Научная статья на тему 'ФРОНТАЛ ПЛУГ БУРЧАККЕСКИЧИ ВА КОРПУСИ БИЛАН ШАКЛЛАНТИРИЛГАН КЎПБУРЧАКЛИ ПАЛАХСАНИНГ ПАРАМЕТРЛАРИ'

ФРОНТАЛ ПЛУГ БУРЧАККЕСКИЧИ ВА КОРПУСИ БИЛАН ШАКЛЛАНТИРИЛГАН КЎПБУРЧАКЛИ ПАЛАХСАНИНГ ПАРАМЕТРЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Строительство и архитектура»

CC BY
73
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
фронтальный плуг / гладкая вспашка / технология / углосним / пласт / корпус / центр тяжести / front plow / smooth plowing / technology / angle lift / formation / body / center of gravity

Аннотация научной статьи по строительству и архитектуре, автор научной работы — Ф.М. Маматов, Ш.Б. Қурбанов, С.М. Бадалов, Н.И. Саидов, Э.С. Собиров

В статье приведены результаты определения параметров многоугольного пласта, формированного углоснимом и корпусом фронтального плуга. Установлено, что величина смещения центра тяжести пласта по вертикальной оси изменятся в зависимости от ширины срезаемой грани по закону параболы.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по строительству и архитектуре , автор научной работы — Ф.М. Маматов, Ш.Б. Қурбанов, С.М. Бадалов, Н.И. Саидов, Э.С. Собиров

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article presents the results of determining the parameters of the polygonal formation formed by the angle-beam and the body of the front plow. It is established that the value of the displacement of the center of gravity of the formation along the vertical axis varies depending on the width of the cut face according to the parabola law.

Текст научной работы на тему «ФРОНТАЛ ПЛУГ БУРЧАККЕСКИЧИ ВА КОРПУСИ БИЛАН ШАКЛЛАНТИРИЛГАН КЎПБУРЧАКЛИ ПАЛАХСАНИНГ ПАРАМЕТРЛАРИ»

УУК 631.312.44 Маматов Ф.М., Чурбанов Ш.Б., Бадалов С.М., Саидов Н.И., Собиров Э.С.

ФРОНТАЛ ПЛУГ БУРЧАККЕСКИЧИ ВА КОРПУСИ БИЛАН ШАКЛЛАНТИРИЛГАН КУПБУРЧАКЛИ ПАЛАХСАНИНГ ПАРАМЕТРЛАРИ

Ф.М.Маматов, т.ф.д., профессор, Ш.БДурбанов, т.ф.ф.д.(PhD), С.М.Бадалов, катта укитувчи, Н.И.Саидов, талаба (КарМИИ), Э.С.Собиров, магистрант (ТИКХММИ Карши филиали)

В статье приведены результаты определения параметров многоугольного пласта, формированного углоснимом и корпусом фронтального плуга. Установлено, что величина смещения центра тяжести пласта по вертикальной оси изменятся в зависимости от ширины срезаемой грани по закону параболы.

Ключовые слова: фронтальный плуг, гладкая вспашка, технология, углосним, пласт, корпус, центр тяжести.

The article presents the results of determining the parameters of the polygonal formation formed by the angle-beam and the body of the front plow. It is established that the value of the displacement of the center of gravity of the formation along the vertical axis varies depending on the width of the cut face according to the parabola law.

Key words: front plow, smooth plowing, technology, angle lift, formation, body, center of

gravity.

Фронтал плуглар билан ишлов берилганда икки томони ёпик эгатда палахсани уз эгат чегарасида айланиши, унинг кирралари деформацияланиши билан кечади. Фронтал плуг корпуслари бир-бирига симметрик жойлашганлиги сабабли палахсаларни уз эгат чегарасида 1800 га айланиш вактида уларнинг кирралари бир-бирига тегади ва сикилади. Фронтал плугда бурчаккескич урнатилганда эса палахсанинг шакли узгаради. Унинг шакли четки кирралари маълум бурчак остида кесилган тугри бурчакли булмаган - олти киррали шакллдаги куриниш х,осил килади (1-расм). Олти киррали АВ\СДГ\Е палахсанинг уз эгати чегарасида айланишини, тугри бурчакли турт киррали палахсанинг айланишидан фаркини куриб чикдмиз [ 1 ].

1-расм. Палахсанинг улчамлари ва огирлик марказининг координаталарини аниклашга доир

схема.

АВ\СДГ\Е олти киррали палахсанинг улчамлари ва огирлик марказининг координаталарини аниклаймиз. Бурчаккечкичлар билан туртбурчакли палахсанинг унг ва чап кирралари ав чукурликда хдмда be кенгликда кесиб олиниб палахсанинг устига бир текис ёйилгандан сунг унинг баландлиги h3 га ошади.

Х,осил булган олти киррали палахса АВ\СДГ\Е симметрик булганлиги учун уни Х уки буйича огирлик маркази координатаси куйидагига тенг булади [2]

^ 1 ,

Х0 = ^ Ьп . (1)

Олти киррали палахса АВ1СДГ1Е нинг Z уки буйича огирлик марказининг координатаси Zo ни аниклаш учун унинг юзасини икки кисмга буламиз: тугри бурчакли туртбурчак АВ1Г1Е ва трапеция В1СДГ1.

АВ1СДГ1Е нинг Z у;и буйича огирлик марказининг координатаси Zo ни куйидаги формула буйича аниклаймиз [3]

Z0 = ZlSl +Z2Sl, (2)

бунда Zi, Z2 - мос х,олда туртбурчак АВ1Г1Е ва трапеция В1СДГ1 ларнинг Z уки буйича огирлик марказларининг координаталари, см; Si, S2 - мос х,олда туртбурчак АВ1Г1Е ва трапеция В1СДГ1 ларнинг юзаси, см2; Sp - АВ1СДГ1Е палахсанинг юзаси, см2.

1-расмдан туртбурчак АВ1Г1Е ва трапеция В1СДГ1 ларнинг Z уки буйича огирлик марказининг координаталари ва юзаларини аниклаймиз [3]

Zi = - a6 ), (3)

Z2 = (a - a6) + h2 = (a - a6) + b lhn}hJ , (4)

3(b1 + bn )

51 = bn (a - a6 X (5)

52 = 1(bn + b1)hT , (6)

бунда b1 ва hT - мос х,олда трапеция В1СДГ1 нинг юкори кисми кенглиги ва унинг баландлиги, см.

1-расмдан

и и 2аб h3

b,= bT - —. (7)

У х,олда

(b + 2bn )Нт

Z = (a - a ) + —-, (8)

2 ( 6 ) 3(b1 + bn ) , (8)

(9)

Трапеция В1СДГ1 нинг баландлиги

h = аб+h,

бунда h3 - С1СДД1 трапециянинг баландлиги.

b1 нинг (7) ифода буйича кийматини (6) ифодага куйиб, куйидагига эга буламиз

52 = (bn + b6 - h. (10)

b6 ) Бурчаккескичлар билан кесиб олинган тупрокни палахсанинг устига бир текис ёйилган деб кабул килинганлиги учун учбурчаклар В1ВС1 ва Г1ГД1 ларнинг юзалари S3 ва S4 йигиндиси С1СДД1 трапециянинг юзаси S5 га тенг, яъни

S3 + S4 = S5, (11)

53 = S4 = 1 a6 b6, (12) S5 = h3 = (Èn^lh3 . (13)

Хишбларни сoддалаштириш учун bi ни Ьт га тенг деб кабул киламиз. У х^да S3 , S4 ва S5 ларнинг кийматларини (12) ва (13) ифoдалар бyйича (11) га кУйи6 ва маълум бир Узгартиришлардан сунг h3 ни аниклаш учун куйидаги ифoдани oламиз

h = .

Ьп - 2Ь6 (14)

h3 нинг (14) ифoда буйича кийматини (9) ифoдага куйиб, куйидагига эга буламиз

/ aб Ь6

h = a. +-—-. , ч

Т б bn - 2b6 (15)

h3 ва hT ларнинг кийматларини (14) ва (15) ифoдалар буйича (10) ифoдага куйиб, S2 ни аниклаш учун куйидагига эга буламиз

2 h S2 = (bn + Ь6 - )(aб +-(Л-б%-).

bn - Ь6 bn - б (1б)

АВ1СДГ1Е палахсанинг умумий юзаси

S, = Si + S2. (17)

Si ва S2 ларнинг кийматларини (5) ва (16) ифoдалар буйича (17) ифoдага куйиб куйидагига эга буламиз

S = bn (a - a6 ) + (bn + b6 )(a6 ).

bn - b6 bn - b б (1B)

Zi, Z2, Si, S2 ва S, ларнинг кийматларини (3), (8), (5), (16) ва (17) ифoдалар буйича

(2) га куйиб, Zo ни аниклаш учун куйидаги ифoдага эга буламиз

a 2 a b

1(a - a6 )2 bn + Z 2 (bn + b6)(a6 +

Z = 2_bn - б_bn - 2b б

Z 0 2 h , (19)

bn (a - aб ) + (bn + b6 -r^)(a6 + )

bn - 2b6 bn - 2b6

Z 2 = (a - a6 ) + (b + 2bn )hT

b = b

3(b + bn ) '

2a6 h3

T к

АВ1СДГ1Е палахсанинг OFирлик марказини Z уки буйича силжишини куйидаги ифoда oркали аниклаймиз

е = Z0 - Zr> (20)

бунда Zt, Zo - туртбурчак ва купбурчакли палахсанинг Z уки буйича кooрдинаталари. Zt ва Zo ларнинг кийматларини (19) ифoда буйича (20) ифoдага куйиб oламиз

1(a - a6 У bn + Z 2(bn + b6 )(a6 )

0_2_bn - 2b6 bn - 2b6 a

e =-2---'

a 2 a b 2

bn (a - a6 ) + (bn + b6-—h- )(ae +iabt-)

bn - 2b6 bn - 2b6

(21)

(21) ифoдадан куриниб турибдики, палахса OFирлик марказини Z уки буйича сижиши е палахса ва унинг кесиб oлинган кирраси улчамларига бoFлик равишда узгаради.

Палахса огирлик марказини Z уки буйича силжиши е ни палахса кенглиги Ьп ва бурчаккескич билан кесилган кирранинг кенглиги Ьб га богликлик графиги 2-расмда келтирилган.

3,0\-----

см 2,5

и 2,0

1,5

1,0

0,5 L-1----

4 б 8 10 12 см 14

Ы-►

2-расм. Палахса огирлик марказини Z уки буйича силжиши (е)ни палахсанинг кесиб олинган кирраси кенглиги (Ьб)га боглик равишда узгариш графиги: 1 - Ьп = 52, см; 2 - Ьб = 45 см

(21) ифода буйича утказилган х,исоблар ва графикдан куриниб турибдики, палахсанинг кенглиги 45 ва 52,5 см булганда мос х,олда палахса огирлик марказини Z уки буйича силжиши е палахсанинг кесиб олинган киррасининг кенглиги ошиб бориши билан ботик парабола конунияти буйича кескин ошиб боради. Бирок, хдр иккала х,олатда х,ам Ьб кийматларининг 4-10 см оралигида 0,59-1,56 см ни ташкил килади. Шунинг учун купбурчакли палахсанинг айланиш маркази координаталарини туртбурчакли палахсанинг огирлик маркази координаталарига тенг деб кабул килиш мумкин.

АДАБИЁТЛАР

1. Маматов Ф.М. Механико-технологическое обоснование технических средств для основной обработки почвы в зонах хлопкосеяния: Дисс.... док. техн. наук. - М., 1992. -508 с.

2. Лобачевский ЯП. Семейство фронтальных плугов для гладкой вспашки: Дис. ... док. тех. наук. - Москва: МГАУ, 2000. - 335 с.

3. Эргашев И.Т. Механико-технологические основы технологии и технических средств для гладкой безбороздной вспашки. Дисс.. док. техн. наук. - Янгиюль, 2003. - 319 с.

4. Umurzakov, U., Mirzaev, B., Мaмatov, F., Ravshanov, H., Kurbonov, S. A rationale of broach-plow's parameters of the ridge-stepped ploughing of slopes // XII International Scientific Conference on Agricultural Machinery Industry IOP Conf. Series: Earth and Environmental Science 403(2019) 012163 IOP Publishing doi:10.1088/1755-1315/403/1/012163.

5. Mirzaev, B., Mamatov, F., Chuyanov, D., Ravshanov, X., Shodmonov, G., Tavashov, R and Fayzullayev, X. Combined machine for preparing soil for cropping of melons and gourds // XII International Scientific Conference on Agricultural Machinery Industry. doi.org/10.1088/1755-1315/403/1/012158.

6. Mirzaev, B., Mamatov, F., Ergashev, I., Ravshanov, H., Mirzaxodjaev, Sh., Kurbanov, Sh., Kodirov, U and Ergashev, G. Effect of fragmentation and pacing at spot ploughing on dry soils // E3S Web of Conferences 97. doi.org/10.1051/e3sconf/201913501065.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.