Научная статья на тему 'ГРАММАТИЧЕСКИЕ МОДЕЛИ ГЕМЕРОНИМОВ В ТАДЖИКСКОМ ЯЗЫКЕ (ОДНОКОМПОНЕНТНЫЕ НАЗВАНИЯ: СЕМАНТИЧЕСКИЕ И ПРАГМАТИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ)'

ГРАММАТИЧЕСКИЕ МОДЕЛИ ГЕМЕРОНИМОВ В ТАДЖИКСКОМ ЯЗЫКЕ (ОДНОКОМПОНЕНТНЫЕ НАЗВАНИЯ: СЕМАНТИЧЕСКИЕ И ПРАГМАТИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ) Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
71
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ГРАММАТИЧЕСКИЕ МОДЕЛИ / ГЕМЕРОНИМИЯ / СМИ / НАЗВАНИЯ СМИ / СЕМАНТИКА / ЛЕКСИКО-СЕМАНТИЧЕСКИЕ ГРУППЫ / ОДНОКОМПОНЕНТНЫЕ НАЗВАНИЯ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Амирбекзода Н.

Статья посвящена анализу семантико - грамматических особенностей однокомпонентных названий (гемеронимов) СМИ в таджикском языке. Однокомпонентные названия в системе названия таджикских СМИ занимают определенное место и образуют различные лексико-семантические группы. В настоящей статье анализированы 20 лексико- семантических групп названия общих и отраслевых СМИ, также рассматривается семантико - прагматические особенности названия, определена грамматическая структура, выявлена роль словообразующих и формообразующих суффиксов в образовании названия в зависимости от задачи и содержания издания. Отмечается, что в после приобретения РТ независимости в номинации СМИ учитываются исторические и национальные ценности при номинации вновьсозданных СМИ целенаправленно обращаются к словарному богатству таджикского языка.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

GRAMMATICAL MODELS GЕMЕRОNIMS IN TAJIK LANGUAGE (A SINGLE-LABEL NAME)

The article is devoted to semantic and grammatical features of single-label names (gamarnikow) media in the Tajik single-label names in the system names, the Tajik mass media occupy a certain position and form of different lexical-semantic groups. This article analyzes 20 lexico - semantic groups of the names of General and industry media, also examines the semantic and pragmatic features of the name, defines the grammatical structure, reveals the role of word-forming and formative suffixes in the formation of the name depending on the task and content of the publication. It is noted that after the independence of the Republic of Tajikistan in the category of media historical and national values are taken into account in the nomination of newly created media purposefully refer to the vocabulary of the Tajik language.

Текст научной работы на тему «ГРАММАТИЧЕСКИЕ МОДЕЛИ ГЕМЕРОНИМОВ В ТАДЖИКСКОМ ЯЗЫКЕ (ОДНОКОМПОНЕНТНЫЕ НАЗВАНИЯ: СЕМАНТИЧЕСКИЕ И ПРАГМАТИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ)»

other authors who commented on the author's translation and explained the Gerund difference in the difference between other verb tenses, especially in the form of an infinitive.

During the research, he used extensive examples of works of art translated into Tajik from English. He underlined that in the translation process it is important to make a translation in thisform.

Key words: etymological examples, participle, old English, middle English, paradigm, speeches, comparative linguistic typology, origin, position, correspondence, translation, and ways of translation.

Сведения об авторе:

Эмомов Умед - старший преподаватель кафедры иностранных языков Педагогического колледжа имени Хосият Махсумовой Таджикский государственный педагогический университет имени С. Айни.: (+992) 918 4168 81. E-mail: umed-0508@mail.ru

About the author:

Emomov Umed - senior teacher of foreign languages chair of Pedagogical College named after Khosiyat Makhsumova of Tajik steat pedagogical univtrsity named after Sadriddin Ainy: tel: (+992)918416881; E-mail: umed-0508@mail.ru

УДК 811.161.1

КОЛАБ^ОИ ДАСТУРИИ ГЕМЕРОНИЩО ДАР ЗАБОНИ ТО^ИКЙ (НОМХОИ ЯКЧУЗЪА: ХУСУСИЯЩОИ СЕМАНТИКЙ ВА ПРАГМАТИКЙ)

Амирбекзода Н.

Донишгоуи давлатии Хоруг ба номи М. Назаршоев

Номхои воситахои ахбори омма (ВАО) яке аз бахшхои лугати номшиносй буда, дар осори илмй тавассути истилохи махсус - гемероним (юн. gemer «руз», «Шабонаруз», onim «ном») ифода меёбад. Муаллифи «Фарханги истилохоти номшиносй» Н.В. Подольская гемеронимияро чун «номхои хоси макомоти матбуоти даврй, варакахои иттилоотй» шарх додааст [3, с. 16].

Номшиноси маъруфи рус А.В. Суперанская дар доираи васеи номхои хос номи ВАО чунин тавсиф намудааст: «Йсмхои хоси марбут ба макомоти матбуоти даврй, шабакахои телевизионй, барномахои телевизионй ва радио ба унвони идораю муассисахо наздиканд, зеро тахти чунин номхо гурухи одамон, ки дар асоси хадаф, гоя ва мукаррароти муайян муттахид шуда, матолиби чопиро нашр ва барномахои телевизиониро пахш мекунанд» [4, с.246].

Бархе аз муаллифон номхои хоси марбути ВАО -ро ба катори идеонимхр дохил намудаанд. Йдеоним хелхои гуногуни исмхои хосро дар бар мегирад, ки ба фаъолияти мафкуравй, акидатй ва эчодии инсон алокаманданд[8, с.34]. Аз ин чихат номхои расонахои ит1илоотй бо маъно ва мохияти худ ба афкору чахонбинй ва акидаю назари инсонхо робитаи зич доранд ва як гурухе аз идеонимхо мебошанд.

Номшиноси рус И.В.Крюкова номхои хоси ВАО-ро дар доираи номхои рекламавй баррасй намудааст. У гемеронимхоро дар баробари дигар номхои рекламавй: эргонимхо( номхои хоси муассисахои тичоратй, марказхои тичоратй, иттиходияхои хамшарикй, созмонхои чамъиятию сиёсй, , созмонхои варзишй, ташкилотхои бонкй, чамоахои эчодй, иттиходияи эчодй), парагматонимхо (номхои хоси молу махсулотхои корхонахои муайян), порейонимхо ( номхои хоси тамааи наклиёт, катора тайёра ва гайра), георотонимхо ( номхои хоси чорабинихои эчодй мисли чашнворахо, озмунхо, сабкатхо, тазохуроти сиёсй ва f.) мавриди омузиш карор додааст [2, с. 18].

Номхои расонахои ахбор дар байни соири исмхои хос мавкеъ ва накши махсус дорад, зеро ВАО дорои аломату мохияти ягона мебошанд, маводеро нашру пахш мекунанд, ки дорои хадафхо, мавзухо, вахам F0ях0и ягона мебошанд ва мунтазам дар истеъмоли чорй мебошанд. Номхои хоси марбути ВАО тибки мукаррароти конунгузоррй сабти ном гардида, аз назари хукукй хифз мешаванд [2, с. 4-7].

Пайдоиши исмхои хосе, ки номхои воситахои ахбори оммаро ифода менамоянд, ба давраи муайяни инкишофи таркиби луFавии забон рост меояд, ки зарурати номгузории сохаи мазкур ба миён омадааст. Лозим ба ёдоварист, ки гемеронимия на танхо номи рузномаю мачалла, шабакаи телевизионию радийойй, балки унвони барномахои радио ва телевизион, унвони филмномахои гуногуни иттилоотй, номхои очонсхои хабарй ва сомонахои интернетиро низ дар бар мегирад. Бахши мазкури исмхои хос конуниятхои пайдоиши худро дорад ва дар доираи конумандихои гузуриши исмхои ом ба исмхои хос арзи вучуд менамоянд. Аз исмхои ом таркиб ёфтани гемеронимхо дорои конуниятхои муайяне мебошанд, ки ба тобиши маъно, дарки маънии исми чинс дар шуури забонии сохибзабонон ва чихатхои чозибанокй ва муассирии вожахои аппелятивй иртиботи зич дорадунин.Гемеронимия ба макулахои канории ономастикй дохил мешавад, зеро аз руи пайдоиш нисбат ба дигар намуди номхои хос дертар пайдо мешаванд. Бунёди чунин номхои хосро ба Fайр аз исмхои хоси мукаррарй инчунин вожахои аппелятивй ташкил додаанд.

Раванди нoмгyзopии BAO ба фаъолияти iypyxxoM гуногуни эчодй вoбacтaгй дopaд. Лозим ба ëдoвapиcт, ки гeмepoнимияи фазои иттилоотии Toчмкиcтoн низ тaъpиxи xynpo дошта, ба пайдоиш ва pyriT,^ paconaxoM иттидooтй дap мамлакат poбитaи зич дopaд . Лз ин py гeмepoнимияи тoчмкpo ба ду дaвpa мeтaвoн чудо rap^ а) дaвpaи Шypaвй, б)дaвpaи иcгикдoJIият. Интиxoби номдо дap ин ду дaвpa аз дaмдмгap тафовут дopaд. Дap замони Иттидоди Шypaвй aкcapи pye- номадо ва мачалдадо тамоюди идeoдoгй дошганд, дap дaвpaи пacoшypaвй pyзнoмaдo, очождои игтидooтй, paдиoдo шабакадои тeдeвизиoнй, ^монадои игтидooтй ва дигap pacOTa^M мycтaкилy Faйpидaвдaтии axбop тaъcиc ë^a^,. Хадаф ва мудтавои мyндapичaю мазмуни BAO низ тaFЙмp ëфт.

Лозим ба ëдoвapиcг, ки мacъaдaм гeмepoнимияи фазои мгтидooгмм Toчмкиcгoн то дод аз нaзapм вижагидои зaбoншинocй мaвpиди омузиши дамачониба Haapop нaгмpмфгaacг.

Крдабдои гpaммaгмкмм номдои BAO дap забони точикй тaъpмxм тулонй надошта, ба таъшш нaxycгмн pyзнoмaдoм точикй poбитa дopaд. Tмбкм маъдумоти мудаккикон нaxycгмн pyзнoмa, ки ба забони точикй нaшp шуда буд, «Бyxopoм шapиф» буд [ниг.: 9].

Дap замони Иттидоди Ш^^вй pacoнaдoм axбopм ^чик^гон дap тaъcмpм номдои BAO -и забони pyraí ташаккуд ëфтaaнд. A^wo дангоми нoмIyзopй шудани pyзнoмaю мачалдадо конуниятдои калимаю мбopacoзим забони точикй ба эъгмбop гмpмфгa шудаанд. Дap нoмгyзopим pyзнoмaю мачалдадо бapнoмaдoм pacora тeдeвизмoнм Toчмкиcтoн маБнидои нави ичтимй бoдapнaзapдoштм вoкeият ва мудити тадаввудотй инъикoc ëфтaacт. Ба муБчиби тадаввудоти ичтимой бмcëpe аз вожаю истилодоти мaъмyлим забони точикй дopoм тобишдои нави маъной гapдмдaнд.

Дap дaвpoни coдибмcгмкдoд гapдмдaни Чyмдypим Toчмкиcтoн д^ фазои мгтидooгмм Toчмкиcтoн мудити нави ичтимой apзм вучуд намуда, шyмopaи BAO змëд гapдмдa. аз чидати мазмуну мyндapмчa низ BAO г^огу^ими пайдо намуданд.Бад-ин тapгмб дap нoмгyзopии pyзнoмaю мачалдадо, paдиoю шабакадои тeдeвизиoнй, oчoнcдoм мгтидooгй, бapнoмaдoм paдмo ва тeдeвизиoн дмгapIyнй ба вучуд омад.

Лз нaзapм coxгy тapкиб номдои гeмepoнимй он Eanap бой набуда, óenap дap кодаби якчузъа ва ибopa ташаккуд ëфгaaнд. ки мeтaвoн oндopo ба ду ^уд чудо намуд: 1 ) номо ящу^ы, 2) номцо -ибороо, 3) номцо - таркибщ

Дap номдои в^ита^ои axбopи омма ба забондои фopcй ва точикй кодабдои гуногуни ибopaдo ба кop бypдa мeшaвaнд, ки мeтaвoн ба чунин ^удо тaкcимбaндй намуд:

• Ибopaдoм изофй;

• Ибopaдoм изофии пeшoянддop;

• Ибopaдoи шшондй;

• Ибopaдoм шyмopaвй;

• Ибopaдoм apaбй;

• Tapкибдoи пaйвacт;

Номдои якчузъа

Taдти номдои якчузъа нoмдoepo дap нaзap дошта мeшaвaнд, ки аз як вожа тapкмб ë^rra, мeтaвoнaнд вожадои coOTa ва мypaккaб бошанд. Ин нaвБм номдо натичаи гyзapишм маънои бyнëдмм кадима ба маънои нави мфoдaкyнaндaм ном мeбoшaнд, ки байни маънои аедй ва маънои дугами номии он poбитaдoи гуногун дида мeшaвaнд. Чунин poбитaдo ба маънои дуговии вoжae, ки ашш ном гaштaacт ва мазмуну мудтавои нampия вoбacтaaнд.Бa cмфaти номи нampиядo водиддои дугавии дopoм маънидои гуногуни дугавй ингмxoб гapдидaaнд, ки гypyддoи муайяни ceмaнткмpo ташкид мeдидaнд. Номдои якчузъа дap натичаи тарти кaIммacoзим дутавй - ceмaнгмкй арти вучуд намудаанд.Ба cмфaти номдои BAO вожадге ингмxoб гapдидaaнд, ки дopoи маънои мачмуй гapдидaaнд. Кacб намудани маъно ва вазифаи нави дуавй бо дapнaзapдomти paвия ва мудтавои нaшpия ë бapнoмa cypaт мeгиpaд.

Ингмxoбм вожаи мyшaxac бapoм номи нampия ба мазмуну мaдapyндapичaм он вобаста буд. Маеадан. coддoм зжд номи мачалдаи acocим дачвии Toчикиcтoн Хорпуштак ном дomт.Лcocм ин кадима хорпушт дap дугат чунин шapд ëфгaacт: «чoнвapм майдаи пмcтoндopм дamapxyp, ки пycгaш xopдop aci» [7, c. 564]. Мaкcaди мачалда ба в^итаи дачви тезу тунд peшaкaн намудани камбудидои coдaдoм мyxтaдмфм чoмea ба шyмop мepaфт. Лз ин py xyди чузъи аввди ин ном (хор), ки дap шyypи забонии точикон дамчун пaдидaм манфии мукобили (гул) иньт^ ëфгaacт.

Лз гapaфм дмгap, дap apзм вучуд намудани чунин ном шояд тaБCмpм номи мачалдаи дачвии pycй Крокодил низ мeбoшaд, зepo номи чoнвapм нaoнкaдap xyшкoдaбм обй мeбoшaд. Бад-ин caбaб ба шфати номи мачалдаи дачвй дap забони pyraí ингмxoб гapдмдaacт.

Номи мачалдаи пeшoдaнroнм Toчмкиcтoн дap замони Иттидоди Шypaвй Мaшъaл буд, ки дap тaБCмpм номи мачалдаи pycим Фжель арти вучуд кapдaacт, ки дap ду даммаъно мeбoшaнд. Boжaм «мсшьсл» дap забони точикй дap ду шакд кopбacт мeшaвaд: мсшьсл, Mambana. Дap фа^анг^о ба ду маъно омадааст: 1лaгaпopaдoм бо нуги xoдa пeчoндa:myдa бо нафг одуда, ки дap шабдои apyraí, дашкакашидо ва Faйpa дap мeгмpoндaнд, 2. cиpoч, чapoF[6, с.703]. Рacмм Шут - дap нишони

пешохангони он замон рамзи асосй буд. Ин калима тобишхои маъноии нав гирифта, дар таркиби номи дигар нашрихо ва асархо низ меомад (Шуълаи инцилоб, Шуълаи цовид ва f.).

Номхои якчузъа доираи васеи маъноии номхоро дар бар мегиранд, ки ду мархалаи тахаввули маъноро аз сар гузаронидаанд: мархалаи аввали маънои бунёдй, мархалаи дуюм сохиб шудан ба маънои иловагй, мархалаи сеюм касб кардани вазифаи ифодаи номи нашрия.

1. Номхое, ки мафхумхои ичтимоиро ифода мекунанд. Йн гуна номхо тобишхои муайяни ичтимоиро ба дарки хонанда расонида, мазмун ва мухтавои нашрияро то андозае равшан месозанд.Дар ин маврид номхо бо шиори муайяни даъват барои пойдории Fаразхои нек (Адолат), инъкоси фаъолияти инсон( Мехмат), инъикоси вокеияти руйдодхо (Хацицат), номбар намудани мафхумхои умумй (Зиндагй, Дунё) далолат карда, кушиш мекунанд, ки тавччухи хонанда, бинанда ва шунавандаро ба тарафи худ чалб намоянд.Дар ин радиф номхое дучор мешаванд, ки мафхуми хамрохй ва хамфикрй ва хамраъиро ифода карда, гаризаи фахмиши хонандаро тахрик медиханд: Анбоз(шарик, хамдам хамрох, хамнишин, хамроз), Анис(хамдам, рафиц ёр, дуст), Пайк(хабар, мухбир), Хамраъш(уамовозй), Оила (хонавода), Озодагон (озода - лацаби хоси эрониёни цадим, асилзода, нациб, шариф)

Бихуфтанд туркону озодагон,

Цахрн шуд аончуйроройгон. Фирдавт[6, c.203]

2. Ба сифати номи нашрияхо, радио ва телевизионхо, барномахои радиой истилохоти сиёсии даврахои гуногун карор гирифтаанд, ки такозои идеологии хар давру замон махсуб меёфт: Болшевик, Коммуна, Коммунист, Ленинчй, Чумхурият, Истицлолият, Вафат, Миллат, Ватан ва f. Лозим ба ёдоварист, ки номхои замони шуравй бештар мафхумхои сиёсиро дар доираи идеологияи хизби хукмрон ифода мекарданд.

Номхои дар даврони Истиклолият пайдо шуда, бештар мафхумхои умумидавлатй ва умумимиллиро ифода мекунанд (Цумхурият, Истицлолият, Вахдат, Миллат, Ватан),

3. Номхои нашрияхои сохавй бештар аз вожахои марбути ин ё он соха пайдо шудаанд ва масъалаю мушкилоти сохаи муайянро инъикос мекунанд (Хафтганц, Нацлиёт, Варзиш, Даво. Меъмори, Крнунгузорй ва f.).

4. Исмхои шахсе, ки ин ё он касбу корро ифода мекунанд, ба вазифаи номхои гемеронимй омадаанд: Тарцумон, Ширинкор Бинокорон, Кишоварз, Омузгор, Ватанпарвар.

5. Гурухи дигари номхо ба замон далолат намуда, набзи, замон, доираи муайяни мухлатро нишон медиханд: Вацт, Аср, Хафта, Субх, Бомдод, Имруз ва м. и.

6. Номхое, ки ба мафхумхои иктисодй далолат менамоянд (.Бозор, Тучуор, Бизнесмен, Ицтисодчй).

7. Баъзе номхои нашрияхо аз номи шахс ба вучуд омадаанд (Мулло Насриддин, МуллоМушфици, Мушфици, Фируза.

8. Нашрияхо аз исмхои макон арзи вучуд намуда, баъзе аз ин кабил вожахо ба сифати номи вохидхои маъмурй низ ба кор бурда мешаванд (Гулистон, Бустон, Гулзор)

9. Вожахои ифодакунандаи таъсисоти гуногун барои ифодаи номи нашрихо корбаст шудаанд (Аптека, Ганшина).

10. Номхои нашрихо аз исмхои топонимй руидаанд, ки дар навбати худ ба номхои таърихи эхёшуда(Сузд, БохтарВароруд, Хатлон, Цащун ва номхои дар истеъмоли чорй буда (Самарцанд, Бадахшон, Вахш, Тоцикистон, Бешкент, Помир) чудо мешаванд.

11. Номи нашрияхо аз номи сулолахои таърихй гирифта шудаанд (Кушониён Сомониён).

12. Вожахои ифодакунандаи ситорахо ва чирмхои осмонй ба вазифаи номи нашрияхо омадаанд (Парвин, Офтобак, Ахтарон, Хуршед).

13. Номи парандахо низ барои номгузории нашрияхо корбаст мешаванд (Булбулакон)

14. Гурухи номхое, ки бахши расонахои иттилооти кишвархои хоричй махсуб меёбанд: (Пажвок-номи очонси иттилоотй дар АфF0нисгон, ба хотири рузноманигор, адиб, дипломат ва донишманди АфF0нистон Абдурахмон Пажвок(1919 - 1995) аз тарафи Бунёди Пажвок таъсис дода шудааст).

15. Ба сифати номи нашрия вожахои кмистеъмоли забони имрузаи точикй истифода шудаанд: Самак (1.мохй, 2.мохие, ки гуё дар болои он гове истода ва дар болои шохи гов замин истода карор гирифтааст, 3.аз само то самак аз осмон то зери замин, дар хама чо)[7, с.238]. Пайк (1. косид, мухбир, хабарбиёр, паёмбар, 2.хабар, паём). Мизон (1.тарозу, 2.санчанда, такдиркунанда, 3. бурчи хафтум аз дувоздах бурчи фалак).

16. Номи растанй ва буттаю дарахтон барои ифодаи номи нашрия омадааст: Фараж (номи растании табобатй, ки дар талу теппахо меруяд ва маззаи талх дорад) [7, с.502]. Навнихрл, Гулчин Гул-гул.

17. Истилохоти адабию фарханги ба сифати номи нашрихо карор гирифтаанд: Фарханг, Адаб, Сухан Афсонахр.

18. Вожадои ифодакунандаи ашёдо ба сифати гемероним корбаст мешавад: Загула, Пайкон (нуги тири найза ва тир, синон), Калтак.

19. Исмдои ифодакунандаи мафдумдои гуногуни абстрактй мудтаво ва тамоюли ин ё он барнома ё нашрияро нишон медиданд: Таращи, Нигох, Асолат, Вщдон, Цомеа, Чехра, Пайванд, Истицбол, Растохез, Нацот, Мехвар, Хуррият, Ахбор, Навид, Иттилоъ ва а

20. Исмдои ифодакунанда номи чонварону дайвонот ба сифати номи нашриядо интихоб гардидаанд: Хорпуштак, Цайра

Ба-дин тартиб, номдои якчузъаи расонадои иттилотй мавзуъ ва мудтавои гуногунро дар бар мегиранд. Интихоби ном барои нашрия бо роди номгузории дастачамъй сурат гирифта, аддофи муайянеро дунбол менамояд. Аз назари сохторй номдо метавонанд аз калимадои сода ва мураккаб (Ватанпарвар, Ширинкор, Бинокорон, Крнунгузорй) иборат бошанд. Номдои сода бештар калимоти решагй буда, мазмуну мудтавои муайяни ичтимой, фардангй, сиёсй ва маишию хонаводагиро ифода мекунанд. Аз назари шакли грамматикй ба сурати тандо ва чамъ(Ахтарон. Булбулакон, Афсонахо) омадаанд. Бештари исмдо тобиши маънои чомеъ доранд. Иддаи дигари чунин водиддо тавассути ванддои вожасоз сохта шудаанд (Гулзор, Гулистон, Ицтисодчи, Хамраъи ва f.).

Дар байни номдои сода маънидои муайяни прагматикиро метавон мушодида намуд, ки ба чанбадои мухталифи фаъолияти инсон аз назари психологй, диссй ва ичтимой далолат мекунанд.

V ба фаъолият ва шуFли инсон далолат мекунанд,- Мехнат, Омузгор, Меъмор, Кишоварз, Бинокор, Ицтисодчи

V ба ваддату якдилй ва дамфикрй даъват мекунанд: Вахдат, Хамраъи, Анбоз, Анис, Миллат, Ватан, Чумхурият, Истицлолият, Пайванд.

V андеша назар ва диди инсонро нишон медиданд: Нигох, Асолат, Вицдон, Чехра.

V ба афкору фаъолияти ичтимоъ далолат мекунанд: Таращи, Растохез, Нацот, Хуррият, Адолат.

V ба фаъолияти эчодй далолат мекунанд,- Сухан, Пажвок, Адаб, Фарханг, Тарцумон, Конунгузори, Афсонахо;

V рангорангии табиатро ифода мекунанд: Гулистон, Гулзор, Бустон, Навнихрл, Гулчин, Гул-гул, Булбулакон, Фараж.

V ба жанри ВАО далолат мекунанд: Ахбор, Навид, Иттилоъ. Пайк.

V ба сифати ташбехкунанда рудбаландиро далолат мекунанд: Ахтарон, Парвин, Офтобак, Хуршед;

V ба даёти солим ва мушкилоти зиндагй далолат мекунанд: Оила, Зиндаги;

V ифтихороти таърихиро талкин мекунанд: Озодагон, Сомониён, Кушониён.

V ба мансубияти сиёсй далолат мекунанд: Болшевик, Коммунист, Ленинчи.

V ба исми кадрамонони фолклорй далолат мекунанд; Мулло Насриддин, Мулло Мушфици, Мушфици.

V ба инъикоси мавзуъ далолат мекунанд,- Цомеа, Дунё.

V ба макони нашр далолат мекунад: Самарканд, Вахш, Бешкент, Бадахшон,

V ба номи давзадои сиёси - таърихию чуFрофй далолат мекунад: Тоцикистон, Помир.

V номди чуFрофии аз нав эдёшударо инъикос мекунанд: Суд Бохтар, Вароруд, Хатлон, Цайхун

V мафдумдои содаи тибро инъикос мекунанд: Аптека, Даво.

V ба содаи наклиёт далолат мекунанд,- Нацлиёт

V ба содаи варзиш далолат мекунанд,- Варзиш Спорт, Футбол, Гол.

V мафдумдои кимматбадоро ифода мекунанд: Гащ, Ганшина ва а. и.

Хамин тарик, сохтори дастурии гемеронимдо баррасй шуда, накши ванддои калимасоз ва маъносоз дар робита ба вазифа ва мудтавои расонаи иттилоотй муайян карда шуд. Тадаввулот дар номгузории ВАО -и Точикистон дар даврони Истиклолият падид омада, дар ин маврид бештар ба арзишдои таърихй ва миллй таваччух, карда мешавад ва аз Fановати луFавии забони точикй дадафмондона истифода ба амал омад. Ёдовар шудан ба маврид аст, ки дар байни номдои ВАО дар забони точикй шумораи номдое, ки дар колаби ибора гузошта шудаанд, нисбат ба номдои якчузъа бештар ба мушодида мерасанд.

АДАБИЁТ

1. Крюкова И.В. Основные номинационные процессы в перефирийной зоне ономастического пространства /И.В. Крюкова // Ономастика Поволжья: Материалы У11 конференции по ономастике Поволжье. - М.: 1997. - С 168. -172.

2. Крюкова И.В. Рекламное имя: от изобратения до прцендности. /И.В. Крюкова -Волгоград: Перемена, 2004, 156 с.

3. Подольская Н.В. Словарь русской ономастической терминологии. / Н.В.Подольская - М.: Наука, 1988. -168 с.

4. Суперанская А.В. Обшая теория имени собственного/А.В. Суперанская- М.: Наука, 1973.-368с.

5. Трифонова ЕА. Названия деловых объектов: семантика, прагматика, поэтика ( на материале русских и английских эрегонимов) автореф. дис.канд.филнаук./ ЕА.Трифонова - Волгоград, 2006, -24с.

6. Фарханги забони точикй Ч,. 1, -М.: Совтская Энциклопедия, 1969. -952 с.

7. Фарханги забони точикй Ч.2, -М.: Совтская Энциклопедия, 1969.- 948 с.

8. Федосова О.И. Лингвистический статус гемеронима (на материале русских и британских названий СМИ)/ О.И.

Федосова // Вестник ВГПУ, 2010, №5, 76-80

9. Шарифзода К. Бухорои шариф Назаре пас аз сад сол/ К. Шарифзода -Душанбе: Ирфон, 2012, -97 с.

10. База данных СМИ// www.SCO.tj

ГРАММАТИЧЕСКИЕ МОДЕЛИ ГЕМЕРОНИМОВ В ТАДЖИКСКОМ ЯЗЫКЕ (ОДНОКОМПОНЕНТНЫЕ НАЗВАНИЯ: СЕМАНТИЧЕСКИЕ И ПРАГМАТИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ)

Статья посвящена анализу семантико - грамматических особенностей однокомпонентных названий (гемеронимов) СМИ в таджикском языке. Однокомпонентные названия в системе названия таджикских СМИ занимают определенное место и образуют различные лексико-семантические группы, В настоящей статье анализированы 20 лексико- семантических групп названия общих и отраслевых СМИ, также рассматривается семантико - прагматические особенности названия, определена грамматическая структура, выявлена роль словообразующих и формообразующих суффиксов в образовании названия в зависимости от задачи и содержания издания. Отмечается, что в после приобретения РТ независимости в номинации СМИ учитываются исторические и национальные ценности при номинации вновьсозданных СМИ целенаправленно обращаются к словарному богатству таджикского языка.

Ключевые слова: Грамматические модели, гемеронимия, СМИ, названия СМИ, семантика, лексико-семантические группы, однокомпонентные названия.

GRAMMATICAL MODELS GЕMЕRОNIMS IN TAJIK LANGUAGE (A SINGLE-LABEL NAME)

The article is devoted to semantic and grammaticalfeatures ofsingle-label names (gamarnikow) media in the Tajik single-label names in the system names, the Tajik mass media occupy a certain position and form of different lexical-semantic groups. This article analyzes 20 lexico - semantic groups of the names of General and industry media, also examines the semantic and pragmatic features of the name, defines the grammatical structure, reveals the role of word-forming andformative suffixes in the formation of the name depending on the task and content of the publication. It is noted that after the independence of the Republic of Tajikistan in the category of media historical and national values are taken into account in the nomination of newly created media purposefully refer to the vocabulary of the Tajik language.

Key words: Grammatical models, gemeralopia, media, titles, media, semantics, lexical-semantic group, singlelabel names.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Сведения об авторе:

Амирбекзода Н. - соискатель Хорогский государственный университет им М. Назаршоева, Адрес: 736000, Республики Таджикистан, г. Хорог, ул. Шотемура, 28, тел:(+992) 934100044, E- mail: nazira.amirbek73@mail.ru

About the autor:

Amirbekzoda N. - aplikant Khorog state Universitet named after M. Nazarshoev, the degree Adress: 736000, Republic of Tajikistan, Khorog, Shotemur str., 28, Tel: (+992) 934100044, E - mail: nazira.amirbek73@mail.ru

ТАХЛИЛИ КОНТРАСТИВИИ Ч,ОНИШИЩО ХДМЧУН АСОСИ МУЦАРРАРОТИ УМУМИЯТ ВА ФАРЦИЯТ ДАР ЗАБОЩОИ МУЦОИСАШАВАНДА

Шалимова М.

Донишго^и давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айнй

Мавзуи усули мутобикат дар амалияи рисолахои замони охир низ васеъ инъикос ёфтааст, ки аз ин хусус В. Н. Яртсева дар маколаи худ «Оид ба усули омузиши мутобикатии забонхо» (Яртсева, c.4) навиштааст.

Муаллиф одилона усули мукоисавй-таърихиро бо омузиши мутобикатии забощо, «.. .вакте ки дар натичаи мутобикат кардан хусусиятхо ва махсусиятхои ин забощо ошкор карда мешаванд, на масоили каробати ощо», мукобил мегузорад ва мукаррар мекунад, ки ин «.бо эхтиёчоти таълими забощои хоричй ва сохаи тарчума аз як забон ба забони дигар махдуд гардонда мешавад» (Яртсева, с.3). А.А.Реформатский дар посух зикр кардааст, ки махз хамин хуб аст, ки чунин ниёзмандихои вокей, хамчун таълими забони хоричй ва чустучуйи асоснокии тарчума рушди хамон равияро ба амал оварданд, ки он усули тафрикавй номида мешавад.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.