Научная статья на тему 'Фирибгарлик - тадбиркорлик фаолияти иқтисодий хавфсизлигига таҳдид'

Фирибгарлик - тадбиркорлик фаолияти иқтисодий хавфсизлигига таҳдид Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
324
56
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТАДБИРКОРЛИК / ИқТИСОДИЙ ХАВФСИЗЛИК / ТАҳДИДЛАР / ФИРИБГАРЛИК / САНОАТ ШПИОНАЖИ / ТИЖОРАТ СИРИ / ХАВФСИЗЛИК ТИЗИМИ / ХАВФСИЗЛИК ХИЗМАТИ / ИШБИЛАРМОНЛИК МУҳИТИ / ПРЕДПРИНИМАТЕЛЬСТВО / ENTREPRENEURSHIP / ЭКОНОМИЧЕСКАЯ БЕЗОПАСНОСТЬ / ECONOMIC SECURITY / УГРОЗЫ / THREATS / МОШЕННИЧЕСТВО / FRAUD / КОММЕРЧЕСКАЯ ТАЙНА / ПРОМЫШЛЕННЫЙ ШПИОНАЖ / INDUSTRIAL ESPIONAGE / СИСТЕМА БЕЗОПАСНОСТИ / SECURITY SYSTEM / СЛУЖБА БЕЗОПАСНОСТИ / SECURITY SERVICE / ДЕЛОВАЯ СРЕДА / BUSINESS ENVIRONMENT / ENTERPRISE / COMMERCIAL CLASSIFIED INFORMATION

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Абулкосимов Ҳасан Пирназарович

Мақолада бозор иқтисодиёти шароитида тадбиркорлик фаолияти иқтисодий хавфсизлиги ва унга таҳдидлар тушунчаларининг мазмуни очиб берилган. Таҳдидларнинг муҳим тури бўлган фирибгарликнинг келиб чиқиш сабаблари, оқибатлари баён қилинган. Унда фирибгарликнинг олдини олиш усуллари таҳлил қилиниб, хавфсизлик тизимини ташкил этиш бўйича тегишли таклиф ва тавсиялар келтирилган.В статье раскрывается сущность понятия экономическая безопасность, угрозы. В ней изложены сущность мошенничества, как одной из форм угроз, причины его возникновения и последствия. В ней на основе анализа методов предотвращения мошенничества приведены соответствующие предложения и рекомендации по созданию систем безопасности.The article reveals the essence of the concepts of economic security and threat. There are written the types of threat such as fraud and the reasons of its origin and consequences. It was based on the analysis of methods of prevention of threat to economic security of the business enterprise, and appropriate proposals and recommendations for the establishment of systems of security are introduced.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Фирибгарлик - тадбиркорлик фаолияти иқтисодий хавфсизлигига таҳдид»

АБУЛКОСИМОВ ^асан Пирназарович,

Мирзо УлуFбек номидаги Узбекистон Миллий университети «Иктисодиёт назарияси» кафедраси профессори, иктисод фанлари доктори

ФИРИБГАРЛИК - ТАДБИРКОРЛИК ФАОЛИЯТИ ИКТИСОДИЙ ХАВФСИЗЛИГИГА ТА^ДИД

УДК 338.22(575.1)

АБУЛКОСИМОВ Х,.П. ФИРИБГАРЛИК - ТАДБИРКОРЛИК ФАОЛИЯТИ ИКТИСОДИЙ ХАВФСИЗЛИГИГА ТАЦДИД

Маколада бозор иктисодиёти шароитида тадбиркорлик фаолияти иктисодий хавфсиз-лиги ва унга тахдидлар тушунчаларининг мазмуни очиб берилган. Тахдидларнинг мухим тури булган фирибгарликнинг келиб чикиш сабаблари, окибатлари баён килинган. Унда фирибгарликнинг олдини олиш усуллари тахлил килиниб, хавфсизлик тизимини ташкил этиш буйича тегишли таклиф ва тавсиялар келтирилган.

Таянч иборалар: тадбиркорлик, иктисодий хавфсизлик, тахдидлар, фирибгарлик, саноат шпионажи, тижорат сири, хавфсизлик тизими, хавфсизлик хизмати, ишбилармонлик мухити.

АБУЛКАСИМОВ Х.П. МОШЕННИЧЕСТВО КАК УГРОЗА ЭКОНОМИЧЕСКОЙ БЕЗОПАСНОСТИ ПРЕДПРИНИМАТЕЛЬСКОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ

В статье раскрывается сущность понятия экономическая безопасность, угрозы. В ней изложены сущность мошенничества, как одной из форм угроз, причины его возникновения и последствия. В ней на основе анализа методов предотвращения мошенничества приведены соответствующие предложения и рекомендации по созданию систем безопасности.

Ключевые слова: предпринимательство, экономическая безопасность, угрозы, мошенничество, коммерческая тайна, промышленный шпионаж, система безопасности, служба безопасности, деловая среда.

ABULKASIMOV H.P. THE THREATS TO ECONOMIC SECURITY OF THE BUSINESS ENTERPRISE AND WAYS OF THEIR PREVENTIONS

The article reveals the essence of the concepts of economic security and threat. There are written the types of threat such as fraud and the reasons of its origin and consequences. It was based on the analysis of methods of prevention of threat to economic security of the business enterprise, and appropriate proposals and recommendations for the establishment of systems of security are introduced.

Keywords: enterprise, entrepreneurship, economic security, threats, fraud, commercial classified information, industrial espionage, security system, security service, business environment.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2017, 3

Узбекистонда мустациллик йилларида цулай ишбилармон-лик муцитини яратиш ва уни ривожлантириш буйича куплаб чора-тадбирлар амалга оширилди.

Жумладан, 2016 йил мобайнида хусусий мулк, кичик бизнес ва хусусий тадбиркор-ликни ишончли химоя килишни таъминлаш, уларни жадал ривожлантириш йулидаги тусик,ларни бартараф этиш чора-тадбирлари дастурининг амалга оширилиши доирасида конунчилик ва меъёрий-хукукий база ташкил этиш хамда уни такомиллаштириш ишлари давом эттирилди.

Узбекистан Республикаси Президентининг 2016 йил 5 октябрдаги «Тадбиркорлик фао-лиятининг жадал ривожланишини таъмин-лашга, хусусий мулкни хар томонлама химоя килишга ва ишбилармонлик мухитини сифат жихатидан яхшилашга доир кушимча чора-тадбирлар тутрисида»ги ПФ-4848-сонли фар-мони доирасида «Коррупцияга карши кура-шиш тутрисида»ги К,онун кабул килинди. Шунингдек, кичик бизнес ва хусусий тадбир-корликни янада ривожлантиришга каратилган «Давлат харидлари тутрисида», «Давлат ва хусусий сектор шериклиги тутрисида»ги конун лойихалари хамда 30 дан зиёд конун ва меъёрий хужжатларни ишлаб чикиш ва тасдиклаш борасида фаол ишлар олиб борилмокда.

Тадбиркорлик фаолиятини куллаб-кувват-лаш ва кичик корхоналар ташкил этиш максадида 2016 йил мобайнида кичик бизнес субъектларига 15,9 триллион сумлик кредит-лар ажратилди ва усиш 2015 йилга нисбатан 1,3 баробарни ташкил килди. Жумладан, киймати 3,3 триллион сумлик микрокредит-лар ажратилди, халкаро молия институтла-рининг 206,7 миллион доллар микдоридаги кредит линиялари узлаштирилди. 2016 йил мобайнида «Е-ижро» идоралараро электрон хамкорлик тизимини фаол жорий этиш асо-сида тадбиркорлик субъектларига «Ягона дарча» марказлари оркали 100 мингдан зиёд давлат хизматлари курсатилди. 127 мингдан зиёд фирма номларига интернет оркали буюртма берилди. Утган йил мобайнида

карийб 32 минг янги кичик бизнес субъекти ташкил этилди.

Мамлакатимизда ишбилармонлик мухи-тини яхшилаш борасида олиб борилаётган ишларнинг натижасида ялпи ички махсулотда кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликнинг улуши 2000 йилдаги 31 фоиздан 2016 йилда 56,9 фоизга етди ёки 1,8 баробар ошди. 2016 йилда кичик бизнес улуши саноатда 45%ни, инвестицияларда 40,3%ни, курилишда 70,7%ни, чакана савдо айланмасида 89,6%ни, кишлок хужалигида 98%дан зиёдни ва ах,о-лининг иш билан бандлигида 78,1%ни ташкил этди1. Аммо шунга карамасдан, бозор икти-содиёти шароитида тадбиркорлик фаолия-тига турли та^дидлар мавжуд булиб, бу хавф-сизликни таъминлаш масаласини долзарб килиб куяди.

Тадбиркорлик фаолиятининг иктисодий хавфсизлиги - тадбиркорлик субъекти томо-нидан амалга оширилган хукукий, ташкилий-иктисодий, молиявий, ижтимоий-иктисодий ва инженер-техник тавсифдаги чора-тад-бирлар тизими туфайли вужудга келтирилган хаётий мухим иктисодий манфаатларининг ички ва ташки хавф-хатарлардан химоялан-ганлик холатидир.

Тадбиркорлик иктисодий хавфсизлигига тахдидлар онгли равишда касддан тадбиркорлик субъектига зарар етказишга каратилган ва конунга зид харакатлар шаклида намоён булади. Тахдидлар ташки ва ички тавсифда мавжуд булади. Ташки тахдидлар мамлакатда кулай ишбилармонлик мухити-нинг яратилмаган ва коррупция ривожланган холатларда тадбиркорлик фаолиятига бош-карув ва назорат органлари хамда турли мансабдор шахслар томонидан тайрикрнуний тарзда аралашуви, ракобатчилар томонидан эса нохалол ракобат усулларидан фойдала-

1 Узбекистон Республикасини 2016 йилда ижтимоий-иктисодий ривожлантириш якунлари туFрисида Узбекистон Республикаси Иктисодиёт вазирлигининг маълумотлари.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2017, 3

нишида, саноат шпионажини куллашда намоён булади. Ички тахдидлар эса тадбир-корлик корхонаси ичида айрим ходимлар томонидан моддий ва молиявий восита хамда бойликларни тайриконуний асосда утирлаш, узлаштириб олишга каратилган хатти-хара-катлар шаклида тадбиркорлик фаолиятига хавф солади. Тадбиркорлик фаолияти икти-содий хавфсизлигига тахдидларнинг мухим тури фирибгарлик булиб, у товламачиликни, яъни алдаш, лакиллатиш, куркитиш йули билан кишининг мол-мулки, пулини олиб куйиш, ундан фойдаланишни англатади. Тов-ламачи эса кишиларни товлаб, лакиллатиб, куркитиб кун курувчи, фирибгар шахсдир1. Фирибгарлик - алдамчилик, хийлагарлик. Фирибгар - фириб берувчи, хийлагар, алдокчи2.

Узбекистан Республикаси Жиноят Кодек-сида фирибгарликка алдов ёки ишончни суистеъмол килиш йули билан бегона мулк ёки мулкка нисбатан хукукни кулга киритиш, деб таъриф берилган3. Фирибгарлик жиноий фаолият булиб, алданган шахс узи билмаган холда ихтиёрий равишда моддий ва молиявий воситалари, мулк ёки мулкка булган хукукини бирон бир турдаги фирибгарга беради. Бунда фирибгар шахснинг соддалиги, иктисодий фаолият буйича билимсизлиги, малакасизлигидан фойдаланиб, таклиф кили-наётган операцияда иштирок этишдан оли-ниши кутилаётган юкори даромад ва наф туFрисида чалкаш тасаввур уЙFотади. Шу маънода фирибгарлик сохта, Fайриконуний тадбиркорлик булиб, товламачи тадбиркор-нинг шахсий сифат ва кобилиятлари узга шахсларнинг моддий бойликларини алдов йули билан узлаштириб олишга хамда бу алдовни оклашга йуналтирилган булади.

1 Узбек тилининг изохли луFати: 80000 дан ортик суз ва суз бирикмаси. Ж. IV. Тартибот-шукр. / Тахрир хайъати: Т. Мирзаев (рахбар) ва бошк.; УзР ФА Тил ва адабиёт ин-ти. - Т.: «Узбекистон Мил-лий энциклопедияси» давлат илмий нашриёти, 2008. -128-б.

2 Уша манба, 348-б.

3 Узбекистон Республикаси Жиноят Кодексининг

168-моддаси.

Фирибгар алдовига учрайдиган шахсларнинг узида хам камчилик ва маълум дара-жада айблар мавжуд булиб, улар куйида-гиларда намоён булади:

- алдовга учраган шахс хам худди фирибгар каби киска муддатда, тез ва ортикча хатти-харакатсиз бойиб кетишни истайди. Купгина холларда фирибгар таклиф килаётган бойлик орттириш йули ноконуний эканли-гини билса хам, тез бойиб кетиш истаги устунлик килиб, уз ихтиёри билан унга узи ёрдам сураб мурожаат килади. Бу маънода унинг максади фирибгарнинг максади билан айнан бир хилдир;

- фириб курбони булган шахс психологик жихатдан асосан таъсирчан, катъиятсиз, бировларнинг фикрларига тез ён босувчи, бирон-бир карор кабул килишда узгаларнинг кумагига мухтожлик хусусиятларига эга булган шахсдир;

- фириб курбони булмиш шахс фирибгар фаолият курсатадиган иктисодий сохаларда билими, малакаси кам булгани, маълумот-ларга эга булмагани туфайли алдовга учрайди;

- алдовга асосан узга кишиларга жуда ишонувчан, соддадил кишилар тушиб колади4.

Фирибгарлик корхона рахбарияти ёки хиз-матчилари орасидан бир ёки бир нечта шахснинг хисоб ва хисобот маълумотларини атай-лаб нотутри акс эттириши ва такдим этишини, шу жумладан, хисоб ёзувларини калбакилаш-тириш ва бошланFич хужжатларни сохталаш-тириш, хисоб ёзувларини касддан узгартириш, хужалик операциялари мазмунини узгартириш ва конунчилик хамда корхона сиёсатида урнатилган коидаларни бузиш хисобла-нади.

Фирибгарлик содир этилиши тадбиркорлик корхонасидаги ишни ташкил этиш ва уни бошкариш, назорат килишдаги масъулият-сизлик, бокибеFамлик, сусткашлик, интизом-сизлик ва иш юритишдаги камчиликларга,

4 Абулкасимов Х.П., Саидахмедова Н.И., Абулка-симов М.Х. Экономическая безопасность предпринимательской деятельности. Учебное пособие. - Т.: «^МГ/-ТЕХШКА AXBOROTI-PRESS NASHRIYOTI», 2016. -С. 87-88.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2017, 3

рахбар ва мутасадди ходимларнинг уз фао-лият сохасини яхши билмасликлари, мала-касининг етарли эмаслигига ботликдир.

Тадбиркорлик корхонасида фирибгарлик (утирлик)ларнинг кенг таркалган турлари иктисодий фаолиятнинг барча жараёнларида куйидагиларда намоён булади:

1) корхонага керакли хом ашё, техника ва технологияларни харид килиш жараёнида: а) сотувчилардан улуш ёки чутал олиш учун нархни ошириб куйиш; б) харидларнинг сифати ва хажми билан ботлик хийлалар килиш; в) ресурслардан (транспорт, коммуникация, идора ашёлари)дан шахсий мак-садларда фойдаланиш;

2) ишлаб чикариш жараёнида: а) хисоб ёзувларини чалкаштириб, тайёр махсулотни олиб чикиб кетиш; б) хисобга олинмаган махсулотни узаро тил бириктирган хамтовок-ларига, маълум хак ёки улуш эвазига етказиб бериш; в) хом ашё, материаллар, эхтиёт кисмларни утирлаш;

3) махсулотларни сотиш жараёнида:

а) махсулотни навларга ажратиш, сотув хажми билан ботлик хийлалар килиш;

б) инсайдерлик ахборотидан фойдаланиш;

в) харидорлар билан тил бириктириб, «чутал» олиш учун нархни пасайтириб куйиш;

4) маркетинг ва реклама жараёнида: а) реклама таркатувчи корхоналар билан яширин келишувлар килиш; б) инсайдерлик ахборотидан фойдаланиш; в) реклама нарх-лари ва ставкалари билан ботлик хийлаларни амалга ошириш;

5) бошкарув ва назорат жараёнида: а) активларни «чунтак» фирмаларига олиб чикиб кетиш; б) тижорат сири хисобланган маълумотларни ракобатчиларга сотиш;

в) асосланмаган шартномалар тузиш ва накд пулларни олиб кетиш хамда узлаштириш;

г) бухгалтерлик ва молиявий хисоботларни бузиш билан ботлик хийлалар килиш.

Фирибгарликнинг бир тури булган сохта тадбиркорлик купинча узгаларнинг пулини ва моддий бойликларини узлаштириб олиш максадида у ёки бу харакатларни бажа-риш — уй куриш, товар етказиб бериш ёки хизмат курсатишни ваъда килиб, фука-

роларнинг мулкини эгаллаб олиш учун сохта фирмалар ташкил килиш йули билан амалга оширилади. Сохта тадбиркорлик чотида субъект ё узгалар мулкидан бошка максад-ларда фойдаланиш эвазига (масалан, кредит олиш — сохта тадбиркорлик максадларидан бири), пул маблатларини солик,лар ёки бошка ажратмалар куринишида давлат фойдасига бермаслик натижасида бойишга, узи учун моддий фойда олишга харакат килади. Субъект фаолиятнинг таъкикланган, жиноий-лиги маълум булган турлари билан шутул-ланганида фойда олади ёки бошка шахслар-нинг жиноий фаолиятида (масалан, ташкил килинган сохта корхоналар оркали бошка шахслар олган пул маблатларини ошкора-лаштиришда) ёрдам беради.

Тадбиркорлик корхонасида фирибгарликнинг олдини олиш хамда унга к,арши куйидаги усуллардан фойдаланиш максадга муво-

фик;

1) тадбиркорлик корхонасида ишончли ички назорат тизимини шакллантириш. Бунинг учун куйидагиларни амалга ошириш лозим:

а) бухгалтерия хисоботи тизимини аник йулга куйиш, корхона активларини мунтазам равишда инвентаризациядан утказиш ва ходимлар фаолиятини назорат килиб туриш;

б) корхона ходимларининг функционал вазифалари, мажбуриятларини аник так-симлаш хамда уларнинг шахсий сифатлари ва билимлари, менежерларнинг иш принцип-лари ва усулларини кузатиб бориш, иш юри-тиш ва хужжатлар айланмаси коидаларига каттик риоя этилишини таъминлаш;

2) ходимлар ва чет шериклар билан тил бириктиришнинг олдини олиш максадида кадрлар урнини вакти-вакти билан алмаш-тириш ва уларнинг эгаллаб турган хизмат лавозимлари буйича жойларини узгартириб туриш максадга мувофик булади;

3) корхона ходимларининг хаёт тарзидаги узгаришларни кузатиб бориш лозим булади. Бунга сабаб корхонада фирибгарлик ва ноконуний хатти-харакатлар килишга потенциал жихатдан мойил шахсларга жиддий моддий кийинчилиги мавжуд булганлар, отир

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2017, 3

^^л якин к^индсши бopлap, кимop уйин-лapигa бepилгaнлap вa кимopбoзлap, ички-ликкa pyжy кyйraнлap вa пиëниcтaлap, mëx-вaндлap, xacaдryйлap, иш жoйлapини тeз-тeз yзгapтиpиб тypyвчи кУнимcизлap, пcиxик жиxaïдaн ^^л вa жиззaки шaxcлap киpaди-лap. Улapнинr мoддий axвoлидarи куз^ ïam-лaнaдигaн yзгapишлap xaмдa yлapнинг бocap-ïycapлapини билмaй мaишaïгa бepилиб кeтишлapи кopxoнa paxбapлapини xaвoïиpra coлишлapи ^pa^ Шyндaй xoлaïлap юз бep-гaндa yлapни ïeкшиpиш фoйдaдaн xoли бyлмaйди;

4) ички ayдиïни ïaшкил этиш вa yндaн фиpибгapликнинг oлдини oлиш мaкcaдидa фoйдaлaниш;

5) coxтa тaдбиpкopлик фиpмacини aниклaш УЧУН кopxoнaнинг бapчa шepиклapи,

Xaмкopлapини чyкyp Уpгaниш x1aмдa yлap билaн биïимлap ïaйëpлaшгa мacъyл xoдим-лap фaoлияïини нaзopaï килиб бopиш.

Xyжaлик фaoлияïи кypcaïкичлapини тax1лил килиш йули билaн унинг тypли тaxдидлap, шу жyмлaдaн, фиpибгapликкa бap-дoшлиги xaмдa xaвфcизлик дapaжacини бax1oлaш лoзим бyлaди.

Ïaдбиpкopлap ïижopaï cиpлapини oшкop бyлишдaн xимoялaш мaкcaдидa илмий-ïexникaвий янгилик вa axбopoïлapни х,имйя килиш учун yлapни пaïeнïлaшïиpиш, мyaл-лифлик хукукини oлиш, ïижopaï мaълyмoт-лapи вa axбopoïлapини мaxcyc x^CO6^ oлиш xaмдa yлapни caклaш тapтибини ypнaïиш мaкcaдгa мyвoфикдиp.

Адабиётлар руйхати:

1. Узбeкиcтoн Рecпyбликacининг 2012 йил 24 ceнтябpдaги «Xycycий мулкни х1имoя килиш вa мyлкдopлap xyкyклapининг кaфoлaтлapи тyFpиcидa»ги УРK1-336-coн К^нуни. II Узбeкиcтoн Рecпyбликacи кoнyн xyжжaтлapи тyплaми, 2012 й., 39-шн, 446-мoддa; 2015 й., 33-шн, 439-мoддa.

2. Узбeкиcтoн Рecпyбликacи Пpeзидeнтининг 2016 йил 5 oктябpдaги «Ïaдбиpкopлик фaoлиятининг жaдaл pивoжлaнишини тaъминлaшгa, xycycий мулкни xap тoмoнлaмa х,имйя килишгa вa ишбилapмoнлик мухитини cифaт жиxaтидaн яxшилaшгa дoиp кУшимчa чopa-тaдбиpлap тyFpиcидa»ги ПФ-4848-coнли фapмoни. II Узбeкиcтoн Рecпyбликacи Koнyн хyжжaтлapи тyплaми, 2016 й., 40-шн, 467-мoддa.

3. Mиpзиëeв Ш.M. Ïaнкидий тaxлил, кaтъий тapтиб-интизoм вa шaxcий жaвoбгap-лик - xap биp paхбap фaoлиятининг кyндaлик кoидacи булиши кepaк. II Maмлaкaти-мизни 2016 йилдa ижтимoий-иктиcoдий pивoжлaнтиpиш якyнлapи вa 2017 йилгa мyлжaллaнгaн иктиcoдий дacтypнинг энг мухим yc^op йyнaлишлapигa бaFишлaнгaн Вaзиpлap Maxкaмacининг кeнгaйтиpилгaн мaжлиcидaги мaъpyзa. II «Xaлк cyзи» ^e-тacи, 2016 йил 16 янвapь.

4. Абyлкacимoв X. П., Сaидaxмeдoвa Н.И., Абyлкacимoв M.X. Экoнoмичecкaя бeзo-пacнocть пpeдпpинимaтeльcкoй дeятeльнocти. Учeбнoe пocoбиe. - Т.: Т.: «ILMIY-TEXNIKA AXBOROTI-PRESS NASHRIYOTI«, 2016. -С. 87-88.

5. Абyлкocимoв Х.П., Абyлкocимoв M.X. Иктиcoдиëт: киcкaчa изoxли лyFaт. - Т.: «Нoшиpлик ëFдycи», 2015.

6. Ички ayдит. Укув кУллaнмa. - Т., 2013.

7. Узбeк тилининг изoxли лyFaти: 80000 дaн opтик cyз вa cyз биpикмacи. Ж. IV. Тapтибoт-шyкp. I Ïaxpиp xaйъaти: Т. Mиpзaeв (paxбap) вa бoшк.; УзР ФА Тил вa aдa-биëт ин-ти. - Т.: «Узбeкиcтoн Mиллий энциклoпeдияcи» дaвлaт илмий нaшpиëти, 2008.

8. Узбeкиcтoн Рecпyбликacини 2016 йилдa ижтимoий-иктиcoдий pивoжлaнтиpиш якyнлapи тyFpиcидa Узбeкиcтoн Рecпyбликacи Иктиcoдиëт вaзиpлигининг мaълyмoтлapи.

ИКТИМД ВА MOЛИЯ I ЭKOНOMИKA И ФИНАНШ 2017, 3

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.