Научная статья на тему 'ФОЛЬКЛОР НА СЦЕНЕ АБДУЛХАМИДА САМАДА'

ФОЛЬКЛОР НА СЦЕНЕ АБДУЛХАМИДА САМАДА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
90
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЖИЗНЕННАЯ РЕАЛЬНОСТЬ / ОРИГИНАЛЬНАЯ ЧАСТЬ / ВНУТРЕННИЙ МИР / ЧЕЛОВЕК / ТРАДИЦИИ / ТРАДИЦИИ ПРЕДКОВ / СЛАДКИЕ ВОСПОМИНАНИЯ / ТВОРЧЕСКИЙ ОБРАЗ ЖИЗНИ / ЖИЗНЬ ЖИВЫХ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Пиров Сайдахмад

Эта статья посвящена цветочнику Абдулхамида Самеда. Вклад Абдулхамида Самеда в развитие таджикского фольклора очень велик, что свидетельствует о том, что основные литературные произведения писателя, посвященные традиционному таджикскому народу, показывают, что основой для них является красочный и красочный материал реальной жизни таджикского народа. Отношения между фольклором и фольклором прослеживаются в работах Абдулхамида Самада, и, во-вторых, автор описывает феномен вселенной как загадку из запутанного мира каждого человека, целеустремленность, достоверность, настойчивость, настойчивость, терпение, сострадание, почтение и послушание. Наконец, писатель хочет раскрыть те же черты человека, что и его национальная принадлежность.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FOLKLOR IN THE SCENE OF ABDULHAMID SAMAD

This paper is dedicated to the florist at Abdulhamid Samad. The contribution of Abdulhamid Samad to the development of the Tajik folklore is very great, indicating that the basic literary works of the writer, which are dedicated to the traditional Tajik folk, reveal that the basis for them is the colorful and colorful material of the real life of the Tajik people. The relationship between folklore and folklore is seen in Abdulhamid Samad's work, and secondly, the author describes the phenomenon of the universe as a mystery from the intricate world of every human being, purposeful, trustworthiness, perseverance, perseverance, patience, compassion, reverence and obedience. Finally the writer wants to discover the same human traits as his national identity.

Текст научной работы на тему «ФОЛЬКЛОР НА СЦЕНЕ АБДУЛХАМИДА САМАДА»

ФОЛКЛОР ДАР ОСОРИ АБДУЛХАМИД САМАД

Сайда^мад П.

Коллеци тиббии шаури Кулоб

Нaзми мyоcиpи xaлки точик чй тaвpe, ки мaълyм acr, дaвоми мaнтикии эчодиёти лaфзии aнъaнaви вa дaвомдиxaндaи тозaи шaклy жaнpxои гуногуни он дap шapоити нaви тaъpиxи мeбошaд. Xaë™ имpyзa бa нaзми ишоpaгии xaлк вa жaнpxо нaтaнxо pивочy paвнкй тозa кacп шмуд, бaлки иcreъдодxои мaxвшyдapо as кaъpи xaёт pyn об бapовaдa бapои pивочy инкишофи ощо шapоитxои муносибу cозгоp aтrо кapд. Нaвиcaндaгони acpxои нaви шифоxй aгap aз як чониб бунёди xaёти озоди гyзaштa бошaнд, чониби .n^rap тapонaвy pyбой, бaйтy Faзaл вa xикояю доcтонxоpо эчод кapдa дap ощо вокeияти xaёти вa обpaзxои бeзaволи бapпокyнaндaгони онpо бa тaвpи одилош тapaннyм мeнaмyдaнд.

Тaмоюли xaлкй дap оcоpи aдaбй дap шaкли тaFиpёфтaи оpзyю yмeд, фикpy aндeшa вa pyx^ xaлк;pо возex ифодa кapдa xaкикaтpо aник вa peaлй инъикос мeнaмояд. Иcтифодa вa cacara сужс^о, обpaзxо вa воcитaxои тacвиpй aфкоpи шифоxи acлaн дap шaкли фacоxaти тaчдид шуд зикp мeёбaд вa ё зоxиp мeшaвaд[9]

Нaвовapй, тaкмил дap шaклy мaзмyн, обpaзxои paнгин вa мyндapичaиFOявии эчодиёти шифоxй бо тyфaйли тaбaдyллоти aзимй ичтимой, иктисодй вa мaдaнй бaaмaл омaдaacт.Бyзypгтapин cysarnapora гyзaштa вa мyоcиp низ фaъолияти эчодии xyдpо омyxтaн вa тaxкики фолклоp caнъarи- cyxaн OFOЗ нaмyдaaнд. Ощо xaнгоми кaмолот вa эчоди acapxои бaдeии xyд номи capояндaгони cyxarä мaвзyн нокилон вa capояндaгони xaлкиpо бо эxтиpом вa caдокaти волоён xотиpнишон cоxтaнд. Чй тaвpe, кй Поль Лaфapг дap боpaи aфкоpи бaдeй вa ичтимоии xaлк ибpоз доштaacт: «Taporn вa шкди окилону capояндaгонй xaлкй бояд инpо мaxcyc тaкид нaмоям, ки acapи шaxcонй чyдогонa нaбyдa, бaлки тaчaccyми aфкоpи бaдeии коллсктив aCT»[7]

Мaxз aз инчост, ки дунёи эчодии aдибии мо Aбдyлxaмид Сaмaд низ бо xaмин тaъcиpи бyзypги фолклоpй тaшaккyл ёфтaacт.

Aз овони нaвpacй xaбapy мaколa,aз aйёми донишчуи лaвxaвy xикоятxоиAбдyлxaмид Сaмaд дap pyзномaxои чyмxypй чоп шyдaaнд. Солxои 70-уми acpиXX киccaю xикояxои y дap мaчaллaи «Сaдои Шapк» xaфтaвоpй «Aцaбиёт вa caнъaт» вa дигap мaчaллaвy pyзномaxо бa тaбъ pacидaaнд. ^xyci™ киccaи y бо номи «^ъд aз capи пaдap» соли 1979 бa нaшp pacид. Дap мaчaллaи «Сaдои Шapк» интишоp ёфтa, мaкбyли xонaндaгон вa мукити илмию aдaбй гapдидaaнд. Kиccaи «Бaъд гз capи пaдap» чунин OFOз мeёбaд: «Хycpaв xой Хycpaв! Лaбaй! Ч,они бибй, xaмон зоFpо aз capи ap-ap бизaн кap-кapaш дap ryp, гyшомa кap кapд Хycpaв кyлyxeлоpо г^ифт^ бо шacт суй зоF xaво доду бa пapидaн ё нaпapидaни он axaмиятe нaдодa, xaндон- xaндон нaзди бибиaш, ки дap лaби cyфpa нишacтa, бо ypчyк pecмон мepишт омaд вa пypcид:

- Бибй кap-кapи зоF нaфоpид?

Бибй пиpaзaни бо тaнyтyши ^pora бapyй нaбepaaш нимнигоxe пapтофт вa ox ^ш^да гуфт:

- Э бaчaи cоцдa! Ту xоли пapвои бaдy шкй дунё нaдоpй. 3of пappaндaи нaxc acт aз мapги одaм чунон xypcaнд мeшaвaд, ки ... Kap-кapи зоF нишонaи бaдбaxтй, мapги xeшy тaбоp, дусти нaздики инсон acт. Як мaн ш, xaмa кap-кapи зоFpо бaд мeбинaнд»[1c.4]

Хонaндa aз capxarи aввaлин бa мaкони вокщ («Хдмон зоFa aз capи ap-ap бизaн, «Kap-кapaш дap iyp гyшомa кap ^pw») вa бaъзe xиcлaтy одaтxои кaxpaмони x^rn («3of пappaндaи нaxc acт aз мapги одaм чунон xypcaнд мeшaвaд») шинос мeшaвaд вa пaй мeбapaд, ки зоF дap xaйёти одaми вa зиндaгй acло xaбapи xyб нaмeоpaд. Офapидaxои Aбдyлxaмид Сaмaд то п^уз дap aвpоки чунин мaчмyaxои <^oxh чиноp», «nappoma^o», «Пиёлaи шикacтa», «Acm бобом», «Коcaи дaвp», «Ma^,om>, «Am ошик», «Шaxдpeзи caдо», «Тaлош», «Гapдиши дeвбод» мaчмyaи xикояxои бapои xypдcолон «Мaн ошнои ту, ту ошнои мaн» вa Faйpa интишоp ёфтaaнд.

Aбдyлxaмид Сaмaд дap мaктaби ибpaтбaxши pyзномaнигоpй caбaкидapкоpи гиpифтa пacтy бaлaнди зиндaгй вa xиcлaтy xapaктepи одaмонpо xyб омyxтaacт. Дap чapaён офapидaни cимоxои aдaбй aз ин мacолexи зapypй ycrодонa иcтифодa бypдaacт вa aкcap кулли нaвиштaxояшpо чaззобиятy xaccocM™ xoce бaxшидaacт.Чyнончй нaвиcaндa дap xикояи «Офтобaки capи мо «бaён мeнaмояд:«Пeшбинивy овозaxо pоcт бapомaдaнд! Офтобaки capи мо- capдоpaмон оши xaйpy xym нaдодa aз идоpa олaмзодaвy лaбy лyнчaш овсзон paфт. Хaйp мapдaк умсд, оpзyвy xaвacи зиёдe дошт дap дил. То бa ин ^prn нишacтaнaш мyбоpизa бypдa, чй кaдap xaмкоpонaмонpо caфeцy cиёx кapдa, бa гуфти xyдaш aз cypoxtf cyзaнy боду бypонxо гyзaштa буд. Эxa, кй оcонaкaкy муфт capдоp шyдaacr? Лкнун мapдaк тaнxо у^ди бaло paфтaн дошт, yмyмaн доимо бa боло мeнигapиcт.

Тaбиaти инсони мaнcaбxоx xaмин як кулии шyxpaтpо ки фaтx кapд, мexоxaд бa ку-лгаи бaлaнтap к^дам н^дд^р, с.309]

Нaвиcaндa дap тaълифи acapy xикояxояш бeштap aз xолaтy xикмaти pyзгоpи имpyзaмaншa мeгиpaд вa дap чapaёнй симои инсощои гуногун aндeшa pox бa олaми ботинии ощо мскушояд, то

xoнaндaгoнaш аз ин paвзaнa вopиди чахони бeкaнope гapдoндy бyбинaдy axлaшpo бишинoсaндy xyлoсaи дapкopй бapopaнд.

Забони aсapxoи нависанда пyxтaвy сyфтa, нишoнpaсy самимй, бaндy басташ yстoкopoнa ва мухтавояшон сaбaкoмyз мeбoшaд мо мeгaвoнeм дap хикояи «Мypoифa»мyшoxидa нaмoeм «Садои xишиp-xишиp ба гуши Мypoд нoфopaм paсид. Вай пахлуи дигap_гaштa, сapaшpo ба курта пушонд. He боз xишиp-xишиp гyшaшpo бeштap xapoшидy xapoшид. У чашм нaкyшoдa xoст зaнy бачахояша кохиш дихад, ки ^e^ нaмeгyзopaнд oсyдa биxoбaд. Вaлe ба aндeшae, ки сapи субх xиpa шyдaни табъ xoсият нaдopaд дам назад ва лаби ^prnpo пойн тeлa дода, чашм нимpoг кapд.Hигoxи кapaxтaш аввал ба шифти дyдaoлyди xorn сипас ба дeвopxoи кaмpaнг бapxypдa, чон гиpифт ва акнун пай бypд, ки дap шaxp ш, дap дexa xoбидaaст»[3 с. 315]

Во^ан xap як шoxaи нуктасанч аз сapxaтти аввалин ба макоми вoкea («шифти дyдaoлyди xoнa», <wp шaxp нe, дap дexa xo6 paфтaaст») ва бaъзe xислaтy одатхои кaxpaмoни хикоя «xoст зaнy бaчaxoяшpoкoxиш дих,ад>> шинос мeшaвaд ва пай мeбapaд, ки Мypoд дap зиндагй шaxси собищадам ва мaсъyлиятнoк шст.

Нависанда дap ин хикоя масъалаи доги pyз сyстшyдaни пайвандхои оидавй ва xeшyтaбopиpo бapдoштaaст ва ин масъалаи мухими ^тимои^ дap мисоли aмaлy мyнoсибaти Мypoд ба мoдap, бapoдap ва хамкишлокденаш вoкeй ва солимй нишон додааст. Мypoд аз xypn^ чун бачаи нoзпapвap ба воя paOT^ баъд дap шaxpи Дyшaнбe xoндy дap якe аз мактабхои Олии Дyшaнбe муаллим шуд ва дигap ба дexaбapнaгaшт. Мypoд ин xислaтxoи ^pynyH, нoкopaгй ва вaъдaбoзйдopaд, ба майнушй дода шудааст. Бинoбap ин дap байни xaмдexaгoн ва дустон эъгибopaшpo гум кapдaaст. Табиати номувофик ва paфтopй номатлуби Мypoд аз чониби мoдapaш ва бapoдapaш Дaвpoн махкум мeшaвaд. Чй тaвpe,ки аз идомаи хикояи мaзкyp бap мeoяд: «Ака- одам,ки аз ^py захмат битapсaд, дастаи бeлa кач мeгyяд ë сад бахонаи дигap мeëбaд. Бо ин xyrapy хавсала чapo хавасй олимшавй ^p^? Ту дap шaxp доим аз зиëфaтxypй сapxyш, бeпapвo мeгapдивy таънаву маломат ба сapи мо мepeзaд»[4 с. 322]

Дap ин хикояи нависанда нигохи суканхои тaлxy чожохи мoдap Мypoди чилсoлapo ба фи^у aндeшa вoдop мeкyнaд. Аз он чумла, чунин суканхои мoдap: «сабил мoндapo кaмтap бинуши нaмeшaвaд?»,«бe мexp шyдaй»«мyлoимxyнyки кapдй аз ту у^дам ин набуд>> Мypoдpo мaчбyp кapд, ки ба xyд ояд, тамоми амалхои нoшoистaaшpo пeши py opan, ва акли сoлимpo ба ^p андозад Мypoд, ки дap ниходаш aндaкe чaвxapи инсонй монда буд, аз суканхои мaдap, бapoдap ва муаллимаи xaмдexaмoн xyлoсaи муфид бapoвapдa тавонист?

Дap инчо накши таносуби сукан xeлo калон аст. «Асоси хамаи санъатхои бaдeй таносуби сукан аст. Риояи муносибати сyxaн ва алокаву poбитaи мaфxyмpo асоси мантикии oбpaзи бaдeй ташкил намуда, мохияти гоявии oнxopo ба xoнaндa мepaсoнaд»[l0 с. 30]

Шоядмахз натича аз сyбoткopии пай дap пай буд, ки адиби тоза эчоди мо дap ин жaнpи дyшвopи нaсp зуд-зуд ба максад paсидa, xaвoдopoни aдaбиëти асили бaдeйpo шод хам мeгapдoнд.

Абдулхамид Самад хикояхои бисëpe низ навишта аст ва mxy^™ хикояи y бо унвони «Субх мeдaмид» дap нимаи аввали солхои хафтодум тавассутимаччалаи «Садои Шapк» интишop ëфтa буд. Дap ин хикоя масъалахо xyдшинoсй ва химоя намудани шapaфи инсонй бaxшидa шудааст: «Садои rn^AapxaHH так-такй дapвoзa кaмпиpи Чаманрт аз xoби шиpин бeдop ^p^y xaвoтиpoмeз сap аз болин бapдoшт ва Шapoфиддинчoн омадй? »гyë аз чогах бapxeст.

Ман Наим, xoлaчoн, муаллими навомада. Писapaм сaxт бeмop шуду...

Кaмпиpи Чаман баъди фу^ате дapвoзapo кушод ва аз хавли бepyн шуд. У ба Наим нигoxe нaкapдa, «Чй xeл касал? Сaxap сип-сихат буд-ку>> гуфт ва лаблаби дapëчaи тeз чapaëн pox гош гиpифт.

Haмeдoнaм, xoлa ду соат боз мeгиpядy сад гочутоб мexypaд...

Табаш баланд шудааст, - гуфт Наим>>[5 с. 94]

Чунин суртат гиpифтaни эчoдиëти нaсpииAбдyлxaмид Самад дap чодаи нигopaндaгй на танхо аз хости кисмати азалй, балки аз тaчpибaи шaxсии yдap xaëт ва хофизаи дилу дидааш вобаста буд, ки баша^» дap aсapxoи нависанда, ба як оханги зиндагй садо мeдoдaнд.

Бо киссаи «Аспи бoбoм»дaвpaи нави сифатан нави тaсвиpoти Абдулхамид Самад огоз мeëбaд. Дap ин кисса муносибати oбpaзxo бо мухит ва xaëти вoкeи paвшaн эхсос мeшaвaд. Haзapияи нависанда дap он аст, ки зиштй, xyдпapвapи ва дигap амалхои бади одамон натичаи муносибатхои номувофики ичтимoймeбoшaд.Дap киссаи «Аспи бобом>> ба воситаи чу^ьдати пypзapoфaт xapaктepи мapдyми дexoт xyнapмaндoн oфapидa шудааст: «Ту аз pyH дилу ният ва шapoити xoнaи xyдaт бахо мeдиxй, ëлxoи rnxHo^ тaйчapo ки гyë аз ин пичингхо махзуну сapкaшoл буд, бо панчаош шоназанон мeгyяд бобои писapaк - Чунон aспe шавад, ки дида хасад бapй... Аз чони нoбapoмaдa yмeд мeгyянд. Лeкин хамин мypдaндбoб асп шавад, балки момаи садсолаи ман аз нав дyxтapи хаждахсола мeгapдaд»[6 с. 80]

Ман аз ин киссаи тамбура, ин бан^о мисол oвapдa, тaзaккyp доданиям, ки нависанда дyнëи ботинии покиза муносибати гapмy нapми як мapдй пaxлaвoнpo бо як аспи боаклу зeбo дap

Шикоргах ном дехаи кухистон ба тасвир гирифта бештар ба расму русум ва анъанаи ниёгон эътибор дода, аз пайвандй равонии одамон бо табиат аз дилбандии онхо ба зиндагй лангардор хикоят мекунад. Вай дар ин радиф аъмоли баъзе ашхоси бадтинатро низ ба калам оварда, анчоми кисмати эшонро гуё ба хукми парвардигор вомегузарад.

Мавриди зикр аст,ки баёни назарияи нависанда аз дунёи орзухои Фарход писараки хассосй шахрй набераи бобои шикоргохи ва хотироти ширини баъзан хусномези у аз киссахои бибии боз хам дехотияш огоз ёфта хатто акси садои сезарби хаётиро ба миён меорад.Ва инхо аз ормони кудак, ки дар иштиёки аспи болдор руз мегузаронанд, иборат аз хикоя дар хусусй бобои ришсафеди у ва нихоят вобаста ба он умуман тарики зиндагии мардум дар шароити кухистон буда, дар тахлилй нависанда чун садои яклухт, ба монанди торхое, ки аз пуди матоъ чудои надоранд, мисли овозе, ки чур ба танбури пуршур аст, бисёр танин медихад нихоят мукаммал ба назар мерасад.

«Аслан гуфтхои шоирони махаллиро метавон ба ду кисмат таксим кард:

1) Осори мардумй, ки онхо дар зехни хеш нигох доштаанд ва дар чамъомадхо месароиданд ва ё баён мекарданд.

2) Офаридаи худашон, ки дар асоси дидахо ва шунидахо ба таври шифохи эчод кардаанд»[8 с.

100]

Дар хакикат нависанда Абдулхамид Самад, ки худ дар дехаи Шикоргохи нохияи Ховалинг ба дунё омада, аз хусни табиат ва хам аз навозиши омехта ба рангу буи мухталифи он бархурдор аст ва лоики гуфтан аст, ки камолоти эчодию маънавии худи адиб дар магз-магзи хамин мафхумхо бархоста дар он нидои дилу чонй сузонаш нихоят рангу оханги дунёи умедвор офаридааш ба тамсили акси содаи дузарб, ки мохиятан навои ба асрори зиндагист, равшан таччасум мегардад.

Х,амин тавр мебояд кайд намуд, ки нависанда дар таълифи хикояхои реза, ки баъзе аз онхо беш нестанд аз як мушохида ё манзара низ махорат нишон дода, аз хечхарчи сохта мекушад ба чамъбастхои тозаи фалсафй расад. Дигар ин, ки Абдулхамид Самад дар бораи устодон Садриддин Айнй, Мирзо Турсунзода, Сотим Улугзода, Фазлиддин Мухаммадиев барин шермардони арсаи адабиёт дар осораш ба мулохиза дониста сухан меронад ва дар зехни хонанда на танхо асрори хунари онхоро мекушояд, балки хислатхои нотакрори инсонй ва лоик ба тахсини ин шахсиятхои барчастаро низ дар мадди назар зинда месозад.

АДАБИЁТ

1. А.Самад Аспи Бобом Д. Маориф 1986 сах 178

2. А. Самад Косаи давр Д. Адиб 1987 сах 309

3. А. Самад Гардиши девбод - Д. Адиб с 2007 сах /567/.

4. А. Самад Гардиши девбод - Д. Адиб с 2007 сах /567/.

5. Абдулхамид Самад Майдон Д Адиб 1989 сах 188

6. А. Самад. Аспи бобом. Д. 1986 сах. 178.

7. Поль Лифарг Очерки по истории культуры М соли 1928 стр 54

8. Равшан Рахмонй Эчодиёти гуфтори мардумии точик. Душанбе. С. 2008. сах. 109

9. И.С Брагинский. Из истории таджикской народны поэзин М. соли 1956 стр 80-107.

10. Т. Зехнй Санъати сухан. Д. 1967 сах. 3.

ФОЛЬКЛОР НА СЦЕНЕ АБДУЛХАМИДА САМАДА

Эта статья посвящена цветочнику Абдулхамида Самеда. Вклад Абдулхамида Самеда в развитие таджикского фольклора очень велик, что свидетельствует о том, что основные литературные произведения писателя, посвященные традиционному таджикскому народу, показывают, что основой для них является красочный и красочный материал реальной жизни таджикского народа. Отношения между фольклором и фольклором прослеживаются в работах Абдулхамида Самада, и, во-вторых, автор описывает феномен вселенной как загадку из запутанного мира каждого человека, целеустремленность, достоверность, настойчивость, настойчивость, терпение, сострадание, почтение и послушание. Наконец, писатель хочет раскрыть те же черты человека, что и его национальная принадлежность.

Слово: жизненная реальность, оригинальная часть, внутренний мир, человек, традиции, традиции предков, сладкие воспоминания, творческий образ жизни, жизнь живых.

FOLKLOR IN THE SCENE OF ABDULHAMID SAMAD

This paper is dedicated to the florist at Abdulhamid Samad. The contribution of Abdulhamid Samad to the development of the Tajik folklore is very great, indicating that the basic literary works of the writer, which are dedicated to the traditional Tajik folk, reveal that the basis for them is the colorful and colorful material of

the real life of the Tajik people. The relationship between folklore andfolklore is seen in Abdulhamid Samad's work, and secondly, the author describes the phenomenon of the universe as a mystery from the intricate world of every human being, purposeful, trustworthiness, perseverance, perseverance, patience, compassion, reverence and obedience. Finally the writer wants to discover the same human traits as his national identity.

Kayword: life reality, the original part, the inner world, the man, the traditions, the tradition of the ancestors, the sweet memories, the creative lifestyle, the life of the living.

Сведения об авторе:

Пиров Сайдахмад - доцент кафедры гуманитарных наук "Колледж медицинский в Кулябе "

About the author:

Pirov Saydahmad - the associate professor of the humanities "College medical in Kulob " ХДСАН ИРФОН ВА ФАЪОЛИЯТИ ЭЧЩИИ У

Султанова Ш.Б.

Донишгощ давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Хангоме ки ба хаёту фаъолияти бархе аз шахсиятхои барчастаи фархангии асри ХХ-и точик шинос мешавем, шохиди он мегардем, ки на танхо тавассути осори безаволашон дар рушди адабиёги миллати хеш хиссагузор гардидаанд, балки бо рохи тайкардаи эчодй, рузгор ва зиндагиномаи худ дар дилу дидаи ин халки фархангдуст чой гирифта, бо гузашти солхо ниёзи чомеаи точикон ба шинохти онхо афзудааст. Дар нимаи аввали асри ХХ ба сахнаи адабиёти точик як гурух адибони чавон дохил шуда, ба кори эчодй камар бастанд ва Хасан Ирфон дар байни онхо чойгохи хоси худро пайдо кард. У аз тарафи ахли илму адаб ва оммаи хонандагон хамчун яке аз аввалин мутарчими боистеъдоди точик эътироф гардидааст.

Хасан Алихонович Мамадхонов, ки «Ирфон» тахаллуси уст, 22.03.1900 дар гузари Чоррохаи шахри Самарканд ба дунё омадааст. Падараш ба касби шохибофй ва модараш бошад, бо нилгарй (рангрезй) шугл доштанд.

Хасан хамеша озодалибос, хушкалом буда, ба забони махаллии точикй (гайриадабй) бе аксент тез-тез ва тоза гап мезадааст. У аз эрониёни Самарканд, модараш форс, падараш курд буд [1;с.3].

Хасан саводи ибтидоиро аз падараш меомузад. Баъд вай дар назди Мулло Шохабулкосими Ганчй ном шахсе муддате тахсил кардааст. Мулло Шохабулкосим аз зиёиёни Озарбойчон буда, барои фаъолияти сиёсиаш ба Сибир бадарга шуда буд. Марди равшанфикр Шохабдулкосим баъдхо ба Самарканд омада, мактабдорй мекунад. Хасан Ирфон бо илмхои табий дар мактаби у шинос мегардад.

Дар хамин давра дар Самарканд муаллим Шакурй мактаби усули нав кушода буд. Маълум аст, ки ин мактаб дар пахн намудани маориф ва маданияти пешкадам дар байни чавонони точик накши калон бозидааст. Хасан Ирфон яке аз толибилмони аввалини мактаби Шакурй буд. Муаллимони мактаби мазкур Абдукодир Шакурй ва Рахматулло Исматуллоев бо хушсаводй, тараккипарварии худ шухрат ёфта буданд. Тахсил дар мактаби чунин устодон барои Хасан Ирфон дарвозаи илм ва адабиётро васеъ боз кард. Баъдан Хасан Ирфон дар «Мадрасаи тарбият» ва дар «гимназияи писархо» тахсилро идома медихад. Дар ин мактабхо у, забони русиро меомузад. Дар он даврае, ки Ирфон дар гимназия таълим мегирифт, Инкилоби Октябр галаба кард ва Хасан тахсилро дар мактаби советй идома медихад.

Соли 1916 курси дусолаи шибонаи хисобчии тичорат ва саноати Петроградро хатм карда, дар нахустин журнали точикии «Шуълаи инкилоб» ба сифати котиби масъул ва тарчумон хизмат намудааст. Баъд вазифахои гуногуни хочагию давлатй ва адабиро ба ухда доштааст; раиси коргохи шохибофй, тарчумони комитети ичроияи вилояти Самарканд (1924), директори нашриёти комиссариата халкии зироати РСС Узбекистон (1925), муаллими забони форсии Донишгохи давлатии Самарканд ба номи Навой (1933). Солхои Ч,анги Бузурги Ватанй фаъолияти мехнатии худро дар хочагихои гуногун (дар колхози ба номи Карл Маркс, фабрикаи шохибофии «Хучум», коргохи «Болшевик» ва «Бофанда») идома додааст. Аз соли 1960 нафакагир будааст.

Фаъолияти мехнатии Хасан Ирфон аз соли 1919 огоз шуд. У дар советхд иттифоки касаба, комиссариати корхои миллй софдилона хизмат мекунад. Хамон солхо журнали «Шуълаи инкилоб» интишор шуд ва ин чавони дилбохтаи адабиёт барои ин мачалла аз забонхои русй ва тоторй маколахо тарчума мекард. Баробари ин аз журналистони машхури точик Саидризо Ализода ва Фахриддин Розй тачриба ва кор меомухт. Хамин тавр Хасан Ирфон хамчун мутарчим рохи худро давом додан гирифт[4;2].

Баъди баста шудани «Шуълаи инкилоб» соли 1921 тарчумахои Хасан Ирфон дар рузномаи «Зарафшон» ва дар дигар газетаю журналхо чоп шуданд.

Дар соли 1925 нахустин шуморахои рузномаи «Овози точикй» чоп шуд. Мухаррири газета журналиста номй шоир Абдулкаюм ^урбй буд ва у Ирфонро ба кори газета чалб намуд. Хасан Ирфон дар ин чо хамчун мутарчим фаъолияти адабиашро идома дод.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.