаси ялпи ички махсулотдаги 78% улуши билан ривож-ланган постиндустриал жамият курсаткичларига кутарилди. АКШда энг кенг таркалган ва ривож-ланган фан, тиббиёт, таълим, транспорт, туризм, реклама, умумий овкатланиш, ахборот ва молиявий хизматлардир.

Биз юкорида дунё рейтингида молиявий, логистика хизматларида бошчиликни бермаёт-ган АКШни курган булсак. Буни замирида таълим хизматлари хам уз урни ва мавкеига эга экан-лигини куришимиз мумкин.

Таълим йуналишида. АКШ таълимга маблаF ажратишда дунёда 11-уринни эгаллаган. Яъни ЯИМнинг 2,74%ни таълимга йуналтирган. Бир тадкикотчига туFри келадиган илмий-тадкикот ва тажриба конструкторлик харажатлари буйича дунёда 2-уринда (359,9 минг. АКШ доллари) АКШ миллий хавфсизлик стратегиясида: "Биз хамкорлар билан ишлаймиз - хусусий сектор ва нотижорат ташкилотларидан университетларгача - илм ва

1 Educational attainment in the United States.[Элек-трон манбаа]: https://en.wikipedia.org/wiki/Educational_ attainment_in_the_United_States

технологиядаги карьеранинг усишигача"2 - деб ёзилганлигининг узи АКШда таълимга булган эътиборни сезиш мумкин.

АКШда таълим хусусий мактабларда, коллеж хамда олий таълимда пуллик хизматлар ривож-ланган. Дунёда энг киммат олий таълим АКШда булиши билан бирга, дунё рейтингида укитиш даражаси буйича энг юкори уринларни эгаллаган. Масалан: Гарвард бизнес-мактаби, Стэнфорд, Уорто бизнес мактабларини мисол келтириш мумкин. У ерда бир йиллик укиш программаси 120 000 АКШ доллари туради. Хатто укув материал-ларидан фойдаланиш хизматлари хам пулликдир. Шундай булишига карамай катталарнинг хар 3/1 бакалавр дипломига эга. Шунингдек урта мактаб битирувчиларининг 92,95 фоизи профессионал таълим оладилар (4-жадвал).

Шу билан бирга хизматлар бозорида дунёда энг юкори даромад манбаи булган интернет билан боFлик булган хизматларда хам АКШ уз етакчилигини саклаб турибти.

Дунё технологик оламида энг йирик технологик гигантлар, масалан; Катта бешлик:-Amazon, Apple, Fasebook, Google нинг бош компанияси Alphabet (5-жадвал). Уларнинг даромадлари юзлаб миллиард долларни ташкил этиб хатто Саудия Ара-бистони каби энг бой давлатларнинг даромади-дан хам ортади. Уларнинг бир йиллик даромади 265 млрд. долларни ташкил этади. Apple даро-мадининг 14 фоизи Apple TV, Apple Music, Apple TV хизматларидан келади. Даромадларининг 40 фоизидан ор^и Шимолий Америкадан келади.

Amazon хам купрок АК,Шга ботлик булиб 232,9 млрд. доллар даромадининг 69 фоизидан ортири

2 National Security Strategy. The White House. Washington, May 2010. Р. 29

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2023, 2 (161)

5-жадвал. Интернетда юк,ори хизмат курсатиш брендига эга булган компаниялар1

Рейтингдаги урни Бренд номи Брендининг киймати (млрд. доллар)

1 Amazon 684

2 Apple 612

3 Google 458

4 Microsoft 410

5 Tencent 241

6 Facebook 227

7 Alibaba 197

8 Visa 191

9 McDonald's 155

10 MasterCard 113

ушбу худуддан келади. Кейинги уринларда Буюк Британия, Германия ва Япония туради.

Alphabet даромадининг 46 фоизи АКШдан, 33 фоизи Европадан келади. Alphabet даромадининг 70 фоизидан ор^и Google мулкидан, жумладан кидирув тизимидан тушади.

АКШ компаниялари хорижда франчайзинг хизматларидан хам кенг фойдаланадилар. Кенг машхур халкаро франчайзинг занжирлари: McDonald's, Holiday Inn, Hilton, Baskin Robbins, Sears Roebuck, Wendy's, Kodak, Coca-Cola, Pizza Hut ва бошкалар дунёдаги етакчи франчайзер-лардир. Ушбу хизматлардан дунёнинг 30 дан ортик мамлакатларида фойдаланадилар. АКШ фирмалари томонидан кулланиладиган франчайзинг амалиёти ривожланган мамлакатларда энг фаол кулланилади. Америка корпорацияла-рининг барча хорижий франчайзиларининг 30% дан ортити Канадада, 7 мингдан ортити Японияда тупланган. 67% озик,-овк,ат саноатига тутри келади.

Ривожланган диверсификацияланган транспорт инфратузилмасига эга булган Кушма Штат-лар йиллик юк ташиш буйича сузсиз етакчи хисобланади (4 миллион миля) умумий фойда-ланишдаги йуллар, 140.000 миля темир йулларга, 25.000 сув йулларига, 5.200 (фукаролик аэропорт-лари)га эга. 29,9% х,аво, 36,2% денгиз ва 32,8% куруклик, бунда жами юк ташиш хажми хар йили ортиб бормокда. Саноат штатларида транспорт

1 INFO.CITY. [Электрон манбаа]: https://infocity. tech/2021/06/amazon-apple-i-google-vozglavlyayut-top-10-samyh-dorogih-brendov/ маълумотлари асосида муаллиф томонидан тайёрланди.

тизими курсатилган барча транспорт турлари билан таъминланган. Айникса, Япония, АКш ва Европа Иттифок,ида инфратузилма ривожланган. Улар жахон юк айланмасининг 85% гача хиссасига туFри келади. Fарбий Европа мамлакатларида юк ташиш буйича автомобил транспорти етакчи (40%), темир йул (25%). Колган кисми денгиз ва ички сув йулларига туFри келади.

АКШда хизматлар бозорида хизматлар сохасининг бу даражада усиб кетишига нима ёки бошкарувда кандай механизм кулландики, хизматлар улушнинг бу даражада усиб кетишига сабаб булди?

Бу борада АКШ иктисодиёти ривожланиши-нинг 60 йиллик даврини тахлил этган ESSEC Бизнес мактаби Иктисодиёт кафедраси илмий доценти; Иктисодий хамкорлик ва ривожланиш буйича фан, технологиялар ва инновациялар ташкилоти департаменти ик,тисодчиси Жузеппе Берлингиери: "Асосий кучлардан бири бу аутсорсингдир. Сезги оддий - агар ишлаб чикариш фирмаси уз Бош-шубаси хизматларининг бир к,исмини аутсорсинг килса, хизматлардан оралик, фойдаланиш купаяди, чунки бу маълумотлар хизматларга ихтисослашган фирмалардан сотиб олиниши мумкин" [10] -деб ёзади хамда АКШ ик,тисодиётида аутсорсинг хизматларидан фойдаланиш хизмат курсатиш банд-лигининг умумий усишининг 36 фоизини ва ишлаб чикаришдаги бандликнинг 25 фоизга пасайган-лигини таъкидлайди. Лекин ушбу холат ишлаб чикаришнинг иктисодий курсаткичларига таъ-сир этмаган холда мамлакатда хизматлар улушнинг ортишига, касбий ва бизнес хизматлари

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2023, 2 (162)

4-расм. ЯИМ таркибида хизматлар улушининг миедори1.

450 400 350 зоо 250 200 150 юо 50 о

81,1

78,6

69,9

73,8

67,7

55,2

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

65,8

61,5

66,2

70,5

1978 йил

1988 йил 1998 йил 2008 йил 2018 йил

2022 йил

хусусий сектор томонидан курсатилган хизматлар улуши %да

жами хизматлар улуши ЯИМда %да

ик,тисодиётнинг крлган к,исмига энг катта таъ-сир курсатадиган саноатга айланганлигини таъ-кидлайди. Аутсорсинг хизматларининг ажраб чик,иши натижасида хизматлар структурасида кескин узгаришлар кузатилди. Яъни хусусий сектор томонидан курсатилган хизматлар улуши АК.Ш иктисодиётида хизматлар сохасидаги юкори усиш суръатларини таъминлаб берди (1- расм).

Хулоса ва таклифлар.

Биз ушбу тадк,ик,отимизда АКШниг халк,аро хизматлар бозоридаги урнини куриб чик,ар эканмиз, бевосита шундай хулосага келиш мум-кинки. АКШ савдо, молиявий, таълим, интернет, транспорт, логистика, франчайзинг хизмат-ларини ташкил этиш ва рак,амли бошк,арувида трансчегаравий чизик,лардан утиб трансмиллий компаниялар доирасида фаолиятини тизимли равишда йулга куйиб олган. Айник,са асосий фаолият билан шуFулланувчи тармок,лардан алохида фаолият сифатида аутсорсинг сифатида хизмат курсатиш сохаларининг тармок, сифатида фаолиятини куллаб кувватланиши мамлакат ик,тисодиётига давлат томонидан, хар бир тизи-мига илмий нуктаи назардан окилона ёндашиш деб бахолаш максадга мувофикдир. Шу сабабли хам хар бир йуналишни бир максад йулида илмий

1 https://apps.bea.gov/lTable/lTable.cfm?ReqlD=51&step=1 Value Added by Industry as a percentage of GDP маълумот-лари асосида муаллиф томонидан тайёрланди.

тадк,ик, этилиши, хизматларни эса ихтисослашти-риш максадга мувофикдир.

Узбекистон учун хизматлар бозори механизм-ларини хорижий тажриба сифатида жорий этиш учун куйидагиларни таклиф этамиз:

1. Узбекистон учун жуда катта потенциал имкониятлар мавжуддир. Биринчи навбатда ушбу таклиф камбаFалликни кискаришига, мамлакатда иш билан банд булган ахоли к,атламини янада оширишга хамда профессионал хизмат турларини купайишига имкон яратиб беради.

2. Бунинг учун асосий фаолият тури билан шуFулланаётган корхона ва ташкилот-лардан кушимча хизмат курсатиш тизимла-рини боскичма-боскич аутсорсинг хизматла-рига утказиш билан махаллий кичик бизнес тармокларини куллаб кувватлаш асосида фаолия-тига устуворлик бериш максадга мувофик, булади. Бунда таълим албатта фак,ат таълим билан, ишлаб чикариш уз навбатида факат ишлаб чикариш фао-лияти билан шуFулланади. Хуллас, хамма йуналиш, уз сохаси билан шуFулланади, харажатлар смета-сида хам, штатлар жадвалида хам кушимча хизмат курсатиш олиб ташланади. Хизматлар сохаси глобаллашиб мамлакат ик,тисодиётидаги хизматлар улушини ошишига хамда сохаларга малакали хизмат курсатиш билан сохаларнинг ривожлани-шига, ахолининг эса иш билан бандлигини таъ-минлашда мухим стратегик ахамиятга эга булади.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2023, 2 (161)

Afla6MeT^ap pyu^aTM:

1. Y36eKUCTOH Pecny6nuKacu npe3MAeHTMHMHr 2022 mm- 28 aHBap,gam "2022-2026 Mum-napra MynxannaHraH flHrn y36eKiicToHHMHr TapaK,K,ueT cTpaTemacu TyFpucuAa"nii n0-60-coH OapMoHii. - P-eKTpoH MaH6aa]: https://lex.uz/docs/5841063#5842914.

2. Michael Peneder, Serguei Kaniovsky, and Bernhard Dachs, "What Follows Tertiarisation? Structural Change and the Rise of Knowledge-Based Industries," The Service Industries Journal, 23, March 2003, pp. 47-66

3. XyflaM6epraHOB fl.T. MuHTa^aga TOBap Ba xui3MaT-nap 6o3opui caMapaflop-numHU 6ax,onaw. "MK^ucogueT Ba мннoвaцмoн TexHonoma-nap" m-mmm э-пeктpoн xypHanui. № 6, Hoa6pb-geKa6pb, 2017 Min.1-9 6.

4. ^Ky6yK fO.n. ТeнAeнцuu MupoBoro BKcnopTa ycnyr: Bonbwaa EBpa3iia: pa3BUTue, 6e3O-nacHOcTb, coTpygHu^ecTBo № 1-2. 2018. 504-508 c

5. flxa-nurnoB OA Xu3MaT KypcaTiw cox,acu pMBox-naHMWMHMHr TamKu^uM-u^TucoAuM Mexa-HU3MUHU TaKoMumnawTupuw. "M^TucogueT Ba uннoвaцuoн TexHonornanap" m-mmm aneKTpoH xypHanii. № 2, MapT-anpenb, 2017. 1-8 6.

6. Dazhong Cheng. The development of the service industry in the modern economy: mechanisms and implications for China. China Finance and Economic Review. 2013. Pp. 2-12.

7. Luis Rubalcaba. Innovation and the New Service Economy in Latin America and the Caribbean. Inter-American Development Bank. DISCUSSION PAPER No. IDB-DP-291. 2013.

8. BeKMip3aeB M.A., Xo-mkob 3.T. BaxHocTb pa3BUTia c^epbi ycnyr B Pecny6niiKe y36eKi-cTaH. // X.: «Colloquium-journal» № 5 (128), 2022. C-8

9. MexgyHapogHaa craHgapTHaa oTpacneBaa Knaccu^u^ua Bcex bmaob BKoHoMiimecKotf geaTenbHocTi (MCOK). HeTBepTbiM nepecMoTpeHHbiM BapuaHT. Оpгaнuзaцua 06"beflUHeHHbix НaцuM Hbw-MopK. 2009. C. 353.

10. Juzeppe Berlingieri. Outsourcing and transition from manufacturing to services. 2014.[3neK-TpoH MaH6aa]: https://cepr.org/voxeu/columns/outs ourcing-and-shift-manufacturing-services.

11. naa3oB M. TeMip Myn TpaHcnopT xu3MaTnapuHiHr xi3MaTnap 6o3opimam 6owK,apyB caMapaflopnuruHi 6ax,onaw ycny6ueTi. X.: "Mk,tmcoa Ba Monua" № 7(155). 2022. 36-44 6.

12. naa3oB M. Xi3MaTnap 6o3opiHUHr uxtumoum-u^tucoaum xycycuaTnapu. // X.: Xopa3M MaMyH AKafleMiacu № 5 (89). 2022. 46-50 6.

13. MyMiHoB H.r., Xon6yTaeBa LU.A. KoHca-TiHr xi3MaTnapu TpaHcnopT TapMoFiga xagan piBoxnaHaeTraH cox,acu cu^aTuga. «Y36eKicToH TpaHcnopT TU3UMUfla pa^aMnu Ba iiHHoBa-цuoн TexHonoruanapHi mk,tmcoamm caMapaflopnuruHi 6ax,onawHUHr go-3ap6 Macananapii» MaB3ycuflaru pecny6niKa unMiM-aManuM кoн^epeнцua MaTepuannapu. TowKeHT, 13 anpenb 2021 Mun. B. 31-33.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.