Научная статья на тему '“ФАРҒОНА ВОДИЙСИ МИЛЛИЙ САНЪАТИМИЗГА БЕШИК БЎЛГАН ЮРТ”'

“ФАРҒОНА ВОДИЙСИ МИЛЛИЙ САНЪАТИМИЗГА БЕШИК БЎЛГАН ЮРТ” Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
255
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
миллий саньат / “Шашмақом” / “Чормақом” / “Ҳофиз”. / national art / "Shashmaqom" / "Chormaqom" / "Hafiz".

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Маннопов, Султонали

Мазкур тадқиқот жараёнида Фарғона миллий саньатининг ўзига хослиги, мусиқа санъат ва унинг тарихий жараёни, фарғона водийсининг бастакорлари ва хонандалари хақида фикрлар баён этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

"FERGONAH VALLEY IS THE CRADLE OF OUR NATIONAL ART"

In the course of this research, opinions were expressed about the uniqueness of the national art of Ferghana, music art and its historical process, composers and singers of the Ferghana valley.

Текст научной работы на тему «“ФАРҒОНА ВОДИЙСИ МИЛЛИЙ САНЪАТИМИЗГА БЕШИК БЎЛГАН ЮРТ”»

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 10/2

educational, natural and social sciences IV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

"ФАРГОНА ВОДИЙСИ МИЛЛИЙ САНЪАТИМИЗГА БЕШИК БУЛГАН

ЮРТ"

Султонали Маннопов

Узбекистан республикаси халк артисти, профессор, Фаргона давлат университети вокал ва чолгу ижрочилиги кафедраси мудири, Турон фанлар академияси академиги, Узбекистан композиторлар ва бастакорлар уюшмаси аъзоси.

АННОТАЦИЯ

Мазкур тадцицот жараёнида Фаргона миллий санъатининг узига хослиги, мусица санъат ва унинг тарихий жараёни, фаргона водийсининг бастакорлари ва хонандалари хацида фикрлар баён этилган.

Калит сузлар: миллий санъат, "Шашмацом " , "Чормацом ", офиз ".

АННОТАЦИЯ

В ходе данного исследования высказывались мнения об уникальности национального искусства Ферганы, музыкального искусства и его исторического процесса, композиторов и певцов Ферганской долины.

Ключевые слова: национальное искусство, «Шашмаком», «Чормаком», «Хафиз».

ABSTRACT

In the course of this research, opinions were expressed about the uniqueness of the national art of Ferghana, music art and its historical process, composers and singers of the Ferghana valley.

Key words: national art, "Shashmaqom", "Chormaqom", "Hafiz".

КИРИШ

Халкимиз мустакиллигимизнинг 31 йиллик кутлуг туйини катта шодиёналар билан кутиб олди. Вилоятларда, туманларда, махаллаларда, хар бир хонадонда бу кутлуг байрам шукухи калбларимизни завк - шавкка тулдириб, унутилмас дакикаларни хадя этди. Мухтарам Президентимиз томонидан барпо этилган мухташам Янги Узбекистон богида булиб утган тадбир айникса санъатимизни бугунги кундаги ривожини жахонга куз - куз килгулик даражада юкори савияда утганлигига Янги Узбекистонда маданиятимиз ва санъатимиз янги боскичга кадам куйганлигига барчамиз гувох булдик. Хорижий мехмонлар хам буни тан олмокдалар. Х,ар бир халкда булганидек узбек халкининг санъати бугунги кунда узининг серкирра

595

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

йуналишлари билан жахон сахналарида намоён булмокда. Албатта миллий санъатимиз узининг тарихий ривожланиши жараёнларида синовли даврларни, тарихнинг барча боскичларини босиб утганлиги хеч кимга сир эмас.

Икки дарё оралиги Моварауннахр деб аталмиш кадимий муборак заминда мусика маданияти ва ижрочилик санъати узининг серкирра куринишлари билан жилоланиб келган. Ушбу фикрларга суянган холда, шундай хулоса килиш мумкинки, тарихий шароитда мусикий ижрочилик санъатимиз сайкалланган куринишлари билан жилоланиб келган. Кейинчалик халкнинг этник жойлашиши, яшаш шароитлари, турмуш тарзига караб уларнинг турлича маданий ривожланиш даврига асосланиб маком йуллари ва бастакорлик санъати ижрочилик услублари уз урнини топганлиги эхтимолдан холи эмас. Натижада XVIII асрга келиб Бухоронинг "Шашмаком" и (олти маком) "Бузрук", "Рост", "Наво", "Дугох", "Сегох", "Ирок" макомлари узининг наср ва мушкилот кисмлари билан ривожланган булса, Хоразмнинг 6,5 макоми айтим ва чертим йуллари билан ижро этиб келинган. Фаргонанинг "Чормаком" и, (Турт маком), Дугох Хусайний" "Чоргох" "Шахнози Гулёр" , "Баёт" йулларининг савти ва тароналари билан жилоланиб, ижро этиб келинган. Халк санъатининг улкан билимдони устоз Юсуфжон кизик Шакаржонов : "Миллий мусика санъатимиз бамисоли бир дарахт булиб, унинг томири Хоразм, танаси Бухоро, мевалари Фаргонадир" , - деб таърифлаган эканлар. Устознинг бу сузларида катта маъно ётади. Шу тарика Фаргона водийсининг мусика ижрочилиги ва хофизлик санъати уз услуби, таникли ижрочилари томонидан ижро этилиб халкимизнинг маънавий бойлигига айланиб келган. Шу билан бирга Фаргона ижро йулларининг таъсири орасида юзага келган Тошкент ижрочилик услуби кушилган холда Фаргона - Тошкент ижро йуллари деб юритилади. Дархакикат бу икки ижро йулини бир - биридан ажратиб булмайди. Факат бир - бирини тулдириб туради ва яхлит ижро сифатида намоён булади.

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Сунгги асрларда Фаргона водийсида юзлаб улуг санъаткорлар етишиб чикдилар. Бастакорлик, хофизлик созандалик борасида узларининг мактабларини яратиб миллий мусикамизга беназир хиссаларини кушдилар.

Азалдан Фаргона водийси деганда Фаргона, Андижон, Намангандан ташкари Тожикистон республикасининг Сугд вилояти, Хужанд шахри, ^иргизистон республикасининг Уш Жалолобод, хозирги Баткен вилоятлари тушунилади. Юкоридаги номлари келтирилган худудларда яшаб ижод килган

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

устоз санъаткорлар водий санъатининг ривожига баравар хисса кушганлар. Шунинг учун бу анъана устозлардан мерос булиб келган.

Фаргона водийсида хофизлик санъати азалдан мукаддас саналган. "Хофиз" - арабча суз булиб "ёдда сакламок" маъносини англатади. Водийнинг дарвозаси саналмиш Хужанд шахрида уз даврида Содирхон хофиз Бобошарифов, Зохирхон хофиз, Сулаймон хофиз, ота - бола Мирсолих, Мирабдулла, Мирфаёк, сингари донгдор хофизлар яшаб ижод килганлар. Содирхон хофиз узининг "Содирхон ушшоки" ашуласи билан донг таратиб водий хофизларига устозлик килган. Хатто машхур хофиз Журахон Султонов устоз хузурига бориб 2 йил давомида шогирдлик вазифасини бажарган экан. Бешариклик Хамрокул кори Туракулов (1873 - 1943) катта ашулани пири хисобланган.

Исфаралик Мадумар хофиз (1884 - 1935) уз даврида Кукон ижрочилик мактабига асос солган. Асл исми Худойберди булган улуг устоз (1826- 1910) "Зебо пари" тахаллуси билан машхур булган. Унинг машхурлигини бугунги кунда "Наво" каналида курсатилаётган "Зебо пари" курсатувини мисол килиш мумкин. Фаргона - Тошкент ижрочилиги мактабининг улуг намоёндаси Мулла Туйчи Тошмухаммедов (1868 - 1943) уз даврида "Баётлар" лар, "Гирья I-II", "Гулёри Шахноз" сингари мумтоз ашулаларни пластинкалар оркали халкка етказган. (1905 йил "Роберт кенц" фирмасида чиккан пластинкаси камина архивида сакланади). Самаркандлик машхур хофиз Хожи Абдулазиз Абдурасулов (1852 - 1936) хам Фаргона - Тошкент мактабига мойил "Гулузорим", "Бозиргоний", "Самарканд ушшоки" ижролари билан машхур булган. Фаргона водийсига кайтадиган булсак, хар бир вилоятда узига хос ижро услубини гувохи буламиз. Андижон вилоятида таваллуд топган Ортикхужа Имомхужаев, Беркинбой Файзиев, Муйдин хожи Нажмиддинов, Муминхожи хофиз, Ашурали хофиз, Мирза Косим хофиз, Умрзок полвон Сайдалиев, Одилжон Юсупов, Фаттоххон Мамадалиев, Очилхон Отахонов, Толибжон Бадинов, Юнускори Юсупов сингари хофизлар уз даврида машхур булганлар.

Наманган хофизлик мактабининг намоёндалари Жалолхон Хофиз, Мухаммаджон хофиз Рахим Азизов, Абдулла тарок, номларини келтириш мумкин. Санъатнинг барча йуналишлари борасида водийда Маргилон мактаби алохида уринга эга. Халк орасида "Куй Андижонда яратилади, Маргилонда ижро этилади" деган машхур ибора юрар экан. Жиззах заминида таваллуд топган Узбекистон халк хофизлари Эсон Лутфуллаев, Орифхон Хотамовлар хам Фарпгона мактабидан бахраманд булганлар. Машхур устоз санъаткор

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Юсуфжон кизик Шакаржонов (1869-1959) бутун водий санъаткорларини устози булган. Х,офиз, созанда, раккос, колаверса Юсуф кизик номи билан машхур булиб, юзлаб кизикчи аскиячи шогирдларга устозлик килган. Санъат лугатига кизикчи, аския, латифа, луфт, роббия, тутол, хикоя, мукаллид сингари услубларни киритган. Матхолик кизик, Зокир Эшон, Саъди Махсум, Охунжон кизик, Эрка кори, Мамаюнус, Турсунбува, Комил кори, Пулат кизик, Ака Бухор, Хожи Сиддик, Теша кизик, Мухиддин Дарвишев, Зайнобиддин Юсупов, Мадаминжон Юсуповлар устоз мактабидан бахраманд булганлар. Узбек миллий цирк санъатини ташкил этишга катта хисса кушган. Рус цирки устаси Юпатов, Италия сехргари Колиостро, чавандоз Безано билан хамкорлик килиб Европа буйлаб ва Хитой давлатларида томошалар курсатган. Унинг номи узбек санъатида мустахкам урин олган.

Маргилон мактабининг улуг намоёндалари Мадали хофиз Рахматилло угли (1867-1930), Болтабой Ражабов (1878-1960), Мамадбобо Сатторов (1885-1969), Акбар Хайдаров (1893-1964), Журахон Султонов (1893-1965), Маъмуржон Узоков (1904-1963), Солижон Хошимов (1898-1994) сингари улуг хофизларнинг номлари халкимиз юрагидан жой олган. Айникса Журахон Султонов ва Маъмуржон Узоковларнинг номлари узбек кушикчилик санъатида алохида урин тутади. Уларнинг хамнафасликдаги ижодлари киноленталардан жой олган. Кушикчилик санъатида яна бир машхур хонанда Узбекистон халк артисти Таваккал Кодиров (1926-1996) "Узбекистон булбули" деган халк эътирофига сазовор булган. Хрзиргача халкимиз унинг кушикларини севиб тинглашади. Устоз хофиз Расулкори Мамадалиев узининг алохида мактабини яратганлиги билан машхурдир. Узбекистон халк хофизлари Кобилжон Юсупов, Махмуджон Тожибоев (1928-1976) маком йулларини ва замонавий ижро йулларини эгаллаб узларини услубини яратганлар. Водийда Кукон хофизлик мактаби алохида кадрланади. Уларни ижро услублари узига хос булиб, ажралиб туради. Махкам Хофиз (1865-1915), Хрлкора Х,офиз (1865-1910), Хамрокул Кори Туракулов (1872-1943), Эрка Кори Каримов (18880-1954), Шеркузи Бойкузиев (1894-1961) сингари устозлар катта ашуланинг пирлари деб тан олинган. Катта ашула ижроси факат водийда ривожланганлиги билан кадрлидир. Узбек миллий бастакорлик санъатига назар солсак унлаб улуг бастакорлар шу заминда таваллуд топганлигини гувохи буламиз. Улар орасида улуг устоз Тухтасин Жалиловнинг номи алохида жаранглайди. Чунки, устоз ХХ - аср бастакорлик санъатининг сарбони деб тан олинган.У яратган 36 та мусикали драма 500 дан ортик куй ва кушиклар унинг ижодини безаб

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Typagu.Mamxyp öacTaKop co3aHganap FaHH^öH TomMaTOB (1913-1994), komhh^oh ^aööopoB (1914-1975) MyxTop^öH MypT03aeB (1909 - 1994), FynoM^öH Xo^H^ynoB (1928-2014) CHHrapu yHHaö öacTaKopnap y3HapHHHHr yHyTHHMac acapnapu öunaH MycHKa caHtaTHMH3ra öeöaxo xucca Kymgunap. YnapHHHr x,ap öupnapH mhhhhö öacTaKopHHK caHtaraga anoxuga ypHHra эгagнpнap. YnapHHHr apaTraH Kyö Ba KymHKHapu öyryH x,aM em caHtaTKopnapra gacTypynaMan öyHuö xH3MaT KHHMoKga. AnöaTTa amyna, KymHK, Kyfi Ba Fa3aHHHHr öupHHrugaH xochh öynagH. YnyF xp$H3napHMH3 Ba 6acTaKopnapHMH3 my MyöopaK 3aMHHga TaBannyg TonraH ynyF moup Ba moHpnapHMH3HHHr metp Ba Fa3anHapugaH hhxom onraH xpnga H^og KHHraHHap. Boguöga TaBannyg TonraH, AMHpuö, Xa3HHHfi, MyKHMHfi, OypKaT, 3aBKHÖ, Coöup Aögynna, ^apxuö, ^ycTHÖ, goMHanapHHHr Fa3anHapu MyMTo3 H^ponapHMroga acocuö ypHH эгaпнaögн. AfiHHKca, ynapHHHr Fa3anHapu ^axpH othh YBaöcuö, HogupaöerHM Fa3anHapu, metpuaT rynmaHHHH 6e3a6 Typagu Ba MyMTo3 H^ponapuMroga y3 ypHHHH öepMaö Kenagu.

OapFoHa Boguöcuga pHBo^; TonraH aHa öup caHtaT gypgoHacu öopKH, 6y TeaTp caHtarngup. BoguÖHHHr oTaxoH TeaTpnapugaH öyHMHm ah^h^oh, OapFoHa, HaMaHraH, kykoh MycHKanu gpaMa TeaTpnapu caHKaM öup acpgaH 6yeH pecnyÖHHKa TeaTpnapu opacuga ongHHru ca^ga H®;og khhhö Kenumagu. Ey MacKaHHapga MHHraaö HCTetgognap W3ara HHKgu. YnyF caHtaTKopnap eramuö HHKgunap. Y36eKHCTOH xaHK apracTnapu AHgu^öH TeaTpugaH Aööoc EaKHpoB, KaMapa EypHameBa, Aficap höpoxhmob, ^anan PaxHMoB, Xaguna AMHHoBa, ManoxaT HcaKoBa, OapFoHa TeaTpugaH cohh^oh AxMegoB, 3yHyH MaganueB, ^xexoH MaMaTxoHoB, Mypog^oH AxMegoB, ^anonxoH OxyHoB, Xa^roaxoH HöpoxHMoBa, EpKHHofi XaTaMoBa, HaMaHraH TeaTpugaH, MyxpugHH MaHcypoB, Coöup PaxMoHHfi, MyKappaMa A3H3oBa, MaMaTxoH YöaögynnaeB, TypcyHoö MaMegoBa, Xaöuöa OxyoBa, KaMonuggHH paxHMoB, YpHH6oö HypanueB , kykoh TeaTpugaH 3aH^upanu Mup3aTOB, PaxHMaxoH Ma3oxugoBa, PamugxoH CogHKoB, fflapo^aTxoH YöaögyHHaeBa CHHrapu Mamxyp apTHCTHap öunaH öup Karopga yHHaö xH3MaT KypcaTraH apTHCTHap Ba TanarnHH TeaTp ^HgouönapH TeaTp caHtara Ba KHHogaru o6pa3Hapu öunaH xaHKHMH3 эtтнpo$нгa ca3oBop Syngunap.

OapFoHa BoguöcHga TaBannyg Tonuö, noÖTaxTga umnaö ^axpH MHKecuga goHr TapaTraH ynyF caHtaTKopnap TaMapaxoHHM, MyKappaMaxoHHM TypFyHÖoeBa ^a^oHHHHr 70 gaH opTHK gaBnaraapuga y3ÖeK paKC caHtaTHHH HaMoöum KHHgHHap. YnapHHHr paKC Ba annanapu opKaHH ®;axoH axgu y3ÖeK caHtaTHgaH öaxpaMaHg öyngHHap. Y3HapHHHHr öeTaKpop oöpa3Hapu öunaH öapnaHH hoh KongupraH

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Лутфихоним Саримсокова, Наби Рахимов, Машрабжон Юнусов, Сора Эшонтураева узбек опера санъатини ва давлат филармониясини ташкилотчиси Мухиддин Кори Ёкубов, Боборахим Мирзаев, Саодат Кобулова сингари улуг санъат даргалари, узбек санъат тарихида учмас из колдирганлар. Бугунги кунда хам ижодларини давом эттираётган Ёкуб Ахмедов, Эркин Комилов, Мехри Бекжонова сингари сахнамиз юлдузлари хамда якинда вафот этган талантли актёр Мирза Азизоа хам шу заминда таваллуд топганлар. Замонавий хонандалик санъатида уз урнига эга булган Узбекистон халк артистлари Шерали Жураев, Юлдуз Усмонова, Зулайхо Бойхонова, Гулсанам Мамазоитова сингари кушикчилигимиз юлдузлари изидан минглаб ёш исътедодлар ижод килмокдалар. Бироз чекиниш килиб яна бир мисолни келтириш мумкин. 1926 йилда Маргилон шахрида Мухиддин Кори Ёкубов рахбарлигида биринчи узбек давлат миллий этнографик ансамбли ташкил этилган. Бу ансамблга бутун водийдан Юсуфжон кизик Шакаржонов, Тухтасин Жалилов, Журахон Султонов, Маъмуржон Узоков, Рустам Мехтар, Ориф Гармон сингари 50 дан ортик таникли санъаткорлар таклиф килинган. Бу ансамбл узок йиллар фаолият курсатиб Республикамиз ва собик иттифокнинг ундан ортик шахарларида гостролда булишган. Якунловчи концертни Москва шахрида Большой театрда утказиб, Москваликларни эътирофига сазовор булганлар. Уша даврда Маргилон - Узбек санъатининг бешиги деб эътироф этилган. Шундай савол тугилади: Нега бу ансмбл уша даврдаги пойтахт Самаркандда эмас, Тошкентда эмас, айнан Маргилонда ташкил килинганлиги билан диккатга сазовордир. Бугунги кунда эса Маргилон шахрида шу анъана давом эттирилиб Республикада биринчи булиб давлат маком театри ташкил этилди. Бу жамоа мувафакиятли ижод килмокда.

ХУЛОСА

Шундай фикр тугилади. Фаргона водийси заминида бунчалик дунёга ва Республикамизга машхур санъаткорлар таваллуд топиб, водий довругини, оламга ёйганлар.Чунки, тарихан маданият учоги хисобланган водийдаги давом этиб келаётган анъана бугунгача давом этмокда. Иккинчи сабаб, водий узининг сулим табиати, зилол сувлари, дарё ва сойлари, ширин - шакар мевалари ва серфайз одамлари билан машхур булган. Колаверса бу кутлуг заминда таваллуд топган Бурхониддин Маргилоний, Махдуми Аъзам Косоний, Захириддин Мухаммад Бобур, Боборахим Машраб, Хожаназар Хувайдо, сингари улуг боболаримизнинг рухлари хам хозиру-нозирдир.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Бугунги кунда хам мухтарам Президентимиз томонидан Янги Узбекистонда янгича рух билан бошланган улугвор ишларда улуг боболаримизнинг муборак рухлари хамиша куллаб турсин.

REFERENCES

1. Mannopov, S., Karimov, A., Qurbonova, B., & Dilobar, J. (2022, February). THE EMERGENCE AND DEVELOPMENT OF MUSIC. In Archive of Conferences (pp. 49-52).

2. Mannopov, S., Karimov, A., Qurbonova, B., & Dilobar, J. (2022, February). THE EMERGENCE AND DEVELOPMENT OF MUSIC. In Archive of Conferences (pp. 49-52).

3. Mannopov, S. (2004). Uzbek folk music culture.(Study guide) Tashkent. New

Age Generation.

4. Маннопов, С. (2018). Навобахш оханглар. Т.: IJOD-PRESS нашриёти.

5. Маннопов, С. У. Л. Т. О. Н. А. Л. И. (2004). Узбек халк мусика маданияти. Янги аср авлоди.

6. Маннопов, С. (1852). Ходжи Абдулазиз Абдурасулов (1852-1936).

7. Abdusattorov, A. About Makom Melodies Adapted for Orchestra of Uzbek Folk Instruments. International Journal on Economics, Finance and Sustainable Development, 2(11), 28-30.

8. Turabova, S. K., & Juraeva, V. F. (2019). THE SOCIO-POLITICAL SIGNIFICANCE OF THE PHENOMENON SCIENTIFIC DISCUSSION IN THE DEVELOPMENT OF THINKING OF THE PEOPLES OF THE EAST. Scientific Bulletin of Namangan State University, 1(8), 168-174.

9. Turabova, S. K. (2019). Social importance of the discussion in the development of civil society. Scientific Bulletin of Namangan State University, 1(6), 260-266.

10. Kattakulovna, T. S. (2022, April). SCIENTIFIC DISCUSSIONS AS AN INNOVATIVE METHOD OF COGNITION. In Conference Zone (pp. 116-117).

11. Kurbanova, B., Khurshid, M., & Tokhirjon, S. (2022, May). THE ROLE AND IMPORTANCE OF A SYSTEMATIC APPROACH TO TEACHING IN THE FINE ARTS. In Archive of Conferences (pp. 105-107)

12. Мамазияев, Х. А. У. (2022). МАВДМ САНЪАТИДА МУСЩА ЧОЛЕУЛАРИНИНГ ТАДРИЖИ. Science and innovation, 1(C3), 7-14.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.