Научная статья на тему 'ГЛАВНЕЙШИЕ ВРЕДИТЕЛИ ЛУКОВЫХ КУЛЬТУР И МЕРЫ БОРЬБЫ С НИМ В ДЕХКАНСКИЙ ХОЗЯЙСТВАХ ГИССАРСКОЙ ДОЛИНЕ'

ГЛАВНЕЙШИЕ ВРЕДИТЕЛИ ЛУКОВЫХ КУЛЬТУР И МЕРЫ БОРЬБЫ С НИМ В ДЕХКАНСКИЙ ХОЗЯЙСТВАХ ГИССАРСКОЙ ДОЛИНЕ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
135
54
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ГУСЕНИЦА / КУКОЛКА / ЯЙЦО / БАБОЧКА / ЛУК / ИМАГО / КОРЕНЬ ЛУКА / ВРЕДИТЕЛЬ / ЯДОХИМИКАТЫ / МУХА / ТРИПС

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Рахмадов С.С., Имонов М.Ш., Саодатхонова Д.

В статье приводятся сведения о видовом составе вредителей овощных культур в условиях Гиссаркой долине. Выявлено, что в условиях Гиссаркой долине Таджикистана основными вредителями овощных культур являются луковой трипс, табачный трипс, луковая муха, серфидная муха и др. виды (100 вида), что приводит к уменьшению урожайности и качество производимой продукции овощных культур.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MAJOR PESTS OF ONIONAL CULTURES AND MEASURES TO FIGHT AGAINST IT IN THE DEHKAN ECONOMY OF GISSAR VOLINA

The article provides information on the species composition of pests of vegetable crops in the conditions of the Hisor Valley. It was revealed that under the conditions of the Gissarka Valley of Tajikistan, the main pests of vegetable crops are onion thrips, tobacco thrips, onion fly, surf fly, and other species (100 species), which leads to a decrease in yield and quality of the produced vegetable crops.

Текст научной работы на тему «ГЛАВНЕЙШИЕ ВРЕДИТЕЛИ ЛУКОВЫХ КУЛЬТУР И МЕРЫ БОРЬБЫ С НИМ В ДЕХКАНСКИЙ ХОЗЯЙСТВАХ ГИССАРСКОЙ ДОЛИНЕ»

Ш.Ш. ^урбонбекова, З.Г. Хочаева, Б.Д. Шарипова, С.К. Шарипова, С.М.Саидзода

ГУНОГУННАМУДИИ РАСТАНЩОИ ШИФОБАХШИ ТОЦИКИСТОНИ МАРКАЗЙ Институти ботаника, физиология ва генетикаи растанй, АМИТ

Дар мацола маълумот оид ба натицаи тащицоти экспедитсионй ва этноботаники доир ба гуногуннамудии растанщои шифобахши Тоцикистони Марказй ва истифодабарии онуо дар тиб оварда шудааст. Нишон дода шудааст, ки дар уудуди Тоцикистони Марказйзиёда аз 200 растании шифобахш ва уамавлоди онуо рушд меёбанд. Оилауои калонтарин, аз цщати мицдори авлод ва намуд, Asteraceae, Appiaceae, Lamiaceae, Brassicaceae, Fabaceae, Rosaceae ва гайра мебошанд, ки мицдори умумии онуо 51% - ро ташкил медиуанд. Аз цщати мицдори намудуо авлодуои зерин -Artemisia L., Ferula L., Nepeta L., Polygonum L., бартарият дорандБисёрии растанщои шифобахши Тоцикистони Мрказй асосан дар тибби халцй истифода мешаванд ва 15 -20 % намудуо ба руйхати растанщои ба фармакопея дохилшуда, ворид гардидаанд ва дар тиб ва фармасия истифода бурда мешаванд.

Калидвожах;о: гуногуннамудй, растанщои шифобахш, Тоцикистони Марказй.

В статье приводятся результаты экспедиционных и этноботанических исследований по изучению видового разнообразия лекарственных растений Центрального Таджикистана и их применение в фармации и медицине. Показано, что на территории Центрального Таджикистана произрастает с выше 200 видов лекарственных и родственных им растений. Крупнейшие по количеству родов семейства являются Asteraceae, Appiaceae, Lamiaceae, Brassicaceae, Fabaceae, Rosaceae и другие, общее количество которые составляют 51%. По количеству видов доминируют роды Artemisia L., Ferula L., Nepeta L., Polygonum L. и другие. Большинство лекарственных растений Центрального Таджикистана находят своё применение только в народной медицине и только 15 -20 % входят в список фармакопейных растений, которые применяются в фармации и научной медицине.

Ключевые слова: видовое разнообразие, лекарственные растения, Центральный Таджикистан

Sh. Kurbonbekova, Z. Khojaeva, B. Sharipova, S. Sharipova, S. Saidzoda SPECIES DIVERSITY OF MEDICINAL PLANTS OF CENTRAL TAJIKISTAN Institute of Botany, Plant Physiology and Genetics, NAST

The article reflects the results of the expedition and ethnobotanical researches about species diversity of medicinal plants of Central Tajikistan and their use in pharmacy and medicine. It has shown that in the territory of Central Tajikistan grow more that 200 medicinal and relatives plants. The biggest families are Asteraceae, Appiaceae, Lamiaceae, Brassicaceae, Fabaceae, Rosaceae and others, total amount of which is 51%. Dominant genius are Artemisia L., Ferula L., Nepeta L., Polygonum L. and others that contain more species of medicinal plants. However, most medicinal plants of Central Tajikistan mainly use in folk medicine and 15 -20 % are the species that belong to the list of pharmacopea and use in pharmacy and medicine.

Keywords: species diversity, medicinal plants, Central Tajikistan.

Адрес для корреспонденции: г.Душанбе, ул. Карамова 27, 734017, e -mail: sh.k_biomed@yahoo.com, Тел: (+992)937909055

ХДШАРОТХ,ОИ АСОСИИ ЗАРАРРАСОНЙ ПИЁЗ ДАР ВОДИИ ^ИСОР ВА ЧОРА^ОИ МУБОРИЗА БАР ЗИДДИ ОЩО

Ра^мадов С.С., Имонов М.Ш., Саодатхонова Д.

Донишго^и Давлатии Омузгории Тоцикистон ба номи С.Айнй

Шароити иклимии минта;ах,ои Чумх,урии Точикистон барои афзоиши хдшароти зараррасони зироатх,ои сабзавоти ва полизи, шароити мусоид фарохдм меоварад. Ч,анбах,ои биологй, экологй, дарачаи зарари иктисодии ин зараррасонх,о ва чорах,ои мубориза бар зидди онх,о дар водих,ои Чумх,урии Точикистон, хусусан дар хочагих,ои дех,конии водии Х,исор ба пуррагй омухта нашудааст.

Дар шароити Точикистон системаи комплексй ё интегратсионй ба мукобили зарраррасонх,ои зироатх,ои сабзавотию полезй чори намудан лозим аст. Ин система аз нуктаи назари илмй аз алокамандони истифода бурдани чунин усулх,ои мубориза (тадбирх,ои карантинй, агротехникй, механикй, физикй, профилактикй, биологию кимиёвй, генетико-

селекционй) иборат бyда, максади кам кардани дарачаи зараррасонии хашаротхои асосии зироати пиёз чорахои мyбариза ба мукобили онхо гyзаронида мешавад.

Зараррасонхои асосии пиёз дар хочагихои дехконии водии Х,исор ба барг, поя ва решаи пиёз зарар мерасонанд. Бештар ба узвхои зироати пиёз кирминахои ин зараррасон осеб мерасонанд. Дарачаи зараррасонии онхо ба сохти дахонашон вобаста мебошад. Зараррасонхо ба ду гурухи асосй таксим мешаванд:

1.Зараррасонхои хоянда. 2.Зараррасонхои маканда.

Зараррасонхои хоянда кисмхои алохидаи растаниро мехуранд ё мехоянд. Ба чунин зараррасонхо гурухи гамбусакхо ва кирминаи онхо, малаххо, гусоласарак, кирминаи шапалакхо (кирми карам, кирми курак ё пахта, кирми тирамохй ва Fайрахо), ва Fайрахо мансубанд. Зараррасонхои маканда шираи растаниро мемаканд, ки дар натича ранги бофтахои онхо таFйир ёфта, баргу пояи он пажмурда мешавад.

Ба зараррасонхои маканда ширинчахо, трипсхо, сафедболакхо, коксидхо, зирехакхо, ганданафасакхо ва Fайрахоро дохил кардан мумкин аст.

Зараррасонхои зироатх,он пиёз

^ариб 100 намуди хашарот ба пиёз ва сирпиёз (чеснок) зарари калон мерасонад. Вале як кисми онхо зуд афзуда, ба хосилнокии зироатхои полезй зарарри калон мерасонанд. Аз хама хафвноктаринашон трипси тамоку ва магаси пиёз ба хисоб мераванд.

Трипси пиёз -Х,ашароти майда (0,8-0,9 мм), рангаш чилодору зардчатоб ё ки сиёхтоб мебошад. Ду чуфти болхои пеш борик мебошад. Ранги тухмхои бордоршуда, дар навбати аввал сафед буда, баъд аз се - чор рузи ранги тухмхо хокистарранг мешаванд. Кирминахои аз тухмбаромада ба хашароти болиFаш монанд, вале андозаи танашон хурдтар буда, бол надорад. Вобаста ба таркиби Fизо ранги танаи кирминахо сафедчатоб ё ки сабзчаю зардчатоб мешаваад.

Давраи зимистонро дар шароити иклими водии Х,исор трипси пиёз дар холати болиFи зери бокимондахои растаниро мегузаронад. Аввали бахор фардхои болиF аз хоби зимистона бедор шуда, дар навбати аввал аз хисоби алафхои бегона Fизо гирифта, бо баробари инкишофёбии баргхои сабзи пиёз ба он дохил мешаванд. Як фарди модинаи трипси пиёз дар хочагихои пиёзкори водии Х,исор дар давоми умраш 25-30 то 100 дона тухм мегузорад. Баъди 3-5 руз аз тухм кирмина мебарояд. Кирмина ва хам хашароти болиFи трипси пиёз шираи барги пиёзро мемаканд, дар натича доFхои равшани чилодори зардчатоб пайдо мешаванд. Баргхои зарардидаи пиёз дар навбати аввал зард шуда ва баъд хушк мешаванд.

Трипси тамоку - Thrips tabaci Lind.

Трипси тамоку дар OFOЗи сабзиши растанй пиёз зарари калон мерасонад. Кирминаи трипси тамоку дар кисми боло барги пиёз чой гирифта, шираи таркиби барги пиёзро мемаканд. Х,ангоми макидани шираи таркиби барги пиёз доFхои чилодихандаи нукрарангро пайдо мешаванд. Трипси тамоку зимистонро дар намуди фади болет, мегузаронад. Фарди болети тирпси тамоку дар кабати болои хок, зери бокимондахои растаниро зимистонро мегузаронад. ^исми асосии трипсхои зимистонгузарон зери хок то 8 см чой гирифта, аз 10 см чукуртар хеле кам вомехуранд. Трипсхои зимистонгузаронда дар охири моххои март ва аввали мох, апрел пайдо мешаванд. Модинахо баъди 3- 4 рузи Fизогирии иловагй байни бофтахои баргхои сабзи пиёз тухм мегузоранд. Як фарди модинаи трипси тамоку ба хисоби миёна дар давоми 30 руз умраш то 85-90 тухм мегузорад.

Расми 1. Трипси тамоку : 1- барги пиёзи зарардида; 2 - фарди болиги модина; 3-киримнаи он

Трипси тамоку дар шароити водии Х,исор хангоми нашъунамои растанихо то хафт маротиба насл медихад. Тухми трипси тамоку мугчашакл буда, дорои пусти хамвору шаффоф мебошад. Дарозии кирминаи нав аз тухм баромада ё синни 1-ум 0,25-,0,3 мм мешавад. Ранги онхо сафедча буда, баъд ранги зардчаро мегиранд (3).

Андозаи танаи кирминаи синни дуюм он то 0,5-0,6 мм дароз мешавад. Баъди 3-4 руз гизогириро катъ карда, 7-8 см зери хок медароянд ва ба пронимфа, нимфа ва имаго (хашароти болиг) табдил меёбанд. Зараррасонии трипси тамоку дар солхои бахори хушку гарм зиёд гашта, дар бахори сербориш таъсири вай кам мешад. Дар вакти боришхои паи хам трипсхои болиг аз хок пароз карда наметавонанд, ва окибат онхо мемиранд.

Каннаи решай пиёз - КЬу20§1урЬш есЫпорш

Ин зараррасон ба пиёз, сирпиёз (чеснок), лола, наргис ва дигар растанихо зарар мерасонад. Ин канна гайр решаи пиёз инчунин дар лундаи картошка, сабзй ва лаблабу дида мешавад. Бисёр вакт ба растанихои бекувват зарар мерасонад. Решаи растанихои осебдида аз кирминаи ин зарарррасон намесабзад.

Модинаи кана кутох тухмшакл, дарозиаш 0,5 - 1,1 мм, танааш шаффофи сафедтоб буда муякчахои майда дорад. Як фарди модинааш кобилияти то 400 дона тухм монданро дорад. Ин зараррасон дар водии Х,исор бештар ба кишти тирамохии зироати пиёз ва баъзан ба кишти бахории зироати пиёз зарар мерасонад.

Куяи пиёз - Лсго1ер1а аББеСеПа

Куяи пиёз бештар ба пиёзи кишти тирамохй зарар мерасонад. Барги зарардидаи пиёз хангоми зараррасонии кирминаи куяи пиёз аз кисми боло зард шуда ва баъд хушк мешавад. Дар баргхои зарардида, догхои равшани сафедтоб пайдо мешавад. Кирми куя ба гулхои ношукуфтаи пиёз даромада, кобилияти тухмхои пиёзро хам мехурданро дорад.

Расми 2. Куяи пиёз ; 1- фарди нарина; 2-фарди модина; 3-тухм ; 4-кирина; 5- барги зарардидаи пиёз

Ранги танаи кирми куя зарди сабзчатоб буда, дарозии танааш 8-11 мм мебошад. Болои танаи кирмина бо муякчахои кутох пушонида шудааст. Кирми насли якуми куя дар хочагихои дехонии водии Х,исор ба пиёз моххои май ва июн зарар мерасонад. Зочаи куя ранги сиёхтоби чигарранг дошта, дарозии зоча то ба 7 мм мерасад.

Шапалакхои андозаи танашон хурд буда, дарозиаш 6-8 мм мерасад, бештар шабона парвоз мекунад. Боли пешаш чигарранг буда, догх,ои сафедча дорад. Болхои к;афо хокистарранг буда, атрофашон шилшилахои (пупакчахои) дароз доранд. Тухми онхо зарду байзашакл мебошад. Зимистонро шапалаки ин зараррасон мегузаронад Магаси пиёз - Delia (Hylemyia) antigua Meig.

Ин хашарот дар хама хочагихои дехконии водии Х,исор ба пиёз, сирпиёз ва ба дигар растанихои оилаи пиёзгулон дохил шаванда зарари калон мерасонад. Растании пиёз аз сабзиш мемонад, баргхои онхо зардчатобу хокистарранг шуда, дар охир хушк мешаванд. Бехи пиёзи зараршуда баъд мулойим мешавад ва дар охир пусида, буйи бад мебарорад. Тухми мондаи магаси пиёз дарозу, ранги сафедчатобро дорад.

Расми 3. Магаси пиёз: 1- фарди рарина; 2-фарди модина; 3-тухм; 4- кирмина; 5- узви цисми охири кирмина; 6- бехи пиёзи аз кирмина зарардида; 7- пиллаи цалбакй

Кирминаи магаси пиёз сар ва пой надорад, дарозии танаи кирмина то 10 мм мерасад. Ба зироати пиёз баштар кирминаи он зарар расонида, давраи инкишофи кирмина 3 хафта давом мекунад. Баъди се хафтаи гизогири кирминахо пуст партофта, дар атрофи бехи пиёзи зарардида, ба зочаи мубадал мегардад, ки рангаш хокистаррангй сиёхчатоб мебошад. Дароизии зочахои дар зери хок буда, ба 4-7 мм баробар мешаванд.

Магаси пиёз кобилияти нагз парвозкарданро доранд, ранги тана зарду хокистарй буда, секуфти пойхо ранги сиёх дорад. Дарозии умуми танаи магас ба 6-8 мм баробар мебошад ва гизои фарди болиги он шахди гули растанихои дар назди зироати пиёз буда мебошад. Дар хочагихои дехконии водии Х,исор фарди болиги магаси пиёз зимистонро дар шакли зочагй то чукурии 4-10 см зери хок мегузаронад. Аввалхои бахорон аз зоча фарди болиги он парвоз намуда, дар киштхои тирамохии зироати пиёз ба тухммонй сар мекунад. [ 3- 4]

Магаси серфиди пиёз - (луковая журчалка) Eumerus stгigatus fa11.

Магаси серфиди пиёз ба пиёз, сирпиёз (чеснок), гули лола, наргис, хосили сабзию картошка зарар мерасонад. Растании осебдида аз сабзиш мемонад, баргхои кисми боло зард шуда, хушк мешаванд. Бехи пиёз мулойим шуда мепусад ва буйи бад мебарорад.

Кирми магас зарду хокистарй ё сабзи гализ буда, бепою бесар аст, дарозиаш 11 мм мешавад. Кирм ба зоча (пилла) табдил меёбад, ранги зочаи (пиллаи) онхо зарди равшан ва чигарй мешавад, дарозиаш ба 8 мм. мерасад. Х,ашароти болиг сабзинаю зарринтоб буда, 7-9 мм дарозии тана дорад. Давраи зимистонро онхо дар шакли кирмина мегузаронанд. Магаси серфиди пиёз дар кабати хоки пиёззорхо зоча мешавд.

Ба мукобили магаси серфид монанди магаси пиёз мубориза баред.

Чорахои мубориза.

Яке аз усулхои мубориза ин риояи киштгардон аст. Аз трипси тамоку дар агротсенози пиёз хамагй 13 намуди хашарот гизо мегирад. Аз чумла, трипси дарранда - элотрипс ва комплекси энтомофагхои хамахур (момохолакхо, тиллочашмакхо, ганданафасакхои дарранда) ахамияти якуминдарача доранд. Ин энтомофагхо трипси тамоку, кирмина ва тухми онхоро несту нобуд мекунанд.

Истифодаи киштгардон, нурихои органикй ва минералй муковимати пиёзро ба ин зараррасон хеле устувор мекунад. Тоза намудани замин аз бокимондахои растанихо ва шудгори чукури тирамохй ин зараррасонро нобуд месозанд. Х,ангоми пайдо шудани шапалак ва кирми пиёз истифода бурдани инсектитсидхои фосфорорганикй ва пиретроидхои синтетикй ахамият дорад.

Шудгори чукури тирамохй, яхоб мондан, гундоштани саривактии хосил ва нест кардани пиёзи касал кишти барвактй, захролуд кардани тухми пиёз пеш аз кишт усулхои мубориза бар зидди магаси пиёз мебошанд.

Ба мукобили зараррасонхо аз чунин захрохимикатхо истифода мебаранд. БИ-58 Новый, 400 ЭК (0,5-1 л/га), Рогор-С, 400 ЭК ва пиретроидхои синтетикиро (карате,50 ЭК, карате зеон 50 ЭК , талстар 100 ЭК., суми - альфа, 50 ЭК ) истифода бурдан мумкин аст. Дар вакти нашъунамо аз 550 ЭК, Нурелл-Д (1,5 л/га), 200 ЭК нурелл, (0,4 л/га), 100 ЭК фастак, (0,3 л/га) истифода баред.

АДАБИЁТ

1.Султонова М.Х., Ташпулатов М.М., Ахмедов А.М., Алибаева М.М. Х^имояии зироатуои кишоварзи. Душанбе, 2005.

2. Ташпулатов М.М. Тавсиянома доир ба муборизаи зидди зараррасон ва касалщои зироатуои кишоварзи ба роубарони хоцагиуои деуцони ва фермеры. Душанбе, 2006.

3.Ташпулатов М.М., Крхоров К..Х.., Амонов М.Х.., Алибоева М.М., Солиев Ш.Т. Энтомологияи кишоварзи. Душанбе, 2009.

4. Ташпулатов М.М., Сильвандер В.Г., Эмомов Х.А., Маумадцулов Х..М., Мирзоев Т. Технологияи парвариш ва системаи комплексии уимояи растаниуои сабзавоти аз зараррасонуо ва касалиуо. Душанбе, 2014. 130 с.

ГЛАВНЕЙШИЕ ВРЕДИТЕЛИ ЛУКОВЫХ КУЛЬТУР И МЕРЫ БОРЬБЫ С НИМ В ДЕХКАНСКИЙ ХОЗЯЙСТВАХ ГИССАРСКОЙ ДОЛИНЕ

В статье приводятся сведения о видовом составе вредителей овощных культур в условиях Гиссаркой долине. Выявлено, что в условиях Гиссаркой долине Таджикистана основными вредителями овощных культур являются луковой трипс, табачный трипс, луковая муха, серфидная муха и др. виды (100 вида), что приводит к уменьшению урожайности и качество производимой продукции овощных культур.

Ключевые слова: гусеница, куколка, яйцо, бабочка, лук, имаго, корень лука, вредитель , ядохимикаты , муха, трипс

MAJOR PESTS OF ONIONAL CULTURES AND MEASURES TO FIGHT AGAINST IT IN THE DEHKAN ECONOMY OF GISSAR VOLINA

The article provides information on the species composition ofpests of vegetable crops in the conditions of the Hisor Valley. It was revealed that under the conditions of the Gissarka Valley of Tajikistan, the main pests of vegetable crops are onion thrips, tobacco thrips, onion fly, surffly, and other species (100 species), which leads to a decrease in yield and quality of the produced vegetable crops.

Keywords: caterpillar, pupa, egg, butterfly, onion, imago, onion root, pest, toxic chemicals, fly, thrips Сведения об авторах:

Рахмадов С.С. доцент кафедры зоология факультета биологии ТГПУ им.С.Айни Тел.:917.25.82.75.

Имонов М.Ш. старшей преподаватель кафедры зоологии факультета биологии ТГПУ им.С.Айни Тел.:989.15.48.81

Саодатхонова. Д. ассистент кафедра зоология факультета биология ТГПУ им.С.Айни Information about authors:

Rakhmadov S.S. Associate Professor of the Department of Zoology, Faculty of Biology, TSPU named after S. Aini Tel. : 917.25.82.75.

Imonov M.Sh. Senior Lecturer, Department of Zoology, Faculty of Biology, TSPU named after S. Aini Tel. : 989.15.48.81

Saodatkhonova. D. Assistant, Department of Zoology, Faculty of Biology, TSPU named after S. Aini

УДК: 634.0.177 (735.3)

НЕКОТОРЫЕ ОСОБЕННОСТИ ВНУТРИВИДОВОЕ РАЗНООБРАЗИЕ РISTACIA VERA L. В УСЛОВИЯХ ЮГО-ВОСТОЧНОГО ТАДЖИКИСТАНА

Абдужаббори Абдулахад

Дангаринский государственный университет

Флора Республики Таджикистан располагает богатым и разнообразным составом дикорастущих полезных растений, многие из которых благодаря большое народнохозяйственное значение представляют большой интерес для прирабатывающей промышленности и соответственно важным объектом для налаживание широкой научно -исследовательской работы.

Среди огромного биоразнообразие дикорастущей флоры Республики Таджикистан наибольшее внимание привлекают виды рода Фисташки.

Род фисташка (Pistacia L.) относятся к семейству сумаховых (Anacardiaceae Lindl.). В мировой флоре известно около 20 видов фисташки. Представители рода распространены в области Древнего Средиземья, Мексике, на Канарских островах, на Филиппинах. Среди видов рода фисташки съедобные плоды дает только фисташка настоящая (Pistacia vera L.), который широко распространена в условиях Таджикистана в дикорастущем виде, однако широко культивируется населением [16].

Ареал фисташки настоящей (Pistacia vera L.) наряду с территории Таджикистана, охватывает также и других республик Средней Азии (Киргизии, Узбекистан и Туркменистан), встречается также в северной части Афганистана, Ирана, а также на северо восточной части Сирии (Флора Таджикской ССР, 1981; Кенжебаев и др., 2011), где также успешно культивируется местными населениями [9; 12].

Pistacia vera L. растет в основном по склонам гор, на мелкоземистых, каменистых и скалистых склонах в предгорьях и низкогорьях на высотном поясе от 660 до 1500 м над уровнем моря. Для благоприятного роста и развития она предпочитает плодородные, богатые известью почвы, но успешно растёт также и на щебнистом субстрате. Наиболее широко распространено в поясе эфемероидных лугов, иногда встречается в поясе древесно-кустарниковой растительности. В отдельных местах образует фисташковой формации. [1; 8].

Плоды Pistacia vera L. богаты различными группами биологически активных веществ. Так, содержание жирного масла в них составляет от 40 до 60%, белков -15-20%, сахара - 38%, они богаты также углеводами (глюкоза, фруктоза, сахароза), железо и другими

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.