Научная статья на тему 'ГЕРМАНИЯДА МИГРАЦИЯ ЖАРАЁНИНИ БОШҚАРИШНИНГ ЎЗИГА ХОС ЖИҲАТЛАРИ'

ГЕРМАНИЯДА МИГРАЦИЯ ЖАРАЁНИНИ БОШҚАРИШНИНГ ЎЗИГА ХОС ЖИҲАТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
159
19
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Директива / қонун / шартнома / мигрантлар / қочоқлар / бошпана сўраётган шахслар / учинчи давлат фуқаролари / Directive / law / contract / migrants / refugees / asylum seekers / third country nationals.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Ишанходжаев, Саидахмад Акрамович, Рахманов, Шухрат Наимович

Мақолада Европа Иттифоқига аъзо мамлакатлар томонидан қабул қилинган Директивалар ва Германиянинг миллий қонунчилиги ҳамоҳанг такомиллаштирилиши натижасида юз берган ўзгаришлар ва мигрантларга ҳукумат томонидан яратилган шароитлар ва охирги йиллар ичида миллий қонунчилик такомиллаштирилиб бориш динамикаси таҳлил этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CHARACTERISTICS OF MIGRATION PROCESS MANAGEMENT IN GERMANY

The article analyzes the changes that have taken place as a result of the harmonization of the Directives adopted by EU member states and German national legislation, the conditions created by the government for migrants and the dynamics of improvement of national legislation in recent years.

Текст научной работы на тему «ГЕРМАНИЯДА МИГРАЦИЯ ЖАРАЁНИНИ БОШҚАРИШНИНГ ЎЗИГА ХОС ЖИҲАТЛАРИ»

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 6

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

ГЕРМАНИЯДА МИГРАЦИЯ ЖАРАЁНИНИ БОШ^АРИШНИНГ УЗИГА

ХОС ЖИХДТЛАРИ

Ишанходжаев Саидахмад Акрамович

Узбекистон Республикаси Олий Мажлиси хузуридаги ^онунчилик муаммолари ва парламент тадкикоти институти булим бошлиги E-mail: Saidaxamdxon 76 @ mail.ru

Рахманов Шухрат Наимович Юридик фанлар номзоди, доцент E-mail: shuxratjon@gmail.com

АННОТАЦИЯ

Мацолада Европа Иттифоцига аъзо мамлакатлар томонидан цабул цилинган Директивалар ва Германиянинг миллий цонунчилиги уамоуанг такомиллаштирилиши натижасида юз берган узгаришлар ва мигрантларга уукумат томонидан яратилган шароитлар ва охирги йиллар ичида миллий цонунчилик такомиллаштирилиб бориш динамикаси таулил этилган.

Калит сузлар: Директива, цонун, шартнома, мигрантлар, цочоцлар, бошпана сураётган шахслар, учинчи давлат фуцаролари.

ХАРАКТЕРИСТИКИ УПРАВЛЕНИЯ МИГРАЦИОННЫМИ ПРОЦЕССАМИ В ГЕРМАНИИ

ИШАНХОДЖАЕВ Саидахмад Акрамович

Начальник отдела Института проблем законодательства и парламентских исследований при Олий Мажлисе Республики Узбекистан, кандидат юридических наук E-mail: Saidaxamdxon 76 @ mail.ru РАХМАНОВ Шухрат Наимович Кандидат юридических наук, доцент E-mail: shuxratjon@gmail.com

АННОТАЦИЯ

В статье анализируются изменения, произошедшие в результате гармонизации Директив, принятых государствами-членами ЕС, и национального законодательства Германии, условия, созданные

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

правительством для мигрантов, и динамика совершенствования национального законодательства за последние годы.

Ключевые слова: Директива, закон, договор, мигранты, беженцы, лица, ищущие убежища, граждане третьих стран.

CHARACTERISTICS OF MIGRATION PROCESS MANAGEMENT IN

GERMANY

ISHANKHODZHAEV Saidakhmad

Head of Department, Institute of the problems Legislation and parliamentary Research under Oliy Majlis of the Republic of Uzbekistan E-mail: Saidaxamdxon 76 @ mail.ru RAKHMANOV Shukhrat Candidate of legal sciences, Associate Professor E-mail: shuxratjon@gmail.com

ABSTRACT

The article analyzes the changes that have taken place as a result of the harmonization of the Directives adopted by EU member states and German national legislation, the conditions created by the government for migrants and the dynamics of improvement of national legislation in recent years.

Keywords: Directive, law, contract, migrants, refugees, asylum seekers, third country nationals.

KHPHm

X,03Hprn 3aM0H xa^Kapo xyKyK TH3HMHga мнграцнaвнн ®:apaeHnapHH TapTH6ra connmHHHr y3Hra xoc ^Hxaraapn xaKuga cy3 ropHTagnraH 6yncaK, xycycaH MHrpaffraap xyKyK^apnra ong xan^apo xy^^araap gaBnaraap ToMoHHgaH Ka6yn KHHHHHmH Ba yHra aMan KHnnmnga Ba ynapra HHc6araH hhcoh xyKyKnapH coxacnga anoxnga TOH^agara cy6teKT CH^aragara Ma^OMH M3acngaH eHgamnmnga KypnmHMro MyMKHH.

Мнгpaцнaвнн ^apaeHnapHH TapTu6ra connmHH xo3upru 3aMoH xan^apo xyKyKH Hy^Tau Ha3apugaH TagKHK этagнгaн 6yncaK, xan^apo MurpaHTnap xy^yK^apura gonp xanKapo-xyKyKHH xy^^araapra at3o 6ynraH gaBnaraapHHHr y3 3HMMacHra onraH Ma^6ypnaTnapHH 6a«;apHmnapH Ba mh.mhh xyKyK th3hmhhh

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

халкаро андозаларга мос равишда такомиллаштириб боришлари мухим хисобланади.

Халкаро миграцияни тартибга солишда давлатлар сиёсати даражаси, иктисодий ва сиёсий жихатдан кабул килувчи ва етказиб берувчи мамлакатлар манфаатлари узаро боглик хисобланади. Давлат миграциявий жараёнларни "тартибга солувчи" субъект сифатида чет эл фукароларига нисбатан виза сиёсатини, яшаш учун рухсатномалар, турли такик ва чекловлар урнатади ва ахолидан мавжуд нормаларга риоя килишни талаб килади. Чет эл фукаросининг янги жамиятдаги урни ва унинг бу ерда муваффакияти кабул килувчи мамлакат фукаролари даражасига тенг ёки мутаносиб хукукий макомга эга булиш имконияти оркали белгиланади. Ушбу макомни бериш кабул килувчи давлатнинг мутлак ваколатидир.

Ушбу масала тугрисида фикр юритар эканимиз, Европа Иттифокига аъзо булган давлатлардан хусусан, Германиянинг миграция сиёсати ва унга оид амалдаги конунчилигини узига хос жихатларини урганиш максадга мувофик деб хисоблаймиз. Биринчидан, Германияда миграция сиёсати куп жихатдан мамлакатнинг ички ва ташки сиёсатида устувор вазифалардан бири эканлиги, иккинчидан эса, Европа Иттифокига аъзо мамлакатларга мигрантларнинг келиб кетиш масалалари буйича ташаббуслар охирги йилларда айнан Берлин томонидан илгари сурилаётганлигидир

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Германия учун Европа Иттифокининг миграция сохасига норматив-хукукий хужжатлари асосий манбалардан бири булиб хисобланади. Хусусан, (Европа Иттифоки Комиссияси ва Парламентнинг актлари ва директива)лари, хусусан, 2009 йилнинг 25 майдаги "Учинчи шахсларнинг кириши ва булиши учун шарт-шароитлар урнатиш тугрисида"ги Директива [1] ва 2009 йил 18 июндаги "Ноконуний булган учинчи давлат фукароларининг иш берувчиларига нисбатан санкциялар ва чораларнинг минимал стандартларини белгилаш тугрисида"ги Директива[2]си, миграция харакатларини тартибга солувчи, шунингдек, конун хужжатларида белгиланган тартибда юкори малакали мехнат килишига оид Германия миграция сиёсатини ишлаб чикиш ва амалга ошириш учун масъул булган Федерал идоралари томонидан кабул килинган хужжатлар ва бошкалар.

Германияда миграция жараёнлари икки томонлама (хукуматлараро) ва куп томонлама (халкаро) шартномалар хамда декларациялар асосида тартибга солинади.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

o

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

2000 Hungaru repMaHuaHHHr "Oy^aponHK TyFpHcHga"rH ^OHyHuga ^yKaponurau onum TaMOHunnapu xycycaH, koh xyKyKugaH TynpoK xyKyKura y3rapTHpHngu. By aHrunrn SeBocuTa MurpaHTnapHHHr ннтeгpaцнacн SunaH SoFnuK SynuS, repMaHua ^yKaponuruHH onum yHyH этннк HeMuc a^gognapura эгa Synum mapT эмacnнгн SenrunaHgu.

2005 Hungaru "Hммнгpaцнa TyFpHcHga" ru KOHyHuga HeT эnnнкпapнннг Synumu Ba umra ^ofinamumu xaMga ннтeгpaцнacн Ba MapKa3namraH мнгpaцнa cuecaTHHH aManra omupum Macananapu Мнгpaцнa Ba KOHOKnap SyHHHa Oegepan xH3MaTH roprogu^Hacura yTKa3ungu. fflyHUHrge^ 2004 nun 29 anpengaru EBpona htth^okh ^yKaponapu Ba ynapHHHr ouna at3onapuHHHr yHra at3O-gaBnaraap xygyguga эpкнн xapaKaTnaHum Ba эpкнн amam xyKyKH TyFpucugarH ^pe^ma^^u KaSyn KunuHumu Hara^acuga эpкнн xapaкaraaннm pe^HMH ^opuH этнngн.

"^eT эnnнкnapнннг repMaHua OegeparaB PecnySnu^cu xygyguga Synum, umra ^OHnamum Ba ннтeгpaцнanamyвн TapTuSu TyFpucuga" ru ^OHyH 1965 Hunga Sepu aManga SynraH "^eT эnnнкnap TyFpucHga"ru KpHyHHu ypHura KaSyn KunuHgu [4].

YHga, EBpona Hrra^OKura кнpмaнgнгaн gaBnaT ^yKaponapura HucSaTaH кнpнm xy^^aTnapHH (BH3anapHu) Sepum TapTuSu SenrunaHgu.

fflyHUHrge^ EBpona Hrra^OKura кнpмaнgнгaн gaBnaTnap ^yKaponapura кнpнm xy^^araapuHH (BH3anapHu) Sepum TapTHSHHHHr xyKyKHH acocnapu maкнnnaнтнpнngн. Maмnaкaтga amam yHyH xy^^araapHH TaKguM этнm (MacanaH, yKum, gatBonaHum, SomnaHa H3nam) TapTuSu Ba ounaHH SupnamTupum TapTuSu HopMaTHB-xyKyKHH xy^^araapu, Synum pe^HMHHu Syзгaнnнк yHyH ^a3O Hopanap th3hmh ^opufi этнngн.

Xy^^aTga repMaHua xygyguga Synum BaKTHHu SenrunoBHH Me3OHnap Ba MexHar ^aonuaTHHH aManra omupum yHyH pyxcarnoManap onum TapTuSu Ba HeT эnnнкnap xaMga кyннS кenгaнnap yHyH Maxcyc ннтeгpaцнa кypcnapнga Karnamum 3apypnuru мycтaxкaмnaнgн.

Мнгpaцнa Ba KOHOKnap SyHHHa ^egepan ugopa MatnyMOTnapura кypa, мaмnaкaтgaгн кyпгннa TatnuM тamкнnoтnapн ymSy gacTypHH aManra omupum вaкonaтнгa эгa.

Xy^^aTga xopн^nнкnapнннг Synum TapTuSu KaTtHHnamTHpungH: (MacanaH, TypT Typgaru amam yHyH pyxcarnoMa ypHura нккн Typu xycycaH amam yHyH pyxcaTHOMa Ba вaктнннanнк amam xyKyKH SunaH anMamTupungu. Xy^^aTga peagMuccuaHH aManra omupum ^apaeHH TaBcu^naHagu. Hmnam нмкoннaтннн

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

амалга ошириш учун рухсатномалар Федерал Мехнат агентлиги кумагида Миграция ва кочоклар буйича Федерал идора томонидан берилади.

Куриб чикилаётган конуннинг ахамияти шундан иборатки, у миграция ва интеграция сиёсатининг бошланишига хамда мамлакатда булиш ва эмиграция ёки чет элга чикиш ва гуманитар хукукининг бошка мухим коидалари билан богликлигини куришимиз мумкин. Шунингдек, иктисодий мигрантлар (мехнат мигрантлар)нинг мехнат бозорида мехнат фаолиятини амалга ошириш тартиби белгиланди. Бу эса, Германия хукумати томонидан чет элликларни максадли интеграциялашув сиёсатини олиб бориш имкониятини берди.

^онунда биринчи марта тилга олинган интеграция курслари оркали чет эл фукароларининг мезбон жамиятга сингиб кетишига ёрдам бериш режалаштирилди. Ушбу мигрантлар учун мулжалланган адаптация дастурларини таълим контекстида куриб чикадиган булсак, улар икки боскидан иборатдир:

Биринчи боскич, (Хукук асослари, Маданият, Германия тарихи) хамда немис тили курси уктилади. Иккинчи боскич, тил курслари куйидагиларга булинади: максадли аудитория (масалан, аёллар ёки кечки кучиб келганлар)га ва немис тилини паст даражада биладиган ва доимий равишда давлат худудида истикомат килаётган ва мехнат фаолиятини амалга оширмаётган мигрантлар учун (укиш муддати давомида давлат томонидан ижтимоий ёрдам курсатилади).

Ушбу укув курсларида лингвистик компетенция билан улкшунослик куникмаларни оширишга каратилган. Укув курслари мигрантларни мазкур жамиятда интеграциялашувини амалга оширишда марказий элемент сифатида каралмокда.

Немис тадкикотчиси С.Лохнернинг таъкидлашича, курслар нафакат янги келганларни жамиятга интеграциялаш элементи сифатида, балки узок муддат давомида мамлакатда истикомат килаётган мигрантларни хам мослаштириш воситаси хисобланади [5].

Фикримизча, интеграция курсларини амалга оширишда бир катор камчиликлар мавжуд:

Биринчидан, укув курсларининг базавий боскичи тулик бюджет хисобидан копланиши асосий инвестор сифатида махаллий солик туловчилар томонидан норозиликлар билдиришларига сабаб булаётганлиги;

Иккинчидан, урганишлар шуни курсатмокдаки мигрантларнинг укув курсларида иштирок этиш мотивацияси даражаси пастдир.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Шуни алохида таъкидлаб утиш жоизки, дарс жараёнига тулик иштирок этмаслик ёки фанларни тули; узлаштирмаслик ва имтихонларни топшираолмаслик ижтимоий туловларни туланилиши тухтатилишига ёки камайтирилишига олиб келмаслиги ва хозирги кунда купгина чет эллик фукаролар давлат хисобидан яшаётганлигини инобатга оладиган булсак, мотивация йуклигидан далолат бермокда.

Учинчидан, укув кусини битирган укувчиларга В1 тил билиш даражаси тугрисидаги сертификатни берилиши аксарият холатда ишга жойлашиш учун етарли эмасдир. Шу муносабат билан купгина имигрантлар укув курсини ташлаб якуний имтихонни топширишдан бош тортмокдалар.

2007 йилда Федерал хукумат томонидан интеграция механизмларини такомиллаштириш максадида миллий интеграция режасини кабул килди.

Мазкур хужжатда интеграциянинг асосий элементи булган чет тилини урганиш оркали мослашишга ва мактабгача таълим даражасида уйин оркали тилни урганиш концепциясини амалга ошришга мухим урин белгиланган.

Федерал хукумат томонидан "Болалар таълим муассасаларида тил" дастурини амалга ошириш доирасида иммигрант оилаларининг вояга етмаган вакилларига тил урганишда ёрдам бериб келинмокда.

Мамлакатга янги кучиб келган кочокларнинг болалари учун бирламчи жойлаштириш пунктларида укиш, ёзиш ва нуткий мулокот куникмаларини эгаллашга кумаклашиш максадида укитувчилардан иборат медиа марказлар очилган.

2016 йилдан бошлаб ушбу тоифадаги ёшларни жалб килган холда Федерал Таълим ва тадкикот вазирлиги, Федерал Мехнат агентлиги ва Германия хунармандлар марказий уюшмаси кумагида "^очоклар учун таълим йуллари" дастури амалга оширилмокда.

2019-йилги ЮНЕСКОнинг Жахон таълим мониторинги хисоботига кура, Германияда кочокларнинг таълим олиш имконияти юкори даражада йулган куйилганлиги таъкидланган. Ижобий жихати бошка мамлакатлардан келган мигрантларнинг тил малакасини оширишга каратилган тадбирлари хисобланади. Германия олий укув юртларида тулов контактларини тулаш учун давлат томонидан ссудалар ажратилади.

Германия олий таълим тизими кочоклар учун турли хил таълим имкониятларини таклиф этади. Масалан, 2016-2019 йиллар оралигида Германия олий таълим вазирлиги Германиядаги университетларда кочоклар таълимини субъсидиялаш учун хар йили тахминан 100 миллион евро ажратади.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

2016 йилдан бошлаб, ушбу субсидияни олиш буйича Германияда вактинчалик истикомат килаётган хорижлик талабалар ва депортация муддати кечиктирилган ёки гумманитар сабабларга кура рухсатга эга булган (бунга Германияда 15 ойдан ортик вакт давомида истикомат килаётган) хорижликлар хам киритилган[6].

Расмий равишда Германияда тенг имкониятлар ва шароитлар яратилган деб хисоблаш мумкин. Аммо, амалиётда хорижлик мутахассислар айрим кийинчиликларга дуч келишмокда, хусусан Европа Иттифокига аъзо бумаган давлатлар Олий укув юртлари дипломларини тулик ёки кисман тан олмаслик хисобланади[7].

Германияга келган куплаб чет эллик фукаролар уз малакаларини тасдиклашга ёки кейинги имтихонлар билан кушимча тайёргарликдан утишга мажбурдирлар.

2004 йил 30 июлъдаги "Чет элликларнинг Германия Федератив Республикаси худудида булиш, ишга жойлашиш ва интеграциялашуви тартиби тугрисида" ги ^онунни кабул килиниши натижасида киритилган янгиликлардан бири, мамлакатда иш кидириш максадида чекланган муддатга (180 кун) ва немис тилини билиш хамда яшаш харажатларини молиялаштириш шарти билан рухсат берилиши белгиланган.

Иккинчидан, иш берувчи томонидан буш вакансияларга учинчи давлатлардан номзодларни куриб чикишда бирламчи Германия ёки Европа Иттифоки фукаролари орасидан танлаш тартиби бекор килинди.

^онун мажбурий тартибда чикариб юбориш имконияти мавжуд булмаган шахслардан ташкари, бошпана беришга рад этилган шахсларни мехнат фаолиятини амалга ошириш тартибини хам белгилайди.

Ушбу категориядаги шахсларга уларнинг оила аъзолари билан хамкорликда 2 йил муддатга яшашига хукук берилмокда.

Мажбурий шартларлардан бири булиб, хукукбузарлик содир этилмаганлиги ва сунги 18 ой давомида мунтазам равишда мехнат фаолиятини (хафтасига камида 35 соат) амалга оширганлиги немис тилини билиши ва молиявий баркарорлик хамда депортацияси бир йил ёки ундан купрок вактга кечиктирилганлигининг исботи булиши.

Германида 2015-2016 йиллардаги юз берган вокеликлар контекстида конун хужжатларида кочок макомини бериш тугрисидаги аризаларни куриб чикиш ва мамлакатда булиш учун рухсатномалар бериш тартибини

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

катъийлаштиришга каратилган конунчиликда тегишли узгартиришлар киритилди.

Хусусан, "Чет элликларнинг Германия Федератив Республикаси худудида булиш, ишга жойлашиш ва интеграциялашуви тартиби тугрисида"ги (нем. «Asylpaket I») Конунида хукукни мухофаза килиш органларининг бошпана бериш рад этилган шахсларга нисбатан имокниятлар кенгайтирилди (депортация камокка олиш ва озодликдан махрум килиш жойларига вактинча жойлаштириш хукуки).

Шунингдек, "Кочокдар макомини олиш учун мурожаатни тезкорлик билан куриб чикиш тартиби тугрисида"ги Конунида кочокларнинг мурожаатларини ваколатли органлар томонидан куриб чикиш муддатлари оралигида вактинчалик жойлаштириш марказларда булишлари имконияти берилди.

2016 йил мамалкатга кириб келган мигрантлар мурожаатларини куриб чикишнинг мураккаб шароитда кабул килинган "Кочоклар макомини олиш учун мурожаатни тезкорлик билан куриб чикиш тартиби тугрисида"ги Конунда Германияда мажбурий депортация ёки кучириш буйича бирламчи жойлаштириш марказлари худудида хужжатларни куриб чикиш муддати (бир хафатагача) чеклаш белгиланди [8].

2016 йилнинг 6 август куни таълим ва мехнат бозорига кириш коидаларини тартибга солувчи "Мигрантлар интеграцияси тугрисида"ги Конун кучга кирди. Конунинг асосий коидаси депортация муддати кечиктирилган шахсларга тегишли булиб, унга асосан укишни давом эттириш ва мамлакатда 24 ой давомида колиш ва яшаш учун хужжатни олиш имкониятини беради[9].

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Конунда ваколатли махкамаларга ушбу контингетни жойлашиш жойини белгилаш имконияти мустахкамланди.

Тадкикотчи О.Ю. Потёмкина фикрига кура, мазкур хужжатда федерал хукуматнинг талабига асосан, кочокларнинг мехнат бозорига кириш тартиби оптималлаштирилганлиги ва давлат томонидан амалга оширлаётган комплекс интеграция чораларидан четга чикмаслигини таъкидлади[10].

2017 йил "Мажбурий депортация тизимини такомиллаштириш тугрисида"ги Конунига асосан (нем. « Asylpaket III » ), мамалакатда булиш тартиби ва кочок макомини олиш тартиби катъийлаштирилди бунда (бирламчи жойлаштириш марказлари худудида булиш муддати 24 ойгача белгиланиб, шахсларнинг харакатланиш тартиби видео назорат остида булиши белгиланди).

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ХУЛОСА

Юкоридагилардан келиб чиккан холда куйидагиларни таъкидлаб утишни жоиз деб хисоблаймиз.

Биринчидан, сунги йилларда Германияда миграция жараёнларини тартибга солишга картилган норматив-хукукий хужжатлари такомиллашиб бораётганлиги ва унда асосан такикловчи нормалар, хусусан учинчи мамлакатлардан фукароларни келиши ва булиш хамда ишлаш тартибини белгилаб беришда уз ифодасини топмокда.

Иккинчидан, Германияда мигрантларни таълим олишлари ва касб малакларига эга булишлари давлат сиёсати даражасида эътибор берилаётганлиги таксинга сазовордир.

Учинчидан, Узбекистон Республикаси ва Германия уртасида мехнат миграция тугрисидаги хукуматлараро битмни имзолаш максадга мувофикдир.

Ушбу битмда, мехнат мигрантларини немис тилини билиш даражаси ва касб хунар укув курслари Германия таълим стандартлари асосида Узбекистон Республикаси Бандлик ва мехнат муносабатлари вазирлиги тассаруфидаги мономарказларда ташкил этиш ва битирув малакавий имтихонларни немис профессор уктиувчилари томонидан бахоланиши , тил сертификати ва касб хунар курси тамомлаганлигини тасдикловчи хужжат Германия худудида сузсиз тан олиниш тартиби киритилиши мухим хисобланади.

Туртинчидан, Германияда Ташки мехнат миграцияси агентлигини ваколатхонасини очиш ва уларга потенциал иш берувчиларни излаб топиш уларнинг рейтинги базасини шакиллантириш ва уни юритиш хамда уларнинг вакилларини Узбекистонда Ташки мехнат миграцияси агентлиги билан хамколикда потенциал иш изловчиларни танлаш жараёнини доимий тарзда йулга куйиш максадга мувофик.

Бешинчидан, Германиянинг нуфузли олий укув юртлар филиалини Узбекистонда очиш ва улар томонидан тайёрланадиган мутахассиларни Германия корхоналарида иш билан таъминлаш буйича шартномаларни имзолаш зарур.

REFERENCES

1. https://eulaw.edu.ru/spisok-dokumentov-po-pravu-evropejskogo-soyuza/dokumenty-o-pravah-cheloveka-i-grazhdanina/normativnye-akty-o-svobode-peredvizheniya-tovarov-lits-i-uslug/direktiva-2009-50 (Мурожаат этиш муддати -22.05.2022).

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

2. Директива 2009/52/ЕС Европейского парламента и Совета от 18 июня 2009 г. об установлении минимальных стандартов в отношении санкций и мер к работодателям незаконно пребывающих граждан третьих стран.

3. Directive 2004/38/EC of the European Parliament and of the Council of 29 April 2004 on the right of citizens of the Union and their family members to move and reside freely within the territory of the Member States amending Regulation (EEC) No 1612/68 and repealing Directives 64/221/EEC, 68/360/EEC, 72/194/EEC, 73/148/EEC, 75/34/EEC, 75/35/EEC, 90/364/EEC, 90/365/EEC and 93/96/EEC (Text with EEA relevance)Text with EEA relevance https://eur-lex.europa.eu/eli/dir/2004/38/2011-06-16#M1-1 (Мурожаат этиш муддати -22.03.2022).

4. Das Auslaendergesetz der Bundesrepublik Deutschland 1965 https://fluechtlingsrat-berlin.de/wp-content/uploads/AuslG 1965.pdf (Мурожаат этиш муддати: 06.05.2022).

5. Lochner S. Integrationskurse als Motor für gesellschaftlichen Zusammenhalt. Interethnische Kontakte und nationale Verbundenheit von Migrantinnen in Deutschland - Budrich UniPress Ltd., Opladen Berlin Toronto, 2016. S. 43. ttps://www.beck-shop.de/lochner-integrationskurse-motor-gesellschafflichen-zusammenhalt/product/16272916 (Мурожаат этиш муддати: 29.05.2022).

6. Die Bundesregierung. FAQ-Fluechtlings und Asylpolitik. Was bekommen Fluechtlinge [Электронный ресурс]. - URL: https://www.bundesregierung.de/Content/DE/Lexikon/FAQ-Fluechtlings-Asylpolitik/2-wasbekommen-fluechtlinge/12-Studium.html (Мурожаат этиш муддати: 17.05.2022).

7. Specht F. Fachkraefte wollen nach Deutschland - scheitern aber haeufig an buerokratischen Huerden [Электронный ресурс]. - URL: https://www.handelsblatt.com/politik/deutschland/zuwanderung-achkraeftewollen-nach-deutschland-scheitern-aber-haeufig-an-buerokratischen-huerden/25338982.html?ticket=ST37758107-CQYwtAJmvwEcmCoAlgE0-ap1 (Мурожаат этиш муддати: 18.05.2022).

8. Aenderungen des Asyl- und Aufenthaltsrechts seit Januar 2015 mit den Schwerpunkten Asylpaket I und II [Электронный ресурс]. - URL: https://www.bundestag.de/resource/blob/424122/05b7770e5d14f459072c61c98ce016 72/wd-3-018-16-pdf-data.pdf (Мурожаат этиш муддати: 30.05.20202)

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

9. Integrationsgesetz 2016 [Электронный ресурс]. - URL: http://www.buzer.de/gesetz/12155/index.htm (Мурожаат этиш муддати: 30.05.2022).

10. Потемкина О.Ю. Сирийские беженцы в Европе [Электронный ресурс] // Научно-аналитический вестник Института Европы РАН. 2019. № 3 (9). С. 48-54. http: //vestnikieran.instituteofeurope.ru/images/Potemkina320191.pdf (Мурожаат этиш муддати: 05.01.2020).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.