Научная статья на тему 'ГЕОГРАФИЯ ФАНИНИ ЎҚИТИШДА МОДУЛЛИ ТАЪЛИМ ТЕХНОЛОГИЯСИ'

ГЕОГРАФИЯ ФАНИНИ ЎҚИТИШДА МОДУЛЛИ ТАЪЛИМ ТЕХНОЛОГИЯСИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

211
54
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
модул / модулли таълим технологияси / модулли ўқитиш мақсадлари / модулли ўқитишни назарий таҳлил қилиш / модулли ўқитиш назарияси / module / modular learning technology / modular teaching objectives / theoretical analysis of modular teaching / modular teaching theory

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Равшан Йўлдошевич Маҳаммадалиев, Гулчеҳра Абдуллаевна Ешимбетова

Ушбу мақоламнинг мақоламнинг мақсади шундан иборатки, ҳозирги вақтда таълим жараѐнида ўқитишнинг замонавий методалари кенг қўлланилмоқда Ўқитишнинг замонавий методларини қўллаш ўқитиш жараѐнида юқори самарадорликка эришишга олиб келади. Анъанавий дарс шаклини сақлаб қолган ҳолда уни таълим олувчилар фаолиятини фаоллаштирадиган турли-туман методлар билан бойитиш таълим олувчиларнинг ўзлаштириш даражаси ўсишига олиб келади. География фанини ўқитишда модулли таълим технологиясидан фойдаланиб дарсларни ташкил этиш юқори самарадорликка эришилади. Модулнинг максади ва вазифалари “Олий таълимда география фанларини укитиш методикаси” модулининг мақсади: педагог кадрларнинг ўқув-тарбиявий жараѐнларни юксак илмий-методик даражада таъминлашлари учун зарур бўладиган касбий билим, кўникма ва малакаларини мунтазам янгилаш, малака талаблари, ўқув режа ва дастурлари асосида уларнинг касбий компетентлиги ва педагогик маҳоратини доимий ривожланишини таъминлашдан иборат

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MODULE EDUCATION TECHNOLOGY IN TEACHING GEOGRAPHY

The purpose of this article is that modern teaching methods are now widely used in the educational process The application of modern teaching methods leads to high efficiency in the teaching process. While maintaining the traditional form of teaching, enriching it with a variety of methods that activate the activities of learners leads to an increase in the level of mastery of learners. The organization of lessons using modular educational technology in the teaching of geography is highly effective. Aims and objectives of the module The purpose of the module "Methods of teaching geography in higher education": regular updating of professional knowledge, skills and abilities of teachers to ensure the educational process at a high scientific and methodological level, their professional competence based on qualification requirements, curricula and programs and ensuring the continuous development of pedagogical skills.

Текст научной работы на тему «ГЕОГРАФИЯ ФАНИНИ ЎҚИТИШДА МОДУЛЛИ ТАЪЛИМ ТЕХНОЛОГИЯСИ»

ГЕОГРАФИЯ ФАНИНИ У^ИТИШДА МОДУЛЛИ ТАЪЛИМ

ТЕХНОЛОГИЯСИ

Равшан Йулдошевич Махаммадалиев

Чирчиц давлат педагогика институти Табиий фанлар факультети

География кафедраси

Гулчехра Абдуллаевна Ешимбетова

Чирчиц давлат педагогика институти Табиий фанлар факультети География кафедраси магистранти

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацоламнинг мацоламнинг мацсади шундан иборатки, хозирги вацтда таълим жараёнида уцитишнинг замонавий методалари кенг цулланилмоцда Уцитишнинг замонавий методларини цуллаш уцитиш жараёнида юцори самарадорликка эришишга олиб келади. Анъанавий дарс шаклини сацлаб цолган холда уни таълим олувчилар фаолиятини фаоллаштирадиган турли-туман методлар билан бойитиш таълим олувчиларнинг узлаштириш даражаси усишига олиб келади. География фанини уцитишда модулли таълим технологиясидан фойдаланиб дарсларни ташкил этиш юцори самарадорликка эришилади. Модулнинг максади ва вазифалари "Олий таълимда география фанларини укитиш методикаси" модулининг мацсади: педагог кадрларнинг уцув-тарбиявий жараёнларни юксак илмий-методик даражада таъминлашлари учун зарур буладиган касбий билим, куникма ва малакаларини мунтазам янгилаш, малака талаблари, уцув режа ва дастурлари асосида уларнинг касбий компетентлиги ва педагогик махоратини доимий ривожланишини таъминлашдан иборат.

Калит сузлар: модул, модулли таълим технологияси, модулли уцитиш мацсадлари, модулли уцитишни назарий тахлил цилиш, модулли уцитиш назарияси.

MODULE EDUCATION TECHNOLOGY IN TEACHING GEOGRAPHY

Ravshan Yuldashevich Mahammadaliev

Department of Geography, Faculty of Natural Sciences Chirchik State Pedagogical Institute

Gulchehra Abdullaevna Eshimbetova Master student of Geography, Faculty of Natural Sciences Chirchik State Pedagogical Institute

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 2 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 ABSTRACT

The purpose of this article is that modern teaching methods are now widely used in the educational process The application of modern teaching methods leads to high efficiency in the teaching process. While maintaining the traditional form of teaching, enriching it with a variety of methods that activate the activities of learners leads to an increase in the level of mastery of learners. The organization of lessons using modular educational technology in the teaching of geography is highly effective. Aims and objectives of the module The purpose of the module "Methods of teaching geography in higher education": regular updating of professional knowledge, skills and abilities of teachers to ensure the educational process at a high scientific and methodological level, their professional competence based on qualification requirements, curricula and programs and ensuring the continuous development of pedagogical skills.

Keywords: module, modular learning technology, modular teaching objectives, theoretical analysis of modular teaching, modular teaching theory.

КИРИШ

Умумий урта хамда олий таълим Давлат стандартида нафакат укувчиларнинг таянч компетенцияларини шакллантириш, балки укувчиларнинг узлаштирган билим, куникма хамда фаолият услубларини реал хаётда, амалиётда куллай билишини таъминлаш лозимлиги курсатилган.

Шундай экан география фанини замонавий методлар оркали укитиш максадга мувофикдир. География фани тез ривожланаётган фанлар каторига киради. География бутун борлик ер усти хамда ер остини, минерал бойликларнинг таркалишини, усимликлар ва хайвонат оламининг таркалишини, инсонларнинг турмуш шароитини, давлатларнинг жойлашган урнини, ер юзи иклимини ва хакозаларни урганувчи хамда илмий изланишлар, тадкикотлар олиб борувчи кенг тармокли фан хисобланади.

Мактабларда география фанини ургатиш география таълими мазмуни замон фан ва технологияларининг тарихий ривожланишига мос келиши лозим. Мактаб географияси таълими олдига кониюктив-идрок килиш, тизимли, илмий-дунёкарашли, экологик, эстетик, амалий-фаолиятли характердаги янги вазифалар олга сурилмокда.

Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 20 апрелдаги ПК,-2909-сонли "Олий таълим тизимни янада ривожлантириш чора-тадбирлари тугрисида"ги карорида "давлат таълим стандартлари ва укув режаларини, фан блокларининг хажмини оптимизациялаш, укув дастурларининг мослашувчанлигини таъминлаш, уларни илмий ва касбий тайёрлашнинг

замонавий талабларига мослаштириш, укув-тарбиявий хамда илмий-тадкикот жараёнларини ташкиллаштиришда илгор хорижий тажрибалардан фойдаланиш" лозимлиги курсатиб утилган.

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Укув дастурига асосан, география фанини модулли укитиш технологиялари асосида укитиш укувчи ва талабаларнинг укув фаолиятида юкори натижаларга эришишига имкон беради хамда уз-узини устиришига шароит яратади, кушимча мехнат килиш хохишини шакллантиради, таълимнинг юкори даражадаги мотивациясини таъминлайди, таълимнинг ижобий эмоционал фонини ва муваффакият казониш шароитини яратади.

Модуль - лотинча суз булиб, «modulies» - «улчов», «услуб» маъноларини англатади. "Модуль" атамаси педагогикага информатика фанидан кириб келган булиб, у турли ахборот тизимларида фойдаланиладиган конструкция маъносини беради хамда уларнинг эгилувчанлигини курсатади.

Модулли укитиш максадлари куйидагилардан иборат:

- талабаларнинг мустакил таълимини ташкиллаштириш;

- хар бир таълим олувчининг майл, кизикиш, имкониятларига караб таълим эхтиёжларини кондириш;

- таълимни далилий (мотивацион) бошкариш;

- таълим олувчининг укув-англаш фаолиятини бошкариш куникмаси, интеллекти, мустакиллиги, жамоавийлик туйгуларини ривожлантириш.

Модулда укув мазмуни ва уни эгаллаш технологияси хамда назорат ва коррекциялаш тизимлари яхлит тизимга бирлашган. Модулли укитишнинг асосий ташкилий-мазмуний бирлигини модуль, модулли бирлик (субмодель), укув элементи ва блоклар ташкил килади. Модуль - модулли укитишнинг асосий ташкилий-мазмуний бирлиги булиб, у касбий фаолиятда маълум даражадаги катталикка эга булган укув материалидир. Модулнинг асосий ахборот ташувчиси - бу укув элементи булиб, у укув материалининг кичик ахамиятга эга булган кисми ва у касбий масаланинг кайсидир булагини ифодалашга хизмат килади.

НАТИЖАЛАР

Модулли укитиш ривожлантирувчи таълимнинг асосий вазифаларини ечишга йуналтирилган: креативликни ривожлантириш, командада ишлаш куникмасини шакллантириш, лойихавий тафаккурни ривожлантириш, аналитик

кобилиятларни такомиллаштириш, уз-узини укитиш хамда мустакиллик кобилиятларини устиришга каратилган.

Модулли укитиш дарснинг барча турларини узида мужассамлаган:

- янги материални урганиш;

- билимларни комплекс куллаш;

- аралаш (комбинациялашган) дарс;

- назорат-хисоб;

- коррекциялаш дарси ва хоказолар.

Модулли укитишнинг бош мохияти шундан иборатки, унда укув фаолияти модуль укув дастурига мос равишда ташкиллаштирилади, унда талаба тулик укув-англаш фаолияти максадига модуль устида мустакил (кам холларда укитувчи ёрдамида) ишлаш жараёнида эришади. Модулли технология индивидуал таълимни: таълим мазмуни буйича, узлаштириш темпи буйича, мустакиллик даражаси буйича, укитиш усул ва услублари буйича, назорат ва уз-узини назорат услублари буйича таъминлайди.

Модулли технологиянинг методологик мохияти шундан иборатки, у талабага "педагог-талаба" тизимида марказий урин ажратади ва уни таълим ва тарбия объектидан фаол таълим субъекти позициясига кучиради.

Модулли укитишда индивидуаллаштириш принципи дифференциаллашган таълим сифатида мужассамлашади. Модулли ёндашувнинг мухим хусусияти унинг актуал вазифаларни бажариши билан боглик, яъни кишиларни тез узгарувчан ишлаб чикаришга, мухим карорлар кабул килишга ва масалаларни ечишга мослаштиришдан иборат.

Модулли укитишни жорий килиш куп жихатдан унинг асосий ва мухим тамойиллари билиш ва амал килиш билан боглик булади. Модулли укитиш назарияси хар кандай дидактик назария сингари дидактик тамойилларга, унинг асосий йуналишларига, максад ва мазмунига, англаш фаолиятини ташкиллаштириш ва бошкариш услубларига асосланади. Х,ар бир модуль куйидаги материаллар асосида тайёрланади:

*Ишчи укув дастури ;

*Талабалар билимини назорат килиш учун тестлар;

*Индивидуал ишлаш учун топшириклар;

*Мустакил ишлаш учун топшириклар;

*Укув-услубий таркатма материаллари;

*Укув адабиётлар руйхати.

Модуль технологиялари муаммоларининг ишлаб чикувчилари томонидан

таъкидлашича, модуль тушунчаси аник фанлар ва техникада функционал ва яхлит тизим булиб, маълум ракамларда чегараланган ва у кандайдир аник функцияни бошдан охиригача бажарилишини таъминлайди. Модулга куйилган талаблар куйидагилар иборат:

• Аник максад(талаба модуль сунгида кандай билимларга эга булиши керак) куйилиши;

• Модулнинг таркибидаги мавзуларни содда ва мантикий кетма-кетликда булиб чикиш зарур;

• Модулнинг турли компонентларни турлича етказиш;

• Маълумотларни содда етказиш(кейсларни куллаш)

• Кушимча материаллар, видеоларни мустакил таълим учун бериш Модулли укитишни назарий тахлил килиш унинг педагогик технологиялар тизимида куйидаги хусусиятларини аниклаш имконини берди:

- модулли укитишнинг дидактик тизими таълимнинг хар бир компонентини урганишни талаб килади хамда модулли дастур ва модулларда аник куринишини такозо килади;

- модулли укитиш таълим мазмунини аник структуризациялашни, назарий материални кетма-кет баён килишни, укув жараёнини методик материал билан таъминлашни, шунингдек, бахолаш тизими ва узлаштирилган билимни назорат килиш оркали таълим жараёнига узгартиришлар киритиб боришни такозо килади;

- модулли укитиш таълим вариативлигини назарда тутади хамда укув жараёнини таълим олувчиларнинг индивидуал имкониятлари ва талабларига мослаб олиб бориш имконини беради;

- таълим мазмуни тугалланган мустакил комплекслардан иборат булиб, уларни узлаштириш эса белгиланган максадга мувофик амалга оширилади.

МУХ,ОКАМА

Максад таълим олувчи учун шакллантирилади хамда нафакат урганилаётган мазмун хажми, балки уни узлаштириш даражаси хам эътиборга олинган булади.

Бу каби узига хосликлар модулли укитишга юкори даражадаги технологик характерга эгалигидан, шунингдек, унинг юксак даражадаги структуризациялашган таълим мазмунига эгалигидан, дидактик тизим барча элементларининг аник кетма-кетликда модулли дастур шаклида ифодаланганлигидан (максад, мазмун, укув жараёнини бошкариш), ташкилий-

методик бирликлар структуралари вариативлигидан дарак беради.

География фани буйича модуль дастурини тайёрлаш хамда дарсни модулли укитиш доирасида ташкиллаштиришда куйидагиларга амал килиш максадга мувофик: модуль номи киска ва тушунарли булиши; модулни урганиш натижасида шакллантириладиган компетентлик курсатилиши; ривожланишга мос компетентлик даражаси асосланиши ва курсатилиши; шакллантирилган компетентлик даражасини аникловчи кириш тестларининг мавжудлиги; шахсий тажрибани фаоллаштириш услубларининг ёритилиши; фаоллаштирилган тажрибани мухокама ва тахлил килиш усулларининг уйлаб куйилиши; компетентликни ривожлантирувчи назарий билимларнинг курсатилиши, уни етказиш шакллари асосланиши; янги тажрибаларда "шахсий иштироки", амалий вазифалар, компетентлик ривожланганлигини аникловчи чикиш тестларининг такозо этилиши кабилар урин олади.

ХУЛОСА

Юкоридагиларни умумлаштириб шундай хулосага келиш мумкинки, модулли укитиш технологияси асосида укитиш укувчилар, олий укув юрти талабалари мавзуларни мустакил ва жамоавий урганиш, уз фикрларини эркин баён этиш куникмалари шакллантиради.

REFERENCES

1. Ражабов, Ф. Т., & Абдимуротов, О. У. (2020). ТАБИИЙ ГЕОГРАФИЯ КУРСЛАРИДА АМАЛИЙ МАШГУЛОТЛАРНИ ТАШКИЛ ^ИЛИШДА ЯНГИ ПЕДАГОГИК ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ К;УЛЛАШ УСЛУБИЁТИ. Academic research in educational sciences, (4), 663-671.

2. Akbar Orolovich Shernaev (2021). GEOGRAFIYA DARSLARIDA "GEOGRAFIK SAYOHAT USULI" DAN FOYDALANGAN HOLDA DARSLARNI TASHKIL ETISH. Academic research in educational sciences, 2 (1), 370-376. doi: 10.24411/2181-1385-202100047

3. Oybek Uralovich Abdimurotov (2021). "YEVROSIYO MATERIGI"NI O'QITISHDA "KEYS STADI" METODIDAN FOYDALANISH USULLARI. Academic research in educational sciences, 2 (1), 377-382. doi: 10.24411/2181-1385-2021-00048

4. Джураева, Л. В. (2020). География дарсларида ахборот-коммуникация техналогияларидан фойдаланиш. Узбекистонда илм-фан ва таълим,(5), 473-475.

5. Джумабаева, С. К. (2020). ГЕОГРАФИЯ ФАНИНИ УКИТИШ МЕТОДИКАСИ ФАНИНИ У^ИТИШДА НОАНЪАНАВИЙ МЕТОДЛАРНИНГ УРНИ ВА АХДМИЯТИ. Academic research in educational sciences, (4), 663-671.

6. Шомуродова Шахноза Гайратовна Природные озера Тянь-Шаня в зоне отдыха

Чимган-Чарвак // Европейское научное обозрение. 2018. №9-10-1. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/the-natural-lakes-at-the-tianshan-mountains-covered-in-chimgan-charvak-recreation-zone (дата обращения: 25.02.2021).

7. Фуркат Ражабов, Лобар Джураева, & Асрор Махмадалиев (2020). УЗБЕКИСТОН ФЕРМЕР ХУЖАЛИКЛАРИ: РИВОЖЛАНИШИ, ИХТИСОСЛАШУВИ, ГЕОГРАФИЯСИ. Academic research in educational sciences, (3), 674-686.

8. Shernaev, A. O. (2020). GEOGRAFIYA DARSLARINI O'QITISHDA ATLAS VA XARITALAR BILAN ISHLASH TEXNOLOGIYALARI. Academic research in educational sciences, (4), 657-662.

9. Jurayeva, L. V., & Yeshinbetova, G. A. (2020). NOZOOGEOGRAFIK VAZIYATNI YAXSHILASHNING IJTIMOIY-IQTISODIY VA EKOLOGIK MUAMMOLARNI O'RGANISH PRINSIPLARI. Academic research in educational sciences, (4), 630-638.

10. Шерзод Иброим Угли Иброимов (2020). ГЕОГРАФИЯ ДАРСЛАРИДА ТАЛАБАЛАР БИЛИМИНИ НАЗОРАТ КИЛИШ УСУЛЛАРИ. Academic research in educational sciences, (4), 412-417.

11. Джураева, Л. В. (2020). Географияни укитиш жараёнида дидактик уйинли дарслардан фойдаланиш йуллари. Замонавий узлуксиз таълим сифатини ошириш, 125-129.

12. Джураева, Л. В. (2020). География фанини укитишда локал ва хусусий методик даражада фойдаланиладиган техналогиялар (интерфаол методлар методлар). Интернаука, 18(147), 54-56.

13. Sherzod Ibroim Oglu Ibroimov, & Xaytgul Omonboevna Begalieva (2021). БОШЛАНЕИЧ ТАЪЛИМДА "ТАБИАТШУНОСЛИК" ФАНИНИ УКИТИШНИНГ АХДМИЯТИ. Academic research in educational sciences, 2 (Special Issue 1), 438-445.

14. Lobar Vohidovna Djurayeva, & Muhammadbek Norbek Ogli Berdiqulov (2021). UMUMIY O'RTA TA'LIM MAKTABLARIDA GEOGRAFIYA FANINI O'QITISHNI YANADA RIVOJLANTRISH. Academic research in educational sciences, 2 (1), 128-132. doi: 10.24411/2181-1385-2021-00017

15. Sherzod Ibroimov, & Muhayyo Madaminova (2020). MAKTABLARDA GEOGRAFIYA FANINI О^ГШН SAMARADORLIGINI OSHIRISHDA INNOVATSION TEXNOLOGIYALARNI QО'LLASH. Academic research in educational sciences, (1), 54-60. doi: 10.24411/2181-1385-2020-00009

16. Sharipov Shavkat Mukhamajanovich, Shomurodova Shahnoza Gayratovna, Gudalov Mirkomil Ravshanovich (2020) THE USE OF THE MOUNTAIN KARS IN THE TOURISM SPHERE IN CORT AND RECREATION ZONE OF CHIMGAN-CHARVAK. Journal of Critical Reviews, 7 (3), 475-481. doi:10.31838/jcr.07.03.87

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.