Научная статья на тему 'ФОРМИРОВАНИЕ ИССЛЕДОВАТЕЛЬСКИХ КОМПЕТЕНЦИИ УЧАЩИЕХСЯ НАЧАЛЬНАЯ ШКОЛА ПРИ ПРОВЕДЕНИЕ ДОМАШНЕГО ЭКСПЕРИМЕНТА ПО ПРИРОДОВЕДЕНИЕ'

ФОРМИРОВАНИЕ ИССЛЕДОВАТЕЛЬСКИХ КОМПЕТЕНЦИИ УЧАЩИЕХСЯ НАЧАЛЬНАЯ ШКОЛА ПРИ ПРОВЕДЕНИЕ ДОМАШНЕГО ЭКСПЕРИМЕНТА ПО ПРИРОДОВЕДЕНИЕ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
51
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ОПЫТ И НАБЛЮДЕНИЕ / ДОМАШНЫЙ ЭКСПЕРИМЕНТ / ИССЛЕДОВАНИЕ / КОМПЕТЕНЦИЯ / УМЕНИЕ / НАЧАЛНАЯ ШКОЛА / ДЕТИ / ОБУЧЕНИЕ / ПРИРОДА / УЧАЩИЕХСЯ / САМОСТОЯТЕЛЬНОЙ РАБОТЫ / ПОНЯТИЯ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Табаров Дилшод

В статье на основе психолого-физиологической теории развития личности обосновываеться активация позновательной деятельности человека, особенно, в детском возрасте. Отмечаеться, что формирование исследовательских компотенции у детей начинаеться в начальных классах. Отмечаем, что поиск способов и методов использования домашнего эксперимента с учетом возрастьных особенностей детей в начальном школе представляеться актуальным.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам об образовании , автор научной работы — Табаров Дилшод

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FORMATION OF RESEARCH COMPETENCE OF PUPILS OF ELEMENTARY SCHOOL WHILE CONDUCTING A HOME EXPERIMENT IN THE NATURAL SCIENCES

This article deals with the basis of psychological and physiological theory of personality development substantiates the activation of human cognitive activity, especially in childhood. It is noted that the formation of research compotence in children begins in primary school. We note that the search for ways and methods of using the home experiment, taking into account the age characteristics of children in primary school seems relevant.

Текст научной работы на тему «ФОРМИРОВАНИЕ ИССЛЕДОВАТЕЛЬСКИХ КОМПЕТЕНЦИИ УЧАЩИЕХСЯ НАЧАЛЬНАЯ ШКОЛА ПРИ ПРОВЕДЕНИЕ ДОМАШНЕГО ЭКСПЕРИМЕНТА ПО ПРИРОДОВЕДЕНИЕ»

каждого от всех болезней. Человек - сам творец своего здоровья, за которое надо бороться. С раннего возраста необходимо вести активный образ жизни, закаливаться, заниматься физкультурой и спортом, соблюдать правила личной гигиены, - словом, добиваться разумными путями подлинной гармонии здоровья. Здоровый и духовно развитый человек счастлив - он отлично себя чувствует, получает удовлетворение от своей работы, стремится к самоусовершенствованию, достигая неувядающей молодости духа и внутренней красоты.

ЗДОРОВЫЙ ОБРАЗ ЖИЗНИ И ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ ПОСЛЕДСТВИЯ ПОТРЕБЛЕНИЯ МОЛОДЕЖЬЮ НАРКОТИЧЕСКИХ ВЕЩЕСТВ

Автор статьи проводит исследования по профилактике предотвращения потребления наркотических веществ студенческой молодёжью и сохранения здорового образа жизни. В статье предложены профилактические методы борьбы с таким негативным явлением, как наркомания.

Ключевые слова: наркотики, наркомания, здоровье, болезнь, физическая культура и спорт, вред, гибель, формирование здорового образа жизни, последствия потребления наркотиков.

HEALTHY LIFE STYLE AND PSYCHOLOGICAL EFFECTS OF USAGE OF DRUGS BY YOUNG PEOPLE

The author of the article conducts research on the prevention of drug use among students and the preservation of healthy lifestyles. The article proposes preventive methods to combat such a negative phenomenon as drug addiction.

Keywords: drugs, drug addiction, health, disease, physical culture and sports, harm, death, healthy lifestyles, the consequences of drug use.

Сведения об авторе.

Намозов Тошкул Буриевич - канд.пед.наук, доцент, завкафедрой физвоспитания Таджикского государственного педагогического университета им.СЛйни. Тел.: (+992)918812521. E-mail.: namozovt@mail.ru

About the author:

Namozov Toshkul Buriyevich - candidate of pedagogical Sciences, Associate Professor, the head of the Department of Physical Education of Tajik State Pedagogical University S. Aini. Tel.: 918812521. E-mail.:namozovt@mail.ru

ТАШАКУЛЁБИИ САЛОХДЯТ^ОИ ТАДДИКОТИИ ХОНАНДАГОНИ СИНФ^ОИ ИБТИДОЙ ДАР РАВАНДИ ГУЗАРОНИДАНИ ТАЧРИБА^ОИ МУСТАДИЛОНА ДАР ХОНА АЗ ФАННИ ТАБИАТШИНОСЙ

Табаров Д.

Донишгощ давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айнй

Бе гузаронидани мушох,ида ва озмоиш, омузиши хдматарафаи табиатшиносй номумкин аст. Озмоиш ин тарзи омузиши чисмх,о ва ё х,одисах,ои табий дар шароитх,ои бо таври сунъй сохташуда, бо максади бисёркарата ва комплексй омухтани онх,о мебошад [4, с. 47]. Танх,о ба тарзи шифох,ии таълим иктифо кардан ба фах,миши сатхй ва куркурона аз ёд кардани маводи таълимй оварда мерасонаду халос. Аз тарафи дигар «...маводи таълимие, ки барои азхудкунй ба хонандагон пешних,од мешавад, одатан, нисбат ба кобилияти хонанда хдчман зиёд ва мазмунан хеле мураккаб мебошад» [1,с. 11]. Бинобар ин барои самаранок гардидани раванди таълим, ба ташкили корх,ои буруназсинфй ва махсусан, озмоишии хонандагон диккат додан зарур аст.Корх,ои беруназсинфии хонандагони хурдсол бояд тарзе ташкил карда шаванд, ки хонанда озмоишро худаш мустакилона гузаронад ва х,атто ровдои дигари гузаронидани он, сохтани асбобу тах,ияи шароити мусоидро, барои гузаронидани озмоиш, мух,айё карда тавонад.

Тачриба^ои анъанавие, ки одатан дар синфхона ва ё озмоишговдо гузаронида мешаванд, кутох,муддат буда, характери намоишй доранд ва аксар вакт х,одисах,ои муоинашаванда бо пуррагй омухта намешаванд. Хол он ки ба пуррагй омухта шудани х,одисаю предметно ва ба мох,ияти масъала ворид кардани хонанда, дарк кардани аслу мох,ияти онхд яке аз вазифах,ои асосии раванди таълими табиатшиносй ба шумор меравад.

Гузаронидани озмоиш ва мaxcycaн мycтaкилoнa дар xora гyзapoнидaни онхо, тaфaккypи xoнaндaгoнpo бой гардонида, дар онхо чахонбинии илмй хocил карда, хигси мустакилона кор карданро бeдop мeнaмoяд. « Яге аз шартхои acocии ба ма^ад ноил шyдaни кори таълимии xoнaгй, ин омузонидани мycтaкилoнa кор карда тaвoниcтaни xoнaндa мeбoшaд » [ 3, c. 120 ]. Хангоми гузаронидани озмоиши xoнaгй дар xoнaндaгoн хигси мacъyлиятшинocй инкишоф ёфта, дар онхо caлox,иятx,oи тавониогани гузаронидани мушохида, тешниходи фарзия, тахлили натичахо, алокамандгардонии ходдоаю пpeдмeгхoи дар озмоиш истифодашаванда ва баровардани xyroca^M илмй пайдо мeшaвaнд.

Maълyм аст, ки тачрибаи намоишй, ки дар cинфxoнa гyзapoнидa мeшaвaд, xapaктepи аёният дошта, дар рафти он xoнaндaгoн он кадар фаъол нecтaнд, вaлe яте аз талаботхои мактаби имруза, дар xoнaндaгoн хошл нaмyдaни махорату малакахои тачрибавй мeбoшaд. Зepo «^ри XXI acpи пeшpaфти бocypъaти илму тexникa ва тexнoлoгия, зухури caмгхoи нави илм ва тахаввулоти чиддии илмиву тexникй буда, хадафи acocй гузариши илму маориф, фарханг ва икгиcoдиëг ба рохи иннoвaтcиoнии тараккиёг - тexнoлoгияи нави таълим аст» [1, c.4] .

Бинобар ин, бeштap ба фаъолиятхои амалй-озмоишии таълимй такя кардан, ташкили корхои бepyнaзcинфии мустакилонаи xoнaндaгoн ва гузаронидани озмоиши xorarâ зарур аст. Дар ин холат, малакахои муайян кардани мaкcaди гузаронидани тачриба, тешниходи фарзия, интикоби acбoбy анчом, банакшагирии рафти он, тахлили натичахо, тайёр ва чобачогузории acбoбy анчом, мушохида, чeн кардан ва кайд кардани натичахо хocил мeшaвaнд.

Maxcycaн, корхои озмоишии xoнaгй як катор бартарихо доранд. Хангоми гузаронидани озмоишхои xoнaгй, caлox,иятx,o ва маеБулиятнокии кудак афзуда, хамаи анализаторхои идрок (шунавой, биной, буй, мазза ва ломтеа (пуст)) фаъол гардида, ботеи идроки иxтиëpй - мушохида -дарки мaкcaднoки ходтеахою ашёхо мeгapдaд. Ин xycycияти равонй дар кудак мушохидакориро пайдо намуда инкишоф мeдихaд.Аз нуктаи назари paвoншинocй, «Myшoхидaкopй - ин махорати дар ашё ва ходтеот дарёфт кардани чизхoe мeбoшaд, ки кам дида мeшaвaнд ва xyд аз xyд ба чашм нaмeaфтaнд» [ 2 , c.206 ].

Хамчунин, хангоми корхои озмоишии xorarâ вакти гузаронидани онхо махдуд набуда, xoнaндa ва ё xoнaндaгoн xyдpo мycтaкил хж карда ба пуррагй корро мустакилона ичро мeкyнaнд, ки ин хиccи эчодкорй ва боварй ба xyд кардани онхоро мeaфзoяд. Яте аз талаботхои аахии cyпopиши озмоишии xoнaгй, ин бexaтapии он, кaммacpaф будан, хаддалимкон шдда ва дacтpac будани тахчизот ва шавковар будани мавзуъ мeбoшaд. Барои ташкили дурусти фаъолияти озмоишии xoнaндaгoн, пeдaгoгoни барчаста К.Д. Ушигекий, Б.Е.Райков, M.H. Скаткин ва f. ичрои як катор шароигхои yмyмипeдaгoгиpo зарур мeшyмopaнд. Пeш аз хама xoнaндa бояд оиди озмоиши пeшнихoдшaвaндa донишхои назариявии пурра хocил карда бошад. Баъдан холатхои бexaтapии xoнaндaгoн, дар рафти озмоиш, бояд хатман ба назар гирифта шавад. Сeюм, озмоиши гузаронидашаванда, дар xoнaндaгoн, бояд махорат ва мaлaкaхoepo пайдо кунанд, ки онхо дар хаёги минбаъдаи xoнaндaгoн тaъcиpгyзop шуда тавонанд.

Meтoдикaи ташкили озмоиши xorarn аз мо талаб мeкyнaд, ки донишхоро аз руи барнома баробар тaкcим намуда, cyпopишхoи озмоишии xoнaгиpo бо дигар намуди cyпopишхo мувофик намуда, ба як низоми муайян дapopeм ва хамчунин зина ба зина ичро шудани онхоро назорат нaмoeм.

Бояд дар назар дopeм, ки cyпopиши озмоиши xorarâ ивазкунандаи тачрибаи таълимии дар шнф гузаронидашаванда набуда, балки такмилдиханда ва пурракунандаи он ба шумор мepaвaд. Корхои тачрибавии xoнaгй бояд бо тайёрии пуста ва муташшакилона гузаронида шаванд. Ба xoнaндa хамон cyпopишхoи тачрибавии xoнaгиe бояд cyпopидa шаванд, ки ба мавзуи дарш навгузашташуда наздик бошад ва хамчунин ахамияти мycтaхкaмкyнй ва такрорй дошта бошанд.

Тахияи мyшaxxacи cyпopишхo ва мухокимаи натичаи озмоиши xoнaгии xoнaндaгoн, дар раванди ичрои мaкcaдхoи таълимии дарш тaбиaтшинocй накши бузург бозида, равшанкунандаи алокаи мантикии тачрибаи xorarn ва xyдфaъoлиятии тадкикотии донишандузии xoнaндaгoн ба шумор мepaвaд.

Барои cepмaхcyлгapдoнии раванди таълим ва бeхyдa capф накардани вакти дapc зарур аст, ки мачмуи номгуи озмоишхо ва мушохидахо, тарзи гузаронидани онхо, номгуи лавозимот ва тешгуии натичаи ин тачрибахо тахия шуда коидахои тexникaи бexaтapй ба xoнaндaгoни xypдcoл фахмонида шаванд.

Супоришхои тачрибаи xoнaгй дар шакл ва хачмхои гуногун дода мeшaвaнд. Ход^аю пpeдмeгх,oи дар xora озмоишшаванда мставонанд бо таври пурра ва ё чузъан cyпopиш дода шуда, фардй, гурухй, ва ё умумгеинфй шаванд. Супоришхои тачрибаи xorarn, кутохмуддат ва дарозмуддат шуданашон мумкин acт. Вoбacтa ба холатхои равонй ва физиологй - cиннycoлии xoнaндaи xypдcoл, озмоишхои xoнaгиpo, бо дapaчaxoи мураккабиашон гурухбандй намуда, вoбacтa

ба шавку завк ва кобилияти хонандагон, вазифахоро таксим намуда, рохбари гурухро таъин карда, тарзи гузаронидани озмоишро ба онхо зина ба зина фахмонидан лозим аст.

Вариантхои гуногуни гузаронидани озмоишро низ вобаста ба шароит ва фаслхои сол коркард намуда, вобаста ба онхо коидахои техникаи бехатариро тахия намудан лозим аст. Мисол, барои ба мушохида гирифтани холатхо ва хосиятхои об дар табиат супориши озмоишии хонагй дода, барои ичрои он, гурухи хонандагонро сафарбар намудан мумкин аст. Бо гузаронидани озмоиши зерин, кудак ба саволе чавоб меёбад, ки хатто калонсолон чавоби мушаххаси илмй ёфта наметавонанд. Дар дахлези хона, ки харорати хавояш муътадил аст (20-22°) зарфи обдореро мегузорем. Х,арорати он тахмин 18° мешавад. Агар кудаконе, ки дар берун машгули барфбозй буданд, ба дахлез даромада дастхояшонро ба об гутонанд, мегуянд, ки об гарм аст. Вале агар хамон кудакон, баъд аз чанд вакт дар хонаи дарун, ки оташдон дорад, дарс таёр карда ба берун бароянд ва дастхояшонро ба хамон зарфи обдор, ки харораташ тагйир наёфтааст, гутонанд, эхсоси хунукй карда мегуянд об хунук шудааст. Аммо вакте, ки бо хароратсанч харорати обро месанчанд, мебинанд, ки он тагйир наёфтааст. Чаро чунин холат рух дод: хонандагон аввал гуфтанд об гарм аст баъд гуфтанд хунук шудааст? Дар ин чой таносуби харорат, ки дар берун паст буда дар дахлез муътадил ва дар дарун гарм аст, боиси ин эхсосот гардидааст. Яъне барои одами дар берун буда дахлез гарм ва дар хонаи дарун буда дахлез хунук эхсос мешавад. Дар зимистон «гарм» ва дар тобистон «хунук» шудани оби чашма, низ ба хамин ходиса робита дорад. Х,арорати оби чашма дар хамаи мавсимхои сол як хел буда, аслан харорати хаво, ки дар зимистон хунук (оби чашма гарм менамояд) ва дар тобистон гарм (оби чашма хунук менамояд) мешавад, на;ш мебозад. Х,ар кадар, ки харорати хаво гармтар шавад, оби чашма хунуктар ва хар кадаре, ки харорати хаво сардтар шавад, оби чашма гармтар менамояд.

Баъд аз гузаронидани озмоиш, хар як гурух бояд асбобу анчомхои дар раванди озмоиш истифодашудаашонро ба синф оварда, хар як кисмати озмоиши гузаронидашударо бояд мураттаб намоиш диханд, рохбари гурух рафт ва натичахои онро накл намуда, муаррифй кунад. Рохбари гурух дар раванди гузаронидани ин озмоиши хонагй масъулияти баландтар дошта, хулосабарорандаи натичахои нихоий он ба шумор меравад. У бояд дар бораи хосиятхои физикй-химиявии об, конуниятхои кристаллизатсия (яхбандй) шудани об, конденсатсия, чушиш ва дистилятсияи он мухтасар маълумот дода тавонад ва дар раванди такроран гузаронидани озмоиши дар хона гузаронидашуда, дар синф, ин холатхоро намоиш дихад ва муарифй кунад. Ч^амьбасти озмоиш ва хулосабарории натичахо, низ вазифаи уст. У, бояд оиди конуниятхои умумии ходисаи табий ва кадом корхоро ичро кардани хар як аъзои гурух маълумот дода, рафти амалхои озмоишро идора карда тавонад. Агар мантикан назар кунем, хангоми бахогузорй бояд бахои асосй ба у дода шавад. Вале дар аввали ташкили супориши озмоиши хонагй бехтар он аст, ки ба хама бахои якхела гузошта шуда, танхо баъд аз ошкор шудани тамоми малакахои рохбарии у ва аз тарафи аъзоёни гурух эътироф шудани истеъдоди рохбариаш, ба ин кор даст задан мумкин аст. Ба хамаи аъзоёни гурух баробар ба^о гузоштан хисси масулиятшиносии онхоро дар назди якдигар афзуда, салохияти онхоро дар назди якдигар баланд мегардонад. Х,ангоми супоридани дигар озмоиши хонагй рохбари гурухро иваз намудан мумкин аст, вале пурсидани назари аъзоёни гурух хатмй мебошад.

Хулоса таъкид кардан ба маврид аст, ки хамаи корхои таълимие, ки дар хона мегузаранд, бо якдигар алокаманданд. Супоришхои озмоишии хонагй низ, бояд бо ин амалхо дар алокамандии зич карор дошта, барои натичаи дилхох додани раванди таълими хонагии хонандаи хурдсол, чун омили тахрикдихандаи равонй дар бедоркардан ва фаъолгардонии шавки донишандузию фикрронии он, накши мухим мебозад. Аз тарафи дигар «донишдустй яке аз омилхои ташаккулёбии мушохидакорй махсуб мешавад» [ 2 , с. 206 ].

АДАБИЁТ

1.Бобизода F. Муносибати босалохият ба таълим (дастури методй)/ Мураттибон: F.Бобизода, Д.Имомназаров, Ш.Исрофилниё, А.Байзоев. - Душанбе: "Ирфон" 2018. -72 с.

2. Давлатов М. Психология:китоби дарсй барои донишчуёни макотиби олй / Давлатов М., Юнусова Н.М., Расулов

С.Х. ва диг.; дар зери тахрири Давлатов М. - Душанбе : «Собириён», 2010 - 336 с.

3.Горошенко В.П., Методика преподавания природоведения / В.П.Горошенко ИАСтепанов- Москва: Просвещение 1977.-158 стр.

4.Кузнецова В.И. Методика преподования природоведения/ В.М.Пакулова., В.И.Кузнецова.- Москва: Просвешения 1990. -191 стр.

5.Ланбина И.А. Сборник конспектов по окружающему миру в 1 и 3 классе по программе «Перспектива» / И.А.Ланбина, Н.П.Халевина:-htlp://nspoI1al.ru/nachalnayashkola/chtenie/mify-drsvnei-gretsi

ФОРМИРОВАНИЕ ИССЛЕДОВАТЕЛЬСКИХ КОМПЕТЕНЦИИ УЧАЩИЕХСЯ НАЧАЛЬНАЯ ШКОЛА ПРИ ПРОВЕДЕНИЕ ДОМАШНЕГО ЭКСПЕРИМЕНТА ПО ПРИРОДОВЕДЕНИЕ

В статье на основе психолого-физиологической теории развития личности обосновываеться активация позновательной деятельности человека, особенно, в детском возрасте. Отмечаеться, что формирование исследовательских компотенции у детей начинаеться в начальных классах. Отмечаем, что поиск способов и методов использования домашнего эксперимента с учетом возрастьных особенностей детей в начальном школе представляеться актуальным.

Ключевые слова: опыт и наблюдение, домашный эксперимент, исследование, компетенция, умение, началная школа, дети,обучение, природа, учащиехся, самостоятельной работы, понятия.

FORMATION OF RESEARCH COMPETENCE OF PUPILS OF ELEMENTARY SCHOOL WHILE CONDUCTING A HOME EXPERIMENT IN THE NATURAL SCIENCES

This article deals with the basis of psychological and physiological theory of personality development substantiates the activation of human cognitive activity, especially in childhood. It is noted that the formation of research compotence in children begins in primary school. We note that the search for ways and methods of using the home experiment, taking into account the age characteristics of children in primary school seems relevant.

Key words: experience and observation, home experiment, research, competence, skill, nachalnaya school, children,learning, nature, acadiens, independent work, concept.

Сведена об авторе:

Табаров Дилшод - ассистент кафедры начальная образования Таджикского Педагогического Университета имени С. Айни. Аочтаи электроны tabarov72(@,list.ru тел: (+992) 934000369

About the author:

Tabarov Dilshod — an Assistant in the Department of Primary Education, Tajik State Pedagogical University named after S. Ayni. E-mail tabarov72(@,list.ru Phone: (+992) 934000369

МЕТОДИКА ОБУЧЕНИЯ ШКОЛЬНИКОВ САМОСТОЯТЕЛЬНОМУ РЕШЕНИЮ ЗАДАЧ ЭЛЕМЕНТОВ КОМБИНАТОРИКИ НА УРОКАХ МАТЕМАТИКИ

Мохираи Р.

Таджикский государственный университет права, бизнеса и политики

Одним из основных задач образования является задачи повышение качество учебно-воспитательного процесса. Важный момент в эффективной организации процесса обучения и воспитания в школе заключается в активизации учебного труда школьников, так как от качества учения непосредственно один из основных видов деятельности человека и ведущий вид деятельности школьников. «... главный труд детей - это, конечно же, учёба, прочное овладение основами наук». [8, с. 5]

Учебная деятельность школьников организуется и направляется учителем, имеющим в своем распоряжении комплекс средств обучения, среди которых ведущая роль содержания учебного материала. Для повышения эффективности управления учебной деятельностью школьников необходимо постоянно искать пути совершенствования форм и методов обучения.

Математика объективно является одной из самых сложных школьных дисциплин и вызывает трудности у многих школьников. В тоже время имеется большое число учащихся с явно выраженными способностями к этому предмету. Разрыв в возможностях восприятия курса учащимися, находящимися на двух «полюсах», весьма велик.

Математика входит в число обязательных учебных предметов, однако она может иметь разный удельный вес в общеобразовательной подготовке ученика по времени, отводимого на ее изучение, а также по глубине и охвату рассматриваемого материала. В соответствии с общими целями обучения математике выделяются разделы, общие для всех профилей обучения: числа, уравнения, функции и их графики, геометрические величины и их измерения, элементы комбинаторики, начало теорий вероятностей и статистики. Особенно важную роль в обучении математике играют задачи. Традиционно оно рассматриваются как важнейшая цель обучения. В силу этого даже нормативное требования к условию курса математики часто формулируются и задаются путем указания задач, решение которых является обязательным или желательным результатом обучения. Такая роль задач

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.