Научная статья на тему 'ФОРС ВА ЎЗБЕК ТИЛЛАРИДАГИ АСАРЛАРДА АЁЛ ГЎЗАЛЛИГИ КОНЦЕПТИ'

ФОРС ВА ЎЗБЕК ТИЛЛАРИДАГИ АСАРЛАРДА АЁЛ ГЎЗАЛЛИГИ КОНЦЕПТИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
91
18
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
гўзаллик / концепт / когнитив / лугавий маьно / лексик – семантик / beauty / concept / cognitive / lexical meaning / lexicosemantic.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Ҳабибова, М., Ходиева, Н., Аҳмедова, Д.

Мазкур мақолада форс ва ўзбек тилларида аёл ва гўзаллик концептига оид терминлари қиёслаб ўргатилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE CONCEPT OF WOMEN'S BEAUTY IN PERSIAN AND UZBEK LANGUAGES

This article compares terms related the concept of woman and beauty in Persian and Uzbek

Текст научной работы на тему «ФОРС ВА ЎЗБЕК ТИЛЛАРИДАГИ АСАРЛАРДА АЁЛ ГЎЗАЛЛИГИ КОНЦЕПТИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ФОРС ВА УЗБЕК ТИЛЛАРИДАГИ АСАРЛАРДА АЁЛ ГУЗАЛЛИГИ

Мазкур мацолада форс ва узбек тилларида аёл ва гузаллик концептига оид терминлари циёслаб ургатилади.

Таянч суз ва иборалар: гузаллик, концепт, когнитив, лугавий маъно, лексик - семантик

В данной статье сравниваются термины, связанные с концептами женщины и красоты в персидском и узбекском языках

Ключивые слова и словосочетания: красота,концепты,лексическое значение,лексико- семантический

This article compares terms related the concept of woman and beauty in Persian and Uzbek

Keywords and pharases: beauty, concept, cognitive, lexical meaning, lexico-semantic.

КИРИШ

Когнитив тилшуносликда концепт инсоннинг билими ва тажрибасини, ментал лексикасини, бутун олам манзарасини, миянинг концептуал ва тил тизимини, инсоннинг ру^иятини ифодаловчи восита сифатида урганилади. Концепт маданий универсалияларни ифодалайди ва у тафаккурда мавжуд булади, узида когнитив-рационал хдмда эмоционал-психик мазмунни бириктиради. Лингвокультурологик концепт барча тил эгалари учун дунёкараш модели вазифасини утайди ва концепт миллий характернинг шаклланишига таъсир курсатувчи маданий омил саналади. Концептнинг тушунча ва лугавий маъно билан муносабати аникланар экан, концептнинг айсбергга, тушунчанинг сувдан чикиб турган айсберг учига киёсланиши келтирилади. Концептнинг

КОНЦЕПТИ М. Х,абибова

ТошДШУ Эрон -афгон филологияси кафедраси катта укитувчиси

Н. Ходиева

ТошДШУ Эрон-афгон филологияси катта укдтувчиси

Д.А^медова

ТошДШУ Эрон-афгон филологияси кафедраси доценти, DSc

АННОТАЦИЯ

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

турли тил тизимларидаги турлича таснифлари изохланиб, стандартлашишига кура универсал, этник, гурухга оид ва шахсий концептларга; кулланилишига кура илмий, бадиий, маиший концептларга; ифодаланишига кура лексикфразеологик, грамматик, синтактик ва матний концептларга булиниши айтиб утилган. Концептларнинг бир умумий ном остида бирлашиши концептосфера термини билан аталган. Концептосфера терминини биринчи булиб Д.С.Лихачева куллаган. Концептни урганишда унинг таркибий тузилмасини тадкик этиш яъни ядро ва перифериясини аниклаш катта ахамиятга эга. Бунда лексик-семантик, коннотатив, ассоциатив методлардан фойдаланиш мумкин.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Маколамизда гузаллик тил ва маданият универсалияларидан бири сифатида курсатилади.

Гузаллик концептининг лексик-семантик тадкикида худди шу концепт атрофида тупланувчи жамики лексемаларнинг келиб чикиши, лугавий маъноси билан боглик маълумотлар туплаб урганилади. Бу гузаллик концепти билан боглик ассоциатив тил фондини яратиш учун жуда самарали тадкикот булиб хизмат килиши мумкин. Узбек тилида гузаллик концептини ифодаловчи лексик-семантик бирликларга куйидагиларни мисол келтиришимиз мумкин: гузал, нозик, нафис, латиф, ёкимли, чиройли, сохибжамол, хурликко, асал, ширин, шакар, жонон, куркам, хушбичим, келишган, алпкомат, хушсурат, хушруй, жозибали, мафтункор, латофатли, баркамол, мукаммал, кухлик, ажойиб, суксур, яхши, зебо, доно, хушкад, пахлавон, малохатли, бокира, шармли, хаёли, иболи, сулув, вафоли, табиий, бетакрор, содда, хакикий, пок, мард, жумард, комил, солиха, окила, аклли, назокатли, ширинсуз, ширинсухан, мехрибон, рахмдил, фаросатли, фахмли, фасохатли, нозанин, диёнатли, замонавий, самимий, идеал, истарали, нозли, ишвали, зехнли, сабрли, зукко... Бу каторни чексиз давом эттириш мумкин. Боиси узбек миллий менталитетида ички гузаллик ташки гузалликдан юкори туради. Бу танлов узбек тилининг лугат фондида хам уз аксини топган. Форс лингвомаданияти вакиллари эса ташки гузалликка купрок ахамият каратишади ва бу танлов хам уларнинг тил бирликларида яккол уз аксини топган. Форс тилида: '^и ' ^^ ^^

Ь '^-ш каби сузлар гузаллик концептини ифодаловчи асосий лексик-семантик воситалар саналади. Х,ар икки тилда мавжуд мазкур лексемалар эмоционал-экспрессивлигига кура, нутк жараёнидаги иштирокида бир-биридан

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

фаркланиши мумкин. Масалан, дилбар, гузал, барно, лобар; ию1з

сузлари бадиий услубга; чиройли, аклли, яхши, фаросатли; -

нейтрал услубга; ёкимли, ширин, шакар, асал, содда, табиий;"ииР 'ию^ сузлари сузлашув услубига хос лексемалар дисобланади. Экспрессивликнинг намоён булиш шаклларини теран тадкик килган тилшунос Аддам Абдуллаев «синтактик градация, синтактик синонимия, богловчиларнинг махсус кулланиши, антитеза, монолог, сукут, инверсия, такрорий гаплар, риторик сурок» каби услубий фигуралар «фикрнинг ута таъсирчан ифодаланиши»га хизмат килишини таъкидлайди. Синтактик воситалар линвопоэтикасида икки миллат маданиятига тегишли энг машдур икки асар матни киёсий тадкик килинди. Форс ёзувчиси Содик Х,идоятнинг "Обжи хоним" дикоясида онанинг икки кизи булиб, бири жудаям гузал, аклли, нозик, иккинчиси эса хулк-атвор жихатидан хам, ташки куриниш жидатидан хам бунинг акси булади. Обжи хоним синглисига булган дасадини ошкора намойиш килмасада, хатти харакатлари билан буни курсатиб куяди. У дунёдаги барча гузаллар, датто синглиси дам дали унга хавас килишларини, аёл кандай булиши кераклигини , бу борада ундан утадиган одам дунёда борми ёки йуклигини узига узи айтиб юради.« ^ ц^ ^ О^ ^ jl Jl:lJJ^JJ ^Ь^

J 4лД ¿LлJJ.л J ^лД О

Матнда кулланилган Обжи хонимнинг узига узи акс этган эмоционал гаплар , фарклаш синтактик додисаларнинг бадиий матн таркибидаги адамияти нечогли катта эканлигини курсатмокда. Узбек халк эртакларида дам гузал ва аклли кизларнинг угай она кулида азобланиши мотиви билан боглик эртаклар талайгина. Улар орасида, шубдасиз, энг машдури "Зумрад ва Киммат" эртаги саналади. Хусусан, кизларнинг тавсифи билан бошланувчи ушбу матнда дам синтактик параллелизм, дам синтактик антитеза (каршилантириш) санъатидан модирона фойдаланилган. "Зумрад чиройли, одобли, мулойим, аклли киз экан. Уни бир курган киши яна курсам деб орзу килар экан. Хуллас, у жуда ажойиб киз экан. ^иммат эса ишёкмас, инжик ва димогдор экан. Унинг бутун куни уруш-жанжал ва туполон билан утар экан ".

Эрон миллий халк эртаги Ь дам худди шундай жумла келади:

"¿1 Ь ' ^ 1д Jl |J ". Яна бир

киёслашни келтирамиз:

Зумрад куп чиройли, одобли, мулойим, аклли киз экан, уни курганда кузлар камашиб, чиройига даттоки ой дам дасад килар экан. Бутун табиат унинг яхшилигидан ором олар экан (Зумрад ва Киммат). - ^д jl ¿1

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

^ ^д л^] ^ ^ Ь Иккаласида хам бир хил

мазмундаги муболага ёки гипербола бадиий санъатидан усталик билан фойдаланилган. Иккаласида хам кизларнинг бенихоя гузаллиги ойни уялтирар даражада. Одобию ахлокини гапирмаса хам булади.

Бу мисоллар узбек ва форс халклари лингвомаданиятидаги муштарак жихатлар: гузалликни севиш, уни кадрлаш, унга интилиш, охир-окибат эзгуликнинг галабаси билан боглик орзу-умидларини, ишончларини акс эттиради.

ХУЛОСА

Хулоса урнида гузаллик концептининг хар икки тил маданиятида яккол акс этувчи олти жихатини ажратиб курсатишимиз мумкин.

Биринчидан, гузаллик - эстетик категория. Бунда гузалликнинг инсон рухиятида ёкимли хис уйготиши, эстетик идеал каби масалаларни мисол килиб куратишимиз мумкин. Узбек лингвомаданиятида Юсуф пайгамбар, Мухаммад (с.а.в.) пайгамбар; инглиз лингвомаданиятида эса Исо ибн Марям (диний эътикодига кура муайян фарклар бор) эстетик идеал сифатида алохида тилга олинади. Иккинчидан, гузаллик - лингвомаданий бирлик. Бунда гузалликнинг алохида миллий-ментал хусусиятлари, хусусан, узбек лингвомаданиятида бокиралик гузалликнинг муайян бир узви сифатида, инглиз лингвомаданиятида эса гузаллик шахс нафсоний ва рухоний истакларини кай даражада каноатлантиришига кура кадрланишига гувох булишимиз мумкин.

Учинчидан, гузаллик - лингвокогнитив бирлик. Х,ар бир шахс ва жамият гузалликни узининг билим савияси, диди, бадиий, илмий тафаккури доирасида англайди ва хис килади. Узбек халки тафаккурида гузаллик ахлокий баркамоллик сифатлари билан улчанса, инглиз халки тафаккурида гедонистик карашлар устувор хисобланади.

Туртинчидан, гузаллик - лингвопрагматик объект. Сузловчининг нуткий акт вазияти унинг нуткига хам бевосита таъсир этмай колмайди. Эрон миллий маданиятида хам, узбек миллий маданиятида хам об-хаво, атроф-мухит, кайфият омиллари лисоний шахс дискурсив мулокотида гузалликни англаш ва ифодалашда катта ахамият касб этади.

Бешинчидан, гузаллик - аксиологик кадрият. Бунда хар икки тил маданиятида хам "узимники", "бегона" тушунчалари тил эгалари нуткида гузалликни бахолаш учун мухим рол уйнайди.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Шунга мувофик равишда узбек ва форс тил сохиблари нуткида гузалликни кабул килишга нисбатан турфа хил ундов ва ифода воситалари кулланилишига гувох булдик.

REFERENCES

1. Raxmetullayevna, K. M., Mukhsumovna, S. M., & Nizametdinovna, N. M. (2020). Simultaneous transfer strategies and their description. Journal of Critical Reviews, 7(4), 217-220.

2. Khabibova Mukhabbat Raxmetullayevna «Use of multimedia methods in teaching foreign languages» Дистанционные возможности и достижения науки., Сборник научных публикаций, Киев,2020

3. Khodiyeva Nozima Tulkunovna, Khabibova Mukhabbat Raxmetullayevna, Ahmedova Dilfuza RafukjanovnaPast tense incomplete verb and present tense incomplete verb in Persian», Zenoda,may 26,2021 D0i10,5281 4810048

4. Axmedova Dilfuza Rafukjanovna, Xodiyeva Nozima Tulkunovna, Xabibova Muhabbat Raxmetullayevna «Fors tilida holat fe'llarining semantik tahlili», Культурология, исскуствоведение и филология: современные взгляды и научные исследования., Москва,2022 г.Сборник статей по материалам LVI международной научно- практической конференции. ISSN 2541- 9870

5. Xodiyeva, N. T., Axmedova, D. R., & Xabibova, M. R. (2022). HOZIRGI ZAMON FORS TILIDA SODDA FE'L ASOSIDA TUZILGAN QO 'SHMA FE'LLARNING STRUKTUR TAHLILI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(Special Issue 4-2), 534-540.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.