Научная статья на тему 'ГЛОБАЛЛАШУВ ЖАРАЁНИНИНГ МАЗМУНИ ВА КЎЛАМИ'

ГЛОБАЛЛАШУВ ЖАРАЁНИНИНГ МАЗМУНИ ВА КЎЛАМИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

1012
120
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
глобаллашув / глобаллашув жараёни / глобаллашув даври / глобал муаммолар / оммавий маданият / мафкуравий жарёнлар. / globalization / the process of globalization / the era of globalization / global problems / popular culture / ideological processes

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Дилшод Асланов, Санжар Маназаров

Мақолада глобаллашув жараёни билан боғлиқ тушунчаларнинг мазмунмоҳияти, унинг ижобий ва салбий жиҳатлари ҳақида фикр юритилган. Глобаллашув жараёнининг даражаси, ижобий ва салбий жиҳатлари тўғрисида фикр мулоҳазалар юритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CONTENT AND SCOPE OF THE GLOBALIZATION PROCESS

The article discusses the essence of the concepts related to the process of globalization, its pros and cons. Opinions were expressed on the level, pros and cons of the globalization process.

Текст научной работы на тему «ГЛОБАЛЛАШУВ ЖАРАЁНИНИНГ МАЗМУНИ ВА КЎЛАМИ»

ГЛОБАЛЛАШУВ ЖАРАЁНИНИНГ МАЗМУНИ ВА КУЛАМИ

Дилшод Асланов Санжар Маназаров

Чирчик давлат педагогика институти Чирчик давлат педагогика институти

АННОТАЦИЯ

Маколада глобаллашув жараёни билан боFлик тушунчаларнинг мазмун -мохияти, унинг ижобий ва салбий жихатлари хакида фикр юритилган. Глобаллашув жараёнининг даражаси, ижобий ва салбий жихатлари тyFрисида фикр мулохазалар юритилган.

Калит сузлар: глобаллашув, глобаллашув жараёни, глобаллашув даври, глобал муаммолар, оммавий маданият, мафкуравий жарёнлар.

CONTENT AND SCOPE OF THE GLOBALIZATION PROCESS

Dilshod Aslanov Sanjar Manazarov

Chirchik State Pedagogical Institute Chirchik State Pedagogical Institute

ABCTRACT

The article discusses the essence of the concepts related to the process of globalization, its pros and cons. Opinions were expressed on the level, pros and cons of the globalization process.

Keywords: globalization, the process of globalization, the era of globalization, global problems, popular culture, ideological processes

КИРИШ

Дунё тамаддунининг бугунги боскичини глобаллашув жараёнларисиз тасаввур килиб булмайди. Глобаллашув, таъбир жоиз булса, бугунги кунда сохаларни ривожлантиришнинг мохияти ва мазмунига, стратегияси ва тамойилларига, ёндашув ва услубларига бирдай таъсирини утказаётган куч сифатида намоён булмокда. Бугунги кунга келиб, жамият ривожланишининг комплекс характерда содир булиши тараккиётнинг ижобий жихатлари билан бирга унинг салбий окибатларини хам юзага чикармокда, бу инсоният олдига кутилмаган янги муаммоларни кундаланг куймокда. XXI аср дунё давлатларида хаётий жараёнларнинг жуда шиддатлилиги, технологияларнинг тезкорлиги, глобаллашуви билан кузатилмокда. Шу жумладан илм-фанда хам "глобаллашув", "глобаллашув жараёни", "глобаллашув даври", "глобал

муаммолар" атамалари кенг кулланила бошлади. Давлатларнинг шиддат билан ривожланаётган бир вактда дунёнинг бирор давлатида содир булаётган сиёсий, иктисодий, ижтимоий, маънавий-маърифий, табиий жараёнларнинг дунёнинг бошка давлатларига жараёнларига уз таьсирини утказмай колмайди. Дунё давлатларида руй бераётган ходисаларни аниклаш ва англаш учун авваломбор узимиз яшаётган давлатнинг, жамиятнинг, атроф-мухитнинг туб мохиятини англаб етишимиз зарур. Бунинг учун дастлаб глобаллашув жараёнинг мазмун -мохияти буйича билим ва куникмаларини шакллантириш максадга мувофикдир.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

XXI асрда ривожланган глобаллашув хам ижобий, хам салбий куринишлари билан дунё афкор оммасини узига жалб килиб келмокда. Мамлакатимиз биринчи президенти И.А.Каримов уз асарларида глобаллашув атамаси бугунги кунда илмий-фалсафий тушунча сифатида жуда кенг маънони англатишини, бу жараён мутлако янгича маъно-мазмундаги хужалик, ижтимоий-сиёсий, табиий-биологик глобал мухитнинг шаклланишини ва шу билан бирга мавжуд миллий ва минтакавий муаммоларнинг жахон микёсидаги муаммоларга айланиб боришини ифода этган.

Глобаллашувнинг ижобий жихатларини Узбекистон Республикаси биринчи Президенти И.Каримов шундай изохлаган: "давлатлар ва халклар уртасидаги интеграция ва хамкорлик алокаларининг кучайиши, хорижий инвестициялар, капитал ва товарлар, иш кучиниг эркин харакати учун кулайликларнинг вужудга келиши, куплаб янги иш уринларининг яратилиши, замонавий коммуникация ва ахборот технологияларининг, илм-фан ютукларининг тезлик билан таркалиши, турли кадриятларнинг умуминсоний негизда уЙFунлашуви, цивилизациялараро мулокотнинг янгича сифат касб этиши, экологик офатлар пайтида узаро ёрдам курсатиш имкониятларининг ортиши - табиийки, буларнинг барчасига глобаллашув туфайли эришилмокда".

Глобаллашувнинг мураккаб, салбий жихати эса, ахборот алмашинувининг тезкорлиги жамият маданиятига, маънавиятига, ахлок меъёрларига салбий таъсир курсатмокда. Айникса, бу даврнинг долзарб муаммоси булган "оммавий маданият" ёшлар маънавиятини ачинарли ахволга олиб келмокда. Бир давлатда пайдо булган FOялар хох у ижобий булсин, хох салбий шиддат билан бошка давлатларга ёйилмокда ва уз таъсирини курсатмокда.

МУ^ОКАМА

Глобаллашув жараёни мураккаб ходиса. Глобал муаммолар - инсоният уларнинг хал этилиши ижтимоий тараккиёт ва цивилизациянинг сакланиб колиши билан боFлик. Хрзирги кундаги асосий глобал муаммолар барча давлатлар халкининг тинч, хавфсиз яшаши учун бирдамлик билан шароитларни яратиш, жахон урушига йул куймаслик, очлик, кашшоклик, саводсизликка бархам бериш, иктисодий инкирозни бартараф этиш, диний экстремизм, терроризм, атмосфера ва атроф-мухитнинг ифлосланиши, табиий ресурслардан окилона фойдаланмаслик туфайли захираларнинг тугаши, илмий-техника инкилобининг инсониятга салбий таъсирини олдини олиш, ижтимоий тармоклардан нотуFри фойдаланиш, таълим-тарбия, инсоният саломатлигини таъминлаш ва хоказолардир.

Инсоният мавжудлиги хавф остида колаётган глобаллашув даврида энг бирламчи муаммо бу - инсониятнинг яшаши масаласидир. Айнан курол -яроFларнинг такомиллашиб, оммавий кирFин куролига эгалик килиш кайфиятининг ривожланганлиги бу муаммони глобал даражада ривожлантирди. Инсоният айнан шу жараёнда узининг накадар улимга якинлигини хис этди.

Давлатларнинг бир-биридан нисбатан мустакил хар кандай сохадаги сиёсий фаолияти муайян максадга эришишнинг аник усулига эга булганидек, экологик сиёсат хам инсониятнинг муносиб табиий мухитда яшаш эхтиёжларини кондиришга йуналтирилган усул ва воситаларни куллайди. Экологик инкирознинг глобал даражада ривожланиши кейинги энг долзарб муаммолардан бири булиб колмокда. Инсоният табиатнинг бир булаги булишидан ташкари, онгли фаолият эгаси сифатида намоён булади. Унинг бевосита ва билвосита фаолияти натижасида хаёт ривожи ва харакатига узгартиришлар киритилади. Бугунги кунда технологияларга асосланган тараккиёт туфайли инсоннинг табиатга кизикконлик билан олиб бораётган муносабати экологияни издан чикариб, бутун экосистемага хавф солаётганлиги билан характерланади.

Турли сохаларда содир булаётган шуддатли узгаришлар мафкуравий жараёнларни хам глобаллашувига асос булмокда. И.А.Каримов таъбири билан айтганда, "бугунги замонда мафкура полигонлари ядро полигонларидан хам купрок кучга эга" эканлиги доимо диккатимизда булиши керак.

НАТИЖАЛАР

Глобаллашув даврида мафкуравий жараёнлар куйидаги йуналишда намоён булмокда:

биринчидан, муайян худудда юзага келган, умуминсоний мазмунга эга кадриятлар, маънавий-маърифий неъматлар узи вужудга келган худуддан йироклашиб уз куринишини узгартириб, тарихий илдизини йукотмокда;

иккинчидан, жамиятнинг барча йуналишларидаги ривожланиш даражаси турфа хил этник, маданий, синфий, иркий, худудий, минтакавий ва бошка шакллардаги узига хосликларни аниклаштириш инсоният истикболига жиддий хавф соладиган салбий ходисаларнинг мафкуравий глобаллашувига олиб келмокда.

Жамиятнинг мафкуравий марказ таъсирига тортишга хар доим харакатлар булган ва бу жамият ривожланиб бориши билан уз урнини янада мустахкамлаб олган. Хрзирги кунда дунёнинг турли минтакаларида вужудга келаётган FOялар оммавий ахборот воситалари, интернет каби тармокларнинг ривожланиши туфайли мафкуравий таъсир утказиш жараёни катта шиддат билан амалга ошмокда.

Бугунги кунда нодавлат, нохукумат ташкилотларининг хам мафкуравий таъсирини амалга оширишдаги роли ошиб бормокда. Буни катта иктисодий таъминотга эга булган турли диний экстремистик харакатларнинг минтакаларда уз таъсир доираларини кучайтириш борасидаги харакатлари мисолида куриш мумкин. Мафкуравий таъсирнинг босими кучли, пухта тайёргарлик курилган режалар асосида амалга ошаётганлигида, унинг доирасида жамиятнинг турли хил институтларининг иштирокини хам таъминланганлигини куриш мумкин.

ХУЛОСА

Глобаллашувнинг салбий хусусиятларини енгишда давлатлар мафкуравий тарбияни туFри йулга куйиши ва турли хил FOявий таъсирларнинг олдини олиши, мафкуравий хавфсизликни таьминлашни долзарб масалалардан бири сифатида караши кузда тутилмокда. Дунё тажрибаси глобаллашувнинг кучидан узига карши фойдаланишнинг синалган усули сифатида кластер моделини таклиф килмокда. Мамлакатимизда хам кластер модели иктисодиётнинг ишлаб чикариш тармокларига фаоллик билан кириб келмокда. Шубхасиз, бу жараён ишлаб чикариш корхоналарида махсулот таннархи пасайиши ва сифати ошишига олиб келмокда. Энг мухими, кластер методи ёрдамида манфаатли боFланиш хосил килган корхоналарнинг ракобатбардошлиги бир неча баробарга ошмокда. Глобаллашув натижасида дунё бозорида ракобатнинг кескин ошиши кузатилаётган бугунги кунда бу сифат ишлаб чикариш корхоналарининг баркарорлигини таъминлашга хизмат килади.

REFERENCES

1. Toshev S. (2020). TARIX FANINI O'QITISHNDA ZAMONAVIY YONDASHUVLAR. Science and Education, 1(Special Issue), 6

2. Абдурахманова Ж. Н. (2020). Инновацион тажриба майдони - "мактаб-лаборатория"нинг таълим тизимидаги урни. МуFаллим хем узликсиз билимлендири. (Issue 1) -Б. 22-26.

3. Gafforov Ya. X. (2019). THE STATE OF HUSTORICAL EDUCATION IN UZBEKISTAN DURING WORLD WAR II. USA(Philadelphia) . -P. 173-175.

4. Toshtemirova, S. (2020). Factors Affecting the Quality of Education and the Importance of the Education Cluster to Address Them. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, 8(4), 151-156.

5. Botir Boltabaevich Baymetov, Khusan Kholmuratovich Muratov. Self Sketches as a Tool in the Professional Training of a Future Artist-Teacher. Solid State Technology. 2020/2/29. Vol.63 № 2 (2020). 224-231.

6. G'afforov, Y., Nafasov, A., & Nafasova, Z. (2020). From the History of the Beginning of the "Great Game". Journal of Critical Reviews, 7(11), 2798-2802.

7. Тошев, С. (2020). Узбекистоннинг совет мустамлакачилиги даври тарихини урганишда турк тилидаги манбаларни урни. In Тарихий манбашунослик, тарихнавислик, тарих тадкикотлари методлари ва методологиясининг долзарб масалалари (pp. 121-127).

8. Тоштемирова C (2019). Ёшларда ватанпарварлик фазилатини тарбиялашда маънавий жасоратнинг ахамияти // "Глобаллашув шароитида ватанпарварлик тарбиясининг маънавий-маърифий технологиялари". Республика илмий-амалий конференцияси материаллари. Тошкент, 235-238 б.

9. JI Suyundikovich. (2020). TARIXNI O'QITISH METODIKASI RIVOJLANISHI TARIXIDAN. Fan va ta'lim, 1 (5), 195.

10. Mardonov, Sh., Toshtemirova, S., Ahmadjonov, B., & Koshanova, N. (2020). Structure and Mechanisms of Action of The Educational Cluster. International Journal of Psychological Rehabilitation, 27(07), 8104-8111.

11. Usarov Djabbar Eshkulovich, & Suyarov Kusharbay Tashbaevich. (2020). Developing Pupils' Learning and Research Skills on the Basis of Physical Experiments. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(02), 1337-1346.

12. Абдурахманова Ж. Н. (2019). Тарих фанини укитиш усуллари ва уларнинг самарадорлиги // Ta'lim, fan va innovatsiya. T.: 1(4), 35-39.

13. Toshtemirova, С., Жолдасов, И. (2019). Бiлiмдi адамгершшкке баулу идеясыныц кажетлп // «Actual problems of society, education, science and

technology: status and prospects of development» collection of scientific papers of the ii international scientific-practical conference. Актубе. P. 17-23.

14. G'afforov, Y., Nafasov, A., & Nafasova, Z. (2020). From the History of the Beginning of the "Great Game". Journal of Critical Reviews, 7(11), 2798-2802.

15. Тоштемирова C (2019). Ёшларни ватанпарварлик рухида тарбиялаш ва маънавияти шакллантиришда Амир Темур сиймоси // "Хдрбий хизматларнинг маънавий баркамол авлодни тарбиялашдаги урни ва роли" мавзусидаги Республика илмий-амалий конференцияси. Нукус. 150-153 б.

16. Abdurakhmanova, J. N. (2020). The policy of tolerance in Uzbekistan (in the case of Greeks). International Journal on Integrated Education, 2(5), 212.

17. Тошев, Солежон Ахматжонович. (2020). ТУРКИЯДА МАРКАЗИЙ ОСИЁ ТАРИХИНИНГ УРГАНИЛИШИ. Science and Education, 1(7), 625-631

18. B Javlonbek. (2020). O'zbekistondagi o'qituvchilik huquqini shaklanish tarixiy. Otmishga nazar 2 (2-maxsus son), 88.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.