Научная статья на тему 'ЭТИМОЛОГИЯ ХИМИЧЕСКИХ ЭЛЕМЕНТОВ ГЛАВНЫХ ПОДГРУПП ПЕРВЫЙ И ВТОРОЙ ГРУППЫ ПЕРИОДИЧЕСКОЙ ТАБЛИЦЫ Д.И.МЕНДЕЛЕЕВА'

ЭТИМОЛОГИЯ ХИМИЧЕСКИХ ЭЛЕМЕНТОВ ГЛАВНЫХ ПОДГРУПП ПЕРВЫЙ И ВТОРОЙ ГРУППЫ ПЕРИОДИЧЕСКОЙ ТАБЛИЦЫ Д.И.МЕНДЕЛЕЕВА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
137
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ХИМИЧЕСКИЙ ЭЛЕМЕНТ / ЭТИМОЛОГИЯ / АНГЛИЙСКИЙ ЯЗЫК / ИСТОРИИ ПРОИСХОЖДЕНИЯ / ПЕРИОДИЧЕСКАЯ ТАБЛИЦА

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Жумаев Маъруфжон Тагоймуротович, Солиева Умеда Лутфуллоевна, Утаев Маъмурджон Махмадалиевич

Статья посвящена истории открытия (этимологии) химических элементов главных подгрупп первой и второй группы периодической таблици. Цель статьи помочь читателям, в особенности начинающим химикам, более глубоко понимать значения названия элементов главных подгрупп первой и второй группы. Исследование основано на анализе этимологических словарей и книг по истории названий химических элементов.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по языкознанию и литературоведению , автор научной работы — Жумаев Маъруфжон Тагоймуротович, Солиева Умеда Лутфуллоевна, Утаев Маъмурджон Махмадалиевич

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ETYMOLOGY CHEMICAL ELEMENTS OF THE MAIN SUBGRUPS OF THE FIRST AND SECOND GROUPS OF THE PERIODIC TABLE D.I. MENDELEEV

Article devoted the history of the origin (etymology) of chemical elements of the main subgroups of the first and second groups of the periodic tables. The purpose of the article is to help readers, especially chemists, to more deeply understand the meanings of the names of the elements of the main subgroups of the first and second groups of terms. The study is based on an analysis of etymological dictionaries and books on the history of the names of chemical elements.

Текст научной работы на тему «ЭТИМОЛОГИЯ ХИМИЧЕСКИХ ЭЛЕМЕНТОВ ГЛАВНЫХ ПОДГРУПП ПЕРВЫЙ И ВТОРОЙ ГРУППЫ ПЕРИОДИЧЕСКОЙ ТАБЛИЦЫ Д.И.МЕНДЕЛЕЕВА»

5. Теленкова МА. К вопросу о лексических и грамматических значениях глагольных приставок в современном русском языке. // Современный русский язык (

Морфология и синтаксис ). - М, - 1964. - С.140-148.

6. Тихонов АН Словообразовательный словарь русского языка: В 2т. - М., - 1990. - Т.1.

7. Филин ВП. О ЛСГ слов // Очерки по теории языкознания - М, 1982. (Фомина МИ Современный русский язык. - М, 1990.

8. Попова Т.В. Способы глагольного действия и лексико-семантические группы глаголов/Русская глагольная лексика : пересекаемость парадигм - Екатеринбург, -

1997. - С.147-239

9. Лексико-семантические группы русских глаголов // Под ред. ЗВ. Кузнецовой. - Иркутск, 1989

О ХАРАКТЕРЕ СЛОЖНОСТИ СЕМАНТИКИ ГЛАГОЛЬНЫХ ЛЕКСЕМ

Данная статья предназначена для изучения "внутренних" разновидностей семантического плана глагольных систем. Глаголы движения русского языка, денотата которых связаны с различными речевыми ситуациями и его семантическими планами.

Семантика лексем глагола включает такие категорические, правильные глагольные знаки, как тип и случай, не специфичные для семантической структуры лексических единиц других лексико-грамматических категорий, как существительные, прилагательные и наречия.

Любое действие, называемое глаголом, пытается достичь своего предела. Этот предел может быть другим: или действие достигает такой точки в пространстве, в то время как эта точка отсчета положения в пространстве может быть "справа"; Или когда глагол указывает конец перемещения (пришел, прибыл самолетом, упал); Эта точка может быть на "левом", тогда глагол указывает начало переселения субъекта (слева, вылетел).

Префиксы играют важную роль в реализации отдельных компонентов семантического плана лексем глаголов.

Ключевые слова и выражения: семантика, категориальность, субъект, объект, лексико-семантический вариант (ЛСВ), лексико-семантическое варьирование.

ABOUT NATURE OF COMPLEXITY OF SEMANTICS OF VERB LEXEMES

This article is intendedfor studying "internal" varieties ofsemantic plan ofverb systems. Verbs ofmovement of the Russian language, denotata of which are associatedwith various speech situations and its semantic plans.

Semantics of verb lexemes includes such categorical, proper verb signs, as a type and case, which are not specificfor the semantic structure of lexical units of other lexical-grammatical categories like nouns, adjectives, and adverbs.

Any action, called a verb, tries to its limit. This limit may be different: or an action reaches such a point in space, while this position reference point in space may be "on the right"; or when the verb indicates end of relocation (has come, arrived byplane, dropped in); thispoint may be on the "left", then the verb indicate the starting ofrelocation of the subject (left, flew out).

Prefixation plays an important role in implementation of individual components of a semantic plan of verb lexemes.

Keywords and expressions: semantics, categoriality, subject, lexical-semantic variation (LSV), lexical-semantic varying.

Сведения об авторе:

Мавлонбердиева О.Э. - Государственное образовательное учреждение «Худжандский государственный университет имени академика Бабаджана Гафурова», доцент кафедры современного русского языка и общего языкознания факультетарусской филологии. Телефон: (+992) 92 787 42 51

Юлдашева Умида Ибрагимовна - доценты кафедры современного русского языка и общего языкознания, факультет русской филологии. Худжандский государственный университет имени академика Б.Гафурова.

About the author:

Mavlonberdiyeva O.E - State educational institution "Khujand State University of a Name of the Academician Babadzhan Gafurov", associate professor of modern Russian and general linguistics of faculty ofthe Russian philology. Phone number: (+992) 92 787 42 51

Yuldasheva Umida - Egamerdiyevna associate professors of modern Russian and general linguistics, faculty ofthe Russian philology. Khujand state university of a name ofthe academician B. Gafurov.

ЭТИМОЛОГИЯИ элементной химиявии зергуру^и асосии гуру^и якум ВА ДУЮМИ чАдВАЛИ ДАВРИИ Д.И. МЕНДЕЛЕЕВ

ЖумаевМ.Т., Солиева У.Л., УтаевМ.М.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

Дар забощои гуногун мивдори ^арф^о на он вддар зиёд буда (масалан, дар забони русй 33, забони англисй 26 ва забони точикй 35), калима^о бошанд хеле зиёданд - давдо ^азор. Чи тавре, ки х,арфх,о якчоя шуда калимахд иборах,о ва чумла^оро ташкил медщанд, ^амин тавр он мухдге, ки моро ихдга кардааст аз

элементной химиявй ташкил ёфтаанд. Дар табиат кариб 90 элементи химиявй мавчуд буда, боз зиёда аз 20 элементи химиявии дигар бо роди сунъй досил карда шудаанд.

Максади маколаи зерин хонандагони ба химия рагбатдоштаро бо таърихи номдои элементдои зергуруддои асосии гуруди якум ва дуюми чадвали даврй бо забондои русй, англисй ва точикй шинос кардан мебошад, ки то маънои ондоро фадманд, зеро дар истилоддо аз аввал иттилооти пурра оиди чисмдое, ки ба воситаи ондо номгузорй карда шудаанд, чой доранд. Маводи зерин ба донишчуёни химия метавонад манфиати калон орад. Омузиши фан ба фадмиши мафдумдои махсус асоснок карда шудааст, ки кисми мудимтарини онро элементи химиявй ташкил медидад Донистани маънои аслии мафдум -этимологияи он (аз забони юнонй etymon - «дакикат», «мафдуми асосии калимая» ва logos - «фадмиш», «омузиш») пурра ва садедтар фадмидани маънои он мебошад. Фадмиши хосиятдои он аз сабабе, ки дар асоси номгузорй дамавакт аломати хусусиятнок гузошта шудааст, ба дарки додисаи ишорашуда имконият медидад Масалан, дар номдои элементи химиявй маънои ранг, хосиятдои физикй, макони мавчудаи он, чои кашф ва номи олиме, ки дар кашфи он садм гузоштааст, меёбем. Илова ба ин, ру овардан ба этимология даваси омузиши забондои хоричй ва муносибати бодиккатона ба забони модарии худ, алокаи байни забондои гуногунро бедор месозад. Чи тавре, ки академик Л.В. Шерба кайд карда буд, «Забони дуюме, ки дар заминаи мукоисавй омухта мешавад, ба дарёфти навъдои гуногуни акида, ки то дол ба назар намерасид, ёрй медидад» [1, с. 291]. Таърихи пайдоиши элементдои химиявй дазорсоладоро дар бар мегирад. Дар ин долат хонанда меходад ба саволдои зерин чавоб пайдо намояд: кадом элементдо аввал кашф шуда буданд ва барои чй? Чи тавр ондо номдои худро содиб шуданд? Дар номгузории элементдо дар забондои гуногун чи дамбастагй (умумият) мавчуд аст ва гайрадо?

Дар ин долат мо сарогаз маънои мафдумдои «элемент» ва «химия» - ро муайян менамоем. Дар забони русй калимаи «элемент» дар аввали асри УШ маълум буд. Эдтимол он решаи калимаи олмонии «Element» ва лотинии «Elementium» шрифта шудааст, ки маънояш «ибтидо», «асос», «пайдоиш», «додисаи табиат» мебошад. Дар умум «Elementium» маънои «дарфдо», «коидаи аввалин» - ро дорад [2, с. 446]. Мувофики баъзе аз фарзиядо элемент аз номи дамсадодои лотинии «l», «m», «n» («el», «em», «en») ва пасванди «t» («tum») ба вучуд омадааст [3, с. 18].

Системаи аломатдо барои элементдои химиявй соли 1811 аз чониби химики Швед Я.Берселиус пешнидод шуда буд. Одатан ба дайси аломатдо дарфдои аввали номдои лотинии элементдоро мегиранд, масалан, Li - литий (Litium), К - калий (kalium), Ca - калсий (calcium). Ачиб ин аст, ки мафдуми «химия» низ дар забони русй дар аввали асри XVII пайдо шудааст. Дар забондои гуногуни аврупой калимаи химия бо дам наздик аст: chemistry - дар забони англисй; chemie - дар забони олмонй, чехй, долландй, фаронсавй ва руминй; chemica - дар забони италиявй; chemia - ладистонй, словакй ва лотинй; qumica - дар забони испанй ва гайрадо. Гуруде аз мудаккикон мафдуми «Химия»-ро муродифи мафдуми мисри кадим шуморидаанд. Калимаи «Хёми» (Хюми) ба сифати номи мамлакати мисриён истифода шуда, дар айни замон маънои «сиёдхок» - ро дошт, бо таваччуд ба лойобаи фаровони дарёи Нил [4, с. 6].

Дар зергуруди асосии гуруди якум ва дуюми чадвали даврй элементдои, аниктараш металлдои литий, натрий, калий, рубидий, сезий, франсий (дар зергуруди асосии гуруди якум) бериллий, магний, калсий, стронсий, барий, радий (дар зергуруди асосии гуруди дуюм) чойгир шудаанд, ки истилоди химиявй ва номдои англисии ондо дар чадвал оварда шудааст. Чддвал

Истилоди химиявй ва номи англисии элементдои зергуруди асосии

гуруди якум ва дуюми надвили даври

Р/т Истилохи xимияви АломaIи xawffiim Номи англист Трашкрипт Номи точикй

1 2 3 4 5 б

Элементной зергурущ асосии гуруди якум

i. Литий Li Lithium [lidian] Литий

2. Натрий Na Natrium [ndtœm] Натрий

Sodium [savdiam]

3. Калий К Kalium [kalium] Калий

Potassium [pstesjam]

4. Рубидий Rb Rubidus [mfbidbm] Рубидий

5. Цезий Cs Caesium [si:zi9m| Сезий

6. Франций Fr France [frœns] Франсий

Элементдои зергурущ асосии гурущ дуюм

1 2 3 3 4 5

i. Бериллий Be Beryllium [beriljam] Бериллий

2. Mar™M Mg Magnesium [mœgniziam] Marний

3. Калкий Ca Calcium [kœlsiam] Калкий

4. Ороший Sr Strontium [struntiam] Ороший

5. Барий Ba Barium [beariam] Барий

6. Бадий Ra Radium [reidiam] Гадий

Элементной зергуруди асосии гуруди якум

Литий: соли 1817 аз чониби химики швед ва минералог Иоган Арфведсон аввал аз таркиби минерали петалит ва баъд дар сподумен муайяан карда шудааст Литийи металлиро маротибаи аввал соли 1818 Гемфри Деви досил кардааст. Номи худро литий, аз сабаби он, ки аз таркиби «сангдо» (юнонй - Ж)о; -санг) ёфта шуда буд, гирифт. Элементи литий аввал номи «литион» - ро дошт, номи дозираашро бошад олими швед Я. Берселиус гузоштааст. Дар забони англисй элементи литий - «Lithium» ном дорад [5, с. 234].

Натрий: номи «натрий» аз калимаи лотинии - «natrium» ва юнонии «vixpov» ба амал омадааст. Дар Миср номи элементи натрийро «ntr», ки дар он чо байни дигар калимадо маънои «сода», «содаи каустикй» - ро дошт иктибос шудааст. Символи натрий «Na» ва калимаи «natrium» бори аввал аз чониби Я.Берселиус (дар заминаи калимадои мисрии «натрон» ва «нитрон» - маънояш «ишкор») барои ишораи намакдои табиии минералй, ки дар таркибашон сода мавчуд буд, истифода шудааст. Бинобар ин онро дар баъзе адабиёт «natrium» дам меноманд. Пештар, инчунин то дол дар забондои англисй, франсузй ва як катор забондои дигар элементи мазкур «sodium» ном бурда мешавад, ки он эдтимол аз калимаи арабии «suda», ки маънои «дарди сар» - ро дорад бармеояд, зеро сода он вакт дамчун дору барои бартараф кардани дарди сар истифода бурда мешуд [6, с. 412]. Натрийи металлиро бори аввал химики англис Гемфри Деви соли 1807 бо роди электролиз аз гудохтаи гидроксиди натрий досил кардааст [7, с. 467].

Калий: 19 ноябри соли 1807 дар лексияи Байкеровй химики англис Гемфри Деви оиди чудокунии «калий», дангоми электролизи гудохтаи гидроксиди калий (КОН), хабар дод [6, сад 127] (дар навиштачоти лексия Деви нишон додааст, ки у калийро 6 - уми октябри соли 1807 кашф карда, онро «поташий» (аз лотинй «potasium») ном тузоштаасг, ки ин ном дар якчанд забондо бо ду дарфи «s» навишта шудааст. То дол дар забони англисй, франсузй, испанй, португалй ва полй (полшага) чунин ном истифода шуда истодааст. Соли 1809 Л.В.Гилберт номи «калий»-ро бо истифода аз решаи калимаи лотинии «kalium» ва аз калимаи арабй «ал-калий» пешнидод намуд. Ин ном бо забони англисй кабул шуда, аз он ба бисёр забондои Аврупои шимолй ва шаркй, аз он чумла ба забони руссй, ворид гашт ва дангоми интихоби аломат барои дамин элемент «К» - ро чоиз шумориданд [8, с. 144].

Рубидий - соли 1861 олимони олмонй Роберт Вилгелм Бунзен ва Густав Роберт Кирхгоф бо ёрии тадлили спектрии аминокислотадои табий, дар ондо элементи навро мушодида намуданд. Аз ин лидоз номи онро «Рубидий», аз калимаи лотини «rubidium» - маънояш «зебо» номиданд. Барои он, ки дар спектрдои рубидий ду хати зебо намоён шуда буд [7, с. 357]. Дар забони англисй низ элементи рубидийро «rubidium» меноманд [11, с. 1002].

Сезий - соли 1860 аз чониби олимони олмонй Роберт Вилгелм Бунзен ва Густав Роберт Кирхгоф дар обдои минералии Бад-Дюркхайм - и Германия бо усули спектроскопияи оптикй муайян карда шуд ва сезий элементи аввалинест, ки бо чунин усул муайян карда шуда буд. Дар намуди тоза сезий бори аввал соли 1882 аз чониби химики швед Сеттерберг, дангоми электролизи гудохтаи сианиди сезий ва барий, досил карда шудааст [7, с. 257].

Франсий - металли ишкории радиоактивй мебошад. Ин элементро Дммитрий Иванович Менделеев дамчун «эка-сезий» пешгуйи карда буд ва соли 1939 аз чониби Маргарита Перей, ки коргари Институти радий дар Париж буд, кашф карда шуд. У соли 1946 ба шарафи давлати худ ба ин элемент «Франсий» ном гузошт [9, с. 201]. Элементи франсий бо забони англисй «France» ном бурда мешавад [11, с. 1001].

Элементдои зергуруди асосии гуруди дуюм

Бериллий - аломаташ Be, аз калимаи лотини «beryllium» дамчун моддаи содда металли нисбаттан сахт буда, ранги хокистарии равшан ва арзиши хеле баланд дорад. Бериллий элементи хеле задрнок аст. Соли 1798 аз тарафи химики франсуз Луи Никола Воклен кашф шудааст, ки онро «глюцинием» (аз калимаи юнони «глюкос» - «ширин») меноманд. Номи дозираи он бо пешнидоди химики немис Клапрот ва химики швед Экеберг гузошта шудааст. Дар долати озод элементи бериллийро новобаста аз дамдигар соли 1828 аз тарафи химики франсуз Антуан Бюсси ва химики немис Фридрих Вёллер чудо карда шуд. Бериллийи металлии тоза соли 1898 аз тарафи физики франсуз Полем Лебо ба воситаи электролизи гудохтаи намакдо ба даст омада буд [6, с. 365]. Ин элементро бо забони англисй «Beryllium» меноманд [11, с. 1001].

Магний - соли 1695 аз таркиби оби маъдании чашмаи «Эпсомский» - и Англия намаке чудо карданд, ки модда тез ва таъсири дарунравонй (слабительный) дошт. Дорусозон онро «Намаки талх» инчунин «англисй» ё «намаки эпсомй» номиданд [6, с. 153]. Минерали эпсомй кристаллогидрата сулфати магний буда чунин формула MgSO47H2O дорад. Номи лотинии элемент аз номи шадри кадимаи «Магнезия» дар

Осиёи хурд, ки дар атрофаш кони минерали магнезит вучуд дошт гирифта шудааст. Дар соли 1972 Антон Фон РуЛрехт аз магнезияи сафед бо усули баркароркунй металли номаълумро чудо намуд ва онро «Австриат» номид. Соли 1808 химики англис Гемфри Девй бо ёрии усули электролизи омехтаи махлули обии магнезит ва оксиди симоб амалгамаи металли номаълумро хосил кард ва онро «магнезиум» номгузорй кард, ки то хол дар бисёр мамлакатхо чунин ном бокй мондааст. Дар Россия аз соли 1831 ин элемент бо номи «магний» кабул карда шудааст. Металли магнийро соли 1829 химики франсуз А.Бюсси дар натичаи баркароркунии гудохтаи хлоридаш бо ёрии металли калий хосил намудааст [6, 153]. Соли 1830 бошад М.Фарадей дар натичаи электролизи гудохтаи хлориди магний хосил намудааст. Дар забони англисй низ ин элеменгоо «Magnesium» меноманд [11, с. 1002].

Калсий - аз тарафи химики англис Гемфри Деви соли 1808 зимни электролизи омехтаи охакоб бо оксиди симоб хосил намуд. Номи он аз калимаи лотинй «Calcium» гирифта шуда, маънояш «охакоб» мебошад [7, с. 484].

Стронсий - соли 1764 дар Шотландия дар наздикии дехаи Стронсиан (аз забони англисй «З^ш^ал» гэльск «Stron an t - Sithein», ки кони сурх ном дошт ёфт шуда буд. Онро соли 1808 Гемфри Деви хангоми электролизи оксиди стронсий хосил намудааст. Ин элементро олимон ТЕЛовис ва Гоп «Стронсиан» ё ки «Стронсианит» ном гузоштаанд ва дар адабиётхо бо забони англисй «Strontion» меноманд [7, с. 488].

Барий - соли 1774 олимон Карл Шееле ва Юхан Ган барийро дар намуди оксидаш кашф карданд. Химики англис Гемфри Деви соли 1808 дар натичаи электролизи барит (гидроксиди барий) аввалин маротиба элемента барийро хосил намуд. Номи барий калимаи юнонй буда, «барос» - «вазнин» мебошад. Пайвастагии табиий барий сулфати барий мебошад, ки онро «шпати вазнин» низ меноманд [10, с. 96]. Дар забони англисй элемента барий - «Barium» хонда мешавад [11, с. 1001].

Радий - донишмандони франсуз Пер ва Мария Кюрй нишон доданд, ки партови баъди таксимшавии уран аз маъдани уранй (зифти уранй), ки дар шахри Иохимстали Чехия боки мемонад, нисбат ба урани холис радиоактивиаш бисёртар аст. Аз ин партов хамсарон Кюрийхо баъди якчанд соли фаъолият ду элементи хеле радиоактивиро чудо намуданд, ки онхо полоний ва радий мебошанд. Онхо аввалин маълумотро дар бораи кашфи радий (дар намуди омехтагй бо барий) 26 декабри соли 1898 ба академияи илмхои Франсия пешкаш намуда буданд [10, с. 172]. Радийро соли 1910 Мария Кюри ва Андре Деберн хангоми электролизи хлориди радий хосил намуданд. Пер ва Мария Кюрихо ба ин элемент номи «радий» -гузоштанд, ки маънояш «нурафкан» мебошад [7, с. 491]. Бо забони англисй «Radium» ном гирифтани ин элемент хам ба номгузории Кюрихо вобаста аст [8, с. 348].

АДАБИЁТ

1. Астафьена А.Е. Вестник Казанского технологического университета, 2014, 17, N° 5, с. 289-292.

2. Черных П.Я Историко-этимологический словарь современного русского языка, в 2 том. Москва, 1999, Т. 1, 624 с.

3. Леесон И.А Удивительная химия. ЭНАС, Москва, 2012, 176 с.

4. Солиев Л. Донишномаи химия. (Барои наврасон ва чавонон). -Душанбе, 2016. - 416 с.

5. Mary Elvira Weeks and Mary E. Larson. J. A. ArfWedson and his services to chemistry (англ.) // J. Chem. Educ..- 1937.-Vol 14, №.

9.-PP. 403.

6. Трифонов Д.Н. Трифонов В.Д Как были открыты химические элементы. Просвещение, Москва, 1971, 542с.

7. Николаев ЛА. Общая и неорганическая химия, Просвещение, Москва, 1974, 610с.

8. Concise Oxford Russian Dictionary. Издательство «Весь Мир», Москва, 2009, 1007с.

9. Бусев А.И., Ефимов ИП. Словарь химических терминов, Просвещение, Москва, 1971, 208с.

10. Гайсинский М. Ж. Аллов, Радиохимический словарь элементов. Атомиздат, Москва, 1968, 256с.

11. Mamadnazarov А. Standard English - Tajik dictionary. Dushanbe, «Er-graff», 2011, 1015 ЭТИМОЛОГИЯ ХИМИЧЕСКИХ ЭЛЕМЕНТОВ ГЛАВНЫХ ПОДГРУПП ПЕРВЫЙ И

ВТОРОЙ ГРУППЫ ПЕРИОДИЧЕСКОЙ ТАБЛИЦЫ Д.ИМЕНДЕЛЕЕВА

Статья посвящена истории открытия (этимологии) химических элементов главных подгрупп первой и второй группы периодической таблици. Цель статьи помочь читателям, в особенности начинающим химикам, более глубоко понимать значения названия элементов главных подгрупп первой и второй группы. Исследование основано на анализе этимологических словарей и книг по истории названий химических элементов.

Ключевые слова: химический элемент, этимология, английский язык, истории происхождения, периодическая таблица

ETYMOLOGY CHEMICAL ELEMENTS OF THE MAIN SUBGRUPS OF THE FIRST AND SECOND GROUPS OF THE PERIODIC TABLE DX MENDELEEV

Article devoted the history of the origin (etymology) ofchemical elements ofthe main subgroups of the first and second groups of the periodic tables. The purpose of the article is to help readers, especially chemists, to more deeply understand the meanings ofthe names ofthe elements ofthe main subgroups ofthefirst and second groups of terms. The study is based on an analysis of etymological dictionaries and books on the history of the names of chemical elements.

Key words: chemical element, etymology, English, history of origin, periodic table

Сведения об авторах:

Жумаев Маъруфжон Тагоймуротович - кандидат химических наук, и.о. доцент кафедры «Общая и неорганическая химия» Таджикского государственного педагогического университета им. Садриддина Айни. Тел. (+992)-904444100, E-mail: jumaev_m@bk.ru Солиева Умеда Лутфуллоевна - соискатель кафедры «Английской филологии» Таджикского государственного педагогического университета им. Садриддина Айни. Тел. +992-985-76-2303, E-mail: umeda.soliyeva@bk.ru

Утаев Маъмурджон Махмадалиевич - кандидат педагогических наук, доцент кафедры «Английской филологии» Таджикского государственного педагогического университета им. Садриддина Айни. Тел. (+992) 934000788, E-mail: mahmadullo67@mail.ru

About the authors:

Jumaev Ma^rufjon Tagoymurotovich - Ph. D. in chemistry, docent department of General and inorganic chemistry Tajik State Pedagogical University. Tel. (+992) 904444-100, E-mail: jumaev_m@bk.ru

Solieva Umeda Lufulloevna - the applicant department of the English philology Tajik State Pedagogical University. Tel. (+992) 985762303, E-mail: umeda.soliyeva@bk.ru Utaev Ma^murdzhon Makhmadalievich - Ph. D. in pedagogy, docent department of the English philology Tajik State Pedagogical University. Tel. (+992)934000788, E-mail: mahmadullo67@mail.ru

АФКОРИ ЗАБОНШИНОСИИ САЙИДРИЗО АЛИЗОДАИ САМАРКАВДЙ

Додаров О.М.

Коллеги му^андисй техникии н.Нуробод

Пеш аз он ки перомуни афкори забоншиносии Сайидризо Ализодаи Самарканда маълумот дахем, мехохем, рочеъ ба таърихи афкори забоншиносии точик дар асрхои миёна андак таваккуф намоем, чаро ки Сайидризо Ализода парвардаи низоми классикии илму таълим буд ва афкори забоншиносии у, асосан, дар заминаи хамон афкори забоншиносии классикй шакл гирифтааст.

Афкори забоншиносии точик яке аз бахшхои нисбатан нави забоншиносии имрузи точик махсуб меёбад. Ба таъкиди бисёр донишмандон асосгузори тадкики ин бахши илми забоншиносии точик дар Точикистон профессор Д. Хочаев махсуб мегардад [7, с.128].

Дар даврахои хокимияти Шуравй аз чониби баъзе забоншиносон акидае пайдо шуда буд, ки масоили забони точикй дар гузашта омухта ва мухокима намешуд, яъне онхо ба ин фикр буданд, ки забоншиносии точик махсули Инкилоби Октябр аст. Аммо як чизро ба назар гирифтан зарур аст, ки масъалахои забони точикй аз асри X сар карда, то солхои бистуми садаи XX ба таври пароканда хам бошад, дар осори донишмандони асримиёнагии форсу точик мушохида мешавад.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Аввалин маротиба профессор Д. Хочаев оид ба таърихи афкори забоншиносии точик дар асрхои миёна соли 1994 дар мачаллаи "Садои Шарк" маколаеро бо номи "Аз таърихи илми забоншиносии точик" руйи чоп оварда, паём дод ва исбот намуд, ки илми забоншиносии точик таърихи кадима дорад. Минбаъд, аз чониби ин донишманди варзида маколахои зиёде дар бораи таърихи илми забоншиносии точик руйи чоп омадаанд, ки хокй аз ташаккулу тахаввули илми забоншиносии точик мебошанд. Масалан, "Аз таърихи забоншиносии точик", Бахрабардорй аз анъаноти гузашта дар тахкик ва таълими забоншиносй", "Андешахои Ибни Сино дар бораи забон ва забоншиносй", "Илми нахв аз назари донишмандони асримиёна", "Бахси забоншиносии точик дар "Ч^омеъ-ул-хикматайн", "Носири Хусрав дар бораи хелхои чумлаи сода", "Андешахои Насируддини Тусй дар бораи маънохои калима ва арзиши илмии онхо", 'Хайси Розй ва лафзи шевои дарй", "Хоча Хдсани Нисорй дар боби феъли забони точикй", 'Хайдхои сарфии Хоча Хдсани Нисорй", "Вочидалихони Мучмалй ва асари у "Матлаъ-ул-улум ва мачмаъ-ул-фунун", "Сайидризо Ализода дар сари дастгохи забон", "Назари устод Айнй дар бораи афкори забоншиносии гузаштаи точик дар мачаллаю мачмуахои илмй ба табъ расида, баъдтар дар мачмуаи маколахои муаллиф зери унвони "Гуфтори наку кухан нагардад", гирд оварда шудаанд.

Мазмун ва мундаричаи ин маколот ба он далолат мекунад, ки манзараи забоншиносии точик дар гузашта тамоман бехосил набудааст.

Натичаи тахкикоти чандинсолаи профессор Д. Хочаев рочеъ ба таърихи афкори забоншиносии точик дар асрхои миёна дар се асари у: "Ташаккул ва тахаввули илми забоншиносии форсу точик дар асрхои миёна", "Хоча Хдсани Нисорй ва афкори забоншиносии у", дар китоби "Афкори забоншиносии точик дар асрхои X-XVI" чамъбаст гардидааст, ки тахкики наву бунёдие дар тахкикоти забоншиносии точик мебошанд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.