Научная статья на тему 'ФОРМИРОВАНИЕ СИСТЕМЫ ГОСУДАРСТВЕННОГО УПРАВЛЕНИЯ И ГОСУДАРСТВЕННОЙ СЛУЖБЫ НА ТЕРРИТОРИИ ТАДЖИКИСТАНА В НАЧАЛНОМ ЭТАПЕ СОВЕТСКОЙ ВЛАСТИ'

ФОРМИРОВАНИЕ СИСТЕМЫ ГОСУДАРСТВЕННОГО УПРАВЛЕНИЯ И ГОСУДАРСТВЕННОЙ СЛУЖБЫ НА ТЕРРИТОРИИ ТАДЖИКИСТАНА В НАЧАЛНОМ ЭТАПЕ СОВЕТСКОЙ ВЛАСТИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
160
30
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СТАНОВЛЕНИЕ / ФОРМИРОВАНИЕ / ГОСУДАРСТВЕННОЕ УПРАВЛЕНИЕ / ГОСУДАРСТВЕННАЯ СЛУЖБА / ОРГАНЫ УПРАВЛЕНИЯ / СОВЕТСКАЯ ВЛАСТЬ / РЕВОЛЮЦИОННЫЙ КОМИТЕТ / КОМИССАРИАТЫ / ПРАВИТЕЛЬСТВО

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Ализода Бахриддини Пирмухаммад

В статье рассматриваются история возникновения, становления государственного управления и государственной службы в начальном этапе Советской власти в Таджикистане, подчеркивается, что государственное управление и государственная служба данного периода имеет свои особенности. Автор подчеркивает, что новые формы государственного управления в северных районах Таджикистана и в Бадахшане возникли в результате завоевательных походов Царской России и образования Туркестанского края в Центральной Азии, в котором сохранились до 1917 года. А в Бухарском Эмирате, которое входили центральные и южные районы нынешного Таджикистана, старые феодальные порядки продолжала до падения режима в сентябре 1920 года. В постреволюционный период на территории Центральной Азии государственное управления и государственная служба формировалось на основе Советского метода государственного управления. Вместе с тем автор подчеркивает, что в Восточной Бухаре в этот период продолжалось гражданская война и вся государственная власть принадлежал Черезвычайной диктарской коммисии(ЧДК). После проведении национально-территориального размеживания Средней Азии в октябре 1924 года были созданы новые органы управления. Таджикской АССР. После создания самостоятельной союзной Таджикской ССР в октябре 1929 года были формированы и реорганизованы, в основном, все органы государственного управления, которые с некоторыми изменениями существовали до приобретения независимости Таджикистана.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FORMATION OF THE SYSTEM OF PUBLIC ADMINISTRATION AND CIVIL SERVICE IN THE TERRITORY OF TAJIKISTAN IN THE INITIAL STAGE OF THE SOVIET AUTHORITY

The article deals with the history of the emergence, formation of public administration and civil service in the initial stage of Soviet authority in Tajikistan, it is emphasized that the state administration and civil service of this period have their own peculiarities. The author emphasizes that as a result of the aggressive campaigns of Tsarist Russia and the formation of the Turkestan Territory in Central Asia, the new forms of public administration were established in the northern regions of Tajikistan and in Badakhshan which were preserved until 1917. In Bukhara Emirate, which included the central and southern regions of present-day Tajikistan, the old feudal orders continued until the fall of the regime in September 1920. In the post-revolutionary period in Central Asia, public administration and civil service were formed on the basis of the Soviet method of public administration. At the same time, the author emphasizes that in the Eastern Bukhara during this period the civil war was still going on and all state power belonged to the Extraordinary Dictatorial Commission (CHDK). After the national-territorial division of Central Asia in October 1924, new administrative bodies of the Tajik ASSR were established. In October 1929, after the formation of allied Tajik SSR, basically all the main government bodies were established and reorganized, which have existed with some changes up to the acquisition of Tajikistan's independence in 1991.

Текст научной работы на тему «ФОРМИРОВАНИЕ СИСТЕМЫ ГОСУДАРСТВЕННОГО УПРАВЛЕНИЯ И ГОСУДАРСТВЕННОЙ СЛУЖБЫ НА ТЕРРИТОРИИ ТАДЖИКИСТАНА В НАЧАЛНОМ ЭТАПЕ СОВЕТСКОЙ ВЛАСТИ»

УДК [352/354 (573.3]

РУШДИ НИЗОМИ ИДОРАКУНИИ ДАВЛАГИ ВА ХИЗМАта ДАВЛАTИ ДАР

ТОЧИКИСТОНИ ШУРАВИ

Ализода Б.П.

Донишкадаи идоракунии давлатии назди Президенти Цумх,урии Тоцикистон

Баъд аз гyзаpонидани тавримо™ миллй-маpзй даp Ошёи Миёна ва ташкилёбии Ч,МШС Точикистон даp мохи октябpи cоли 1924 cоxтоpи идоpакyнй ва xизмати давлатии ин cаpзамин аз нав ташкил каpда шуд. Баpои pохбаpй ба гохахои адохидаи макомоти давлатй комиccаpиатхои xадвии Ч,МШС Точикистон бо cаpдоpии комиccаpони xадк;й ташкил каpда шуданд, ки онхоpо Кумитаи инкилобй ба вазифа таъин ва озод мeкаpд.Даp айни замон 7 дeкабpи шли 1924 даp чадаcаи Кумитаи инкилобии Ч,МШС Точикистон даp катоpи маеъадахои дигаp маъpyзаи муовини pаиcи Кумитаи инккидобии чyмхypй A.Дадабоeв «Даp боpаи cоxтоpи дасггохи Ч,МШС Точикистон» мухокима гаpдида, даp боpаи ташкили Комиccаpиати xадвии адлия ва пpокypатypаи давлатй бо cyдхои xалкй ва макомоти пpокypатypа даp махадхо ^pOp кабул rap^n,. Баъдан 14 дeкабpи шли 1924 Кумитаи инккидобии Ч,МШС Точикистон «Даp боpаи ташкили Комиccаpиати xалкии адлия ва Пpокypатypаи давлатии Ч,МШС Точикиcтон ^pOp кабул каpд.

Дамчунин, даp хамин давpа 7 ноябpи cоли 1924 даp боpаи ташкили Комиccаpиати xадкии адлияи Ч,МШС Точикистон каpоp кабул каpда шуд, ки хамаи cанадхои хукукии ба КИМ-и Шypохо ва Шypои Комиccаpони xалкии Ч,МШС Точикиcтон пeшниходшyдаpо мавpиди баppаcй каpоp дода, даp якчоягй бо Шypои Комиccаpони Хадкии чyмхypй даp нашpи конунхо ва фаpмоишхои хукумат иштиpок мeкаpд. Комиccаpиати xадкии адлия, муатежахои cyдй ва макомоти тафтишотpо ташкил мeкаpд, ба фаъолияти коллeгияи химоятгаpон (адвокатхо), комиccияхои замин ва хакамй, cyдхои тpeтeйй, махкамахои (камepахои) оштй назоpат мeкаpд [4, c.72.].

Комиccаpиати xадкии адлия аз 22 дeкабpи cоли 1924 ба фаъолият OFOЗ каpд ва 12 фeвpади шли 1925 макомоти он даp шаш вилоят-Дyшанбe, Кулоб, Fаpм, K^FOrnenm, Уpотeппа, Панчакeнт ба фаъолият OFOз

Даp низоми макомоти хифзи хукук адвокатypа накши муайян доpад. Даp китоби Иcкандаpов З. Д., ки ба фаъолияти адвоката баxшида шудааст, даp боpаи таъpиxи ташаккули макомоти адвокатypа даp Точикиcтон маълумоти муфатеал дода шyдааcт[1, c.38-47.].

Aдвокатypа хануз даp ибтидои мохи октябpи шли 1924 даp cyди окpyги Бyxоpо ташкил каpда шуда буд, ки даp назди он минбаъд коллeгияи адвокатхо таъcиc дода шуд. 29-уми ceнтябpи cоли 1926 КИМ Ч,ШС Узбeкиcтон Низомнома «Даp боpаи cоxтоpи cynï» кабул намуд, ки даp аcоcи он 14 дeкабpи шли 1927 Коммиcаpиати xалкии адлияи чумхурт «Низомнома даp боpаи коллeгияи химоячиён»-pо кабул намуд.

Даp ин давpа бо каpоpи Раёcати КИМ-и Шypохои ЧШС Узбeкиcтон аз 25 маpти cоли 1925 даp ^МШС Точикистон шуъбаи cyди Олии Ч,ШС Узбeкиcтон ташкил каpда шуда буд, ки аъзои о^о Кумитаи инкилобии Ч,МШС Точикиcтон таъин мeкаpд ва он то 1 ceнтябpи cоли 1926 даp хайати 9 нафаp даp Точикиcтон амад каpда, даp ин муддат 110 паpвандаи чиноиpо дида баpомадааcт.

Тавpe маълум аcт, вазъияти шёш даp Точикиcтони навтаъcиc xeлe мypаккаб буд. Аз ин xOircp, бо каpоpи Кумитаи инкилобии Ч,МШС Точикиcтон аз 18 апpeли шли 1925 даp тамоми худуди чyмхypй вазъияти фавкуллода эълон шуда буд. Бо макали чазодихй ниcбати куввахои акcyлинкидоб 7 ceccияи cайёpи шуъбаи Суди Олии чумхурт ташкил шуда, 75 паpвандаи чиной ниcбати 154 нафаp мухокима гаpдида, ба 83 нафаpи онхо хукми катл дода шудааст[3, c.78.]. Дамаи ин нишон мeдихад, ки низоми идоpакyнй даp ин давpа xycycияти Fайpидeмокpатиpо дошт.

Дамин тавp, даp cолхои 1925-1926 даp худуди ^МШС Точикистон муатежахои cyдй: cyдхои xалкй, cyдхои хавзавй ва шуъбаи Точикиcтонии Суди Олии Узбeкиcтон амал мeкаpданд, ки даp ташаккули низоми cyдии Точикиcтон накши мухим бозиданд.

Баъд аз як тол 19 июни cоли 1927 бо каpоpи КИМ-и ^МШС Точикистон шуъбаи Суди

Олии ЧШС Узбекистон дар Точикистон ва кулли суддои давзавй бардам дода шуда, ба чои ондо Суди асосии Ч,МШС Точикистон ва дар вилоятдо ваколатдори суди Асосй ташкил карда шуда буд. Суди асосии Ч,МШС Точикистон дар дайати Пленум, Президиум (Раёсат), Коллегиядои Судй ва касатсионй оид ба кордои чиной ва шадрвандй амал мекард. Ба Ваколатдори Суди Асосй дамчунин вазифаи назорати молиявй дар вилоятдо вогузор шуда буд.

Дар фаъолияти Суди Асосй дар баробари далли масъаладои мудими дукуки шадрвандон ва тадкими конуният баъзе камбудидо низ чой доштанд. Яке аз беадолатидои макомоти судии Ч,МШС Точикистон то охири соли 1928 дар он буд, ки кодексдо бо забони узбекй буданд, дукмнома ва далномадо бо забони узбекй бароварда мешуданд.

Моди декабри соли 1927 сессияи доимии суди Асосии Ч,МШС Точик-истон оид ба ВМК Бадахшон таъсис дода мешавад, ки дорои 2 камераи суди халкй буд. Чунин низоми судй то соли 1929 дар Точикистон вучуд дошт.

Заминаи ташкили прокуратураи Ч,МШС Точикистон карори Кумитаи инкилобй аз 14 декабри соли 1924 «Дар бораи ташкили Прокуратураи давлатии Ч,МШС Точикистон мебошад.

Бояд кайд кард, ки солдои 1926-1927 прокуратураи Ч.МШС Точикистон мураккаб будани муносибати худро бо шуъбаи давлатии идоракунии сиёсй кайд кардааст: Кормандони ондо адамияти прокуратураро дарк намекарданд. Нишондоддои прокуратураро ичро намекарданд, судядои халкиро бе ичозати прокурор ба мадкама мекашиданд, баъзан вазифаи прокурорро ичро мекарданд (тафтиши парваандадои чиной ва гайра), ки ин аз номукаммалии низоми идоракунии он давра дарак медидад.

Баъд аз ташкил ёфтани Ч,МШС Точикистон сараввал Комитети Инкилобии ^МШС Точикистон ташкил ёфт. Дар назди он вазифа меистод, ки аксулинкилобчиёнро мадв карда, сохтмони осоишта ва баркароркунии хочагии халкро тезонад ва идораи давлатиро мустадкам намояд.

Аввалдои моди феврали соли 1925 Комитетдои инкилобии Точикистон аз Тошканд ба Душанбе омад ва 5-уми феврали соли 1925 КИМ-и Бухорои Шаркй ваколати худро катъ кард [6, с.216.]. Ташкили идораи давлатй дар шароити вазнини чанги шадрвандй ва нарасидани кадрдои мадаллй мегузашт. Комитети Инкилобй моди феврали соли 1925 ба ташкили идоракунии дукумати мадаллй шуруъ намуд. Аввал милитсияи халкй ва 12 феврал Комиссарияти халкии адлия таъсис ёфт. Дар Еарм, Дисор Кулоб Кургонтеппа, Уротеппа ва Панчакент суддои халкй ба кор сар карданд. Суддои козй низ вучуд доштанд.

Моддои феврал-марти соли 1925 комиссариятдои халкии маориф, тандурустй, зироат, молия, Раёсати сиёсии давлатй (ГПУ) ва Суди Олии Ч,МШС Точикистон ташкил карда шуданд.

Дануз баъзе макомоти куднаи давлатй-оксакол, мингбошй, амлокдор амал мекарданд. Ондо аз вазифа суистеъмол карда, аз меъёр зиёд андоз меситониданд ва ба аксулинкилобчиён ёрй мерасониданд. Моди апрели соли 1925 бо карори Комитети инкилобии чумдурй идораи оксаколон, мингбошй ва амлокдорон бардам дода шуд. Суддои козиён бокй монда буданд.

15-уми марти соли 1925 дар намоиши серодами меднаткашони шадри Душанбе ташкилёбии Ч,МШС Точикистон расман эълон карда шуд, ки он ба иди тантанавии меднаткашон табдил ёфт.

Моди октябри соли 1925 Кумитаи инкилобии чумдурй забондои точикй, узбекй ва русиро дамчун забондои давлатй эълон намуд. Ба масъалаи тайёр намудани кадрдои родбарикунандаи давлатй диккати калон дода мешуд. Ин кадрдо дар курсдои гуногун тайёр карда мешуданд. Ба чумдурй кадрдои зиёди дизбй, шуравй, мутахассисони содадои гуногуни хочагй аз чумдуридои бародарй фиристода мешуданд.

Баъди бардам додани даракати зиддишуравй Комитети Инкилобии чумдурй 14-уми августи соли 1926 дар бораи гузаронидани интихобот ба Шуродо карор кабул намуд [6, с.245.]. Интихоботи соли 1926 нисбат ба интихоботи соли 1925 хуб гузашт. Ба дисоби миёна дар интихобот ба Шуродо 35 фоиз, дар баъзе вилоятдо 70-80 фоиз интихобкунандагон, бештар мардон, иштирок карданд. Ин галабаи калон буд. Ба чои Комитетдои инкилобй 248 шуродои музофотию туманй, 2 Шуродои нодиявй, 18 комитетдои ичроияи волостдо ва дафт комитетдои ичроияи вилоятдо интихоб карда шуданд.

Ба сохтмони осоишта гузаштан, баланд бардоштани фаъолияти сиёсии меднаткашонро талаб мекард. Шуродои мадаллй аз чидати ташкилй ва сиёсй хеле суст буда, кори ондоро раис ва

котиби он ичро мекарданд. Шурохо фаъол набуда, дар назди интихобкунандагон хисобот намедоданд. Масъулини шурохо то 63 дарсад бесавод буда, низоми идоракунй, донун ва сохтори Дукумати Шуравиро дуруст намедонистанд.

Баъди интихобот соли 1926 тахдими кори Шурохо шуруъ шуда, ба хайати онхо дехдонон бештар чалб карда мешуданд. Интихоботи Шурохои ^МШС Точикистон, ки 25-29-уми майи соли 1927 баргузор шуда буд, дар мустахкам кардани кори Шурохо сахми калон дошт.

Дар охири соли 1927 аввали соли 1928 интихоботи навбатии Шурохои Точикистон гузаронида шуд. Ташкилотхои чамъиятй дар гузаронидани интихобот фаъолона иштирок карданд. Дар дехот иттифоди «Чуфтгарон» дар байни камбагалону миёнахолон кори зиёде бурд. Шуъбаи занони назди кумитаи вилоятии хизб бо шиори «Ягон Шуро хам бе зан намешавад!» [6, с.308.] баромад кард. Шурои иттифокхои касаба, Кумитаи марказии комсомолии вилоятй ва мадомоти махаллии онхо дар гузаронидани интихобот фаъолона иштирок карданд.

Барои идоракунй ва хизмати давлатии он давра тайёр намудани кадрхои рохбарикунанда барои Шурохо низ масъалаи асосй буд. Соли 1927 дар Душанбе курси кутохмуддати тайёр намудани котибони Шурохо, хисобчиёну худудшиносон кушода шуд. Соли 1928 бошад, дар хамаи вилоятхо курсхои тайёркунии котибони Шурохои чамоа, кормандони комсомол, иттифоди коргарони кишоварзй кушода шуда буд. Тайёр намудани кадрхои Шурохо имконият дод, ки соли 1928 сохтори судии дозихо, ки то ин вадт амал мекард, тамоман бархам дода шавад.

Барои бехтар идора намудани худуди чумхурй зарур буд, ки идоракунии маъмурии якхела чорй карда шавад. Соли 1926 кентхо бархам хурданд ва дар хама чо вилоят-туман (волост)-чамоа чорй карда шуд. Вале аз соли 1927 асоси тадсимоти маъмуриро нохия ташкил дод. Соли 1929 вилоятхо ба округхо табдил дода шуданд.

Дар мустахкам шудани мадомоти идоракунии Дукумати Шуравй ва рушди идтисодии чумхурй иттифодхои касаба сахми арзанда доштанд. Шумораи аъзоёни Иттифоди касабаи чумхурй соли 1927 ба 3900 кас расида буд. Иттифодхои касаба бекоронро бо кор таъмин мекарданд, ба риоя намудани интизоми мехнат, инкишофи истехсолот, баланд гардидани хосилнокии мехнат назорат менамуданд.

21-27-уми октябри соли 1927 конференсияи хизбии вилоятии Точикистон дастовардхои аввалини хаёти идтисодй ва сиёсии чумхуриро чамъбаст намуда, вазифахои навбатиро муайян кард.

Конференсия барномаи васеи сохтмони хочагию маданй, баланд бардоштани идтисодиёти хочагии дехдонон, сохтмони корхонахои саноатй, роххо, тараддиёти маориф ва тандурустиро пешниход намуд. Конференсия ба анчуманхои сеюми ДК Узбекистон ва анчумани 15-уми ВКП (б) вакилонро интихоб намуда, Президиуми комитети хизбии вилоятии Ч,МШС Точикистонро дар хайати М. Хочаев, Ш. Шотемуров (котиби масъул), А.М. Дяков, с. Абдуллоев, Н. Лутфуллоев (Н. Махсум), А.Т. Федин, Я. Афзалй интихоб кард.

Анчумани якуми Шурохои Ч,МШС Точикистон мувофиди пешниходоти Комиссияи ташкилй, дарордоди Комитети Индилобии Чумхурй ва пешниходи Бюрои ташкилии ДК (б) Узбекистон дар Точикистон аз 1 то 12-уми декабри соли 1926 дар шахри Душанбе баргузор гардид. Дар мачлиси рузи аввали анчуман «Дар бораи ташкил шудани Чумхурии Мухтори Шуравии Сотсиалистии Точикистон» декларатсия дабул намуд. «Дар бораи милликунонии замин, об, сарватхои зеризаминй ва чангал» декларатсияи дабулкардаи анчуман ахамияти бузурги таърихй дошт. Дар асоси ин хуччат худуди моликияти хусусй ба замину об абадй бекор карда шуд. Тамоми замин, об, чангал, боигарихои зеризаминй моликияти давлатй эълон карда шуданд. Анчуман дар бораи озодии занон, бархам додани дафомонии мадании халди точик, чорй намудани таълими умумии мехнаткашон дарорхо дабул намуд. Анчуманро раиси Комитети Индилобии Точикистон Н. Махсум кушод. Аъзоёни раёсат дар хайати 39 нафар интихоб карда шуда буданд.

Анчумани якуми муассисони Шурохои Точикистон ба чойи комитетхои индилобй Комитети ичроияи марказии ЧМШС Точикистонро интихоб намуд. Ба КИМ-и Точикистон супорида шуд, ки дар асоси конститутсияи ЧШС Узбекистон конститутсияи Ч,МШС Точикистон тартиб дода шавад. Дукумати ЧМШС Точикистон-Шурои Комиссарони Халд ташкил карда шуд. [5, с.45.]

Анчуман Дукумати ЧМШС Точикистон Шурои Комиссарони халд (ШКХ)-и чумхуриро

бо раисии Абдурахим Дочибоев ташкил кард.

Дамин тавр, дар соли 1926 дар хаёти сиёсй ва хочагии чумхурй тагироти калон ба амал омад. Маъракаи интихоботии Шурохои соли 1926 кори аз системаи Кумитахои инкилобй ба Шуроьхо гузаштанро дар Ч,МШС Точикистон комилан ба анчом расонид.

Дамин тарик дар таърихи халки точик аввалин маротиба органхои идорй ва хокимияти демократй интихоб карда шуданд. Инчунин гуфтан мумкин аст, ки хакикатан анчумани якуми муассисони Шурохои Точикистон дар фаъолияти идоракунии давлатй таъсири мусбат расонида, ахамияти таърихй дорад ва дар Точикистон ба сохти идоракунии парламентии шуравй асос гузоштааст.

Анчумани дуюми Шурохои Ч.МШС Точикистон 28 апрел карор кабул кард, ки карори анчумани Шурохои округи Хучанд дар бораи ба хайати Ч,МШС Точикистон дохил шудани округи Хучанд маъкул дониста шавад. Округи Хучанд зиёда аз 250 хазор ахолй дошт, ки аксарияти онхо точикон буданд ва хукуки муттахидгардидан ба точикони Точикистонро доштанд.

Дар таърихи халки точик бори аввал дар анчумани 2-юми Шурохои Точикистон (28 апрели соли 1929) Конститутсияи Ч,умхурии Мухтори Шуравии Сотсиалистии Точикистон кабул карда шуд.

Нихоят, 16 октябри соли 1929 дар таърихи чандинасраи халки точик вокеаи таърихй ба вукуъ пайваст. Дамон руз анчумани III-юми фавкуллодаи Шурохои Ч,МШС Точикистон дар бораи ташкилёбии Чумхурии Шуравии Сотсиалистии (ЧШС) Точикистон Эъломия кабул кард, макомоти идоракунии давлатии он мустакил ташкил ёфта, дар замони Шуравй фаъолияти самарабахш доштанд.

Дар хама давру замон хизмати давлатй бояд ба татбики сиёсати ичтимой- иктисодию фархангии давлат, таъмини муътадили вазъи сиёсй, ва баланд бардоштани сатхи зиндагии тамоми кишрхои чомеа нигаронида шуда бошад, рушди устувори иктисодии давлатро таъмин карда тавонад. Вокеан бояд гуфт, ки низоми идоракунй ва хизмати давлатии замони шуравй вазифахои зикргардидаро дар сатхи хуб ичро кардааст.

Дар замони муосир амалияи давлатдории кишвархои пешрафта нишон медихад,ки амалисозии сиёсати ичтимой-иктисодй ва фархангии давлат дар назди чомеа бо салохиятнокй, донишу малакаи касбии хизматчиёни давлатй вобаста аст. Яъне дар хизмати давлатй чи кадар хизматчиёни давлатй дорои донишу малака, махорат ва салохиятнок бошанд, хамон кадар фаъолияти касбии онхо самарабахш гардида, рушди хаматарафаи давлат таъмин карда мешавад.

Аз ин хотир, мо бояд низоми муайяни хизмати давлатиро ташкил дихем, ки он аз хар гуна фишору нуфуз ва таъсири беруна озод бошад. Ба хизмати давлатй ашхоси поквичдону мутахассисони варзидаи дорои маънавиёти баланд ва салохиятнокии касбй чалб карда шаванд, то онхо ба манфиати халку ватан хизмат карда тавонанд.

Дамин тавр, дар Точикистон макомоти давлатй тадричан дар муддати муайяни таърихй ташакул ёфта, дар замони истиклол дар хифзи манфиатхои умуммидавлатй химояи хукукхои инсон ва шахрвандон ва тахкими пояхои давлатдории навини точикон накши мухим доранд.

АДАБИЁТ

1.Буриев И.Б. Таърихи давлат ва хукуки Точикистон. Кисми аввал. / Тахти назари академик Ф.Т. Тохиров. -Душанбе, 2013. -265с.

2.Искандаров З.Д. Асосхои фаъолияти адвокатй. (Васоити таълимй). -Душанбе, «Эчод», 2005.- С.38-47.

3.История таджикского народа Т.V. Новейшая история (1927-1941гг.), под ред. Р.М.Масова. -Душанбе, 2004-752 с.

4.Кахаров А.А. Правоохранительная система Таджикской АССР (1924-1929 гг.): дис... канд. юрид. наук: / А. А. Кахаров.- Душанбе, 1999.-167с.

5. Косимов Г.Ч., Нуриддинов Д., Искандаров К., Ализода Б.П.

6.Хизмати давлатй дар Чумхурии Точикистон. Душанбе:"Офсет" 2012, - 168 с.

7.Митюкова К. Д. Опыт государственного строительства Таджикской АССР (1924-1929). / К.Д.Митюкова -Душанбе: Дониш,1988.-68 с.

8.Назаров Носир История таджикской милиции: Этапы становления, развития и совершенствования. Душанбе.-2005-251 с.

9.Рахматуллоев А., Сатторов Х., Точов Н. Таърихи халки точик (иборат аз ду китоб) китоби 2.- Душанбе, 2008. 202 с.

10. Розикзода А.Ш. Становление милиции Таджикистана. /А.Ш. Розикзода -Душанбе: «Ирфон», 2011,-404с.

111. Тахиров Ф. Т. История государства и права Таджикистана (1917-1929 гг.). Т.2, ч.1. Душанбе, «Амри илм», 2001.

12. Хасанов К.Х. История становления и развития организационно-правовых основ деятельности таможенных органов Республики Таджикистан. авт... дис. канд. юр. наук. / К.Х.Хасанов . -Душанбе,- 2009.-22 с.

ФОРМИРОВАНИЕ СИСТЕМЫ ГОСУДАРСТВЕННОГО УПРАВЛЕНИЯ И ГОСУДАРСТВЕННОЙ СЛУЖБЫ НА ТЕРРИТОРИИ ТАДЖИКИСТАНА В НАЧАЛНОМ

ЭТАПЕ СОВЕТСКОЙ ВЛАСТИ

В статье рассматриваются история возникновения, становления государственного управления и государственной службы в начальном этапе Советской власти в Таджикистане, подчеркивается, что государственное управление и государственная служба данного периода имеет свои особенности.

Автор подчеркивает, что новые формы государственного управления в северных районах Таджикистана и в Бадахшане возникли в результате завоевательных походов Царской России и образования Туркестанского края в Центральной Азии, в котором сохранились до 1917 года. А в Бухарском Эмирате, которое входили центральные и южные районы нынешного Таджикистана, старые феодальные порядки продолжала до падения режима в сентябре 1920 года.

В постреволюционный период на территории Центральной Азии государственное управления и государственная служба формировалось на основе Советского метода государственного управления. Вместе с тем автор подчеркивает, что в Восточной Бухаре в этот период продолжалось гражданская война и вся государственная власть принадлежал Черезвычайной диктарской коммисии(ЧДК). После проведении национально-территориального размеживания Средней Азии в октябре 1924 года были созданы новые органы управления. Таджикской АССР. После создания самостоятельной союзной Таджикской ССР в октябре 1929 года были формированы и реорганизованы, в основном, все органы государственного управления, которые с некоторыми изменениями существовали до приобретения независимости Таджикистана.

Ключевые слова: становление, формирование, государственное управление, государственная служба, органы управления, советская власть, революционный комитет, комиссариаты, правительство.

FORMATION OF THE SYSTEM OF PUBLIC ADMINISTRATION AND CIVIL SERVICE IN THE TERRITORY OF TAJIKISTAN IN THE INITIAL STAGE OF THE SOVIET AUTHORITY

The article deals with the history of the emergence, formation of public administration and civil service in the initial stage of Soviet authority in Tajikistan, it is emphasized that the state administration and civil service of this period have their own peculiarities.

The author emphasizes that as a result of the aggressive campaigns of Tsarist Russia and the formation of the Turkestan Territory in Central Asia, the new forms of public administration were established in the northern regions of Tajikistan and in Badakhshan which were preserved until 1917. In Bukhara Emirate, which included the central and southern regions of present-day Tajikistan, the old feudal orders continued until the fall of the regime in September 1920.

In the post-revolutionary period in Central Asia, public administration and civil service were formed on the basis of the Soviet method ofpublic administration. At the same time, the author emphasizes that in the Eastern Bukhara during this period the civil war was still going on and all state power belonged to the Extraordinary Dictatorial Commission (CHDK).

After the national-territorial division of Central Asia in October 1924, new administrative bodies of the Tajik ASSR were established. In October 1929, after the formation of allied Tajik SSR, basically all the main government bodies were established and reorganized, which have existed with some changes up to the acquisition of Tajikistan's independence in 1991.

Keywords: Establishment, formation, public administration, civil service, government bodies, the Soviet government, the revolutionary committee, commissariats, the government.

Сведения об авторе:

Ализода Бахриддини Пирмухаммад - кандидат филологических наук, доцент, главный научный сотрудник НИИ государственного управления и государственной службы Института государственного управления при Президенте Республики

Таджикистан. Адрес: Таджикистан, 734003, Душанбе, ул.Саид Носира, 33, тел: (+992 37) 228 91 51. E-mailb.p.alizoda63@mail.ru About the author:

Alizoda Bahriddini Pirmuhammad — Candidate of Philology Sciences, Asociate Professor, Main Specialist of the Research Institute ofpublic Administration and public service affairs of the Institute of public Administration under the President of the Republic of Tajikistan. Adress: 33, str. SaidNosir, Dushanbe, 734003, Tajikistan, phone: (+992 37)228 91 51. Email b.p.alizoda63@mail.ru

КУЛЬТ ЧЕРЕПА В ДРЕВНЕМ ПАМИРЕ

Гулмирзоев Д.

Общеобразовательное учреждение №63 района Рудаки Рахимов Ф.Р.

Расиский Таджикский славиянский университет

Во время археологических раскопок в Дараи Абхарв Ишкашимского района археологом А.Д.Бабаевым было открыто погребальное сооружение, которое по конструкции напоминала «ласточкин хвост». Могила была сложена из плиточных камней, поставленных на ребро. В центральной части данного сооружения находился каменный ящик, прикрытый более тонким камнем, внутри которого был обнаружен лишь один череп. Такие могильные сооружение были открыты в Кальта-Туре, Бальянд-Каике, и Южбоке. По конструкции эти могильники также напоминают «ласточкин хвост». В могильниках также найдены каменные ящики, содержащие только череп, или другие части скелета. Подобное явление встречается ив более позднее время, в могильнике Рычив, датированным кушанским периодом.[2.36.37.]

Эти захоронение являются единичными, и с чем данная традиция была связана, остаётся загадкой. Мы предполагаем, что ответ на данное явление необходимо найти в истории других народов. А также в отношение к смерти древнего человека и различные способы захоронения древнего человека.

Смерть для древних людей было самым загадочным явлением. Именно смерть стала основой древних верование и религии. Древний человек верил в то, что с приходом смерти кончается лишь земное существования и начинается новая жизнь. И вера в загробную жизнь породило много обычаев и верований. Все явления, которые, связанные с умершими людьми, в том числе сновидения об этих людях, стали основой вере в загробную жизнь. Многообразие этих верований и обычай было присуще первобытному человеку.

В древних захоронениях прослеживается ряд тенденций. Это прежде всего обеспечение сохранения тело и создание искусственной среды для него, можно также проследить насилие над телом расчленение, связывание или полное уничтожение и за страха перед сверхъестественной силой. Также можно увидеть превращение части телаили всего тела в предмет культа, например мумификация. Во всех этих тенденциях отражались представление первобытного человека его религиозно-мистических представления о смерти. Именно смерть и в последствие похороны покойника стала основам религии древнего человека.

Однако нужно отметить, что насилие над телом его расчленение, возможно, были связанны с верой в неприкаянных душах, и других тёмных сил, которые могли навредить человеку.

Череп, как сакральный центр человека из-за устойчивости к разложению и тлению в самых древних культурах символизировал жизненную силу. Именно череп как двоякий символ, символ смерти и бессмертия стала поводом для различных трактовок и философствований. Во многих первобытных племенах череп считался вместилищем души. Таким образом, череп превратился в объект поклонения и верования. Голову поверженного врага не хоронили вместе с телом, а ставили в почетном месте в жилище, объясняя это тем, что отныне враг принят в семью и не может навредить кому либо[6]

Череп как вместилище души и сакральный центр человека для первобытных людей, в наше время превратился в культ и символику различных субкультур.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.