Научная статья на тему 'ФОРС КЎРФАЗИ АРАБ МАМЛАКАТЛАРИ ҲИКОЯНАВИСЛИГИДА АДИБАЛАР ИЖОДИ'

ФОРС КЎРФАЗИ АРАБ МАМЛАКАТЛАРИ ҲИКОЯНАВИСЛИГИДА АДИБАЛАР ИЖОДИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
1
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Халиж араб мамлакатлари / адибалар ижоди / социум / тенгҳуқуқлик / шахсиятлараро муносабатлар / умуминсоний қадриятлар / “мазлума шарқ аёли” / ХХ аср / Қатар / Уммон / Бирлашган Араб Амирлиги / Қувайт / Баҳрайн. / Khalij Arab countries / literary creativity / society / equality / interpersonal relations / universal values / "oppressed oriental woman" / 20th century / Qatar / Oman / United Arab Emirates / Kuwait / Bahrain.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Аҳмедова, Шаҳло Иргашбаевна

Ушбу мақолада араб ҳикоянавислигининг салмоқли қисмини ташкил этган Кўрфаз араб мамлакатларида аёлнинг оила ва жамиятдаги тутган ўрни ўз ифодасини топган. Шунингдек, Кўрфаз адибалари асарларида аёлни жамиятнинг тенг аъзоси, яъни социум сифатида намоён этишлари хусусида сўз юритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

LITERARY CREATION IN THE STORYWRITING OF THE ARAB COUNTRIES OF THE PERSIAN GULF

In this article, the role of women in family and society is expressed in the Gulf Arab countries, which constitute a significant part of Arab storytelling. Also, in the works of Gulf writers, it is mentioned that women are represented as equal members of society, that is, society.

Текст научной работы на тему «ФОРС КЎРФАЗИ АРАБ МАМЛАКАТЛАРИ ҲИКОЯНАВИСЛИГИДА АДИБАЛАР ИЖОДИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

ФОРС КУРФАЗИ АРАБ МАМЛАКАТЛАРИ ХИКОЯНАВИСЛИГИДА

АДИБАЛАР ИЖОДИ

А^медова Ша^ло Иргашбаевна

филология фанлари номзоди, доцент Тошкент давлат шаркшунослик университети + (99890)316-70-71

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада араб уикоянавислигининг салмоцли цисмини ташкил этган Курфаз араб мамлакатларида аёлнинг оила ва жамиятдаги тутган урни уз ифодасини топган. Шунингдек, Курфаз адибалари асарларида аёлни жамиятнинг тенг аъзоси, яъни социум сифатида намоён этишлари хусусида суз юритилган.

Таянч сузлар: Халиж араб мамлакатлари, адибалар ижоди, социум, тенгууцуцлик, шахсиятлараро муносабатлар, умуминсоний цадриятлар, "мазлума шарц аёли", ХХ аср, Катар, Уммон, Бирлашган Араб Амирлиги, Кувайт, Баурайн.

ABSTRACT

In this article, the role of women in family and society is expressed in the Gulf Arab countries, which constitute a significant part of Arab storytelling. Also, in the works of Gulf writers, it is mentioned that women are represented as equal members of society, that is, society.

Key words: Khalij Arab countries, literary creativity, society, equality, interpersonal relations, universal values, "oppressed oriental woman", 20th century, Qatar, Oman, United Arab Emirates, Kuwait, Bahrain.

КИРИШ

Аёл муаммоси унинг озодлиги, хдк-хукуки ва жамиятда тутган урни араб Шаркида XIX асрдан яъни, янги даврдан энг мухим мураккаб масалалардан бири булиб келмокда. Курфаз араб мамлакатларида бу муаммо ХХ аср бошидан вужудга келган булса хам, ушбу аср иккинчи ярмидан айникса, долзарб ахамият касб этди ва ёзувчи аёллар равнак топиб уларнинг ижодида уз ифодасини топди. Бу вазият аёлларнинг ижодини тахлил килишда уларга ижтимоий-маданий нуктаи назардан ёндошишни такозо килди ва уз урнида аёл муаммосини адабиётда кенгрок ёритишга имконият берди. Чунки миллий маданиятнинг намояндаси булган ижодкорлар асарлари араб аёли такдирида

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

жумладан, Курфаз аёли такдирида ХХ асрда руй берган узгаришларни ишончли равишда тахлил этишга йул куяди.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Маълумки, XIX аср охири ХХ аср бошида Бутрус Бустоний, Косим Амин, Х,офиз Иброхим, Маъруф Русафий каби ислохотчи маърифатпарвар адиблар араб аёлини ижтимоий-маънавий озодлиги, тенгхукуклилиги учун кураш олиб боришда бу йулда куп тусикларга дучор булишди, чунки улар жамиятни ривожи ва равнаки аёлнинг жамиятда тутган урнига боглик деб катъий хисоблашарди. Аёлга таълим бериш жамият учун, ёшларни тарбияси учун фойдали ва зарур фаолият деб топилди.

Албатта, турли мамлакатларда аёлнинг жамиятда тутган урни масаласи, унинг асрлар давомида хукм сурган ва шахс сифатида тан олмасдан рухан эзиб келган одат-удумларни бартараф этишлар турлича кечди ва бу масала ижтимоий-тарихий узига хосликдан келиб чикди. Масалан, Курфаз араб мамлакатларида, Машрик ва Магриб араб мамлакатларида аёлни озод килиш масаласи анча кеч бошланди. Кувайт ва Бахрайнда ХХ аср биринчи ярми нихоясида, бошка Курфаз мамлакатларида Катар, Уммон ва Бирлашган Араб Амирлигида эса ХХ аср иккинчи ярмидан бошланди. Аммо бу жараён Курфаз мамлакатларида тезкорлик, шиддат билан утмокда. Баъзи Курфаз аёл ёзувчилари Фавзия Рашид, Худа Наимий, Шайха Нахий, Фотима Юсуф Али ва бошкалар аёлни жамиятнинг тенг аъзоси сифатида, яъни социум сифатида намоён килиш учун бу муаммога кескинрок ёндошдилар. Ва улар узларининг муаммоларини такдим этишга айни ижодиётнинг жарчиси сифатида фойдаланишни танладилар. Бу омиллар аёл ижодини, жумладан аёл хикоянавислигини ривожига олиб келди ва адабий майдонда куп муаллифа адибалар номлари пайдо булишини таъминлади. Масалан, Кувайт ёзувчилар уюшмасида аёл ёзувчилар сони эркаклардан купрокдир.

Аёлга таълим бериш, тенгхукуклигини таъминлаш, унинг ижодий ва ижтимоий салохиятини очишга шарт-шароит яратиш ва ундан жамиятда самарали фойдаланиш зарурлиги энг консерватив араб жамиятида хам тушунила бошланди.

Аммо Курфаз аёлига анъанавий одат ва удумларнинг босими, унинг хаётини доимо эркаклар, яъни ота, эр, ака-укалар бошкариши лозим булганлиги туфайли, ижтимоий хаётдан турт девор ичидаги узлатда яшамок тарзидан чикиши осон булмаяпти. Шунинг учун адибалар ижодида бу муаммога багишланган мавзулар камаймасдан, собит урин эгалламокда. Бу мавзулар ХХ аср давомида аёл муаммосига багишланган барча араб асарларига тааллукли

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

булди. Лекин Курфаз адибалари ижоди узига хосликка эга булиб бошка араб адабиётидан деярли йуколган мавзу купхотинлик муаммосини кутаришда давом этмокда. Сунгги тадкикотларимиз тахлилларидан маълум булишича, улар ханузгача "ёпик" мавзу хисобланган, аёл ва эркак уртасидаги оилавий хаёт учун лозим булган нозик (интим) муносабатларни журъат билан уз асарлари оркали ёритиб, узларининг шахсий, интим шуурлари ва хис-туйгулари хакида очик ошкора баён килишмокда.

Халиж мамлакатларида ижтимоий хаётдан ажралиб яшаш холати аёл учун секин-аста йуколиб бормокда, улар университетларда тахсил олмокдалар, журналистика, таълим сохаларида, давлат муассасаларида фаолият юритмокдалар.Уларни мамлакатнинг ижтимоий ва сиёсий хаётидаги иштироки ортиб бормокда. Буларнингхаммаси Курфаз адибалари ижодида уз ифодасини топмокда.

Курфаз адибалари уз ижодларини ХХ аср 70- йилларидан "мазлума шарк аёли" мавзусидан бошлаб, XXI аср арафасида унга жамият аъзоси, узини англаб олган социум сифатида мурожаат кила бошлашди. Бадиий жихатдан мисрлик адибалар даражасига етишмаган булса хам, Сальва Бакр ва Радва Ашур каби адибалардан таъсирланиб, кенг ижтимоий-ахлокий мавзуларга ёндошиб,уз йулларида харакат килмокдалар.

XX аср охири XXI аср бошида Курфаз араб мамлакатлари адабиёти майдонига адибаларнинг янги авлоди кириб келди- булар Xуда Наимий, Шайха Нахий ва бошкалар.

Адибалар нафакат ижодда уз шахсиятларини ижодкор сифатида намоён этдилар, балки замонавий ёзиш технологиясига эга эканликларини хам исботладилар. Улар нафакат бутун араб олами адабий меросини тажрибасини урганишди, балки ижодий сафарлар ва ахборот воситалари оркали жахон адабий тажрибаси билан якиндан танишдилар. Адибалар узига хос мустакил дунёкарашга эга булиб, асарларидаги кахрамонлар образи оркали ифода килиб келмокдалар.

Умуман араб оламида аёл ижоди XX асар 40-50 йилларида фаоллашган булса (баъзи истисно билан) Курфаз адибаларининг адабий жараёндаги фаолликлари 60-йиллардан кузатила бошланди.

Нефть пайдо булиши билан ижтимоий хаётда янги уфклар очилди ва у Курфаз аёлига унинг (у ёки бу минтакада куп ёки камрок тарзда) хаётининг иктисодий, ижтимоий, маданий жабхаларида купрок ва чукуррок иштирок этишга имконият яратди.

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

Курфаз араб мамлакатлари хикоянавис адибалар ижоди бошка араб минтакаларидаги аёл ижодидан асло колишмайди. Масалан: Бахрайнда Мунира Фодил, Фавзия Рашид;Кувайтда: Лайло Усмон, Фотима Юсуф Али, Сурайё Баксамий; Бирлашган Араб Амирлигида: Салма Матар Сайф, Марям Жума, Майсун Сукр, Зибийа Хамис; Катарда: Кулсум Жобир ва бошкалар.

Бу номлар минтакада хар томонлама хизмат килиб келаётган катта авлодга мансубдир. Курфаз араб мамлакатлари адабиётида аёл муаммосига ёндошишда бир хиллик ёки якин ухшашлик кузатилади. Бу яхлитлик асрлар давомида ёнма-ён яшаган халкларнинг анънавий яшаш тарзи, ухшаш жугрофий мухити, хужалигидаги турли жихатлар, тафаккури ва урф-одати якинлиги билан шартланади.

Курфаз араб мамлакатлари адабиётида аёл (албатта ижобий образ булса) -бу оилани фаровонлигини таъминловчи, оиланинг таянчи осойишталик урнатувчи инсондир..

ХХ аср 80-90 йиллар хикоянавислигида Курфаз араб мамлакатлари адабиётида янги овозлар узларини намоён кила бошлади. Фотима Туркий, Лула Маснад ва Маиса ал Халифийлар каби адибалар Халиж адабиёти ривожига катта хисса кушдилар. Адибалар кутарган асосий мавзулардан-бу аёлларни иродасини кишанлайдиган, уларни фаол хаётдан ва жамиятдан узилишларига олиб келувчи анъана ва урф-одатлардан халос килиш йулини излаш, хорижда тахсил олиш муаммоси, таълим олган кизларни ишга жойлашиши ва ижтимоий масалалардир. Ёш авлод хикоянависларининг энг ахамиятли жихатлари шундаки, улар катта авлод томонидан халигача сукут саклаб келинган мухим муаммоларни кутаришда журъат курсатдилар ва ечим топишга харакат килдилар.

Курфаз араб мамлакатлари адибалари хикояларида кизни мажбуран турмушга бериш, мухаббати поймол булиши каби содда таниш сюжет ханузгача узининг долзарблигини йукотмаган. Бу факатгина маиший хаётдан лавха булиб колмасдан муаллифни огохлантирувчи овозидир, чунки жамиятда бу иллат хали хам илдиз отган. Чунки аёлнинг кисматини факат итоаткорлик ва ожизликда куришни урганган ижтимоий тафаккурга сингиб кетган бу меъёрлардан холи булишга куникмок хукукий хужжатлар, сайловда хукук бериш ёки купхотинликни ман этишни кабул килишдан кийинрок туюлади. Шунингдек, мохият ташки, маиший, юзаки расмиятчиликда эмас, балки ижтимоий онг томонидан хамма эътироф этган ва маъкул курган доирадаги ички рухий озодликдадир. Аммо бундай рухий озодликка аёл хам, жамият хам

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

Tafiëp öynHfflH KepaK, nyHKu TaKoMunnamMaraH ^aMuaTga nerapanaHMaraH xuc -Tyfirynapra o3ognuK Sepum xarapnu ôynnô ^o^eanu Hara^anapra onu6 Kenagu.

^03Hprn KyHga Kyp$a3 apaS MaMnaKaraapu ^aMuaraga aën MaBKeura эpкaкпap TOMoHugaH Kapamnap acTa - ceKuH y3rapa SomnaraHuga, эpкaк aguônap aënnapra HHCOHra xoc "TaSuufi o3ognuK" SepumHu Ba yHu coцнyм cu^arnga cuëcufi- HKTHCogHH Ba KmuMoufi-MagaHufi xaëTga umTupoK этнmннн Kaôyn KunHfflHH öomnaraHHga 6y MaBKera эpнmгaн aën энг aBBano OHanHK Sypnu, aënnHK naro^ara Ba uôo-xaë nerapanapugaH nuKMacnuruHu Tyrpu geS Sunumagu Ba Sat3u agnöanapHH MacanaH, ^afino Ycmoh, OaB3ua Pamug KaSu aguôanapHu aën MacanacHHH KaTtufi KyfiraHnapu ynyH TaHKug KunurngaH xaM 6om TopTMafigunap.

AënHHHr Kyp$a3 apaö MaMnaKaraapugaru h^thmohh a^Bonu y3rapu6 öopMOKga Ba agaSuëTga y3 u^ogacuHu TonMOKga. Arap SupuHnu SocKungaru aguöanap y3 KaxpaMoHnapuHu TypT geBop opraga kohuô KeTraHuHu, Ba ynapHuHr yma geBopgaH TamKapu y3nargaru xaëTu Tyrpucuga Hugo Ku^raH Synca, KefiuHru öocKunnapgaru aguöanap yMyMuHcoHufi MyaMMonapra yraS, y3 KaxpaMoHnapuHu TynaKoHnu maxcuaT cu^arnga TaKguM этнmagн.

Aën ^aMuaTgaru ax^onura ^aMoaga SynaguraH maxcuaraapapo MyHocaôaraap cu^arnga ëHgomagu. y3uHuHr xaëTufi gyHëKapamuHu u^oga этagн, uHcoHHHuHr Sypnu Ba KucMarn, yHuHr xyKyK Ba Basu^anapuHu a^panMacnuru, o3ognuK Ba MactynuaT Tyrpucuga SaëH Kunagu.

Arap aguôanapHuHr SupuHnu aBnogu .Hafino Ycmoh, OoraMa Anu

Xagaa CymoH, fflafixa Haxufi acapnapuga KaxpaMoH aën o6pa3u эpкaкпap SunaH umuMoufi Ba KacSufi TeHrauK Tyrpucuga cy3 Sopca, cyHrru aBnog BaKunnapu aguôanap OoraMa TypKufi, .Hyna MacHag, Mauca Xanu^ufin Ba Cura A30a6a xuKoanapugaru aën KaxpaMoHnap maxcuaT cu^arnga y3uHuHr xuc Tyfirynapu xaM o3og Synumu u^oga этнпagн.

OTa o6pa3u Kyp$a3 aguôanapu xuKoanapuga aHtaHaBufi oSpa3, Sy oSpa3 SyTyH apaS agaôuëTuga y3ura xoc axaMuaTra эгa.

Kyp^a3 xuKoanapuga y MaxoôaTnu ouna Somnuru, SyryH ouna at3onapuHuHr

TaKgupuHu xan Ku^yBHu oSpa3, yHuHr ocofiumTanuruHu Ba SapKapopnuruHu TatMuHnafigu. Ammo Sat3uga $ap3aHgnapu Saxrnra TyraHoK ôynagu, эcкн cufiKacu nuKKaH ogaTnap Ba ygyMnap nerapacugaH xaraaS yTumHu xox^aMafigu, aHru xaëTufi maMonnap эcнmннн Kaôyn Ku^Mafigu. fflyHga $ap3aHgnapu (KynuHna кнзпapн) yHuHr upogacuHu KypSoHu ôynuô nuKagu.

Kyp^a3 aguôanapu opacuga KaTap aguSacu fflafixa Haxufi xuKoa ^aHpuHu y3 ^uKp мyпoxaзaпapннн u^gonam ynyH y xox cuëcufi ëKu u^TuMoufi Macanara SarumnaHraH SyncuH Ky^afi uMKoHuaT geS Tongu. Mamxyp Matpu^amapBap

Oriental Renaissance: Innovative, (E)ISSN: 2181-1784

educational, natural and social sciences 4 (4), April, 2024

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7 www.oriens.uz

Косим Амин каби, аёл холатини яхшилашда ислом кадриятларига таяниб, ислом маданиятида аёлга паст назар билан караш борлигини рад этади.

Х,икоянавис адиба Шайха Нахий аёлни айш-ишрат курбони килиб курсатишдан воз кечади, уни бу муаммодан баландрок кутаради. Асарларида иффатли аёлларни тавсир килади ва амирлик аёлини катта тоифасини курсатади. Унинг кахрамон аёллари хикоянавис адибалар Амина Абдуллох ва Салма Матар Сайф кахрамонларидан фарк килади. Уларнинг кахрамонлари йулдан адашган, оиласига хиёнат килган аёллардир. Нахий фикрича, бундай аёллар амирликлар жамияти учун хос эмас деб хисоблайди. У сунгги авлод вакилаларини поклик йулини танлашга ундайди ва мамлакатни маданий, ижтимоий ва маърифий равнакини кузлаб максад килинган адабиёт яратишга даъват килади.

Хулоса урнида адибалар ижодига бахо берар эканмиз, улар Курфаз араб мамлакатлари адабий мактабини мазмунан ва шаклан бойитишда катта роль уйнадилар ва умуминсоний кадриятларга ёндошдилар.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР (REFERENCES):

1 .jLa 2003. . Ij^bijj^

. ^.ISjjLajiS. ^.allSjj. ^.all

2. 1996S^jjJ — Spl^iîl j ^j^â jlj I Ы jjklJl pl^jl SjjLalI S, ^all jjâl£ ^jll Ллсо Лл^л

3. ùljlj^j jLâ OjJ^aJl S, ^all Jxill J Sj^ ^jjJx jlj* j j . *Л U1J juta. 1999

Ы Ijjjjj ¿jl^^ ^¡i^ll

4. 1986 ¿jjj^Jl j j^il sjj^ll Sj'bjli j|j ^i .Лл^.1 ллс bb^ll c^^ljjJl

5..2001 I Ы squill Sjliiill Sj^^^ll jIJ ЦЫЫ ^лд

6.^jjjj I Ы Sjjj^l jj'^li JIJ ^bj^Jl ^ji Лл^л Sjj 2001

7. Akhmedova, Shakhlo Irgashbaevna. (2021). "SYMBIOSIS OF ARTISTIC TRENDS IN CONTEMPORARY LITERATURE OF THE ARAB COUNTRIES OF THE PERSIAN GULF." CURRENT RESEARCH JOURNAL OF PHILOLOGICAL SCIENCES (2767-3758) 2.09, -P.105-109.

8. Ahmedova, Shahlo Irgashbaevna. (2021). "BAHRAYN YOZUVCHILARI FAVZIYA RASHID VA AMIN SOLIH HIKOYALARI USLUBI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences 1.Special Issue 2,-P. 85-90.

9. Akhmedova, Shakhlo Irgashbaevna. (2021). "Ideological and artistic searches in the short stories of the arab countries of the persian gulf at the beginning of the XXI century."Asian Journal of Multidimensional Research 10.10,-P. 838-842.

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

10.Ahmedova, Shahlo Irgashbaevna. (2021). "XITOY VA KO 'RFAZ ARAB MAMLAKATLARI YOZUVCHILARI ASARLARIDA MAGIK REALIZMNING XUSUSIYATLARI VA USLUBLARI." Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences l.Special Issue 1,-P. 369-375.

11. Akhmedova, Shahlo. (2017). "NOVELLISTICS IN THE ARAB COUNTRIES OF THE PERSIAN GULF." International Scientific and Practical Conference World science. Vol. 5. No. 4, -P.9-11

12.A^MegoBa m. H. (2022) mOH BA KVBAHT A^HBA.HAPH XHKO^-HAPH^A AE.H OBPA3H //Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences. - 2022. - T. 2. - №. Special Issue 22. - C. 24-27.

14.1 Akhmedova, Shakhlo Irgashbayevna (2022) FORMATION AND IMPROVEMENT OF REALISTIC STORY IN KUWAIT AND BAHRAIN LITERATURE // ORIENSS. 2022. №6. URL:

https://cyberleninka.ru/article/n/formation-and-improvement-of-realistic-story-in-kuwait-and-bahrain-literature

15. Akhmedova, Shakhlo Irgashbayevna (2023) LITERARY CREATION IN THE GILF ARAB COUTRIES . // Arab globallashuv davrida innovasion yondashuvlar va oqitish metodikasi. OzDJTU. Dekabr. 2023.-P124-129 https://inlibrary.uz/index.php/arabic-language/article/view/28428

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.