Научная статья на тему 'ГИДРОНИМЛАРНИНГ ЭКОЛОГИК ФУНКЦИЯСИ ВА УЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ'

ГИДРОНИМЛАРНИНГ ЭКОЛОГИК ФУНКЦИЯСИ ВА УЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ Текст научной статьи по специальности «Гуманитарные науки»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ушбу мақолада мамлакатимиз жой номларининг таркиб топишида салмоқли аҳамиятга эга бўлган / сув объектлари билан боғлиқ ҳолда вужудга келган географик номлар / яъни гидронимларнинг айрим турларининг экологик функцияси тахлил этилган. Шу мақсадда гидронимларнинг экологик функциясини кенгроқ тадқиқ этиш мақсадида географик номлар гуруҳларга ажратилган. Натижада мамлакатимиз ҳудудидаги географик номларни табиий-экологик хусусиятлари / ўсимлик ва ҳайвонот дунёси билан тарихан боғлиқ ҳолда вужудга келган сув объектлари / маълум этник гуруҳга тегишли эканлигини билдириб турувчи этногидронимлар шунингдек сув объектларига нисбатан унга эгалиг қилувчи / уни барпо этганлиги каби тушунчалар билан аталувчи антропогидронимлар каби географик номлар гуруҳларга ажратилган. Шунингдек сув объектларидан узоқ вақт фойдаланиш натижасида юз берадиган табиий-экологик ўзгаришлар ва сув билан боғлиқ фитогидронимлар / зоогидронимларнинг тарқалиши мумкин бўлган экологик ҳудудлари кўрсатиб ўтилганлиги билан бир қаторда сув объектларини асраб-авайлаш / муҳофаза қилишда этногидронимлар ва антропогидронимларнинг экологик функциялари очиб берилган. / hydronym / water body / hydronimics / phytohydronym / zoohydronyms / ethnohydronym / anthropohydronym / ecological function / ecological toponyms

Аннотация научной статьи по Гуманитарные науки, автор научной работы — Мадраҳимов А. Э.

Ушбу мақолада мамлакатимиз жой номларининг таркиб топишида салмоқли аҳамиятга эга бўлган, сув объектлари билан боғлиқ ҳолда вужудга келган географик номлар, яъни гидронимларнинг айрим турларининг экологик функцияси тахлил этилган. Шу мақсадда гидронимларнинг экологик функциясини кенгроқ тадқиқ этиш мақсадида географик номлар гуруҳларга ажратилган. Натижада мамлакатимиз ҳудудидаги географик номларни табиий-экологик хусусиятлари, ўсимлик ва ҳайвонот дунёси билан тарихан боғлиқ ҳолда вужудга келган сув объектлари, маълум этник гуруҳга тегишли эканлигини билдириб турувчи этногидронимлар шунингдек сув объектларига нисбатан унга эгалиг қилувчи, уни барпо этганлиги каби тушунчалар билан аталувчи антропогидронимлар каби географик номлар гуруҳларга ажратилган. Шунингдек сув объектларидан узоқ вақт фойдаланиш натижасида юз берадиган табиий-экологик ўзгаришлар ва сув билан боғлиқ фитогидронимлар, зоогидронимларнинг тарқалиши мумкин бўлган экологик ҳудудлари кўрсатиб ўтилганлиги билан бир қаторда сув объектларини асраб-авайлаш, муҳофаза қилишда этногидронимлар ва антропогидронимларнинг экологик функциялари очиб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ECOLOGICAL FUNCTION OF HYDRONYM AND THEIR USE

This article analyzes the ecological function of some types of hydronyms, geographical names, which are of great importance in the composition of place names of our country, which have arisen in connection with water bodies. For this purpose, geographical names are divided into groups in order to study the ecological function of hydronyms more widely. As a result, geographical names in the territory of our country are water objects that have arisen in historical "Экономика и социум" №9(124) 2024 www.iupr.ru 577 connection with natural and ecological features, flora and fauna, ethnohydronyms indicating that they belong to a certain ethnic group, as well as geographical names such as anthropohydronims, which are called with concepts such as those who own it and built it in relation to water objects. divided into groups. In addition to the natural and ecological changes that occur as a result of long-term use of water bodies and the ecological areas where water-related phytohydronyms and zoohydronyms can spread, the ecological functions of ethnohydronyms and anthropohydronyms in the preservation and protection of water bodies are revealed.

Текст научной работы на тему «ГИДРОНИМЛАРНИНГ ЭКОЛОГИК ФУНКЦИЯСИ ВА УЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ»

UDK: 81'373.21

Мадрахцмов А.Э.

Фаргона давлат университети география кафедраси таянч докторанти

ГИДРОНИМЛАРНИНГ ЭКОЛОГИК ФУНКЦИЯСИ ВА УЛАРДАН

ФОЙДАЛАНИШ

Annotatsiya

Ушбу мацолада мамлакатимиз жой номларининг таркиб топишида салмоцли ауамиятга эга булган, сув объектлари билан боглиц уолда вужудга келган географик номлар, яъни гидронимларнинг айрим турларининг экологик функцияси тахлил этилган. Шу мацсадда гидронимларнинг экологик функциясини кенгроц тадциц этиш мацсадида географик номлар гурууларга ажратилган. Натижада мамлакатимиз уудудидаги географик номларни табиий-экологик хусусиятлари, усимлик ва уайвонот дунёси билан тарихан боглиц уолда вужудга келган сув объектлари, маълум этник гурууга тегишли эканлигини билдириб турувчи этногидронимлар шунингдек сув объектларига нисбатан унга эгалиг цилувчи, уни барпо этганлиги каби тушунчалар билан аталувчи антропогидронимлар каби географик номлар гурууларга ажратилган. Шунингдек сув объектларидан узоц вацт фойдаланиш натижасида юз берадиган табиий-экологик узгаришлар ва сув билан боглиц фитогидронимлар, зоогидронимларнинг тарцалиши мумкин булган экологик уудудлари курсатиб утилганлиги билан бир цаторда сув объектларини асраб-авайлаш, мууофаза цилишда этногидронимлар ва антропогидронимларнинг экологик функциялари очиб берилган.

Калит сузлар: гидроним, сув объекти, гидронимика, фитогидроним, зоогидронимлар, этногидроним, антропогидроним, экологик функция, экологик топонимлар

Madrakhimov A.E. basic doctoral student of the Department of Geography

Fergana State University

ECOLOGICAL FUNCTION OF HYDRONYM AND THEIR USE

Annotation

This article analyzes the ecological function of some types of hydronyms, geographical names, which are of great importance in the composition ofplace names of our country, which have arisen in connection with water bodies. For this purpose, geographical names are divided into groups in order to study the ecological function of hydronyms more widely. As a result, geographical names in the territory of our country are water objects that have arisen in historical

connection with natural and ecological features, flora and fauna, ethnohydronyms indicating that they belong to a certain ethnic group, as well as geographical names such as anthropohydronims, which are called with concepts such as those who own it and built it in relation to water objects. divided into groups. In addition to the natural and ecological changes that occur as a result of long-term use of water bodies and the ecological areas where water-related phytohydronyms and zoohydronyms can spread, the ecological functions of ethnohydronyms and anthropohydronyms in the preservation and protection of water bodies are revealed.

Key words: hydronym, water body, hydronimics, phytohydronym, zoohydronyms, ethnohydronym, anthropohydronym, ecological function, ecological toponyms

КИРИШ

Бугунги кунда мамлакатимиздаги куплаб ахоли манзилгохлари арик, сой, булок, дарё буйларига ва уларнинг атрофларида жойлашган булиб, инсонлар эса ана шу худудларда урнашиб истикомат килган. Бунинг натижасида ахоли уртасида сувдан фойдаланиш маданияти, сувни исроф килмасдан тежаб-тергаб фойдаланишга асосланган хаёт тарзи шаклланди. Шунингдек табиий ёки инсон томонидан яратилган хар кандай сув объектлари, яъни дарё, денгиз, кул, сой, булок, канал, сув омбори ва кудуклар каби географик объектларга инсонлар томонидан маълум "ном" берилишида сувнинг маза-таъми, хид, харорати, микдори, шифобахшлиги каби бир канча хусусиятлари хисобга олинган [2].

Умумий ном билан гидронимлар деб аталувчи гурухга кирувчи географик номларнинг экологик функциялари ва улардан амалий максадларда фойдаланиш йуналишлари тугрисида асосан бир катор олимлар тадкикот олиб борганлар. Хусусан, куйидаги Ханмагомедов Х.А., Мурзаев Э.М., Жекулин В.С., Жучкевич В.А., Юзбашев Р.М., Хорнули Г.И., Кораев е., Хасанов Х каби олимларнинг ишларида ёритиб утилган [4]. Экологик жихатда ахамияти юкори булган номларни урганишни бошлаб берган олим Х.Л.Ханмагомедов хисобланади. Айнан ушбу олим олим Географик номларнинг узок вакт сакланиб "эколого-географик окибатлар ёдгорлигига айланиб колиши табиий-атроф мухитга антропоген омил таъсирини бахолашда кушимича материал сифатида хизмат килишини аниклаган. [9]. Шунингдек табиатга антропоген таъсир натижасида йуколиб бораётган усимлик ва хайвонларни, гарчи улар йук булса хам уша жой хамон шу дарахт ёки усимлик номи билан аталишини таъкидлаб утган эди [11]

Юкоридаги тадкикотлардан келиб чикиб умумий географик номларни экологик функциялари айнан маълум географик номнинг бир турини тадкик этишни ва унинг экологик ахамиятини очиб бериш максадида ushbu тадкикот ишида гидронимларга асосландик. Тадкикот олдига куйилган асосий максад гидроним деб аталувчи гурухга мансуб

булган географик номлари экологик ахамиятли гурухларини шакллантириш ва шу асосда уларнинг умумий бажарадиган функцияларини асослашга харакат килдик.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Жой номлари - топонимия доирасига сув объекти ва иншоотларнинг номлари хам киради. Сув объекти ва иншоотларининг номларини илмий-назарий хамда амалий жихатдан урганувчи соха гидронимика деб аталади. [7]. Х,ар кандай сув объектлари-океан, денгизлар, куллар, дарёлар, каналлар, сув омборлари, сойлар, жилгалар, кудуклар ва бошка сув билан боглик номлар гидронимлар (юнонча, Ьуёго-"сув") ва уларнинг мажмуи гидрономия дейилади [12]. Топонимистлар гидронимларни энг кадимий топонимлар деб хисоблашади. Хдкдкатдан хам шундай. Р.А.Агееванинг "Кул ва дарё номларининг келиб чикиши» китобига суз боши ёзган Э.М.Мурзаев шундай кайд килган: «гидронимлар вакт эрозиясига кам дучор булади, кадимий, шу сабабдан асл шакли ва мазмунини тиклаш анча кийин булган топонимлар гурухига киради. Уларнинг бу хусусияти тарихчи, тилшунос ва географларда катта кизикиш уйготиб, уларга узок утмишга назар ташлаш имконини беради" [ 3].

Хрзирга кадар гидронимлар гурухига кирувчи сув объектларининг тури ортиб бормокда. СДораев дастлаб гидронимлар таркибига дарелар, куллар, денгизлар, сойлар, жилгалар, каналлар, култиклар, бугозлар, шаршараларни киритади. Х.Х.Хасанов гидронимлар таркибига юкоридагилардан ташкари ирмок, арик, булок, ховуз, кудук, океан номларини кушиб урганишни таклиф килади. А.В.Суперанская бу гурухга бугозлар, портлар, бухталар, боткокликлар, шаршаралар, сув омборларнинг номларини хам кушишни таклиф этади. Н.Охунов эса бу гурухга зовур, тугон, кувур номларини киритади. Хрзирда гидронимларнинг нисбатан тула таркиби Н.Улуков томонидан яратилган булиб унга кура бу гурухга 36 турдаги гидрологик объектларнинг номлари киритилди [1].

А.В.Суперанская: "Географик номларни таснифисиз тахлил килиш ва шархлаш кийин. Топонимист уз тадкикотларида маълум бир таснифдан фойдаланибгина илмий хулосалар чикариши мумкин. Тасниф турлича булиши табиий" деб ёзган эди [6]. Демак гидронимларни экологик функцияларини амалий максадларда фойдаланиш учун уларни таснифлаш кутилган натижани беради ва куйида гидронимларнинг айрим турларини куриб чикамиз.

НАТИЖА ВА МУ^ОКАМА

Мамлакатимиз худудидаги гидронимларни ясалишида сув объектининг табиий-экологик хусусиятлари билан боглик географик объектлар урганилди ва уларни мос равишда куйидаги гурухларга булиш тавсия этилди.

I. Сув объектларини рангини англатувчи номлар таркибида асосан ок, кук, кора, сарик каби куча, махалла, кул, дарё, сой, арик, булок каби объектлар номлари такрорланиб туриши кузатилди. Масалан, Оксув (Учкуприк, Китоб, Камаши туманларда), Кукбулок (Кургонтепа, Галлаорол, Нурота, Камаши, Денов туманларда), Корасув (Бустон, Фаргона, Бахмал, Косонсой, Янгикургон, Камаши, Паярик, Кизирик, Миробод, Юкори Чирчик туманлари ва Нурафшон, Шахрисабз шахарларда), Сариксув (Улугнор, Олмазор, Шароф Рашидов туманларда) кабилар киради.

II. Сувнинг маза-таъми билан боглик гидронимлар. Ушбу гидронимлар ширин, шур, аччик каби сузлар оркали хосил булган географик объект номлари мамлакатимизда куча, махалла, кул, дарё, сой, арик, булок каби объектлар номида куплаб учратишимиз мумкин. Масалан, Шурбулок (Андижон шахри, Бахмал, Галлаорол, Чуст, Косонсой, Томди, Ховос, Шеробод туманларида), Ширинкудук (Коракул, Муборак, Учтепа, Х,азорасп, Тупроккала туманларида), Аччиккул (Кукон, Мингбулок, Богот, Кушкупир туманларда) кабилар киради.

III. Сувнинг хиди ва харорати билан боглик гидронимлар. Мазкур таснифдаги гидронимлар хам мамлакатимизда бир катор туман ва шахарларда мавжуд. Масалан, Кайнарбулок (Баликчи, Бешарик, Узбекистон, Кукон, Бахмал, Шароф Рашидов, Поп, Учкудук, Чирокчи, Пахтачи, Ургут, Сайхунобод, Олтинсой, Бустонлик, Богот каби туманларида), Охункайнар (Узбекистон тумани), Кайнар (Бахмал, Касби, Узбекистон, Кушработ туманларида), Совукбулок (Бахмал, Бойсун, Бустонлик, Китоб, Яккабог, Нурота, Нуробод, Охангарон, Шеробод, Узун, Фориш туманлари), Иссиккул (Фориш тумани), Сассик (Фориш тумани), Сассиксой (Дангара, Шароф Рашидов туманлари), Сассикбулок (Чуст, Шеробод туманлари), Сассикбулоксой (Булунгур тумани).

IV. Сувнинг узига хос хусусиятларидан булган унинг шифобахшлигига нисбатан берилган гидронимлар. Юртимизда айрим сув объектларининг суви минераллиги ва ана шу сувнинг турли касалликларга шифо булишлигига нисбат бериш асосида номланади. Масалан, Кутирбулокота (Дехконобод тумани ), Кутирбулок (Дехконобод, Окдарё, Паярик, Тойлок, Шеробод, Поп туманлари), Кутирсой (Камаши тумани).

Юкорида таъкидланганидек сувнинг табиий-экологик хусусиятлари билан боглик жой номлари инсонлар ижтимоий хаётида мухим экологик функцияни бажариб келган. Мисол учун шифобахшлигига кура таснифланган Кутирбулок, Кутирсой жой номлари инсонлар учун турли хил касалликга шифо манбаси булиб, бундай объектларга нисбатан уларни, асраб-авайлаш, унинг атрофини тоза саклаш, мухофаза зонасини яратиш каби тушунчалар шаклланган ва уларга риоя килишган албатта. Шунингдек сув объектининг ранги, маза-таъми, хиди ва харорати билан боглик булган жой номлари айнан шу холатда сакланиб колмаганлигини

кузатиш мумкин. Айникса учбу объектларнинг ахоли манзилгохларига якин кисмларида узгариш кескинрок эканлиги кузга ташланади.

Мамлакатимиз худудида дарахт ва усимлик билан боглик булган сув объектлари хам гидронимлар таркибида салмокли урин эгаллайди. Бундай усимлик ва дарахт номлари асосида яратилган сувликлар номи фитогидроним (фито < рус < юнон. Phyton-усимлик+гидро рус. < юнон. hydro-сув + onoma-исм, ном)лар дейилади [8]. Таъкидлаш лозимки табиатда бир-биридан айро нарсанинг узи йук. Сув бор жойда гиёх, усимлик унади ва дарахт кукаради. Чунончи, Узбекистон флораси турли -туман, ранго-ранг булиб, унинг таркибида 4000 турдан ортикрок усимликлар мавжуд. Уларнинг купчилигидан халк хужалигининг турли тармокларида кенг куламда фойдаланилади [10].

Юкоридаги фикрлардан келиб чикиб Н.М.Улуков томинидан таклиф этилган фитогидронимларни кандай дарахт ёки усимлик номи билан аталишига караб куйидаги гурухларга булиш мумкин [7].

I. Манзарали дарахт номлари билан аталган сув объектлари: Толбулок (Хужаобод, Дехконобод, Яккабог, Каттакургон, Шеробод, Паркент туманлари ва Ангрен шахри), Толкудук (Ёзёвон тумани), Толлисой (Галлаорол, Шароф Рашидов, Поп, Каттакургон, Охангарон туманлари), Толбулок (Наманган тумани), Толарик (Зомин, Касби, Каттакургон, Миробод, Мирзо Улугбек т, Паркент туманлари), Толликалон (Поп тумани), Толличашма (Чирокчи тумани), Тераклисой (Бахмал,Фориш, Бандихон, Бустонлик туманлари), Арчалисой (Бахмал тумани), Арчасой (Фориш тумани), Чинорсой (Денов, Сариосиё туманлари), Чинорбулок (Олтинсой, Узун, Паркент туманлари), Обизаранг (Узун, Сариосиё, Музработ туманлари), Зарангсой (Паркент тумани) кабилар киради.

II. Мевали дарахт номлари билан аталган сув объектлари: Олмалисой (Фориш, Галлаорол, Поп, Чирокчи туманлари), Олмалибулок (Чуст, Дехконобод, Бойсун, Бустонлик туманлари), Олчалисой (Зомин тумани), Олчабулок (Нуробод, Бойсун туманлари), Уриксой (Фориш, Галлаорол туманлари), Уриклисой (Бахмал, Шароф Рашидов, Зафаробод, Зомин, Поп туманлари), Тутлибулок (Зафаробод, Чуст туманлари), Жийдасой (Чуст, Поп туманлари), Жийдалисой (Сариосиё тумани), Тутбулок (Узун тумани), Тутлисой (Бустонлик тумани), Тутаксой (Нурота тумани), Жийдабулок (Дехконобод, Замаши, Бойсун, Узун туманлари), Дуланасой (Китоб тумани) кабилар киради. Шунингдек мамлакатимиз сув объектлари номлари орасида кувга, камиш, киёк, хулва каби ут усимликлар номи билан аталган сув объектлари хам учрайди.

Юкорида келтирилган тахлиллардан хам куриниб турганидек, усимлик ва дарахт номлари асосида яратилган фитогидронимлар уз мазмун-мохияти шаклланиш тарихи билан узи мансуб худуднинг табиати ва флорасини узида акс эттириб бир канча эътибор каратиш керак булган

экологик тоза булган худудларни яратади. Таъкидлаш лозимки усимликлар табиатдаги фотосизнтез жараёнида катнашиш билан бирга худуддаги сув режимини тартибга келтириш, сув ва шамол эррозиясига йул куймаслик каби вахифаларни бажариш билан биргаликда атроф-мухитни табиий ва антропоген ифлосланишдан саклаб турувчи восита булиб хам хизмат килади. Шунингдек топонимик тадкикотлар натижасида усимлик ва дарахтлар юкоридаги эндемик, узига хос худудлари чегарасини утмишда ва хозирда аниклаш учун хам амалий ёрдам беради. Бу жихатдан каралганда усимликлар дунёси хам экологик топонимлар гурухига кириб бошка экотопонимлар сингари мухим илмий ва амалий ахамиятга эгадир

[5].

Мамлакатимиз худудида бугунги кунда хайвонот дунёси билан боглик булган сув объектлари номларини зоогидронимлар термини остида тахлил килиш, хамда мазкур объектларни экологик жихатларини урганиш мумкин. Мазкур тадкикот натижасида мамлакатимиз худудида куйидаги хайвонот дунёси билан боглик сув объекти номлари аникланди: Бойбурисой (Косон), Бурисой (Денов), Бурибулок (Кумкургон), Чучкалисой (Фориш), Чучкасой (Охангарон т), Чучкаулдисой (Иштихон), Майнабулок (Косонсой), Каргаёп (Янгибозор), Бойуглисой (Янгикургон) каби номлар.

Тахлиллар шуни курсатадики зоогидронимлар улар мансуб булган худуд табиатини, хайвонот дунёсини урганишда мухим ахамиятга эга булиб, хар кандай сув объектига ном беришда унга хос булган бирор белги-хусуссият, жихатга асосланади. Гидронимлар туркумига мансуб булган зоогидронимлар мазкур объектлар атрофида яшаган хайвонот дунёси билан бевосита мансуб булиб, уларни номлашда ана шу хайвонот дунёсига асосланган. Шунингдек, сув объектларини ифодалаган фитогидроним мавжуд булмаслиги, маълум давр утиши билан йук булиши мумкин. Ана шу жихати мазкур хайвонот дунёсига эхтиёткорона муносабатда булиш кераклигини такозо этади.

Бизга маълумки маълум худудда яшаган халк, кабила, уруг, кавмлар номи билан аталган сув объектлари - этногидронимлар хисобланади. Этногидронимлар сув объектлариниг маълум этник гурухга тегишли эканлигини, мансублигини, уларга алокадорлигини билдиради [7]. Мамлакатимиз этнослар номи билан аталган сув объектлари орасида энг куп, кипчок, кунгирот, жалойир, курама, найман, дурмон, дутир, шункор каби уруг-кабилаларнинг номи энг учрайди, шунингдек сув объектлари номлари орасида ана шу худудда яшайдиган миллат, халк вакиллари (узбек, турк, киргиз, тожик, уйгур, кашкар) номлари билан аталадиганлари хам кенг таркалган [1]. Масалан, Узбекарик (Учкургон тумани), Козокарик (Наманган тумани), Козоксув (Шофиркон тумани), Киргизбулок (Янгикургон тумани), Наймансой (Узбекистон, Дангара туманлари), Найманкул (Чирокчи тумани), Уйгурсой (Поп т), Калмокбулок (Мархамат

тумани) Кипчокарик (Кукон шахри) каби номлар. Мамлакатимиздаги бундай географик номларни маълум миллат, халк номи аталишида асосан сув объектларини мухофаза килиш, сувни тежаш ва истеъмолга ярокли холда саклаш буйича юкоридаги миллат ва халкларни сувга нисбатан муносабати мухим булган холда узига хос ижтимоий-экологик функцияни хам бажарган албатта.

Гидронимлар, жумладан, антропогидронимларни юзага келишида маълум худуддаги кишиларнинг урф-одати, тили, маданий жихатдан юксалиши, ижтимоий-иктисодий хаёти каби жихатлари билан алокадор холда юзага келади. Албатта мамлакатимизда жой номлари таркибида антропогидронимларни жой номларига айланиши кенг таркалган табиий жараён булиб, бунда кишиларнинг сув объекти билан муносабати, унга эгалиги, барпо этганлиги каби жараёнлар асос булиб ётади. Масалан, Абдуллахонбанди (Нурота тумани), Усмонолиш (Чуст тумани), Эшмерган ариги (Уйчи тумани), Киличбойарна (Гурлан тумани), Шониёзарик (Пахтачи тумани) каби номлар. Юкорида келтирилган антропогидронимлар узига хос булган сув объектини улуглаш, салмоги, ахамияти мухимлигини таъкидлаш, илохийлаштириш, мукаддаслигини очиб бериш оркали шу маскан табиатини экологик жихатдан саклашга ёрдам берган [1].

ХУЛОСА

Хулоса урнида шуни айтиш мумкинки, мамлакатимиз ахолисини сув объектларига ном куйишининг экологик жихатларини урганиш бугунги кунимиз ва келажак авлод учун ахамиятли эжанлигини куришимиз мумкин.

Жумладан сув объектлари номи билан аталадиган гидронимлар ва уларнинг маълум турлари оркали ана шу сув объектининг олдинги холати, сувнинг гидрологик хусусиятлари, сувнинг окими режими, фитогидронимлар оркали усимлик ва хайвонот оламини яшаш ареаллари ва уларнинг хозирги кундаги холати, этногидроним ва антропогидронимлар оркали эса сув объектининг эгаси тугрисида маълумотларни беради албатта. Улардан объектни бугунги холати хакида умумий маълумотлар баъзаси булган ГАТ маълумотларида фойдаланиш мумкин.

Шунингек гидронимларнинг экологик функцияларини билган холда, улардан, табиий мухитни мухофаза килиш, сув ресурсларидан окилона фойдаланиш борасидаги ишларни ташкил этиш мумкин.

FOYDALANILGAN ADABIYOTLAR 1. Ахмадалиев Ю.И., Мадрахимов А.Э. Сувдан фойдаланиш жараёнида юз берадиган узгаришларни урганишда гидронимлардан фойдаланиш // Иклим узгариши шароитида гидрометеорологик тадкикотлар: долзарб муаммолар ва уларнинг ечимлари халкаро илмий-амалий конференция материаллари. - Тошкент, 2022 йил. 332-335 бетлар.

2. Ахмадалиев Ю.И. Топонимика ва географик терминшунослик. Фаргона, "Полиграф Сервис", 2018. - 118 б.

3. Алаев Э.Б. Социально-экономическая география. Понятийно-терминологический словарь. -М.: Мусль, 1983.

4. Отакулов П.С. Географик номларнинг шаклланишида минтакавий ижтимоий - экологик хусусиятлар таъсири (Фаргона водийси мисолида). P.h.D.... дисс. - Ф.: 2020. - 172 б.

5. Отакулов П.С. Фитоойконимларнинг экологик функциялари // Узбекистон география жамияти ахбороти. - Тошкент, 2017 йил. 154-156 бетлар.

6. Суперанская А.В. Общая теория имени собственного. - Москва, 1970 . -C.55.

7. Улуков Н. Узбек тили гидронимларининг тарихий-лисоний тадкики: Узбекистон Республикаси Фанлар академияси Алишер Навоий номидаги тил ва адабиет институти; Наманган давлат университети. - Тошкент : Фан, 2008. -116б

8. Усмонов О. Донниёров Р. Русча интернационал сузлар изохли лугати. -Тошкент.: Фан. 1965. Б 122.,483

9. Ханмагомедов Х.Л., Гебекова А.Н.. Учение о географических названиях (топонимика) и пути его развития// Вопросы современной науки и практики. Университет им. В.И. Вернадского. №4(35). 2011 С.24-35.

10. Хожиматов К. Узбекистоннинг хушбуй ва хуштаьм усимликлари. -Тошкент: Фан. 1996, 6 б.

11. Кораев с. Географик номлар маъносини биласизми?-Т.:1970.-190 б.

12. Q.M.Hakimov, M.T.Mirakmalov. - Toshkent : "Tafakkur avlodi", 2020 -320 b.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.