Научная статья на тему 'ФУНКЦИОНИРОВАНИЕ И РАЗВИТИЕ ГАЗЕТЫ "ШАХРИЁР"'

ФУНКЦИОНИРОВАНИЕ И РАЗВИТИЕ ГАЗЕТЫ "ШАХРИЁР" Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
119
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
"ШАХРИЁР" / СТАТУС / СОЛИДАРНОСТЬ / ПРОПАГАНДА / ГАЗЕТА / ИСТОРИЯ / РЕДАКТОР / МЕСТНАЯ ГАЗЕТА / ПАРТИЯ

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Кутбиддинов Абдулмумин Хошимович

В данной статье рассматриваются функционирование и история развития газеты «Шахриер», выпускающейся в городе Вахдат. Отмечается, что эта газета является одним из первых периодических изданий, в котором отражены не только проблемы, касающиеся социальной и политической жизни общества, но и история развития города Вахдата. В таком контексте автор выделяет два периода в изучении газеты. Первый период берет свое начало с 1933 года и продолжается до распада Советского Союза. В этот период газета выходила под названием «Коммуна» и для нее были характерны информационная функция и пропаганда коммунистической идеологии. Второй период, начавшийся после 1991 года, является судьбоносным периодом для газеты. По мнению автора, специфика газеты в это период заключается в использовании различных видов иллюстративных материалов, дизайнерского оформления и новых способов подачи информации. Тем не менее, на основе анализа публикаций газеты, автор приходит к выводу, что на фоне развития Интернета, новых технологий и новых способов коммуникации, круг читателей прессы уменьшается. Особенности функционирования газеты заключается в том, что она не только освещает проблемы, охватывающие все сферы жизни общества, но и дает читателям возможность выразить свое отношение к происходящим событиям посредством публикации своей позиции. Частным примером являются публикации публицистического характера, авторами которых выступают местные писатели и поэты.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SOME SHARES OF HISTORY OF "SHAHRIYAR" EDITION

This article will tell you about the history of formation and evolution of the newspaper "Shahriar" in Vahdat. According to the author, creation of the “Kommuna” newspaper (today's “Shahriyar”) is the first basis for the first printing in the area of NTM. Present day edition of “Shahriar” was established by the decision of the Executive Committee of the Central Committee of the Communist Party of Tajikistan in 1933 as a body of the district committee of the Republic of Tajikistan and the Council of People's Deputies of the district. The newspaper "Shahriyar" has changed three times in its nearly ninety-year activities. It was published in 1990 under the name of “Komuna”, from 1991 to 2009 under the name of “Vahdat” and afterwards by the name of “Shahriyar”. With an exception of the years of World War II, when the number and circulation of newspapers have declined slightly, the newspaper has not stopped. In different years, especially in the aftermath of World War II press publications have become more and more popular.The power of publicism in those years was to encourage and rebuild trust in the new social system. The most fruitful period of the newspaper activity is 70-80 years of the last century. The circulation, social spirit, professionalism, and quality of materials have grown to a great extent during this period. At the beginning of independence, the newspaper was facing some difficulties. The weekly has become a fortnight and monthly newspaper. The number of publications has decreased. The activity of the newspaper has been improving for the last few years. The school of local writers wants to continue the tradition. As a non-partisan publication, its role in the local information space was to some extent.

Текст научной работы на тему «ФУНКЦИОНИРОВАНИЕ И РАЗВИТИЕ ГАЗЕТЫ "ШАХРИЁР"»

телевидения может поставить точку на беспочвенный спор ряд людей, поднимающих провокацию вокруг этой темы.

Ключевые слова. Сессия, Верховный Совет, Таджикистан, Худжанд, Телевидение, Ленинабад.

THE ROLE OF SUGHD REGION TELEVISION IN RECORDING AND BROADCASTING 16 SESSION OF THE SUPREME COUNCIL OF THE REPUBLIC OF TAJIKISTAN

The article provides analysis of the scale of historically and politically important events ofXVI Session of the Supreme Council (12 call) and the role of newly established television of the then Leninabad region (now Sughd region) in broadcasting it. It was the role of the then region's television to put those dark days for Tajik people in their archive file, so by watching them today, the independence generation can realize, with concrete conclusions, difficult ways of achieving country's independency. Therefore, this article put all efforts so that unclear aspects of this subject were clarified, and bring to a close the groundless arguments of a number people, raising uproar over this subject, by broadcasting this important event of country's new history through television.

Keywords: Session, television, Supreme Council, Tajikistan, Khudjand, Leninabad.

Сведения об авторе:

Нурматова Малика Рустамовна - Таджикский государственный медицинский университет имени А.Сина, преподаватель кафедры, «Общественных дисциплин». Телефон: (+992) 918912491, Эльктроннаяпочта: asad76.76@mail.ru.

About the autor:

Nurmatova Malika Rustamovna - Teacher of the department of social sciences Avicenna Tajik State Medical University. E.mail: asad76.76@ mail.ru, тел.:(+992) 918912491

НАЗАРЕ БА ТАЪРИХИ ТАШАККУЛИ НАШРИЯИ "ШАХРИЁР"

Цутбиддинов А.Х.

Донишгоуи миллии Тоцикистон

Рузномаи «Шахриёр» нашрияи мачлиси вакилони халки шахри Вахдат мебошад, ки соли 1933 хамчун нашрияи Кумитаи хизбй ва Кумитаи ичроияи Шурои намояндагони халки нохияи Орчоникидзеобод (Вахдат) таъсис ёфтааст. Шумораи аввалинаш 3 ноябри соли 1933 бо номи «Коммуна» чоп шудааст: "Дар пешбурди корхои маданй-равшаннамой, таргиботй воситаи асосй рузномаи нохиявии "Коммуна" (холо "Шахриёр" ) буд, ки соли 1933 аз чоп баромад, ки инро душманони хаёти нав чашми дидан надоштанд" [5, с.112]. Мавриди зикр аст, ки дар шахри Вахдат дар огози солхои сиюм матбааи пуриктидоре таъсис дода мешавад, ки заминаву асоси таъсисёби рузномаи "Коммуна" низ ба шумор меравад. Шояд махз ташкил гардидану ба фаъолият падохтани он сабаб гардидааст, ки дар нохияи имруза Вахдат дар киёс бо дигар нохияхо рузномаи махаллй андаке барвакттар таъсис дода шавад. Ин матбаа дар афзуншавии теъдоди рузномаву мачаллахо ва китобхои илмиву оммавй накши амик доштааст: "Соли 1933 кушодашавии чопхона дар хаёти маънавию иктисодии мардуми диёр хакикатан хам ходисаи хурсандибахше буд. Зеро таъсисёбии чопхона, бешак ба афзуншавии теъдоди рузномаву мачаллахо, китобхои илмию бадей рохи нав мекушод" [5, с.31]. Дар мавриди накши таъсирбахши матбааи нохия бобати таъсиси рузномаи "Коммуна" чунин андешаи дигар низ чой дорад, ки он бозгуи дар замони худ дар рохи хуб ба рох мондани кори рузнома афзалият доштани нохияи Янгибозор мебошад. Матбаа бо ин иктидори худ чандин вазифахои мухими дигарро низ ба субот мерасонид. К^ёсхо нишон медиханд, ки дар нохияхои хамсояи Вахдат ( Рудакй, Варзоб, Дисор, Шахринав, Турсунзода) нашрияхо мутаносибан солхои 1934-1935 таъсис ёфтаанд. Маълумотхо гувохи онанд, ки ин матбаа кори нашри рузномахои чанд нохияро ба ухда дошт: "Кори нахустине ки матбааи шахр огоз бахшид, нашри рузномаи "Комунна" буд. Баъдтар кормандони матбаа ба чопи рузномахову мачаллахои мухталиф камар бастанд. Рузномахои нохияхои Ленину Дангара, Файзободу Ёвон низ дар хамин матбаа нашр мешуданд." [5, с.112]. Ин акидаро муаллифону мухаккикони дигар низ таъкид менамоянд. Баъзе тахкику далелхо нишон медиханд, ки «...матбааи нохияи Орчоникидзеобод дар баъзе нохияи гирду атроф филиалхои худро дошт, ки нохияи Дангара аз чумлаи онхо буд»[16, с.163]. Долати мазкурро яке аз сармухарирони нашрияи "Мехнати коммунистй" Рачабалй Ахмад низ иброз медорад. Номбурда дар соли 1970 дар кори аз нав огозкардаи нашрияи махаллии нохияи Файзобод накш дошт ва мушкилоти набудани матбааро то соли 1970 бевосита кайд кардааст, ки гувохи кариб сил сол маркази ягонаи табъу нашри чандин рузномахо будани ин матбаа мебошад: "Ибтидои ташкилшавии газета матбаа вучуд надошт. Ба мушкилихо, яъне дурии рох нигох накарда, газета кариб 7 мох дар матбааи

paйони Оpчоникидзeобод нaшp rap,nOT," [4, с.36-38]. Дap хакикат коpи pyзномapо 6идуни пояи полигpaфии ycтyвоp тacaввyp кapдaн дyшвоp мeбошaд. X,apчaнд он захмати эчодй набошад хам, вaлe .nypycr, бexaто ва capma^ нaшp кapдaни pyзномa ба фаъолияти коpмaндони матбаа caxт алокаманд аст. Захмати сангину пypмacъyл будани коpи хypyфчинон дap солхои аввали фаъолият монeaи нaшpи pyзномa нaмeгapдид. X,ap як xap^ кypFOшимини сахифахои pyзномa дастй чида мeшyдaнд, ки захмати зиëди коpкyнони мaтбaapо талаб мeкapд. Бaъдтap мошини калони чопй ва дастгоххои хypyфчинй дacтpac гapдид, ки боиси осот^ гapдидaни захмати мaтбaaчиëн шуд.

Маълумотхо гуногун нишон мeдихaнд, ки pyзномaи "Шaхpиëp" дap фаъолияти ^prô навадсолаи xyA xyд ce мapотибa табдили ном кapдaacт. То соли 1990 бо номи «Коммуна», аз соли 1991 то соли 2009 бо номи «Вахдат» ва аз он пас бо номи «Шaхpиëp» ба табъ мepacaд. Ба истиснои солхои Ч,БВ, ки шyмоpa ва тeъдоди нaшpи он aндaкe кохиш ëфтaacт, pyзномa дигap холати таваккуф надоштааст. Солхои 1960 - 1969 бо сабаби муттахид шудани нохияи Оpчоникидзeобод (имpyзa Вахдат) бо нохияи Файзобод нaшpи pyзномa вaceътap гapдидa, бо тeъдоди 10 хaзоp нycxa ба табъ pac^Aaacr. Анъанаи муттахидсозии нaшpияхо дap дaвpaхои чанг кам набуданд ва pyзномaи "Коммуна" на дap солхои чанг, балки бaъдтap бо сабаби муттахидшавии ду нохия (Оpчоникидзeобод ва Файзобод) фаъолияти нaшpияи "Мeхнaти сотсиалистй" як муддат аз байн бypдaacт. Як омили давоми Kap^ як дахсола вусъат пайдо намудани фаъолияти нaшpия хамин муттахидшавии ду нохия ба хисоб мepaвaд: "Фaйзободpо соли 1963 ба нохияи Оpчонкидзeобод (хозиpa шaхpи Вахдат) хaмpох намуданд ва соли 1969 боз ба он мустакилият бaxшидaнд" [9, с.18-19]. Мapхилaи аввалини инкишофи матбуоти махаллй ба эълони панчсолаи аввали мeхнaти сотсиалистй иpтиботи кавй доpaд. Матбуот дap ин paвaнд ба сифати оинаи pyз амал намуда, дap ин мapхилaи аввали инкишоф матбуоти махаллй бо вучуди кадамхои mxy^™ комëбихои нaзappacpо сохиб мeгapдид. Матбуоти махаллй дap инъикоси хаводису pyx^.^ замон, боcaводгapдонии мapдyм, маънавияту мaъpифaтнокии чомea, мyбоpизa бо бокимондахои œx-rn фeодaлй, боло бypдaни хисси вaтaнпapacтивy вaтaндycтй, xyдшиноcивy xyдогохй ва дap нихоят тapFибy ташвики куллии œxra нав накши ycтyвоp мeгyзошт. Х,амин буд, ки дap як дaвpaи нихоят кутох тeъдоди нaшpияхои махаллй хамчун yхдaдоpии катъии иeдологй здад мeгapдид: «...шyмоpaи гaзeтaхои paйонй дap pecпyбликa сол аз сол здад мeшyд. Дap оxиpи панчсолаи якум шyмоpaи онхо аз 3 ба 29 pa№,n»[14, с.18].

Рyзномa дap хaëти мapдyм дap он солхо як чизи тамоман нав буд, ки ба он тавачч^х доштанд ва идeологияи замона низ аз он xeлe осону гycтypдa истифода мeкapд. Аз ин чихат, накши тapFиботию ташвикиотии pyзномaи "Коммуна" чун дш^ pyзномaхои махаллии кишвap мyкaддaмтapин хадаф ба хисоб мepaфт. Дap бapобapи ташвику тapFиби максаднок pиcолaти омyзaндaгивy тapбиявию axлокии pyзномa capфи нaзap набуд: "Байни ахли захмат на танхо накши тapFибгapию тaшвикгapиpо ба чо мeовapд, балки вазифаи тaшкилотчигиpо хам ба субут мepacонд. Ин ce вазифа дap pyзномaи "Коммуна" дap якчоягй ба ичpо pacондa мeшyдaнд" [5, с.112]. Панчсолаи аввал бapои тамоми xaлки шypaвй хамчун зинаи нaxycтини ислохоти маданй сахифахои вокeaн нави зиндaгиpо кушод. Таъиноту мaxcycияти матбуоти дaвpии солхои cиюмpо бeштap дap он дидан мумкин аст, ки он тавонист дap paвaнди «инкилоби мaдaнй-фapхaнгй»[1, с.9] тaъcиpи pyзмappaи xyдpо гyзоpaд. Мухаккикон низ бap он нaзapaнд, ки хамчун як чузъ ва бaxши ин инкилоби маданй матбуот низ дap тамоми чабхахо тахаввулоти чиддиpо аз cap гyзapонид ва шак^^ии жypнaлиcтикaи точик махз ба ин дaвpa xоc дониста мeшaвaд: «..^ap замони инкилоби маданй - дахсолаи аввали тaъpиxи Точикистони мустакил жypнaлиcтикaи точик шакл гиpифт»[1, с.79]. Нaшpияи "Коммуна" низ дap ин paвaндхо ва сабкатхо фаъолу пeшpaфтa буд. Дap хачми ду сахифа бо хypyфи лотинй дap боpaи дacтовapдхои хaëти нав ба xонaндaгонaш мужда мeдод. Сахифахои онpо дap навбати аввал мaвзyи донишу caводомyзй, ба мактаб чалб кapдaни фapзaндони xaлк, cоxтмони мактабхо, мyбоpизa бо бойхову кулакхо, аз байн бypдaни мaфкypaи динй, мeхнaти садокатмандона, ëфтaн ва шст кapдaни душманони cоxти нав ва амсоли ин ба шyмоp мepaфт. Душманону нотавонбинони cоxт низ оpом набуданд ва талош мeкapдaнд, ки дap коpи pyзномa xaлaл воpид намоянд: "Бо хap pохy васила мeкyшидaнд дapи pyзномapо ба p^ мyштapиëнaш банданд. Коpмaндони онpо таъкиб мeкapдaнд. Рyзномa бо мypypи aйëм миëни ахли чомea мав^и xоcca пайдо кapд" [5, с.62].

Рyзномa то соли 1940 давоми хафта ду мapотибa, pyзхои якшaнбe ва чоpшaнбe дap хачми ду сахифа ба табъ мepacид. HapxH он гохо 8 тин ва гохо 15 тин ишоpa кapдa мeшaвaд. Дap давоми 6-7 сол pyзномa тавонист, ки ба хaëти мapдyми махалл воpид гapдaд. Дap он солхо муаллифони фaъолe ба монанди Н.Бyxоpизодa, А. Нypмaтовa, А.Азизов, A.Faйюpов, Н.Aлиeв, С.Нaзapов, Х,Досим, №ъматов Б.Нaзapов, ^.Ноcиpов дap сахифахои pyзномa

бештар мавод нашр кардаанд. Маводи хроникавии ТАСС низ дар шакли тадия зиёд истифода мегардид, ки бештари ондо мавзуи мадкум намудани чанг ва империализм буданд. Огози чанг барои рузнома душворидоро пеш овард. Теъдоди нашр кам гардид ва баъзе мухбирони фаъол ба майдондои чангу набард рафтанд. Аммо фаъолияти рузнома катъ нагардид ва рисолати таргибиву ташвикии он ба маротиб зиёд мегардид. Дар ин маврид годо акидаву афкоре вучуд дорад, ки замони чанг замони таназзули матбуоти точик аст. Ин акида садед нест ва чанг монеаи катьии инкишофи матбуот гашта натавонист. Баьзе чузъиёти иктисодй ба назар расанд дам, аммо матбуот мудимтарин сармояи худ - маьнавиятро аз даст надода буд. Барьакс, рудияи матолиби нашриядо шиддати бештари таблигу ташвикро фаро мегирифт. Дар ин масьала тандо душворидои табьу нашр вучуд доштанд ва мардум бо дилгармиву умед рузномахонй мекард, то ки аз авзои чанги хонумонсуз хабардор гардад. Бо вучуди дамаи ин дар Точикистон шумораи зиёди рузномаю мачалладо аз чоп мебаромад. Масалан, «моди сентябри соли 1942 дар Точикистон 3 газетаи республикавй, 5 вилоятй, 52 районй чоп мешуд. Тандо дар вилояти Сталинобод -24, Ленинобод-11, Кулоб-9, Еарм-6 ВАБК-2 газетадои районй чоп мешуданд»[13, с.196]. Дар солдои Ч,БВ бинобар мушкилоти ичтимоиву иктисодй муттадидгардонии баъзе нашриядо сурат мегирифт, ки ин барои минтакаву мадалдои алодида хос бошанд дам, аммо бештарини нашриядои нодиявию шадрй мавчудияти худро нигод доштаанд: «25 августи соли 1941 КМ ПК (б) Точикистон заруряти якчо чоп шуда баромадани газетадои «Комсомолец Тадижикистана»-ро бо «Коммунист Таджикистана», «Комсомоли Точикичикистон»-ро бо «Точикистони сурх», «Комсомоли Бадахшон»-ро бо «Бадахшони сурх» маъкул ёфт....дар натича шумораи нашрн журналдо дар соли 1942 нисбат ба соли 1941 12 адад, шумораи газетадо аз 79 ба 62 кам шуд»[13, с.196].

Бедор кардани мудаббати ватан ва дисси нафратро ба душман зиёд кардан вазифаи чонии нашрия дар солдои чанг ба шумор мерафт. Маълумоти мудаккикони таърихи матбуот дар солдои дафтодум докй аз он аст, ки "Коммуна" дар он солдо бартариятдоеро низ содиб будааст. Аз чумла шумораи обуначиён ва мухбирони чамоатии нашрия дар он солдо дар киёс ба шароити руз чандон кам набуд: «Дар катори газетадои республикавй газетадои районй ва вилоятй низ дар кори тарбияи сиёсии меднаткашон, мустадкам кардани интизоми меднат ва бештар ёрй расондан ба фронт диссаи калон гузоштаанд. Тачрибаи кории газетаи районии «Коммунам» (Орчоникидзеобод), дар ин бобат шадодат медидад. Соли 1942 ба ин газета 4100 кас обуна шуд. Дар кори газета 104 мухбири коргару дедкон иштирок дошт»[14, с.43].

Фаъолият ва самти мавзуи барои нашрияи "Коммуна" тагир ёфт. Дар он солдо ду мавзуъ - меднати содикона ва чанги ватанй барои масъулини нашрия медварй ба дисоб мерафтанд. Ин вазифаи мачмуии тамоми матбуот дар он солдо ба шумор мерафт ва «матбуоти акибгод бо хидматдои худ дар маглуб гардонидани душман накш мегузошт»[10, с.71]. Табиист, ки дар он солдо публитсистикаи матбуотй дар садифадои нашрия ривоч пайдо кардааст. Кудрат ва неруи публитсистика дар он солдо рудбаланд сохтан ва боварй бахшидан ба дисоб мерафт. Нашр кардани баъзе матолиби расмй низ аз номи родбари вакти Давлати Шуравй И.В.Сталин рудбаландиву баланд гаштани садокати мардум ба шумор мерафт. Дар солдои аввали Ч,БВ раиси колхохи "Ичтимоиёт" ба Сталин мактуб навишта, издор медорад, ки аз дисоби пасандозхои худ 55 дазор сумро барои сохтани колоннаи танкии "Колхозчии Точикистон" чудо менамояд. Дар чавоб аз И.Сталин мактуб меояд, ки дар садифадои "Комунна" ба нашр мерасад: "Ба колхозчиён рафикон Кобил-ота Х,амроев, Юсуф Вазиров, Шамс Рахимов, Тагой Бердикулов, Шермат Уралов, Бибй Рачабова, Кузй Каримова, Карокул Холматов, Бибичон Радимова, Радим Давлатов, Тутй Хочмакулов, Кобил Норбутаев, Сулаймонва, Зариф Нозиров, Нозов ва дигарон. Ба колхозчиён ва колхозчизанони райони Орчоникидзеобод, ки барои сохтани колонаи танкии "Колхозчии Точикистон" 871 дазор сум чамъ намуда ва барои Армияии сурх тудфахо, картошка, биринч сабзавот супурданд, саломи бародарии ман ва миннатдории Армияи сурхро расонед.И.Сталин. " [6]

Очерку лавдадо аз майдони меднат дар акибгод ва тадияи очерку лавдадо мавзуи чанг аз садифадои матбуоти марказй шеваи аслии фаъолияти давраи чангии нашрия мебошад. Афкори ичтимоии мардум дар як навъ назорати катъй карор дошт. Мардум аз чанги дадшатбор набояд рудафтода мегардид. Ин вазифа дамчун уддадории катъй барои тамоми эчодкорон мукарар гардида буд: «...аз руздои аввали чанг жанрдои публитсистй зиндагии акибгод ва рухдоддои майдони чангро бо эхсоси махсус инъикос мекарданд»[10, с.78]. Дар даврадои Ч,БВ Умаруф ва КДакимзода дамчун мударрирони масъул бештар ишора карда мешаванд.

Баъди Ч,БВ барои матбуоти мадаллй мардилаи нав огоз мешавад, ки он мутаносибан аз солдои 1950 шуруъ мешавад. Ин мардила даврони баркарорсозиву бунёдкоридои баъди чангй мебошад, ки то солдои 1960 идома меёбад. Мардилаи бунёдкориву азнавсозй барои худи

pyзномaxо низ хос 6уд. Бaъди «отари дyшвоpи чaнг pyзномaxо aз тав дap фaзои осоиштa мaтлaб интишоp мeкapдaнд. Шaклy мaзмyни xyдpо дж-ap нaмyдa, истифодaи aксxои мaзмyндоppо зжд мeгapдонидaнд. Бо нишондоду тaълимоти x^6 оммapо бapои бyнëди xaëти шукуФон дaъвaт мeнaмyдaнд. Бa aндeшaи arcap мyxaк;к;икон дap зaмони Ч,БВ (1941-1945) бa сaбaбxои дyшвоpии моддй, кaдpй вa сиëсй aксapияти мaтбyоти мaxaллй бaстa шyдaнд вa бо фapо paсидaни фypсaт дap соли 1945 as тав мaтбyоти вилоятй вa ноxиявй эxë шyдaнд. Ин эxëшaвй нaфaси тозaи "Kоммyнa" бapин нaшpияxои мaxaллй бa xисоб мepaфт. Лкнун pyзномa боз бa тaвpи гyстypдa мaсьaлaи бyнëдкоpивy мexнaти софдионapо тapFибy тaшвик мeкapд. Дap боpaи диловapии мexнaткaшон мaтолиб бa нaшp мepaсид вa дap симои оно шкдаи тapFибивy тapбиявии нaшpия боло мepaфт.

Дypyст aст, ки мaтбyоти мaxaллй дap ин paвaнд xaмчyн «^о^ бyзypги сиëсй, xочaгй вa мaдaнй»[15, с.122-124] га^и сaзовоpи xyдpо и^о мeкapд. Рyзномaи "Коммут" дap ин дaвpa тaFиpоти чaшмpaсepо дap фaъолияти худ бa pоx мeгyзоpaд. Мид^и сaxифaxои pyзномa зиëд шyдa, aз нигоxи имлоиву услубй сaтxy сифaти мaвод бexтap гapдонидa мeшaвaд. Дap идоpaи pyзномa эчодкоpони кaсбй бeштap чaлб кapдa мeшaвaнд. Дap ин дaвpa Ш.Aзизов xaмчyн чонишини мyxapиpи мaсъyл фaъолият кapдaaст. Haaap бa мaводи нaшpнaмyдaи pyзномa H.Фyзaйлов, A.Caъдyллоeв, Лифтов, K.Мaмaдов, Ф.Улмaс, Г.Caидов, И.Caйдaлиeв, ^.Шapопов, ^Роз^ов дap солxои 1950-1960 aз фaъолтapин мyxбиpон бa нaзap мepaсaнд. Дaвpaи пypсaмapи фaъолияти pyзномa солxои 70-80-уми aсpи гyзaштa бa шyмоp мepaвaд. Рyзномa дap тaмоми сaмтxо дaстовapдxо дошт. Инъикоси aвзои чомea дap pyxияи бaлaнди вaтaндyстй чapaëн ëфтa, кaсбиятy мaxоpaти коpмaндони он бaлaнд мeгapдид. Лкнун pyзномa бa дapгоxи тapбияи aдибон мyбaддaл гapдид: "Идоpaи pyзномaи "Коммут" тули солxои мaвчyдиятaш бa мaктaби бyзypги эчодии axли илму aдaб вa кaлaмкaшони диëp бaдaл шyдaaст. Шо^и шиpинкaлом Hyъмон Рози;, шоиp вa нaвисaндaи xyшсaли;a Миpзо Фaйзaлй, шо^он Aбдyсaтгоp Рaxмон, Мyxaммaдй ^ypбонов, Hyp^qa^ Лмpиrдцин, нaвисaндa Лмиpбeк Kapим вa дaxxо нaфapони дигap aз ин дap гоxи мaъpифaт сaбaкxои шхустин гиpифтaaнд. Хдмчунин, идоpaи pyзномa дap тapбияи жypнaлистон га^и босaзоe доpaд" [5, с. 112]. Дap вaзифaи мyxappиpии нaшpия дap солxои гуногун онx,оe кapоp доштaнд, ки бо гyзaшти солxо бa зинaxои бaдaнди эчодй paсидaaнд. Ин пaдидapо коpмaнди собикaдоpи нaшpия, сapдaбиpи имpyзaи он чунин бaëн кapдaaст: '^ap солxои гуногун вaзифaи пypмaсьyлияти мyxappиpи pyзномapо эчодкоpони бо лaëкaт Дaвлaтxочa Додapов, Hишон Фyзaйлов, Рaxмaтyлло Ax^an^, Зоиp Ллиeв, Холи; Ризоeв, ^ъмон Рози;, Ллй Зaйниддин, Исмaтyлло Ибодов, Рустам Мyкappaмов вa Миpзо Фaйзaлй бa yxn,a доштaнд. X,ap кaдомe aa онxо бa кaдpи ощо бa кaдpи имкону тaвони xeш дap пeшpaфтaи коpи pyзномa вa обypyю нуфуз пaйдо кapдaнaш сaxм гyзоштaaнд. Хyшбaxтонa, бaндa, бa чуз a8 ду нaфapи aввaл, бо бо;ии ин шaxсиятxои шиноxтa сaодaти xaмнишинию мaслиx,aтy мaшвapaггиpиpо доштaм. Чaxоp сapвapи оxиpи pyзномa бошaнд, бa мaн xa;;H устодй доpaнд" [3].

Kоpмaндон вa aдибони собикaдоpи шaxpи Вaxдaт, ки зaмонe дap ин дapгоx фaъолият мeкapдaнд, aндeшa доpaнд, ки фaзои мaънaвии диëppо бe pyзномaи "TOaxp^p" (соби; "Kоммyнa") тaсaввyp кapдaн имконнопaзиp aст. Дap xaмaи дaвpy зaмонxо кaлaмкaшони pyзномa бaxpи ободию оpомй вa pyщцy тaкомyли чомea тaлош доштaнд вa доpaнд. Ин нaвъ эътикодмaндивy сaдокaт буд, ки pyзномa дap aйни шукуфоии худ сaзовоpи мyкофотxои олии вaтaн гaштaaст: "Подоши чунин xизмaтxо бо Угази Пpeзидиyми Cовeти Олии PCC Точикистон соли 1983 pyзномaи "Коммут" бaxщидa бa 50-солaгии тaъсисëбиaш бо Гpaмотaи Фaxpй мyкофотонидa шуд" [5, с.112].

Haшpия дap зaмони шypaвй дap 0F0з xaфтae ду мapотибa, бaъдaн xaфтae сe мapотибa бa зaбонxои точикй вa pyсй чоп мeшyд. Ллxол моxe ду мapотибa дap xaчми чоp сaxифa бо тeъдоди зиëдa aз 3 xaзоp нyсxa бa зaбони точикй нaшp мeшaвaд. То имpyз дap фaъолияти пypсaмapи нaшpияи мaзкyp 11 нaфap мyxappиpон сaxм гyзоштaaнд вa aввaлини онxо Дaвлaтxочa Додapов донистa мeшaвaд: "Лввaлин сapмyxappиpи нaшpия Дaвлaтxочa Додapов бyдaaст. Бaъдaн дap солxои гуногун Hишон Фyзaйлов, Рaxмaтyлло Axмaдов, Зо^ Ллиeв, Холи; Ризоeв, Hyъмон Рози;, Ллй Зaйниддинов, Исмaтyлло Ибодов, Рустам Мyкappaмов вa Миpзо Фaйзaлй вaзифaи мyxappиpии pyзномapо бa yxn,a доштaнд. Лз 19 aпpeли соли 2010 HypHTo^m Aмpиддин вaзифaи сapмyxappиpиpо бa душ доpaд" [7, с.141].

Дap пeшpaфти коpи pyзномa дap солxои xокимияти шypaвй га^и дaxxо нaфap жypнaлистонy мyxбиpони фaъол дap сaxифaxои гуногуни тaъpиxй зикp кapдa мeшaвaнд.Oнx,о дap ин дapгоx тapбия ëфтaю бa кaмол paсидa, бa xaлкy Вaтaн сод^ога xизмaт кapдaaнд вa дap тapбияи мaънaвии чомea xиссaи сaзовоpи xyдpо гyзоштaaнд. Дap ин боpa сapдaбиpи имpyзaи pyзномa Hypиддини Лмpиддин, ки собикaи чилсолaи коpй дap ин pyзномa доpaд, номи нaфapони зepинpо дap тaxкими фaъолияти нaшpия нaзappaс мeдонaд, ки мaктaби эчодии pyзномaнигоpони соxибистeъдодpо бa вучуд овapдaaнд: "...Лмонулло Fyломов, Лсо Haзapов, Рaшид Шapифов, Aмpбeк Kapимов, Caмaд Hypов, Ислом Hypов, Мyxaммaдй Taбapов, Рaxмaт Зaйдyлло, Cиpоншо

Диловаров, Ризо Риоев, Файзидцин Латифов, Абдулахад Гулов, Нуридцин Хайриддинов, Хайдарзода Ислом, Ислом Ниёзов, Мирзомурод Шарифов, Мирзо Асозода, Усмон Чураев, Салохиддин Эргашов, Зебунисо Пиракова, Лола Хамзаева, Лилия Милдзихова, Рахмон Шарофов, Чурабек Саъдуллоев, Талабшо Амиршоев, Аноргул Вохидова, Рачабмурод ^араев ва даххо нафари дигар дохил мешаванд, ки дар баланд бардоштани сифату мазмуни гоявии рузнома сахми арзанда гузоштаанд" [2].

Давраи мушкилу печидаи матбуоти замони истиклол солхои 1991-1992 ба шумор меравад, ки он давраро мухаккикон «ба хадди анархия расида» меноманд. Фазои озоди уфукнадошта ба он хадде расида буд, ки матбуоти давлатй зидди давлат баромад мекард. Заминаи муборизахои сиёсии хавфнок дар чомеа ба вучуд омаданд ва дар ин рох нашрияхои нав бо услу услуби нав мусоидат хам мекарданд. Рузномахои махаллй дар миёнарох карор гирифтанд ва чун худуди 60 сол дар мадди назари давлату хизб карор доштанд, наметавонистанд, ки мухолифи муассиси худ андешапардозй намоянд. Мухимтарин анъанахои шаклгирифтаи рузномахои махаллй хеле зуд аз байн рафтанд. Низоми иктисодии сотсиалистй шикаста гардид ва бухрони иктисодиву маънавй фаъолияти рузномаи "Коммуна"-и хафтае 5-6 хазор нашршавандаро душвору тира гардонид. Ин ахвол то соли 2000 идома мекард. Рузнома ба мохномаву фаслнома хам табдил ёфт. Чун бухрони ичтимоиву сиёсии чумхурй андаке паси сар гардид, фаъолияти рузномахои махаллй низ дар кишвар дар колаби нав чараён пайдо кардан гирифт. Дар ин даврахо дар нохия баъзе нашрияхои хурддоираи дигар низ таъсис ёфтаанд. Аз чумла соли 1997 аз чониби рузноманигор Чурабеки Саъдулло нашрияи "Мухаббат" ташкил карда мешавад. Ин нашрияро шуъбаи маорифи шахри Вахдат сарпарастй мекард ва нашрия "аз хаёти мактабу маориф маколаю очеркхоро дарч менамуд" [11, с.342]. Соли 2000 бошад бо дастгирии шуъбаи маорифи шахр нашрияи дигар бо номи "Шамъи ирфон" таъсис дода мешавад. Рузнома "бо максади баланд гардонидани рухияи эчодии хонандагону омузгорон" [11, с.342] ташкил карда мешавад. Сармухаррири нашрия рузноманигор ва омузгори ботачриба Саидмурод Искандарй буд.

Феълан, дар кору фаъолияти имрузаи рузномаи "Шахриёр" накши фаъоли рузноманигорони касбй - Тагоймурод Нуралиев, Амрулло Забиров, Музаффар Имомов, Ситора Ёрова, Ахтам Каримов" [2] назаррас аст, ки сарфи назар аз дигаргун гаштани фазои иттилоотии собики рузнома анъанахои неки он идома дода мешавад. Анъанаи фаъолияти назарраси мухбирони чамоатй, ки замоне онхоро мухбирони коргару дехкон мегуфтанд, то имруз дар нашрия бокй мондааст. Имруз хайати эчодй ва рохбарии рузнома аз фаъолияти мухбирони чамоатй Саидмурод Искандарй, Бахриддин Хамрокулов, Рустам Мукаррамов, ^иёмиддин Абдуллозода, Нурулло Норзода, Низомиддин Давлатзода, Хикмат Розик, Туйдинисо Каримов ва дигарон каноатманд мебошанд, ки бо матолиби гуногуни худ дар нишон додани набзи махал сахм мегузоранд. Мехнату натичаи эчодкории онх,о имруз низ кадр дорад. Онхо имруз низ ба хамкориву робитахо даъват карда мешаванд. Имрузхо нашрияи "Шахриёр" зери шиори «Ин чахонро нигар бо чашми хирад!» навгонихои хаёти сиёсиву ичтимой, иктисодй, адабию фархангии нохияро инъикос намуда, ба ин васила дар рушду нуму ва равнаки корхои созандагию ободонии махал накш мегузорад. Он мохе як, ё ду маротиба ба табъ мерасад. Аз хайати 15-16 нафараи хайати эчодии рузнома дар солхои 80-уми асри гузашта имруз 4-5 нафар бокй мондаанд, ки бештарини онхо каламкашони тачрибадор мебошанд. Рузнома тахти раками № 66 дар Вазорати адлияи Чумхурии Точикистон номнавис шудааст. Рузнома имруз гайрихизбист ва дар нашри хамагуна мавод, ки ба нафъи чомеа аст, монеа намегузорад.

Дар нихоят метавон гуфт, ки рузнома имруз низ иктидори хубу чашмраси эчодй дорад ва ин даргох эчодкоронеро камол бахшидааст, ки берун аз худуди нохия дар микёси чумхурй нуфузу шухрат пайдо кардаанд. Аз натичаи баъзе тахкикхо бармеояд, ки онхо бештар мактаби меросмондаи замони шуравиро муаррифй мекунанд. Ба хеч вачх замони истиклолро гунахкор ва инкор карда наметавонем, ки имруз мактаби эчодии нашрияи "Коммуна" насли пиршудаи он аст. Ногузир аст, ки имруз бояд хусусиятхои фазо, мухит ва равандхои ичтимоиро ба инобат гирифт. Дар навбати аввал хонандаи имрузаи матбуоти махаллй кохил ва бехавсала аст ва хамин аст, ки «..бетарафй ва бетавачухии хонанда»[8, с.39] нисбат ба матбуоти махаллй бухрону мушкилоти аслй бокй мемонад. Насли чавон ба матбуот майлу рагбату завк надорад ва ба чои матбуот бештар аз васоити нави коммуникативй истифода мекунад.

АДАБИЁТ

1. Азимов А. Матбуот ва махви бесаводй (1928-1940) / А.Азимов. - Душанбе, 2013. - 83 с.

2. Амриддин Н. Суханро вазну тамкини замин бояд / Н.Амриддин // Шахриёр. - 2019. - 8 март. - №11-12 (8661)

3. Амриддин Нуриддин. Рахи кисмат / Н.Амриддин // Шахриёр. - 2017. - 8-март. - № 10-11 (8552)

4. Ахмадов Р. Супориш / Р.Ахмадов // Набзи калам, набзи Файзобод . - Душанбе: Шарки озод, 2013. - С.36-38.

5. Гулов И.М. Файзи Кофарнихон / И.М.Гулов. - Душанбе, 2001. -300 с.

6. Миннатдорй. // Коммуна. - 1943. - 16 апрел.

7. Муродов М, Кутбиддинов А, Чумъаев М, Исоев К. Матбуоти мадаллии Точикистон.- Душанбе Муродов М ва диг. - 2018. - 200 с.

8. Муродов М. Истикдолият ва рушди матбуоти даврй / М. Муродов. - Душанбе: Аржанг, 2017. - 320 с.

9. Начмиддинов Ф. Файзобод (Вашгирд)-ёдгори Ориё / Ф.Начмиддинов - Душанбе, 2014. - 235 с.

10. Нуралиев А.Н. История отечественной журналистики XX в.Часть 4. Журналистика советского периода (19171991). Учебное пособие / А.Нуралиев. - Душанбе: РТСУ. - 2018. - 212 с.

11. Салонов Т. Пайродаи маорифи шадри Вахдат / Т.Салодов. - Душанбе: Шарки озод, 2012. - 368 с.

12. Усмон И. Тахкими сулд ва тадаввулоти Точикистон (мачмуаи маколадо ва мусодибадо) / Усмон И. - Душанбе, 2016. - 672 с.

13. Усмонов И, Давронов Д. Таърихи матбуоти точик / И.Усмонов, Д.Давронов. - Душанбе, 2008. - 280 с.

14. Усмонов Ч, Еаффоров У. Матбуот ва мухбирони коргару дедкон / Ч,. Усмонов, У.Еаффоров. - Душабе: Ирфон, 1975. - 96 с.

15. Хайруллоев Н. Аввалин рузнома дар Бадахшон / Н.Хайруллоев // Хору - нигини Бадахшон. -Душанбе: Шарки озод, 2013. - С.122-124.

16. Шерхон У. Дангара / У.Шерхон. - Душанбе: Шарки озод, 2005. - 736 с.

ФУНКЦИОНИРОВАНИЕ И РАЗВИТИЕ ГАЗЕТЫ «ШАХРИЁР»

В данной статье рассматриваются функционирование и история развития газеты «Шахриер», выпускающейся в городе Вахдат. Отмечается, что эта газета является одним из первых периодических изданий, в котором отражены не только проблемы, касающиеся социальной и политической жизни общества, но и история развития города Вахдата. В таком контексте автор выделяет два периода в изучении газеты. Первый период берет свое начало с 1933 года и продолжается до распада Советского Союза. В этот период газета выходила под названием «Коммуна» и для нее были характерны информационная функция и пропаганда коммунистической идеологии. Второй период, начавшийся после 1991 года, является судьбоносным периодом для газеты. По мнению автора, специфика газеты в это период заключается в использовании различных видов иллюстративных материалов, дизайнерского оформления и новых способов подачи информации. Тем не менее, на основе анализа публикаций газеты, автор приходит к выводу, что на фоне развития Интернета, новых технологий и новых способов коммуникации, круг читателей прессы уменьшается. Особенности функционирования газеты заключается в том, что она не только освещает проблемы, охватывающие все сферы жизни общества, но и дает читателям возможность выразить свое отношение к происходящим событиям посредством публикации своей позиции. Частным примером являются публикации публицистического характера, авторами которых выступают местные писатели и поэты.

Ключевые слова: «Шахриёр», статус, солидарность, пропаганда, газета, история, редактор, местная газета, партия.

SOME SHARES OF HISTORY OF "SHAHRIYAR" EDITION

This article will tell you about the history of formation and evolution of the newspaper "Shahriar" in Vahdat. According to the author, creation of the "Kommuna" newspaper (today's "Shahriyar") is the first basis for the first printing in the area of NTM. Present day edition of "Shahriar" was established by the decision of the Executive Committee of the Central Committee of the Communist Party of Tajikistan in 1933 as a body of the district committee of the Republic of Tajikistan and the Council of People's Deputies of the district. The newspaper "Shahriyar" has changed three times in its nearly ninety-year activities. It was published in 1990 under the name of "Komuna", from 1991 to 2009 under the name of "Vahdat" and afterwards by the name of "Shahriyar ". With an exception of the years of World War II, when the number and circulation of newspapers have declined slightly, the newspaper has not stopped. In different years, especially in the aftermath of World War II press publications have become more and more popular. The power of publicism in those years was to encourage and rebuild trust in the new social system. The most fruitful period of the newspaper activity is 70-80 years of the last century. The circulation, social spirit, professionalism, and quality of materials have grown to a great extent during this period. At the beginning of independence, the newspaper was facing some difficulties. The weekly has become a fortnight and monthly newspaper. The number ofpublications has decreased. The activity of the newspaper has been improving for the last few years. The school of local writers wants to continue the tradition. As a non-partisan publication, its role in the local information space was to some extent.

Keywords:"Shahriyar", status, solidarity, propaganda, newspaper, journalist, invitations, history, editor, local newspaper, party.

Сведения об авторе:

Кутбиддинов Абдулмумин Хошимович - Таджикский национальный университет, кандидат филологических наук, доцент кафедры международной журналистики. Адрес: 734025, Республика Таджикистан, гДушанбе, пр. Рудаки, 17. Эльектронная почта: adab-75@mail.ru.

About the author:

Qutbiddinov Abdulmumin Hoshimovich - the Tajik national University. Ph.D. in Philology, Associate Professor, Department of the International Journalism. Address: Tajikistan, 734025, Dushanbe, Rudaki Ave., E-mail: adab-75@mail.ru.

УДК-82 ББК-83.3(5т)

АШУЛА ДАР ПОВЕСТИ ВОЦЕИИ «МАЪВОИ ДИЛ»-И РАХИМ ^АЛИЛ

Юсупова М.И.

Донишгоуи давлатии ^уцуц, бизнес ва сиёсати Тоцикистон

Ашула яке аз жанрхои фолклори точик аст, ки бештар дар шимоли Точикистон ва дар байни точикони вилоятхои Фаргона, Куканд ва Тошканд пахн гаштааст [2, с. 139]. Дар шахри Хучанд ва нохияхои Бобочон Еафуров, Конибодом, Ашт ва Исфара низ жанри мазкур ба таври фаровон дар эчодиёти лафзии халк чой дорад.

Фолклоршинос Мардон Неъматов таърифхои фаровони ашулашиносонро тахлил карда, ба кароре омадааст, ки нисбати ин жанр чунин таъриф истифода гардад: «Шакли шеърие, ки аз чор мисраъи тараннумии кутох иборат буда, оханги шуху сабуки раксй дорад ва фаврй эчод мегардад, ашула номида мешавад» [3, с.4].

Мухаккикон таърихи пайдоиши ашуларо ба замонхои бостонй нисбат додаанд ва ишорат хам мекунанд, ки шеъри машхури мардуми Хатлон, ки хангоми мубориза бо арабхо ва хучуми бебарори волии араб дар Хуросон Асад ибни Абдуллох суруда шуда буд, як навъи ашула мебошад, ки матнаш чунинаст:

Аз Хуталон омазия,

Ру ба табоу омазия.

Овор боз омазия,

Бедил фароз омазия [2, с. 141; 3, с.4].

Дар адабиёти илмй ашуларо бо номи «тарона» хам муаррифй кардаанд [3, с.4].

Мухаккикони фолклор кайд кардаанд, ки ашулахо бештар дар шахрхо рушд кардаанд. Чунончи, дар ин бора навиштаанд: «...ашулахо аз чихати ба хаёти мардуми шахр... алокаи зич доштани худ аз байту рубой фарк мекунанд ва ин ходиса ба мавзуъ ва мундаричаи онх,о бетаъсир намондааст. Дар гузашта дар байни ахолии шахрхо, махсусан дар байни чавонон шахсоне, ки якчанд ашула надонанд, кам дучор мешуданд. Ашулахоро хар кас, хар гах, ки майл пайдо мекард, мехонд» [2, с1.40].

Дар фолклори шахри Хучанд ашула мавкеи мухимро дорад. Мухаккик Н. Муродй бархак кайд кардааст: «Ашулахои мардуми ин диёр ба касбу кор, мухиту шароит ва тарзи зиндагии мардумонаш алокаи зич доранд. Хар ходисае, ки аз сари мардум гузаштааст, махз дар ашулахо инъикоси худро ёфтаанд. Аз ин ру, ашулахои халк оинаи равшани хаёти халк мебошанд» [4, с.6].

Мухаккики номбурда аз лихози таърихй ашулахои Хучандро ба тоинкилобй ва баъдиинкилобй чудо кардааст [4, с.6]. Ба гумони мо дар замони муосир, яъне баъди ба даст овардани истиклолият низ ашула дар Хучанд эчод мегардад. Чунон ки мухаккикон кайд мекунанд, ашулахои замони истиклол мисли пешина инъикосгари вокеахои замон буда, ба муносибати чашнхои мардумй низ ба вучуд меоянд. Чунончи, дар бойчечакхонии бачагони хучандй ашулаи навро ба мушохида мегирем:

Тахтачаю тахтача

Худо тияд писарча.

Рекачаю рекача,

Худо тияд духтарча.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.