Научная статья на тему 'Факторы усовершенствования у молодёжи единых отношений национально-народного ремесленничества и традиций'

Факторы усовершенствования у молодёжи единых отношений национально-народного ремесленничества и традиций Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
40
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ремесленничество / обычаи / экскурсия / национальные ценности / методика. / crafts / customs / excursions / national values / methods.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Орифа Норова

В статье анализируется важность ознакомления учащуюся молодежь национальным ремеслам и традициям нашего народа. Особое внимание уделяется взглядам наших предков на важность профессионального обучения молодежи. Изучены основные направления развития национальных народных промыслов. Раскрывается содержание принятых государством нормативных документов по развитию данной сферы. Разработаны факторы усовершенствования у молодёжи единых отношений национально-народного ремесленничества и традиций.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Factors of improvement of young people unified relationships of national-folk traffic and traditions

The article analyzes the importance of familiarizing schoolchildren with the national crafts and traditions of our people. Particular attention was paid to the views of our ancestors on the importance of vocational training for young people. The main directions of the development of national folk crafts have been studied. The content of the normative documents adopted by the state on the development of this sphere is revealed. Factors have been worked out to improve the common relations of national-folk handicrafts and traditions among young people.

Текст научной работы на тему «Факторы усовершенствования у молодёжи единых отношений национально-народного ремесленничества и традиций»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Factors of improvement of young people unified relationships of national-folk traffic and traditions

Orifa NOROVA1

Bukhara State University

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received May 2021 Received in revised form 20 May 2021 Accepted 15 June 2021 Available online 15 July 2021

Keywords:

crafts, customs, excursions, national values, methods.

The article analyzes the importance of familiarizing schoolchildren with the national crafts and traditions of our people. Particular attention was paid to the views of our ancestors on the importance of vocational training for young people. The main directions of the development of national folk crafts have been studied. The content of the normative documents adopted by the state on the development of this sphere is revealed. Factors have been worked out to improve the common relations of national-folk handicrafts and traditions among young people.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Ёшлapдa миллий хал; xyнapмaндчилиги Ba ypф-oдaтлap биpлиги мyнocaбaтини тaкoмиллaштиpиш oмиллapи

АННОТАЦИЯ

Калит cyзлap:

xyнapмaндчилик, ypф-oдaтлap, экcкypcия, миллий к;aдpият, методик.

Maзкyp мак^лада укувчи ёшлapни миллий xyrnp-мандчилик Ba хал;имиз ypф-oдaтлapи билан тaништиpиш-нинг ах,амияти тах,лил килинган. Шунингдек, aждoдлapи-мизнинг ёшлapгa касб-xyrnp ypгaтишнинг ах,амияти хусусидаги фикpлapигa aлox,идa эътибop к^атил^^ X1oзиpги кунда миллий хал; xyнapмaндчиликни pивoжлaн-тиpишнинг а^сий йyнaлишлapи тад;и; килинган. Давлатимизнинг 6у шх,ани pивoжлaнтиpиш бopacидa ;э6ул килган мeъёpий xyжжaтлapи мэзмуни oчиб бepилгaн. Taлaбaлapдa миллий хал; xyнapмaндчилиги ва ypф-oдaтлap биpлиги мyнocaбaтини тaкoмиллaштиpиш oмиллapи ишлаб чи;илган.

1 Doctoral student, Bukhara State University, Bukhara, Uzbekistan.

IScience

iArouyA Ci'm Срлсе

Факторы усовершенствования у молодёжи единых отношений национально-народного ремесленничества и традиций

_ АННОТАЦИЯ_

Ключевые слова:

ремесленничество,

обычаи,

экскурсия,

национальные ценности, методика.

В статье анализируется важность ознакомления учащуюся молодежь национальным ремеслам и традициям нашего народа. Особое внимание уделяется взглядам наших предков на важность профессионального обучения молодежи. Изучены основные направления развития национальных народных промыслов. Раскрывается содержание принятых государством нормативных документов по развитию данной сферы. Разработаны факторы усовершенствования у молодёжи единых отношений национально-народного ремесленничества и традиций.

Маълумки, Шарк мутафаккирлари таълимотида ёшларга таълим ва тарбия бериш, уларга касб-хунар ургатиш гояси мухим урин эгаллайди. Тарихий тара;;иёт давомида устозидан касб-кор урганиб, халол мехнат килган шогирдларни хал;имиз жуда хурмат килган. Доно хал;имиз "Устозидан узмаган шогирд - шогирд эмас", "Хунарли киши асло хор булмас", "Устоз отадек улуг", "Таълим берган устозингдан айрилма" сингари ма;олларни ижод этганлар ва фарзандаларининг баркамол булиб улгайишини орзу килганлар.

Ёшларни касб-хунарга йуналтириш ишининг мухим омилларидан бири уларга касблар, хунарлар ха;ида маълумот беришдир. Х-ХУ асрларда форс тилидаги манбаларга Наршахийнинг "Тарихи Бухоро", Низом ул-Мулкнинг "Сиёсатнома", Рашидуддиннинг "Жомеъ ат-таворих", Шарафуддин Али Яздийнинг "Зафарнома" асарларида, шунингдек ХУ1-Х1Х асрлардаги Мухаммад Солихнинг "Шайбонийнома", Захириддин Мухаммад Бобурнинг "Бобурнома", мулла Шодийнинг форс-тожик тилида чоп этилган "Фатхнома", Камолиддин Биноийнинг "Шайбонийнома", Мир Мухаммад Амин Бухорийнинг "Убайдулланома" асари ва бош;а асарларда хал;нинг урф-одатлари хамда хунармандчилик сохаси тара;;иётига доир кимматли маълумотлар бор.

ХХ аср бошларида миллий хал; хунармандчилигига оид бир неча асарлар яратилган. Жумладан, 1924-1926 йилларда "Урта Осиёнинг хозирги кишлоги" туркумида куп жилдлик китоб нашр килинди. 20-йилларда узбекларнинг анъанавий хунармандчилик сохасини урганувчи, амалий безак санъатини тадкик этган асарлар пайдо булди. Унда миллий хунармандчилик сохаларининг халкнинг урф-одати уйгунлигида тараккий килганлигини куриш мумкин.

Касбий тарбия шахсни шакллантириш жараёнидир. Тарбиянинг таркибий кисмларига: мафкуравий, экологик, мехнат, ахлокий, жисмоний, аклий ва эстетик тарбиялар киради. Касбий тарбия дарс ва дарсдан ташкари фаолият жараёнида амалга оширилиб, касбни узлаштириш буйича укув-тарбия жараёнини педагогик йуналтиради. Шундай килиб, касбий тарбиянинг бош максади ёшларнинг мехнатга ва касбий фаолиятга булган эхтиёжларини шакллантиришдан иборатдир [7-9].

Миллий хунармандчилик ва урф-одатлар бирлиги тараккиётига оид материаллардан фойдаланиш укувчилар билимига янада аниклик киритиб, уни мазмунан бойитади. Мазкур материаллардан фойдаланишнинг таълимий ахамияти шундаки, улар ёшларда дарсга нисбатан кизикиш уйготади, уларнинг дарсдаги фаолиятини оширади, мустакил фикр юритиш кобилиятини устиради [4-6]. Дарсда урганилаётган хунармандчилик турининг мазмунига мос урф-одатларнинг урганилиши укувчиларнинг утилаётган мавзуни чу;урро; узлаштиришига хизмат ;илади. Бу эса, педагогиканинг мухим дидактик тамойилларидан хисобланган таълимда онглилик, фаоллик хамда билимни пухта ва мустахкам узлаштириш тамойилини амалга оширишнинг воситаларидан биридир. Этнографик материал-лар тарбиявий вазифаларни бажаришда мухим воситадир. Укувчиларнинг моддий маданият ашёлари билан, турли даврларда яшаган хал;ларнинг ижод махсули билан я;индан таништириш уларда гузалликка булган муносабатини тарбиялайди.

У;увчи ёшларнинг миллий хунармандчилик сохалари тара;;иёти, шунингдек ушбу сохада урф-одатлар мужассамлигини тушуниб олишлари, билимларини кенгайтиришлари, касб-корга булган муносабатларини тугри ташкил этишда экскурсияларнинг роли бе;иёс. Укувчиларнинг укитувчи рахбар-лигида экскурсия ишларида иштирок этишининг амалий ахамияти шундаки, экскурсия давомида тупланган материаллар мактабда "хунармандчилик бурчаги" ёки хунармандчилик музейи ташкил ;илиш имкониятини беради.

Таъкидлаш жоизки, экскурсия ишларида иштирок этиш укувчиларнинг интизомига хам таъсир килади. Таътил ёки дарс ва;тида ташкил килинган экскурсиялар натижаси асосида айтиш мумкинки, интизоми буш укувчилар ташрифлар сунггида пеш;адамлар сафига кушилган ва кейинчалик узлаш-тиришлари хам яхшиланган. Демак, хунармандчилик сохаларига уюштирилган экскурсияларда буш узлаштирувчи ва интизоми паст укувчиларнинг иштирок этиши хар томонлама макбул хисобланади.

Миллий хунармадчилик сохалари ва урф-одатлар бирлигини урганишда куйидаги йул-йурикларга риоя килиш тавсия этилади:

Биринчидан, бу материаллар укувчиларнинг онги ва сезгисига таъсир килиб, уларда дарсга нисбатан кизикиш уйготиши лозим;

Иккинчидан, хунармандчилик сохаси урф-одатлар билан боглаб урганилса, мавзу укувчилар учун аник ва тушунарли булади, аник касб-корга йуналтирилади;

Учинчидан, укувчиларда хунармандчилик сохаси тараккиётини кузатиш ва уни урф-одатлар билан боглаш хусусияти вужудга келади;

Туртинчидан, укувчиларда уз жонажон улкасига нисбатан кизикиш уйготади, она-Ватанга булган мехрини янада оширади.

Укувчиларнинг дарсдаги фаолияти укитувчи томонидан бериладиган тайёр хулосаларни узлаштириб олишдангина иборат эмас. Укитувчи дарснинг максади ва вазифаларига караб, уларда янги билимларни эгаллаш учун мустакил фикр юритиш куникма ва кобилиятини шакллантиришга интилиши шарт. Шу боисдан укитувчи хунармандчиликка оид материаллардан фойдаланишда урганиладиган янги мавзуни узлаштириш учун укувчиларнинг фаоллик курсатишларини хисобга олиши керак.

Укитувчи хунармандчиликка оид материаллардан фойдаланганда уларни намойиш этиш билан чекланмасдан, балки шунга мувофик равишда курсатмалар бериши керак. Бунга сабаб хунармандчилик сохаларининг узига хослигидир [10-11].

Мактабда миллий хунармандчилик тугараги синфдан ташцари ишларни ташкил этишнинг ихчам шакли булиб, уцувчиларнинг хунармандлар билан иш устида учрашуви ва касб-корни урганишида тайёргарлик куриш, мактабда миллий хунармандчилик бурчаги ёки музейи ташкил цилишнинг асосий учоги хисоб-ланади.

Тугарак ташкил цилишдан олдин уцитувчи дарс хамда синфдан ташцари ишлар давомида уцувчиларда тугаракка нисбатан цизициш уйготиши лозим.

Тугарак асосини хунармандчилик сохаларига хавас цуйган, уни чуцурроц урганишга интилган иштиёцманд уцувчилар ташкил цилади.

Тугаракнинг фаолияти куп холларда унинг дастлабки машгулоти цандай утилишига боглиц. Тугарак муайян режа асосида уз фаолиятини амалга ошириши лозим. Режада тугаракнинг мацсади, иш услуби уз аксини топиши керак.

Тугаракнинг мацсади уцувчиларни хунармандчилик сохалари билан таништириш ва уларни миллий урф-одатларга хурмат рухида тарбиялашдан иборат. Тугарак ташкил этишдан мацсад ва вазифалар цуйидагилардан иборат булиши керак:

• Уцувчиларнинг олган назарий билимларини амалиётга цуллаган холда, мустацил ижодий мехнат цилиш куникмаларини таркиб топтириш;

• Хунармандчиликнинг барча сохалари билан танишиш ва уларни урганиш;

• Касбий масъулият хиссини таркиб топтириш, миллий урф-одатларга, цадриятларга хурмат рухини юксалтириш.

Тугарак ишига хунармандчилик сохалари билан астойдил цизицадиган, изланувчан уцувчиларни жалб этиш лозим. Машгулотларни хафтада икки марта утказиш мацсадга мувофиц.

Машгулотларни утказишдаги асосий мацсад цуйидагиларни хал цилишга царатилмоги даркор:

1. Миллий халц хунармандчилиги ривожи.

2. Хунармандчилик сохалари ва урф-одатлар бирлиги.

Таъкидлаш жоизки, Узбекистон халцларининг бой маданий мероси ва тарихий анъаналарини тулиц сацлаб цолиш ва купайтириш, миллий хунармандчилик, халц бадиий ва амалий санъатини янада ривожлантириш, хунармандчилик фаолияти билан шугулланувчи фуцароларни хар томонлама куллаб-цувватлаш буйича мацсадли ва комплекс чора тадбирларни амалга ошириш мацсадида 17.11.2017 йилда Узбекистон Республикаси Президентининг "Хунармандчиликни янада ривожлантириш ва хунармандларни хар томонлама цуллаб-цувватлаш чора тадбирлари тугрисида"ги ПФ-5242-сонли Фармони [1] цабул цилинди. Мазкур Фармонда бошца вазифалар сингари халц хунармандчилиги ва ижодий анъаналари кенг ривожланган шахар ва туманларда хунармандчиликни ривожлантириш марказлари ташкил этиш; хунармандчиликнинг ноёб турларини цайта тиклаш ва янада ривожлантириш; истеъмолчиларга хунармандчилик махсулотлари етказиб бериш учун бозор инфратузилмасини шакллантириш; хунармандчилик махсулот-ларини экспорт цилишни рагбатлантириш, хорижий мамлакатларда утказиладиган кургазма ва ярмаркаларда миллий хунармандчилик махсулотларини тацдимот цилишга кумаклашиш кабилар белгилаб берилди. Узбекистон Республикаси Президентининг 28.11.2019 йил "Хунармандчиликни янада ривожлантириш ва хунармандларни цуллаб-цувватлаш буйича цушимча чора тадбирлар тугрисида"ги ПЦ-4539-сонли Царори [2] эълон цилиниб, мамлакатимизда миллий хунармандчилик, халц бадиий ва амалий санъатини ривожлантириш, бу орцали халцимизнинг

бой маданий мероси ва тарихий анъаналарини тулик саклаб колиш, банд булмаган ахолини, айни;са ёшлар, аёллар ва кам таъминланган оилаларни хунарманд-чиликка кенг жалб этиш оркали уларнинг иш билан бандлигини таъминлаш масаласи уз аксини топди. Узбекистон Республикаси Президентининг "Камбагал ва ишсиз фукароларни тадбиркорликка жалб килиш, уларнинг мехнат фаоллигини ошириш ва касб-хунарга укитишга каратилган хамда ахоли бандлигини таъминлашга оид кушимча чора-тадбирлар тугрисида" 2020 йил 11 августдаги ПЦ-4804-сон Царори[3]да хам айнан ёшларни касб-корга ургатиш, хунарманд-ларни куллаб-кувватлаш масаласига катта эътибор каратилган.

Бугунги кунда мамлакатимизда узлуксиз таълим тизимида олиб борилаётган кенг камровли ислохотларнинг асосий ма;садларидан бири ёшларни чукур билим олишлари, истеъдодларини руёбга чикаришда хар томонлама куллаб-кувватлаш, шу билан биргаликда уларнинг мустакил хаётга тайёрлаш куникмаларини хам шакллантириб бориш таълим тизимининг устувор йуналишларидан бири хисобланади.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:

1. Узбекистон Республикаси Президентининг "Хунармандчиликни янада ривожлантириш ва хунармандларни хар томонлама куллаб-кувватлаш чора тадбирлари тугрисида"ги ПФ-5242-сонли Фармони.

2. Узбекистон Республикаси Президентининг 28.11.2019 йил "Хунарманд-чиликни янада ривожлантириш ва хунармандларни куллаб-кувватлаш буйича кушимча чора тадбирлар тугрисида"ги ПЦ-4539-сонли Царори.

3. Узбекистон Республикаси Президентининг "Камбагал ва ишсиз фукароларни тадбиркорликка жалб килиш, уларнинг мехнат фаоллигини ошириш ва касб-хунарга укитишга каратилган хамда ахоли бандлигини таъминлашга оид кушимча чора-тадбирлар тугрисида" 2020 йил 11 августдаги ПЦ-4804-сон Царори.

4. Кенжаева Х.П., Тожиев Ф.И., & Жураев Б.Н. (2014). Роль женщин в создании и развитии демократического общества в Узбекистане. In Инновации в технологиях и образовании (PP. 119-123).

5. Кенжаева Х.П. (2021). Аёллар ижтимоий фаоллигини оширишда фукаролик институтларининг урни. Scientific progress, 1(6). - PP. 957-961.

6. Кенжаева Х. (2021). Миллий маънавий меросимизда таълим-тарбия масалалари. Общество и инновации, 2(6/S). - PP. 18-24.

7. Пардаева М.Д. (2021). Утмиши шарафли, келажаги буюк халк маънавиятида хазрат алишер навоий карашларининг урни. инновации в педагогике и психологии, 4(3).

8. Pardaeva M.D. (2020). The role of the jadid's thinking views in the fight against enlightenment against ignorance. Утмишга назар журнали, 10(3).

9. Пардаева М.Д., Узбекистан Р., & Голди-Скотт М.Р. (2020). Реформа школьного образования в Узбекистане: переосмысление методики обучения и оценки. ISBN 978-5-9929-0917-3 © ОГУ имени ИС Тургенева, 2020© МОО «Академия информатизации образования», 2020 © Коллектив авторов, 2020, 25.

10. Pardayeva M.D. (2020). "Lazerlar va ularning turlari" mavzusini innovatsion usullarda o'qitishning afzalliklari. In Молодой исследователь: вызовы и перспективы (PP. 722-724).

11. Пардаева М.Д. (2018). Использование средств народной педагогики в воспитании толерантности у молодежи. Проблемы педагогики, (6 (38)).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.