Научная статья на тему 'FROM THE HISTORY OF TRANSFORMATION OF KYRGYZ PEOPLE SETTLED IN LYAHSH REGION (DJIRGATAL)'

FROM THE HISTORY OF TRANSFORMATION OF KYRGYZ PEOPLE SETTLED IN LYAHSH REGION (DJIRGATAL) Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
55
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
КЫРГЫЗ / ОСЕДЛЫЙ / ЛЯХШ / ИСТОЧНИК / РОДИНА / БЕРЕГ / ЕНИСЕЙ / ТОЧКА ЗРЕНИЯ / МИГРАЦИЯ / ФЕРГАНСКАЯ ДОЛИНА / АЛАЙ / МУРГАБ / НЕИЗУЧЕННЫЙ / ВОПРОС / KYRGYZ / SETTLED / LYAHSH / SOURCE / HOMELAND / BANK. YENISEI. POINT OF VIEW / MIGRATION / FERGANA VALLEY / ALAI / MURGAB / UNEXPLORED / QUESTION

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Талипова Сайёра Шомахматовна

В статье говорится о превращении кыргызов в оседлое население в Ляхшской области. На основе имеющихся источников родиной кыргызов считаются берега Енисея. Автор рассматривает различные точки зрения ученых, существующие в истории в отношении кыргызов и об их миграции в другие места. Аспирант считает, что расселение кыргызов в Ферганской долине, Алайе, Ляхше и Мургабе является одним из неизученных вопросов.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ИЗ ИСТОРИИ ПРЕВРАЩЕНИЯ КЫРГЫЗОВ В ОСЕДЛЫХ В ЛЯХШСКОЙ ОБЛАСТИ (ДЖИРГАТАЛЬ

The transformation of Kyrgyz people settled in Lyahsh region is reviewed in the article. Regarding the available sources the homeland of Kyrgyz people is the banks of the Yenisei. The author analyzes different points of view of the scientists, existing in history regarding Kyrgyz people and about their migration in different places. A post-graduate student thinks that resettlement of Kyrgyz people in Fergana valley, Alai, Lyahsh ad Murgab is one of the unexplored questions.

Текст научной работы на тему «FROM THE HISTORY OF TRANSFORMATION OF KYRGYZ PEOPLE SETTLED IN LYAHSH REGION (DJIRGATAL)»

Сведения об авторе:

Абдуалимов Абдулвахоб Манонович - докторант (PHD) факультета истории, кафедры Истории таджикского народа Таджикского национального Университета. Тел: (+992)988979090

About author:

Abdualimov Abdulvahob Manonovich - doctor (PhD) faculty of history, deportment of the history of Tajik people, Tajik National University. (+992)988979090

АЗ ТАЪРИХИ МУКИМШАВИИ КИРГИЗХО ДАР НО^ИЯИ ЛАХШ (^ИРГАТОЛ)

Толипова С. Ш.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи Садриддин Айни

Киргизхо яке аз халкиятхои кадимаи Осиёи Миёна буда, таърихи инкишофи этникии онхо тулонй ва хеле мураккаб мебошад. Новобаста аз он, ки доир ба масъалаи мазкур сарчашмахои таърихй, аз чумла маводхои бостоншиносй ва этникй хеле каманд, омузиши он аз назари таърихшиносон дур намондааст. Мудати шадидест, ки атрофи он тахкикотхои чидии илмй ба чашм мерасанд, гарчанде миёни олимон доир ба пайдоиш ва чобачошавии кавми киргиз акидахои гуногун чой доранд.

Тибки маълумотхои мавчуда ватани аслии киргизхо сохилхои Енисей буда, дар натичаи мухочиршавй ба Тиёншон ва омехташавии онхо бо кабилахои махаллй хамчун халкият инкишоф ёфтаанд. [1, с. 296] Шаркшиноси рус В. В. Радлов [2, с. 36] бар он акида аст, ки сокиншавии киргизхо ба Осиёи Миёна хануз аз асрхои VI-X огоз ёфтааст. Баъдтар дар асри XIII як микдори дигари кабилахои киргиз хамрохи мугулхо ба Осиёи Миёна ворид шуданд.

Аз назари В. В. Бартолд [3, с. 65] ватани аслии киргизхо сохилхои кули Киргиз-Нар (Мугулистони имруза) махсуб ёфта, дертар онхо зери фишори гунхо ба шимол ба суи Енисей харакат намудаанд.

С. М. Абрамзон [4, с. 85] дар маколаи худ менависад, ки омили асосии ба гуруххо чудошавй ва сокиншавии гуруххои кавмии ахолии Тиёншон ва атроофи он истилои чунгархо дар асри XVI -ва аввали асри XVII буд. Маххз хамин фишори чунгархо боиси кучидани кисми зиёди киргизхо ба водихои хамсояи Фаргона ва Туркистони Шаркй гардида, баъдан кисме аз ин гуруххо боз ба чойхои зисти аввалаашон баргаштаанд. «Ч,обачошавии гуруххои кавмии киргизхо, тавре ки холо вучуд дорад-менависад С. М. Абрамзон, - дар нимаи дуюми асри XIX ба вучуд омадааст». Аз ин мебарояд, ки механи аслии киргизхо сохили Енисей ва ватани дуюмашон доманакуххои Олтой ва кисматхои чанубии ин минтака будааст.

Доир ба масъалаи сокиншавии киргизхо дар минтакаи Лахш (Ч,иргатол) низ миёни олимон назари ягона вучуд надорад. Махмуд ибни Валй ва В. В. Бартолд дар он акидаанд, ки киргизхо ба нохияи Чиргатол дар асри XVII сокин шудаанд.

Ба гуфтаи В. В. Бартолд солхои 1635-1636 калмикхо бо сардории Хунтайши Батур ба киргизхо хучум мекунанд ва дар натича киргизхо ба тарафи Олой, Каротегин, Кулоб, Ширкент, Кошгар, Синзиян фирор намуданд. Калмикхо аз Бадахшон ва Дарвоз гузашта, ба киргизхо дубора хучум мекунанд, аммо ин хучуми онхо бебарор меанчомад.

Баъдтар дар асри XVIII дар Олойи гарбй кабилахои кесек, кидирша, бостон, тейит ва гайра чой мегиранд. Х,амин тарик ба Занкон (Ч,иргатол) лаб-лаби дарёи кабуд кабилахои тейит, кашка, кара-тейит, чал-тейит, сари-тейит кучида меоянд.

Дар аввал бештари ахолии бекигарихои Каротегинро киргизхо ташкил медоданд. Киргизохо дар шаркии Каротегин кад-кади дарёхои Кабуд (Кок-суу), Сурхоб (Кизил-суу) ва Муг (Мук-суу), чой гирифта, аз чануб то Обигарми кунунй пароканда зиндагй мекарданд.

Тибки тадкикоти илмии таърихшиносони киргиз А. Абишкаев ва Э. Манасов, киргизхо дар асри XVII ба Каротегин ва дигар минтакахои Точикистони имруза омадаанд. А. Абишкаев дар китоби «Киргизони Каротегин дар охири асри XIX- аввали асри XX» киргизхои нохияи Лахшро ба ду кисм «рост» ва «чап» таксим мекунад [5, с. 15-16 ].

Рочеъ ба маскуншавй ё харакати киргизхо ба водии Каротегин Н. Кисляков дар китобаш «Очерки по истории Каротегина», такя ба «Бахр-ул асрор»-и Ибни Валй менависад: 12 хазор хонаводаи киргизхо дар мохи рачаби соли 1045 баробар ба 11. 12. 1635 9. 1. 1636 ба воситаи Каротегин ба Дисор мухочират карда буданд, ки 12 сардор доштанд ва баъди як мох,- мохи шаъбон дар аз чониби хони Узбак дар Балх пазируфта шудаанд.

Чанде аз олимони дигар низ воридшавии киргизхоро ба Каротегин баъд аз хамин замон каламдод кардаанд.

Н. Кисляков [6, с. 76] дар асари мазкур дар заминаи фикрхои чанде аз олимон изхор доштааст, ки мавчудияти киргизхоро дар доманахои чанубии Тиёншон баъд аз асри XVII бояд сурог кард.

Мухаккики киргиз Т. Т. Машрапов [7, с. 27-37] дар маколааш «Бахр-ул-асрор-фи манокиб-ал ахйор (География Махмуда ибни Вали как источник по истории Киргизистана ХУ1-ХУвв)», зикр намудааст, ки гуё ба шаходати ибни Валй Кулоб, Ок-су, Чахор-су, Кангурт, Даштак,, Вашгирд, Дашти кулак, Калъаи Замм ва Яси то дашти Алон сукунатгохи тоифахои киргиз будаанд.

Ба кавли муаллифони «Таърихи халки киргиз» дар нимаи аввали асри XVII кисмати зиёди киргизхои чанубй аз хучуми калмикхо халосй чуста, ба Каротегин, Кулоб, Дарвоз ва водии Дисор панох бурдаанд.

Дар миёни руйдодхои марбут ба харакати киргизхо ба мулкхои водии Фаргона ва атрофии он ривояте рочеъ ба сардори яке аз кабилахои киргиз-Сарибагиш-Кудаян хело машхур аст. Вай бо кабилааш ба рох баромада, баъди чанд руз Тутиюкю-Баши (холо Теюл-Кубас) вокеъ дар Казокистони чанубй мерасад. Дар инчо кавми Кудайан пароканда шуда худаш дар рохи агба халок мешавад. Кудайанро тоифахои сарибагиш ва саяк хамрохи мекарданд. Тибки дигар ривоятхо бошад Кудаян ба Афгонистон хучум карда буд.

Абрамзон С. Н. [8, с. 85] зикр менамояд, ки ривоятхои лашкаркашии Кудаян кабл аз хама накши дар зехни мардум бокимондаи харакати киргизхои шимолй ба нохияхои Фаргона ва Олой будааст, ки ин харакат дар зери фишори ойратхо ба амал омадааст. Тибки омузиш ва мукоисахои таърихй маълум мешавад, ки 12 хазор хонаводаи киргиз аввалин гурезахои чангхои байникабилавии киргизхо будаанд, ки ба воситаи Каротегин ба Дисор омада, баъдан ба Афгонистон рафтаанд.

Даракати оммавй ва сершумори киргизхо ба водии Каротегин ба назари мо дар охири асри

XVII ва аввали асри XVIII ба амал омадааст. Ин натичаи чангхои шадид миёни тоифахои киргиз ва калмикхо буд, ки дар он киргизхо шикасти сахт хурда, ба суи Фаргона, Каротегин, Дисор Кулоб харакат карда буданд. Калмикхо ба ин каноат накарда, киргизхои гурезаро таъкибкунон ба Каротегин омада, ин водиро низ ба тасарруфи худ дароварданд. Баъдтар аз чониби чунгархо зеридаст шудани Туркистони шаркй ва Дафтруд боиси дар нимаи дуюми асри XVII ва авали асри

XVIII ба Олойу Каротегин, Помир ва водии Фаргона кучидани шумораи зиёди киргизхо гардид.

Таърихи мукимшавии кавми киргиз харакат ва сукунати онхо аз сарзаминхои паси

кисмати шимолии Тиёншон ба водии Фаргона, Олой, Лахш, Мургоб яке аз масъалахои омухтанашуда мебошад.

Дамин тавр тибки сарчашмахои таърихй ва маълумоти таърихшиносони шуравию ватанй, киргизхо дар миёнаи асри XVII аввал ба Олой ва баъдан ба водии Каротегин (имрузхо танхо дар нохияи Лахш) харакат карда, дар ин минтака сокин шудаанд.

АДАБИЁТ

1. Аристонев Н. А. Заметки об этническом составе тюркиских племен и народностей и сведения об их численности // ЖС. СПБ., 1896, Вып. Ш-ГУ.

2. Радлов В. В. Этнографический обзор турецких племен Сибири и Монголии. Иркутск, 1992.

3. Бартольд В. В Кыргызы. Исторической очерк (Сочинение). - М., 1963, Т. 1. Ч, 1. сах. 65.

4. Абрамзон С. М., Народные предания, как источник изучения этнической истории киргизов Центрального Тяншана //СЭ, 1946.

5. Абышкаев А. Каратегинские киргизы в конце XIX -начале XX вв. Фрунзе, 1965.

6. Кисляков Н. А. Очерки по истории Каратигина. Сталинабад - Ленинград, 1941.

7. Машрапов Т. Вопросы востоковедения и востоковедного образования. Бишкек: БГУ, 2002, Вып. 1.

8. Абрамзон С. М., Народные предания, как источник изучения этнической истории киргизов Центрального Тяншана //СЭ, 1946.

ИЗ ИСТОРИИ ПРЕВРАЩЕНИЯ КЫРГЫЗОВ В ОСЕД ЛЫХ В ЛЯХШСКОЙ

ОБЛАСТИ (ДЖИРГАТАЛЬ)

В статье говорится о превращении кыргызов в оседлое население в Ляхшской области. На основе имеющихся источников родиной кыргызов считаются берега Енисея. Автор рассматривает различные точки зрения ученых, существующие в истории в отношении кыргызов и об их миграции в другие места. Аспирант считает, что расселение кыргызов в Ферганской долине, Алайе, Ляхше и Мургабе является одним из неизученных вопросов.

Ключевые слова: кыргыз, оседлый, Ляхш, источник, родина, берег, Енисей, точка зрения, миграция, Ферганская долина, Алай, Мургаб, неизученный, вопрос.

FROM THE HISTORY OF TRANSFORMATION OF KYRGYZ PEOPLE SETTLED IN

LYAHSH REGION (DJIRGATAL)

The article tells about transformation of Kyrgyz people settled in Lyahsh region. Regarding the available sources the homeland of Kyrgyz people is the banks of the Yenisei. The author analyzes different points of view of the scientists, existing in history regarding Kyrgyz people and about their migration in different places. A post-graduate student thinks that resettlement of Kyrgyz people in Fergana valley, Alai, Lyahsh ad Murgab is one of the unexplored questions.

Key words: Kyrgyz, settled, Lyahsh, source, homeland, bank. Yenisei. Point of view, migration, Fergana valley, Alai, Murgab, unexplored, question.

Сведение об авторе:

Талипова Сайёра Шомахматовна - аспирантка 4 курса кафедры истории таджического народа исторического факультета ТГПУ им. Садриддин Айни, тел: +(992) 98105 00 89; E-mail: talipova@mail.ru

About the avtor:

Tolipova Saeera Shohmahmadovna - candidante 4 curs faculty history of the Deportment history nation in the Tajik State Pedagogical University tel: +(992) 98105 00 89; E-mail: talipova@mail.ru

ВЗАИМОСВЯЗЬ АРХИТЕКТУРЫ ЦЕНТРАЛЬНОЙ АЗИИ И СТРАН

БЛИЖНЕГО ВОСТОКА

Хаитова С. Р.

Таджикский технический университет имени академика М. С. Осими

Изучение архитектуры мечетей стран Ближнего Востока и Центральной Азии показывает, что, несмотря на все отличия, проявлявшиеся отчетливо и даже резко, зодчество в разных странах проходило одни и те же этапы и следовало в своём развитии одним и тем же художественным принципам. Процесс развития архитектуры этих стран шел в одном, как бы общем направлении и отражал общие тенденции, т. е. был подчинен общим закономерным особенностям.

Наиболее зримо исторические и архитектурно-художественные связи стран Ближнего Востока и Центральной Азии начали осуществляться ещё в античный период (III в. до н. э. - IV в. н. э. ), когда греко-македонское завоевание соединило эти огромные территории в единое целое. Уже в ту пору греческие, а затем и римские формы были использованы путем их коренной переработки в соответствии с местными условиями.

С другой стороны, как отмечает Л. И. Ремпель, местные образы, темы, представления вливались широкой струей в эллинистическую культуру по всей Передней Азии и оттуда, из центров этой культуры, на западе Азии (Пергама, Мерины) выносились они, как бы встречным потоком, обратно на Восток в Парфию, Греко-Бактрию, достигали Хорезма, Ферганы и, ослабевая, терялись за пределами культурных оазисов Центральной Азии [1, с. 46].

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.