Научная статья на тему 'ГРАММАТИК ТУШУНЧАЛАРНИ ЎЗЛАШТИРИШ ЖАРАЁНИДА ТАЛАБАЛАРНИНГ БИЛИМ ОЛИШ МУСТАҚИЛЛИГИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ МОДЕЛИ'

ГРАММАТИК ТУШУНЧАЛАРНИ ЎЗЛАШТИРИШ ЖАРАЁНИДА ТАЛАБАЛАРНИНГ БИЛИМ ОЛИШ МУСТАҚИЛЛИГИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ МОДЕЛИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
103
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
талабалар / грамматик тушунчалар / мустақил таълим / коммуникатив мулоқот / модел. / students / grammatical concepts / independent learning / communicative communication / model.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Утаева, Ирода Баходировна

Ушбу мақола ўқув мустақил таълим жараёнида талабаларнинг коммуникатив қобилиятларини ривожлантиришда грамматик тушунчаларни ўзлаштириш ва такомиллаштириш борасидаги педагогик-психологик муаммоларни ҳал этиш доимий долзарб ҳисобланган масалага бағишланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

A MODEL FOR DEVELOPING STUDENTS' LEARNING INDEPENDENCE IN THE PROCESS OF MASTERING GRAMMATICAL CONCEPTS

This article is devoted to the issue of solving pedagogical and psychological problems of mastering and improving grammatical concepts in the development of students' communicative abilities in the process of independent learning.

Текст научной работы на тему «ГРАММАТИК ТУШУНЧАЛАРНИ ЎЗЛАШТИРИШ ЖАРАЁНИДА ТАЛАБАЛАРНИНГ БИЛИМ ОЛИШ МУСТАҚИЛЛИГИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ МОДЕЛИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ГРАММАТИК ТУШУНЧАЛАРНИ УЗЛАШТИРИШ ЖАРАЁНИДА ТАЛАБАЛАРНИНГ БИЛИМ ОЛИШ МУСТАЦИЛЛИГИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ МОДЕЛИ

Утаева Ирода Баходировна

Гулистон давлат университети таянч докторанти

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацола укув мустацил таълим жараёнида талабаларнинг коммуникатив цобилиятларини ривожлантиришда грамматик тушунчаларни узлаштириш ва такомиллаштириш борасидаги педагогик-психологик муаммоларни уал этиш доимий долзарб уисобланган масалага базишланган.

Калит сузлар: талабалар, грамматик тушунчалар, мустацил таълим, коммуникатив мулокот, модел.

Данная статья посвящена вопросу решения педагогико-психологических проблем усвоения и совершенствования грамматических понятий в развитии коммуникативных способностей учащихся в процессе самостоятельного обучения.

Ключевые слова: студенты, грамматические понятия, самостоятельное обучение, коммуникативное общение, модель.

This article is devoted to the issue of solving pedagogical and psychological problems of mastering and improving grammatical concepts in the development of students' communicative abilities in the process of independent learning.

Keywords: students, grammatical concepts, independent learning, communicative communication, model.

Жахрн таълим муассасаларида мустакил таълим асосида талабаларнинг грамматик компетенцияларини ривожлантириш креатив модули механизмлари таълим жараёнига татбик этилмокда. А^Ш, Россия, Япония, Корея, Англия ва Германияда турли сохд мутахассисларининг хорижий тилларда уз касбий сох,аларида эркин мулокот юрита олишлари, хорижий тилларни укитишни касбий компетенциялар оркали ривожлантириш, укув дастурлари уйгунлигини шакллантириш, йирик амалий лойи^аларни амалиётга татбик этиш буйича тизимли ишлар амалга оширилмокда.

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

КИРИШ

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Республикамизда сунги йилларда ахборот мухитини кенг жорий килиш, талабаларда эркин ва мустакил фикрлаш, ижтимоий фаоллик каби сифатларни ривожлантириш, хорижий тилларни узлаштирган, мулокот ва нутк маданияти ривожланган шахсни камол топтиришга каратилган меъёрий хужжатлар яратилмокда. "Мамлакатимизда мактаб, лицей, коллеж ва олий укув юрти битирувчилари камида иккита тилни мукаммал билишлари, тил ургатувчи видеодарслар, фильм ва курсатувлар яратиш, электрон дастурлар ишлаб чикиши кераклиги" [1] устувор вазифалар этиб белгиланди. Натижада, грамматик саводхонликни билиш даражасини ошириш асосида чет тилини ургатишни такомиллаштириш шарт-шароитлари кучайтирилди.

Укув жараёнида мустакил таълим талабаларнинг ташкилотчилик кобилиятларини ривожлантириш механизмларини такомиллаштириш борасидаги муаммоларни хал этиш доимий долзарб хисобланган масала хисобланади. Шу боис, "Таълим тугрисида"ги Крнунда мустакил фикрлайдиган, юкори малакали мутахассис кадрлар тайёрлаш тизими акс эттирилган [2]. Шунингдек, мазкур муаммоларни тизимли хал килиш борасида республикада хукукий меъёрий асослар яратилди. Узбекистон Республикаси Президентининг 2022 йил 28 январда кабул килинган "2022-2026 йилларга мулжалланган янги Узбекистоннинг Тараккиёт стратегияси тугрисида"ги ПФ-60-сонли [3] фармонида хам халкаро таълим стандартларини жорий этиш ва таълим сифатини бахолаш асосида олий таълим муассасалари фаолияти сифати ва самарадорлигини ошириш устувор вазифа этиб белгиланди. Натижада, олий таълим муассасаларида тилларнинг фанларга интеграллаштирилган холда ургатиш имконияти кенгайтирилди.

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Хрзирги вактда олий таълим муассасалари укув жараёни мутахассисларни хар томонлама ривожлантиришга йуналтирилган булиб, уларнинг маълум касбий билим, малака ва куникмаларни эгаллаш шароитида талабаларнинг билиш фаолиятини ривожлантириш ва бошкариш буйича хар томонлама тизимли иш олиб боришни талаб этади. Олий таълимда куплаб маълумотлар сигимини эгаллашга, самарадор, ижодий тафаккурни шакллантиришга, шахснинг интеллектуал салохиятини ривожлантиришга, мантикий тахлил ва маълумотларни хар томонлама кайта ишлашга буйсундириш лозим.

Мутахассислар тайёрлашда замонавий талабларга биноан таълим жараёнини ташкил этишнинг мухим шартларидан бири талабаларнинг

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

мустакил укув фаолиятини фаоллаштириш хисобланади. Жумладан,

тадбиркорлиги, фаоллиги каби хислатларни таркиб топтиришга алохида эътибор берилмокда.

Чет тилини укитишда грамматиканинг урни ва роли масаласини хал килишда турли хил ёндашувлар мавжуд. Объектив равишда шундай холат мавжудки, одам доимо коидаларга, яъни коидаларда тилнинг маълум конунларига мувофик гапиради. Нотиклар хар доим хам бу коидалардан хабардор эмаслар: саводли ва саводсизлар бир хил коидаларни гапиришади, гарчи саводхонлик даражаси хар хил булса хам. Грамматика лугатни тартибга солади, у бутун тилга киради. Бу барча сузлар, нутк сузлари ва матнлар сакланадиган скелетдир. Грамматик тузилмалар ёрдамида фикрнинг энг нозик жихатларини етказиш мумкин булади.

Грамматик машкларнинг куйидаги таснифи мавжуд: алмаштириш машклари, ижодий машклар, дизайн ишлари, схемалар буйича машклар ("лабиринтлар"), модел буйича машклар, ролли уйинлар, мини диалоглар (жуфтликда ишлаш).

Янги грамматик материалдан мустакил фойдаланиш учун машклар: бир шаклни бошкасига айлантириш учун машклар, грамматик шаклнинг расмлар билан узаро богликлиги.

Шунингдек, модель коидаларни олий таълим муассасасида талабаларнинг грамматик амалиёти сохасига проекциялаш саналади. Моделнинг схематик такдим килиниши натижаси - талабаларнинг мустакил таълимга тайергарлигига эришишда барча компонентларнинг мазмуний ва тузилмавий узаро алокадорлиги ва узаро богликлигини курсатиб бериш имконини яратади. мустакил таълим жараёнида грамматик компетенцияларни ривожлантиручи амалий модел жараёнини хам куздан кечирамиз.

тайёрланаётган мутахассис кадрларнинг мустакиллиги, ижодкорлиги,

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

h^thmohh öyroptma: by.a^ak hhr.h3 th.h ykhtybhhcnhhhr mycrakh. tat.hm taheprap.hrhra kyöh.aghrah ma.aka ta.a6.apn

Ma^cag : MycraK,a.n Tat^MM acocaga Ta^aöa^apHMHr rpaMMaTMK KOMneTeHU,aa.napaHa

paBow.naHTapaa.

<

■e.

< X

MYCTA^H. TAtJIHM o^nmrA YHflOBHH XYCYCHAT.AP

y^YB rPAMMATHK TYmYHHA^APHH nPE^MET-CYBtEKT KOMnOHEHTH

MycTaKH..HK

Oao..HK

^H3HKyBnaH.HK

KpeaTHB.HK

YKHTyBHH -1-

Мотнвaцнa-мaксag

K0Mn0HeHTH -i-

l

Ta.a6a

negaromK wapaeHHa 6oaK,apaa 6ocK,aH.napa

METOflO.OrHK EHflAmYB^AP

®ao.HHT.n eHgamyB

fflaxcHH $ao.HHT eHgamyB

Кoмпeтeнцннвнн eHgamyB

rPAMMATHK KОMПЕTЕНЦHflНH Hr

PHBO^^AHHmHH Hr METOflHK ACOC.APH

rPAMMATHK кoмптЕHцнaнн

PHBO^AHTYPYB HH

TEXHO.OrH»tfAP

Ma3MyH

rpaMMaTHK 6up.HK, TH.

Marepna. Tax.H.H, rpaMMaTHK

xycycnaraap

maKj AygHTopHHga:

rpaMMaTHKa, MycTaKH. Tat.HM, TnHr.a6

TymHHHm, rannpnm, e3yB, yKnm

MeTog

AHtaHaBHH Ba HoaHtaHaBHH

BocHTa

MaTH.H BocHTanap TacBHp.H Bocmanap, epgaMHH Bocmanap

Hннoвaцнoн TexHo.orna.ap (HHcepT, CnHKBeHH,KnacTep, gnarpaMMa.am, noMnxanam, jigsaw) acocnga rpaMMaTHK кoмпeтeнцнa ^aonnaTHH pHBo^naHTnpnm ^apaeHH

BAX,O.Am ME3OH.APH

PenpogyKTHB

rpaMMaTincara ong ax6opoT 6n.aH nm.am

UpogyKTHB

Hнтerpaцнa.amraн

Tat.HM Ma3MyH-moxhhthhh aHr.am

KpeaTHBjirnc

Ba3naT.ap aparn6 HaTH^ara эpнmнm

1

TAt^HM HATH^ACH - MYCTA^Hfl KOMnETEHT^H MYTAXACCHC

1-pacM MycTa^H^ Tat^HM wapaeHiiga rpaMMaTHK кoмпeтeнцнннн pHBO^^aHTupyBHH aMa^ufi Moge^.

MycTaKH. Tat.HM o.nmra yHgoBHH xycycnaraap MycTaKH..HK, $ao..HK, KH3HKyBnaH.HK Ba KpeaTHB.HK Ta.a6aHHHr MycTaKH. nm.amra Ba Ke.a^aKga eTyK

659

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

мутахасис булиб ишлашга ундовчи жихатлардир. Шунингдек педагогик жараённи бошкариш боскичлари методологик ёндашувлар яни фаолиятли ёндашувда талабанинг уз-узини аниклаш муаммоси олдинга чикади, компетенциявий ёндашувдв эса талабанинг билими - урганилган маълумотларни эслаб колиш, куникма - урганилган билимларни таниш вазиятларда куллай олиш, малака - урганилган билим ва шаклланган куникмаларни нотаниш вазиятларда куллай олиш ва янги билимлар хосил килишни белгилайди. Бундан ташкари, грамматик компетенция ривожланишининг методик асослари мазмун (ДТС, малака талаблари), шакл (грамматика, мустакил таълим, тинглаб тушуниш, гапириш, ёзув ва укиш), методлар (ананавий ва ноананавий), воситалар (матнли воситалар, тасвирли воситалар, ёрдамчи воситалар) талабанинг касбий жихат тайёргилиги мукаррардир. Мустакил таълим жараёнида грамматик компетенцияларни ривожлантурувчи инновация технологиялар (Инсерт, Синквейн, кластер, диаграммалаш, лойихалаш, jigsaw) асосида грамматик компетенция фаолиятни ривожлантириш жараёни тажриба синов жараёнида кулланилган ва уз самарадорлигини курсатган.

Чет тили урганишда она тилининг салбий таъсири айникса, репродуктив куникма ва намуналарни шакллантириши ва ривожланиши яккол намоён булади. Она тили ва чет тили грамматик ходисаларнинг маъносини ва кулланилишини таккослаш асосида куйидаги грамматик ходисаларни фарклаш мумкин.

1. Маъно ва кулланиш жихатидан иккила тилда хам мос келадиган грамматик ходисалар масалан, сифат даражаларида.

2. Маъно, хажм ва кулланиши жихатдан она ва чет тилларида мос келмайдиган грамматик ходисалар, масалан, суз тартиби, феълнинг хозирги замонда тусланиши отларнинг турланиши ва бошкалар.

3. Факт чет тилига хос булган грамматик ходисалар, масалан, артикл, предлог, грамматика, род.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

4. Она тилига хос булган грамматика ходисалар.Чет тилига грамматик материални яна 2 хил усул билан такдим этиш мумкин. Бу усуллар куйидагилар.

1. Лексик усул

2. Моделлар ёрдамида.

Лексик усул билан тилда кам учрайдиган грамматик ходисалар тушунтирилади. Бу усулга кура талабалар конкрет грамматик ходисалар билан

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

o

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

TaHumTupunagu Ba 6y xpgucanapHH rap^HMacu, MatHocu Ba Ky-MaHunHmu KypcaranagH.

Mogennap epgaMHga rpaMMaTHK xogucaHH TymyHTHpum MeTogHKaga KeHr TapKanraH ycyngup. Mogen geraHga ypraHHnaeTraH ranHHHr ^oHeTHK, neKcuK Ba rpaMMaTHK HopManap Tanaönapura ®bbo6 6epaguraH maprau umopanap 6unaH H^oganaHraH Ba MyoManaHHHr пoтeнцнaп, a6cTpaKT, энг khhhk öepnuruHH Ha3apga Tyragu. fflyHgafi khhh6, Mogen geraHga thh 6HpnHKnapHHHHr maprau umopanapu epgaMuga H^oganaHumuHH TymyHHm MyMKHH.CHHTaTHK Mogen acocura MatnyM ^yMna cTpyKTypacu aHgo3a öynagu. CuHTaKTHK Mogen эгa Ba KecuM MyHocaöaTHHHHr maprau paBHmga H^oganaHraH umopanapu xuco6naHagH. rpaMMaTHK MarepuanHH TaKgHMoTH Kyfiugaru öoc^HnnapHu y3 unura onagu:

a) aHru rpaMMaTHK MarepuannapHH TymyHTHpum.

6) TymyHraHnurHHH Ha3opaT KH^um.

b) TaHum Ba H^oganamra oug gacTna6KH MamKgapHH 6a^;apum.

^Hru rpaMMaTHKa MaTepuanHH TymyHTHpum ®:apaeHHga yHHHr Kyfiugaru 3 ToMoHura эtтн6op 6epum no3HM rpaMMaTHK maKnu ($opMa) rpaMMaTHK MatHo rpaMMaTHK xogucaHH Ky-MaHunumH.

Рeцeптнв rpaMMaTHK KyHHKMa Ba ManaKanapHH maKmaHTHpum Ba puBo^naHTHpumgaH Ky3naHraH MaKcag ax6opoTHH Ka6yn KH^um Ba TymyHHmra xH3MaT KHnaguraH 6apna umopa Ba KypcaTKH^napHH TaHHTHm Ba $apK KH^umra ypraTHmgaH H6opaTgHp.YKHmHH yprarnmga rpaMMaTHK maKn acocufi ponHH yfiHafigu. rpaMMaTHK maKHHH ^apKgafi onMafi Typu6 e3Ma HyTKHH ugpoK KH^um Ba yHHHr Ma3MyHHra TymyHHm MyMKHH эмac.Ук;нmнн ypraram ®:apaeHHga rpaMMaTHK xpgucanapra эtтн6opнн Kaparnm Kyfiugaruna aManra omupunagu.

1. rpaMMaTHK xogucaHHHr 6enrunapH Tana6anapra TymyHTHpunagu.

2. TymyHTHpunraH rpaMMaTHK xogucaHH MatHocu xaKuga TymyHna 6epunagu.

3. Ma3Kyp rpaMMaTHK xogucaHHHr aHoHHM xpgucanapgaH ^apKH KypcarnnagH.

Рeцeптнв rpaMMaTHK KyHHKManapHH maKmaHTHpumga KyMaKHH cy3napHH

6ynumH Karra axaMHATra эгa. EyHgafi cy3napra apTHKmap, npegnoraap, 6ornoBHHnap, WKnaManap Kupagu pe^rcraB rpaMMaTHK MaTepuannapra oug KouganapHH rooxnam xaMMa BaKT KoMnneKcnu, Ky-MaHumu KepaK 6ynraH neKcHKa 6unaH 6ornaHraH 6ynumH no3HM. rpaMMaTHK 6unHMnapHH KyHHKMa Ba Manaxa gapa^acura eTKa3um Tana6agaH Kynna6 MamK 6a^;apumHH TaKa3o этagн. rpaMMaTHK KyHHKMa Ba ManaKanapHH maKmaHTHpum Ba puBo^naHTupumra oug MamKgap hkkh rypyxra

a) TafiepnoB 6) HyTK MamKgapura 6ynHHagu.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Нутк машкларига нутк фаолиятини турларида бажарилган машкдар киради. Бундай машклар нут; малакаларини ривожлантириш учун хизмат килади.

- Расмдаги вазиятни утган замонда тасвирланг;

- Текстни тингланг ва кахрамонларни хулкини бахоланг.

Э.И. Пассовнинг таъкидлашича, нутк фаолияти уч кисмга эга: семантик (лексик), структуравий (грамматик) ва талаффузга оид. Улар нутк жараёнида узвий богликдир [4; 14-б.]. Шу сабабли, нутк машкларини талабалар укиш, ёзиш, тинглаш ва гапириш билан шугулланадиган аудиторияларда бажаришади. Шундай килиб, грамматик тушунчани шакллантириш функцияси факат укитувчи билан боглик деб каралади. Талаба таълимнинг субъекти булишни тухтатади.

2. Мавжуд тупламлардаги фойдаланиш имкони принципига факатгина расмиятчилик учунгина амал килинади. Тупламларнинг аксарияти маълум бир боскични, савод даражасини акс эттиради. Шу билан бирга, талабалар гурухларида билим даражасида катта фарк бор. Ю.Голицинскийнинг биз тахлил килган ягона грамматик машклар тупламида хар бир мавзу учун ата-секин мураккаблашиб борувчи машклар мавжуд булиб, бу унинг тилга ихтисослашмага университетларда машхур булишининг асосий сабабларидан биридир.

3. Купгина грамматик тупламларда бир хиллик мавжуд булган репродуктив машклар одатда алмаштириш коидасига курилган.

Шуни таъкидлаш керакки, хорижий услубиятда exercise (машк) атамаси салбий коннотация билан ва activity (фаолият) task (вазифа, топширик) [5; 127-б.] атамаларига карши ишлатилади.

Укитувчининг вазифаларидан бири, моделга кура, талабаларнинг англаш-урганиш эркинлигини ривожлантириш учун ахборот ва услубий ёрдам яратишдир. Шу сабабли, тажриба синов ишида биз грамматика буйича мустакил иш учун топширикларнинг манбаи сифатида талабаларнинг мавжуд дарсликлари билан бир каторда узимизнинг "English" номли укув кулланмадан фойдаланганмиз ва унда грамматик тупламлар учун шаклланган талабларни инобатга олишга харакат килганмиз.

Аудиторияда ва аудиториядан ташкари ишларда талабаларнинг укув фаолиятининг ташкилий куникмаларини ривожлантириш биринчи курс талабаларининг университетдаги укитиш шартлари, шакллари ва вазифаларига мослашувининг мураккаблиги билан изохланади.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Чет тилини урганиш сохасида мустакил иш шароитида талабанинг шахсий сохасига таъсири ривожланиш холати билан таъминланиши мумкин, унинг эса самарали укув фаолияти учун белгилаб берувчи хусусиятлари куйидагилардир: 1) талабанинг тилчи шахс сифатида узлигини белгилаш ва уз-узини ривожлантириш учун хакикий шарт-шароитларни яратиш; 2) талаба учун шахсий ахамиятга эга булган контекстни самарали фаолият учун моделлаштириш; 3) нутк алокаси махсули сифатида тилнинг узи ва матнининг муаммоли табиатидан фойдаланган холда "излаш учун" муаммоли ижодий вазифани шакллантириш (маъно ва маънони талкин килишнинг ва реализация килишнинг муаммолилиги); 4) таълим фаолиятининг рефлексив уз-узини бахолаш ва уз-узини бошкариш учун таянч; 5) таълим фаолиятининг барча субъектларини хамкорлик ва узаро яратувчанликка киритиш [89; 67-б.].

ХУЛОСА

Умуман олганда, ургатиш жараёнида билим, куникма ва кобилиятларнинг умумий тузилиши уларнинг ортиб бораётган умумлаштириш, кискартириш ва камрок назорат килиш йуналишлари буйича узгаради. "Диккат харакат усулларини идрок килишдан халос булади ва асосан вазиятга ва харакат натижаларига утказилади». Мустакил билим олиш фаолияти талабанинг бошка талабалар билан, укитувчи билан умумлашган харакат усулларини узлаштиришга каратилган шахсий шартланган, фаол, максадга мувофик узаро таъсири-бу жараённинг барча кисмларида турлича мослашувчанлик улчови билан назорат килиниши лозим булган узаро таъсирдир.

Талабаларнинг мустакил билиш фаолиятининг натижаси булиб тугалланган укув вазифалари асосида эгалланган билим, куникма ва малакалар хамда мустакилликни шакллантириш даражасини ошириш хисобланади.

REFERENCES

1. Узбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёевнинг 2021 йил 6-май куни чет тилларини укитиш тизимини такомиллаштириш чора-тадбирлари юзасидан утказилган видеоселектор йигилиши нуткидан.

2. Таълим тугрисида. Узбекистон Республикаси конуни. 2020 йил 23 сентябрь: https://lex.uz/docs/5013007

3. Узбекистон Республикаси Президентининг 2022 йил 28 январда кабул килинган "2022-2026 йилларга мулжалланган янги Узбекистоннинг Тараккиёт стратегияси тугрисида"ги ПФ-60-сонли Фармони.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

4. Пассов Е.И. Сорок лет спустя или сто и одна методическая идея. - М: ГЛОССА-ПРЕСС, 2006,-240 с

5. D.Coste, B.North va J.Trim. Common Yeuropean Framework of reference for languages: Learning, Teaching, Assessment: Language Policy Unit // Council of Yeurope/ - Chapter 6/ - Strasbourg, 2001. Available online: http: //www.coe.int/t/dg4/Linguistic/ Source/ CEFR_EN.pdf.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.