Научная статья на тему 'ГЕОГРАФИЯ ФАНИНИ ЎҚИТИШ МЕТОДИКАСИ ФАНИНИ ЎҚИТИШДА НОАНЪАНАВИЙ МЕТОДЛАРНИНГ ЎРНИ ВА АҲАМИЯТИ'

ГЕОГРАФИЯ ФАНИНИ ЎҚИТИШ МЕТОДИКАСИ ФАНИНИ ЎҚИТИШДА НОАНЪАНАВИЙ МЕТОДЛАРНИНГ ЎРНИ ВА АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

863
126
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
таълим бериш маҳорати / тарбиялай олиш маҳорати / инновацион педагогик технологиялар / органайзер / teaching skills / parenting skills / innovative pedagogical technologies / organizer

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Джумабаева Саломат Камилжановна

География фанини ўқитиш методикасида ўқишдан мақсад яъний географияни нима учун ўқиш, мактаб ўқувчилари география фанида нималарни ўрганиши, ўқишнинг қандай турлари ва методларидан фойдаланиш зарулиги ҳамда география фанини қандай воситалар билан ўқитиш керак зарур деган муаммолар мавжуд. Шу нуқтаи назардан ушбу мавзу бугунги кунда долзарб масалалар ёритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

METHODOLOGY OF TEACHING GEOGRAPHY THE ROLE AND IMPORTANCE OF NON-TRADITINAL METHODS IN TEACHING SCIENCE

There are problems with the purpose of teaching geography, ie why to study geography, what students should learn in geography, what types and methods of teaching should be used, and what tools should be used to teach geography. In this context, this topic covers current issues.

Текст научной работы на тему «ГЕОГРАФИЯ ФАНИНИ ЎҚИТИШ МЕТОДИКАСИ ФАНИНИ ЎҚИТИШДА НОАНЪАНАВИЙ МЕТОДЛАРНИНГ ЎРНИ ВА АҲАМИЯТИ»

ГЕОГРАФИЯ ФАНИНИ УЦИТИШ МЕТОДИКАСИ ФАНИНИ УЦИТИШДА НОАНЪАНАВИЙ МЕТОДЛАРНИНГ УРНИ ВА

АХДМИЯТИ

Саломат Камилжановна Джумабаева

Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика институти

АННОТАЦИЯ

География фанини укитиш методикасида укишдан максад яъний географияни нима учун укиш, мактаб укувчилари география фанида нималарни урганиши, укишнинг кандай турлари ва методларидан фойдаланиш зарулиги хдмда география фанини кандай воситалар билан укитиш керак зарур деган муаммолар мавжуд. Шу нуктаи назардан ушбу мавзу бугунги кунда долзарб масалалар ёритилган.

Калит сузлар: таълим бериш махорати, тарбиялай олиш махорати, инновацион педагогик технологиялар, органайзер

METHODOLOGY OF TEACHING GEOGRAPHY THE ROLE AND IMPORTANCE OF NON-TRADITINAL METHODS IN TEACHING

SCIENCE

Salomat Kamiljanovna Djumabaeva

Chirchik State Pedagogical Institute of Tashkent region

ABSTRACT

There are problems with the purpose of teaching geography, ie why to study geography, what students should learn in geography, what types and methods of teaching should be used, and what tools should be used to teach geography. In this context, this topic covers current issues.

Keywords: teaching skills, parenting skills, innovative pedagogical technologies, organizer

КИРИШ

Узбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 29 апрелда "Узбекистон Республикаси Халк таълими тизимини 2030 йилгача ривожлантириш концепцияси тасдиклаш туFрисида"ги ПФ-5712-сонли Фармони тасдиклаган, ушбу фармонда Халк таълими тизимини 2030 йилгача

ривожлантириш концепциясида узлуксиз таълим тизими мазмунини сифат жихатидан янгилаш, укитиш методикасини такомиллаштириш, таълим -тарбия жараёнига индивидуаллаштириш тамойилларини боскичма-боскич татбик этиш хамда замонавий ахборот-коммуникация технологиялари ва инновацион лойихаларни жорий этиш белгиланган.

География фанини укитиш методикасида укишдан максад яъний географияни нима учун укиш, мактаб укувчилари география фанида нималарни урганиши, укишнинг кандай турлари ва методларидан фойдаланиш зарулиги хамда география фанини кандай воситалар билан укитиш керак зарур деган муаммолар мавжуд. Шу нуктаи назардан ушбу мавзу бугунги кунда долзарб масалалардан хисобланади.

Умуман олганда география фанини укитиш методикаси ва педогогик технологиялар буйича россиялик олимлар Ю.А.Иванов [16], И.П.Галай [17], Душина И.В., Понурова Г.А. [18] ва бошкалар илмий ишларида урганилган.

Россиялик олим Ю.А.Иванов уз илмий тадкикотларида умумий ва урта таълим муассасаларида географияни укитишнинг назарий ва амалий масалаларини урганган. Жумладан, замонавий дидактика ва психология нуктаи назаридан географик таълимнинг мазмуни, укитиш усуллари, педагогик технологиялар, укув фаолиятини ташкил этиш шаклларини урганган.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

И.П.Галай илмий асарларида умумтаълим мактабларида география фанини укитиш методикаси, укитиш ва таълим бериш методикаси, мактаб географиясини кискача тарихи, укиш турлари ва укитишда фойдаланиладиган турли хил воситалари ёритиб берилган. Душина И.В. ва Г.А.Понуровалар томонидан "Методика преподавания географии" номли укув куланмаси хам педагогига институтлари география йуналиши талабалари ва олий таълим муассасалари профессор-укитувчилари учун мулжалланган. Ушбу кулланмада мактабларда геогарфия фанини укитиш методикасининг назарий ва амалий жихатлари ёритилган.Бугунги глобаллашув шароитида хорижий мамлакатларда таълим жараёнининг сифатини ошириш, самарадорлигини такомиллаштириш борасида салмокли ишлар амалга оширилмокда. Ушбу йуналишда хорижий мамлакатларда ва мамлакатимизда хам бой тажриба мавжуд. Тадкикотлар натижасида таълим жараёни самарадорлигини янада ошириш буйича мавжуд тажрибалар орасида Силлабус, Кейс-стади модулли укитиш (модул таълими) алохида ахамият касб этмокда.

Модулли укитиш (модул таълими) маълум модул (боб, булим)ни пухта узлаштиришдан сунг навбатдаги модул (боб, булим)ни урганишга киришиш имкониятини яратиш имкониятига эга. Бу эса таълим олувчиларнинг билиш имкониятларини ошириш ва ижодий кобилиятларини ривожлантиришга хизмат килади.

Узбекистон Республикаси тараккиётида халкнинг бой маънавий салохияти ва умуминсоний кадриятларга хамда хозирги замон маданияти, иктисодиёти, илм-фани, техникаси ва технологиясининг сунгги ютукларига асосланган мукаммал таълим-тарбия тизимини, шунингдек, миллий педагогика ва замонавий педагогик технологияларнинг назарий ва методик асосларини яратиш хамда амалиётга татбик этиш зарурияти миллий таълим тизимини ислох килиш, унинг салохиятини жахон микёсига олиб чикиш, таълим бозорини яратиш ва ракобатбардош мутахассисларни тайёр лаш вазифасидан келиб чикади.

НАТИЖАЛАР

Бинобарин, инновацион педагогик технологиялар ракобатбардош кадрлар тайёрловчи олий ва урта махсус укув юртлари хамда педагог -укитувчига куйиладиган замон талаблари, педагог укитувчининг касбий махорати, укувчиларнинг онги, билими, дунёкарашини устириш, фаолликларини ошириш оркали таълим самарадорлигига эришиш билан боFлик масалалар мажмуини ифодалайди. Бир-бирига боFлик булган талабларнинг бу мажмуи укитувчининг умумлаштирилган модели ва унга асосан куйидаги асосий талабларни ифодалайди [19]:

- таълим бериш махорати;

- тарбиялай олиш махорати;

- таълим олувчиларнинг билимларини холи сона бахолай олиш ва назорат кила олиш махорати.

Демак, педагог уз олдига куйилган масъулиятли ва долзарб вазифаларни бажариш хамда таълим-тарбия жараёнига булган янги ча карашларни шакллантириш учун катор хислатларга эга булиши керак.

Ж.Йулдошев., С.Хдсановлар укитувчининг касбига шундай талабларни куйиб шархлаб утади [20]:

• замонавий илмий, маданий ва технологик тараккиётнинг мохиятини чукур тушуна билиш;

• дунё ва инсон хакидаги билимлар тизимини чукур ва кенг нуктаи назардан англаш;

• компьютерли таълим ва укитишнинг бошка техник воситаларини таълим-тарбия жараёнига татбик этиш;

• интернет тармоFи туFрисида тушунчага эга булиш ва ундаги ахборот технологияси мазмунини теран тахлил кила билиш;

• педагогик мехнатнинг самарадорлигини тахлил этиш усулларини билиш;

• умуминсоний хамда миллий маданият ва кадриятлар, миллий FOя ва миллий мафкура хамда иктисодий, маънавий-маърифий ислохотлар мохиятини тулик тушуниб етиш;

• педагогик технологиялар мохияти ва тамойиллари хамда унинг анъанавий укитиш жараёнидаги афзалликларини билиш, шахс манфаати ва таълим устуворлигини таъминлаш учун педагогик инновацияларни куллай олиш;

• укувчиларга уз фани буйича таълим беришда илFор педагогик технологияларни куллай олиш, укув жараёнини фаоллаштириш хамда укув материалларини узлаштиришнинг юкори даражасига эришиш ва укувчиларни мустакил фикрлаш ва уз фикрини эркин баён этишга ургатиш;

• уз фанининг мохир устаси ва фидойиси булишига эришиш;

• укувчиларнинг баркамол инсон булиши учун уларга уз изланишлари, ижодкорлиги хамда бетиним мехнати оркали таълим-тарбия бериш ва хоказо.

Инновацион педагогик технологияларни амалга оширишда таълим мазмунидан келиб чикиб узига хос усул ва воситалардан фойда ланилади. Замонавий педагогик технологиялар методларига куйидагилар киради [21]:

• укитишнинг фаол методлари;

• педагогик техника;

• таълим жараёнини индивидуаллаштириш;

• илFор педагогик тизимларни лойихалаш;

• таълим жараёнининг самарадорлигини ошириш;

• модулли таълим технологиялари;

• педагогикада инновацион жараёнлар;

• педагогик мехнатни ташкил этишнинг илмий асослари;

• педагогик тест ва стандартлар;

• ишбилармонлик уйинлари;

• уйинли укитиш маданияти;

• уйинли укитиш техникаси.

Инновацион педагогик технологияларни фаолиятли ташкил этиш таълимнинг замонавий воситалари, укитиш воситалари, таълим турларининг таълим воситаларига мувофиклигини таъминлашга боFлик.

Бугунги кунда бир катор ривожланган мамлакатларда таълим-тарбия жараёнининг самарадорлигини кафолатловчи инновацион педагогик технологияларни куллаш борасида катта тажриба асосларини ташкил этувчи методлар интерфаол методлар номи билан юритилмокда.[22]

Укитишнинг интерактив усулларини танлашда таълим максади, таълим олувчиларнинг сони ва имкониятлари, укув муассасасининг укув-моддий шароити, таълимнинг давомийлиги, укитувчининг педагогик махорати ва бошкалар эътиборга олинади.

Дарсларда фойдаланадиган хар кандай интерфаол методлар таълим характерига эга булиб, укувчилар билимининг мустахкамланишига, аниклаштиришга ва кенгайишига, уларни умумлаштиришга ва тизимга солишга ёрдам беради, жамият ва табиат ходисаларига кизикишни оширади, укув мазмуни манбаларни янада мустахкам тушиниб, укувчилар узаро мухакома асосида мустакил фикрлаш имкониятлари ривожланади. Укитувчи интерфаол усулларни хамда дидактик уйнларни укувчиларнинг ёшини ва машFулотларнинг максадини хисобга олган холда танлайди.

Умумлаштириш, таккослаш мухимини номухимдан ажратиш, боFланиш ва муносабатлар урнатиш, кучи етганича хулосалар чикариш талаб этилган уйинлар энг самарали хисобланади. География дарсларида укувчиларга ижодий топшириклар бериш оркалигина табиат ва жамият хакидаги билим ва тасаввурлари ортади, укувчиларнинг дунёкараши кенгаяди, уларда машFулотларга кизикиш, аклий кобиляти ривожланди.

МУХОКАМА

География фанини укитишда куйидаги ноанъанавий методлардан фойдаланиш максадга мувофик.

1.«Венн диаграммаси» график органайзери (ГО) [23].Таълим олувчиларда мавзуга нисбатан тахлилий ёндашув, айрим кисмлар негизида мавзунинг умумий мохиятини узлаштириш (синтезлаш) куникмаларини хосил килишга

йуналтирилади. У кичик гурухларни шакллантириш асосида аник схема буйича амалга оширилади.«Венн диаграммаси" (ГО) куйидаги схема (график тасвир)га эга. График органайзер таълим олувчилар томонидан узлаштирилган узаро якин назарий билим, маълумот ёки далилларни киёсий тахлил этишга

ёрдам беради. Ундан муайян булим ёки боблар буйича якуний дарсларни ташкил этишда фойдаланиш янада самаралидир.

2. «Кластер» ГО. [24] «Кластер» ^унча, туплам, боFлам) график органайзери пухта уйланган стратегия булиб, уни таълим олувчилар билан якка тартибда, гурух асосида ташкил этиладиган машFулотларда куллаш мумкин. Кластерлар илгари сурилган FOяларни умумлаштириш, улар уртасидаги алокаларни топиш имкониятини яратади.

Технология таълим олувчиларга улар томонидан мавзу буйича узлаштирилган билимларни эркин баён килиш, мазмунини уз фикри, хаётий мисоллар ёрдамида ёритилишини таъминлашга хизмат килади.

Укув жараёнида технологиядан фойдаланиш урганилаётган муаммо буйича муайян масалаларни хал этиш, маълум жараён (вокелик, ходиса)нинг келиб чикиш сабаблари, уларни бартараф этиш йулларини топиш асосида таълим олувчиларда мустакил фикрлаш, ижодий изланиш, фикрини исботлаш ва турли вазиятлардан чика олиш куникма, малакаларини хосил килади.

Технология тарбиявий характерга эга булиб, таълим олувчиларга узларида ижобий фазилатларни купрок шакллантириш, салбий хислатлардан эса воз кечишларида ёрдам беради (1-жадвал).

1-жадвал

Муносабат методи

Муаммо Юзага келиш сабаби Салбий окибатлар Х,ал этиш йуллари Шахсан мен нима килишим мумкин?

1-жадвал. «Муносабат» методи

Муаммо Юзага келиш сабаби Салбий о^ибатлар Хал этиш йуллари Шахсан мен нима щилишим мумкин?

Сувсизлик Тоза ичимлмк сувидан тартибсиз фойдаланиш, корхоналарнинг купайши ва бошн;алар. Сувсизлик муаммоси касалликларнинг ортиши ва бошк,алар Тежамкор-лик билан фойдала ниш сувга нисбатан бефарк, булмаслик ва бошк,алар Сув жумракла-рини хар доим ёпаман, бекорга ифлослантирмайман ва бошк,алар

4. «ФСМУ» (Фикр, Сабаб, Мисол, Умумлаштир) стратегияси1 График органайзер таълим олувчиларда урганилаётган мавзу юзасидан фикрларни мустакил баён этиш, шахсий мулохазаларни далиллаш (мисоллар билан асослаш), бахслашиш кобилиятини шакллантиришга хизмат килади.

Таълим олувчиларга куйидаги схема билан ишлаш тавсия этилади (2-жадвал):

2-жадвал. «ФСМУ» (Фикр, Сабаб, Мисол, Умумлаштир) стратегияси

№ Тушунчалар (Ф) (С) (М) (У)

Орол денгизи фожиаси Танг экологик вазият

Сувсизлик Дарёларнинг к,уриши ....

Цунами И|ушм узгариши

ХУЛОСА

"Узбекистон табиий географияси" фанидан яратилган электрон укув методик таъминот талабанинг аклий фаолияти, кузатувчанлик, фазовий тасаввур каби хислатларини ривожлантиради, эркин, мустакил, мантикий хамда танкидий фикрла-шига имкон яратади.

REFERENCES

1. Tojieva Zulxumor Nazarovna, Dusmanov Farhod Azamqulovich, Muhamedova Nazokat Jurayevna, & Haydarova Surayyo Abdusalomovna (2016). Mustaqillikdan keyingi yillarda O'zbekiston Respublikasi aholisining o'limi va umr ko'rish davomiyligi. Evropa ilmiy sharhi, (3-4), 24-27.

2. Shernayev Akbar (2020/1/30) Abstracts of V International Scientific and Practical Conference Osaka, Japan 29-31 January 2020,189-193.

3. Иброимов, Ш. И. У., & Болтаев, М. Ж. (2020). Узбекистон TOF-водийларининг экотуристик имкониятлари ва улардан фойдаланиш. Academic Research in Educational Sciences, (1).

4. Rajabov Furkat Turakulovich, Sattarov Abdisamat Umirkulovich (2020) FARMS OF UZBEKISTAN: DEVELOPMENT, SPECIALIZATION, GEOGRAPHY. Journal of Critical Reviews, 7 (6), 1189-1196.

5. Oybek Uralovich Abdimurotov (2020). TABIIY GEOGRAFIYA DARSLARINI MUSTAQIL O'RGANISHDA INTERFAOL METODLARDAN FOYDALANISHNING IMKONIYATLARI. Academic research in educational sciences, (3), 1306-1312.

6. Ibroimov, S., & Madaminova, M. (2020). Maktablarda geografiya fanini о 'qitish samaradorligini oshirishda innovatsion texnologiyalarni qо 'llash. Academic research in educational sciences, (1).

7. Radjabov, F. (2020). Describe the Individual Food Industry Contents and their Role in the Delivery of Agricultural Products. International Journal of Progressive Sciences and Technologies, 19(1), 292-294.

8. Komilova, N. K., Haydarova, §. A., Xalmirzaev, A. A., Kurbanov, S. B., & Rajabov, F. T. (2019). Territorial Structure of Agriculture Development in Uzbekistan in Terms of Economical Geography. Journal of Advanced Research in Law and Economics, 10(8 (46)), 2364-2372.

9. Шерзод Иброим Угли Иброимов, Мансур Фарманович Бурибеков, & Максуда Анвар Кизи Сатторова (2020). ЁШ АВЛОДГА ЭКОЛОГИК ТУРИЗМНИНГ МАЗМУН-МОХДЯТИНИ ЕТКАЗИШ. Academic research in educational sciences, (3), 275-279.

10. Turakulovich RF (2020). Dynamics and Regional Features of Agricultural Production. In the Republic of Uzbekistan. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24 (2), 1264-1269.

11. Фуркат Ражабов, Лобар Джураева, & Асрор Махмадалиев (2020). УЗБЕКИСТОН ФЕРМЕР ХУЖАЛИКЛАРИ: РИВОЖЛАНИШИ, ИХТИСОСЛАШУВИ, ГЕОГРАФИЯСИ. Academic research in educational sciences, (3), 674-686.

12. Шерзод Иброимов, Махмуд Болтаев, & Максуда Сатторова (2020). МАКТАБ УКУВЧИЛАРИ ОНГИДА РЕКРЕАЦИЯ ТУШУНЧАСИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ. Academic research in educational sciences, (3), 146-151.

13. Фуркат Туракулович Ражабов, & Азиза Абдуллаевана Олимова (2020). ТАЪЛИМ МУАММОЛАРИ ЕЧИМИДА ИННОВАЦИОН КЛАСТЕРНИНГ АХДМИЯТИ (ГЕОГРАФИЯ ТАЪЛИМИ МИСОЛИДА). Academic research in educational sciences, (3), 697-702.

14. Sharipov Shavkat Mukhamajanovich, Shomurodova Shahnoza Gayratovna, Gudalov Mirkomil Ravshanovich (2020) THE USE OF THE MOUNTAIN KARS IN THE TOURISM SPHERE IN CORT AND RECREATION ZONE OF CHIMGAN-CHARVAK. Journal of Critical Reviews, 7 (3), 475-481.

15. Шомуродова Шахноза Гайратовна Природные озера Тянь-Шаня в зоне отдыха Чимган-Чарвак // Европейское научное обозрение. 2018. №9-10-1. URL: https://cyberleninka.ru/article/n7the-natural-lakes-at-the-tianshan-mountains-covered-in-chimgan-charvak-recreation-zone (дата обращения: 15.12.2020).

16. Учебно-методическое пособие для студентов географического факультета педагогических специальностей. — Брест: БрГУ, 2012. — 420 с.

17. Учебное пособие для студентов педагогических специальностей и учителей географии. — Мн.: Аверсэв, 2006. — 157 с.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

18. Пособие для начинающих учителей и студентов педагогических институтов и университетов по географическим специальностям. — М. , 1996. — 192 с. — ISBN 5-7611-0045-2.

19. Низомова Ш. И. География фанини укитишда ноанъанавий дарс усулларидан фойдаланиш имкониятлари // Современное образование (Узбекистан). 2018. №3. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/geografiya-fanini-itishda-noananaviy-dars-usullaridan-foydalanish-imkoniyatlari (дата обращения: 20.05.2020).

20. Yo'ldoshev J., Hasanov S. Pedagogik texnologiyalar. O'quv qo'llanma. - T.: «Iqtisod-moliya», 2009. -25-b.

21. Yo'ldoshev J., Hasanov S. Pedagogik texnologiyalar. O'quv qo'llanma. - T.: «Iqtisod-moliya», 2009. -25-b.

22. To^HnoB y.K,. YcMOHÖoeBa M. negaroruK TexHO^orna^apHHHr TaTÖHKUH acoorapu. -T.: «Oam>, 2006, -150-6.

23. Myc^HMOB H., YcMOH6oeBa M., Mupco^ueBa M. «Hннoвaцнoн TaMHM TexHO^orna^apH Ba negaroruK KoMneTeHrauK» y^yB yc^y6HH Ma^Mya. - T^nY xy3ypngarH nKK,T Ba MO MapKa3H, 2016 hh^ 6 anpe^b. 14-28 6eraap.

24. To^unoB Y.K,. YcMoH6oeBa M. negaroruK TexHo^orua^apHHHr TaT6HKuö acoorapu. - T.: «Oam>, 2006

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.