Научная статья на тему 'ЭКСТРЕМИСТИК ТАВСИФДАГИ ЖИНОЯТЛАРНИ ОЛДИНИ ОЛИШНИНГ ҲУҚУҚИЙ АСОСЛАРИ'

ЭКСТРЕМИСТИК ТАВСИФДАГИ ЖИНОЯТЛАРНИ ОЛДИНИ ОЛИШНИНГ ҲУҚУҚИЙ АСОСЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Область наук
Ключевые слова
Экстремизм / терроризм / трансмилиий экстремизм / экстремистик фаолият / экстремистик материал / экстремистик ташкилот / диний экстремистик оқим / мафкура / ғоя / қонунбузарлик / жиноят / ҳуқуқбузарлик / жиноий жавобгарлик / расмий огоҳлантириш / профилактика / тезкор-қидирув фаолияти / экстремизмнинг олдини олиш / норматив-ҳуқуқий база / халқаро ва минтақавий ҳамкорлик / инсон ҳуқуқлари / конвенция / қонун / Extremism / terrorism / transnational extremism / extremist activity / extremist material / extremist organization / religious extremist trend / ideology / idea / offense / crime / criminal liability / official warning / prevention / operational investigative activities / prevention of extremism / regulatory framework / international and regional cooperation / rights / convention / the law.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Исмаилов Тимур Камалатдинович

Мақолада мамлакат ривожланишининг ҳозирги босқичида экстремизмнинг тарқалиши муаммоларини ўрганишнинг долзарблиги асосланади, шунингдек экстремистик тавсифдаги жиноятларни олдини олишнинг миллий ва ҳалқаро ҳуқуқий асослари келтириб ўтилган. Шу билан бирга юртимизда экстремизмни олдини олиш борасидаги амалга оширилган ислоҳотлар ҳамда соҳага оид қабул қилинган норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар, уларнинг аҳамияти ва мазкур ҳужжатларда экстремизмни олдини олиш бўйича белгилаб берилган асосий вазифалар тўғрисида сўз юритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

LEGAL BASIS FOR THE PREVENTION OF EXTREMIST CRIMES

The article highlights the relevance of studying the problems of the spread of extremism at the present stage of the country’s development, and also provides national and international legal bases for the prevention of extremist crimes. At the same time, the reforms carried out in our country on the prevention of extremism, as well as the adopted normative legal acts concerning this sphere, their significance and the main tasks set out in these documents on the prevention of extremism were touched upon.

Текст научной работы на тему «ЭКСТРЕМИСТИК ТАВСИФДАГИ ЖИНОЯТЛАРНИ ОЛДИНИ ОЛИШНИНГ ҲУҚУҚИЙ АСОСЛАРИ»

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

Щ /

i V

Уг\гл

Я-,. ' I г [■■

I " Ï yj

ч i 'JmH

LAW, FINANCE AND APPLIED SCIENCES

à^A «..l в®.!»»»»""

LEGAL BASIS FOR THE PREVENTION OF EXTREMIST

CRIMES Ismailov Timur Kamalatdinovich

Head of the Internal Affairs Directorate of the Surkhandarya region E-mail: Sherzodxamrayev1990@gmail.com https://doi.org/10.5281/zenodo.13365052

ABSTRACT

The article highlights the relevance of studying the problems of the spread of extremism at the present stage of the country's development, and also provides national and international legal bases for the prevention of extremist crimes. At the same time, the reforms carried out in our country on the prevention of extremism, as well as the adopted normative legal acts concerning this sphere, their significance and the main tasks set out in these documents on the prevention of extremism were touched upon.

ARTICLE INFO

Received: 18th August 2024 Accepted: 22th August 2024 Online: 23th August 2024

KEYWORDS Extremism, terrorism,

transnational extremism, extremist activity, extremist material, extremist

organization, religious extremist trend, ideology, idea, offense, crime, criminal liability, official warning, prevention, operational investigative activities, prevention of extremism, regulatory framework, international and regional cooperation, rights,

convention, the law.

ПРАВОВЫЕ ОСНОВЫ ПРЕДУПРЕЖДЕНИЯ ПРЕСТУПЛЕНИЙ ЭКСТРЕМИСТСКОГО ХАРАКТЕРА

Исмаилов Тимур Камалатдинович

Начальник управления внутренних дел Сурхандарьинской области E-mail: Sherzodxamrayev1990@gmail.com https://doi.org/10.5281/zenodo.13365052

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 18th August 2024 Accepted: 22th August 2024 Online: 23th August 2024 KEYWORDS

Экстремизм, терроризм, транснациональный экстремизм, экстремистская

В статье обосновывается актуальность изучения проблем распространения экстремизма на современном этапе развития страны, а также приводятся национальные и международно-правовые основы предупреждения преступлений экстремистской направленности. Вместе с тем, в нем содержатся сведения о проводимых в нашей стране реформах по предупреждению экстремизма и принятых

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

нормативно-правовых актах, касающихся данной сферы, их значимости, а также об основных задачах, поставленных в этих документах по предупреждению экстремизма.

деятельность, экстремистский материал, экстремистская организация, религиозное экстремистское течение, идеология, идея,

правонарушение, преступление, уголовная ответственность, официальное предупреждение, профилактика, оперативно-розыскная деятельность, профилактика экстремизма, нормативно-правовая база, международное и региональное сотрудничество, права, конвенция, закон.

ЭКСТРЕМИСТИК ТАВСИФДАГИ ЖИНОЯТЛАРНИ ОЛДИНИ ОЛИШНИНГ

Х,УЦУКИЙ АСОСЛАРИ Исмаилов Тимур Камалатдинович

Сурхондарё вилояти Ички ишлар бошцармаси бошлиги E-mail: Sherzodxamrayev1990@gmail.com https://doi.org/10.5281/zenodo.13365052

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 18th August 2024 Accepted: 22th August 2024 Online: 23th August 2024 KEYWORDS

Экстремизм, терроризм,

трансмилиий

экстремизм,

экстремистик фаолият, экстремистик материал, экстремистик ташкилот, диний

экстремистик оцим, мафкура, гоя,

цонунбузарлик, жиноят, хуцуцбузарлик, жиноий

Ма цолада мамлакат ривожланишининг хозирги босцичида экстремизмнинг тарцалиши муаммоларини урганишнинг долзарблиги асосланади, шунингдек экстремистик тавсифдаги жиноятларни олдини олишнинг миллий ва халцаро хукуций асослари келтириб утилган. Шу билан бирга юртимизда экстремизмни олдини олиш борасидаги амалга оширилган ислохотлар хамда сохага оид цабул цилинган норматив-хукуций хужжатлар, уларнинг ахамияти ва мазкур хужжатларда экстремизмни олдини олиш буйича белгилаб берилган асосий вазифалар тугрисида суз юритилган.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

жавобгарлик, расмий огохлантириш, профилактика, тезкор-цидирув фаолияти,

экстремизмнинг олдини олиш, норматив-хуцуций база, халцаро ва минтацавий хамкорлик, инсон хуцуцлари,

конвенция, цонун

КИРИШ: Марказий Осиёда барцарорлик ва изчил тарацциётни таъминлашнинг устувор йуналиши - экстремистик гояларга царши цатъий курашишдан иборатдир. Купинча хаётга энди цадам цуяётган ёшлар унинг таъсирига тушиб цолмоцда [1].

Юртимизда экстремизм ва терроризмни олдини олиш борасида доимий равишда ислохотлар амалга оширилаётган булиб, шулардан мисол сифатида келтириб утадиган булсак, Узбекистон Республикаси Президентининг 2022 йил 28 январидаги ПФ-60-сон Фармони билан тасдицланган 2022 - 2026 йилларга мулжалланган Янги Узбекистоннинг тарацциёт Стратегиясининг "Миллий манфаатлардан келиб чиццан холда умумбашарий муаммоларга ёндашиш" деб номланган VI бобида 82-мацсади "Экстермизм ва терроризмга царши курашишнинг самарали механизмларини шакллантириш" деб номланган булиб, алохдда йуналишлар курсатиб утилган.

Миллий, этник, диний хамда бошца ташкилотлар ва тузилмалар томондан Узбекистон Республикасининг бирлиги ва худудий яхлитлигини бузишга, мамлакатдаги сиёсий ва ижтимоий вазиятдаги бецарорликка йуналтирилган экстремистик фаолияти давлат ва жамоат хавфсизлиги сохасида миллий хавфсизликка тахдидларнинг асосий манбаларидан бири хисобланади. Экстремизмни олдини олиш Узбекистон Республикасининг миллий хавфсизлигини таъминлаш фаолиятининг асосий йуналишларидан бири сифатида эътироф этилади.

Экстремизмни олдини олиш-бу экстремизмнинг келиб чициши сабаб, шарт-шароитлари аницлаш ва уларни бархам беришга, шунингдек содир этилиши тайёрланаётган экстремистик тавсифдаги жиноятларни тухтатиш, экстремизм оцибатларини минималлаштириш ёки йуц цилишга царатилган тегишли субъектларнинг фаолияти хисобланади.

Экстремистик фаолиятни олдини олиш икки асосий йуналишда амалга оширилади:

1) экстремистик фаолиятнинг олдини олишга царатилган профилактик чораларини куриш, шу жумладан экстремистик фаолиятни амалга оширишга ёрдам берадиган сабаблар ва шароитларни аницлаш хамда уларни бартараф этиш;

2) жамоат ва диний бирлашмалар, бошца ташкилотлар, жисмоний шахсларнинг экстремистик фаолиятини аницлаш, олдини олиш ва тухтатиш.

Хуцуцшунослик назариясида жавобгарликка тортиш учун асос шахснинг цилмишида цонунбузарлик (жиноят, маъмурий хуцуцбузарлик) таркибининг

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

мавжудлиги хисобланади. Экстремистик фаолият учун жиноий жавобгарлик тегишли экстремистик тавсифдаги жиноятларни содир этганлик натижасида юзага келади.

Экстремизмни олдини олишнинг хуцуций асосларини куриб чицадиган булсак, булар Узбекистон Республикасининг Конституцияси, "Экстремизмга царши курашиш тугрисида"ги цонун, 2021 — 2026 йилларга мулжалланган экстремизм ва терроризмга царши курашиш буйича Узбекистон Республикаси миллий Стратегияси, Узбекистон Республикасининг Жиноят кодекси, Узбекистон Республикасининг Жиноят-процессуал кодекси, Узбекистон Республикасининг маъмурий жавобгарлик тугрисидаги кодекси, "Тезкор-цидирув фаолияти тугрисида"ги цонун, идоравий ва идоралараро норматив-хуцуций хужжатларни ташкил цилади.

Экстремистик тавсифдаги жиноятларни аницлаш, олдини олиш, тухтатиш, очиш ва тергов цилиш харакатлари тезкор-цидирув фаолияти, терговга цадар текширувни хамда терговни утказишга ваколатли хуцуцни мухофаза цилиш органлари томонидан амалга оширилади. Хусусан, экстремистик фаолиятга царши курашиш мацсадида тезкор-цидирув фаолиятини ДХХнинг тегишли тезкор булинмалари, ички ишлар вазирлигининг терроризмга царши хизмати булинмалари, шунингдек "Тезкор-цидирув фаолияти тугрисида"ги цонунида [2,10-моддаси] курсатиб утилган бошца органларнинг тезкор булинмалари томонидан амалга оширилади.

Экстремизмга царши курашда тезкор булинмалар "Тезкор-цидирув фаолияти тугрисида"ги цонунда [2,12-моддаси] назарда тутилган хуцуцлардан фойдаланадилар, шунингдек, ушбу цонунда курсатилган тезкор-цидирув тадбирларини [2,14-моддаси]утказиш хуцуцига эга.

Конунчилик даражасида экстремизмни олдини олиш масаласи цуйидаги норматив-хуцуций хужжатлар билан тартибга солинади:

- экстремизм ва терроризмга царши курашиш буйича Узбекистон Республикасининг махсус цонунлари мавжуд булиб, булар, 2018 йил 30 июлдаги "Экстремизмга царши курашиш тугрисида" ги 489-сон, 2000 йил 15 декабрдаги "Терроризмга царши курашиш тугрисида"ги 167-П-сон цонунлар;

- экстремизм ва терроризмга царши курашиш сохасидаги халцаро цонунларни ратификация цилиш тугрисидаги цонунлар;

- Узбекистон Республикаси Президентининг 2021 йил 1 июлдаги "Узбекистон Республикасининг жиноий фаолиятдан олинган даромадларни легаллаштиришга, терроризмни молиялаштиришга ва оммавий циргин цуролини тарцатишни молиялаштиришга царши курашиш миллий тизимини ривожлантириш стратегиясини тасдицлаш тугрисида"ги ПФ-6252-сон Фармони;

- Узбекистон Республикаси Президентининг 2021 йил 1 июлдаги "2021 - 2026 йилларга мулжалланган экстремизм ва терроризмга царши курашиш буйича Узбекистон Республикаси Миллий стратегиясини тасдицлаш тугрисида"ги ПФ- 6255-сон Фармони;

Мазкур Стратегиянинг асосий мацсади Узбекистон Республикаси конституциявий тузумини химоя цилиш, миллий хавфсизлик, шунингдек, фуцароларнинг ушбу сохадаги хуцуцлари ва эркинликларини таъминлашга имкон берадиган экстремизм ва

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

терроризмга царши курашиш буйича самарали ва бир вацтнинг узида мувофицлаштирилган давлат сиёсати амалга оширилишини таъминлашдир.

Ушбу жужжат Янги Узбекистон шароитида бузгунчи иллатларга царши курашишнинг узига хос йуналишларини белгилаб берди. Стратегияда экстремизм ва терроризмга царши курашишдаги мавжуд тажриба, шунингдек, минтаца давлатларидаги мазкур тахдидларга царши курашиш буйича холатнинг циёсий тахлиллари тадциц цилинган холда Марказий Осиёда экстремистик ва террорчилик фаолиятининг узига хос жихати, миллий, ижтимоий, диний холатлари урганилди [3]. Куйидагилар стратегиянинг устувор йуналишлари этиб белгиланди [4]: экстремизм ва терроризм мафкураси тарцалишининг олдини олиш мацсадида ватанпарварлик, анъанавий цадриятлар ва багрикенглик гояларини таргиб цилиш;

вояга етмаганлар ва ёшлар орасида экстремистик гоялар тарцалишининг олдини олиш;

хотин-цизлар хуцуцларини химоя цилиш ва уларнинг экстремизм ва терроризмга царши курашишдаги ролини кучайтириш;

узоц муддат хорижда булган фуцароларни экстремизм ва терроризм гоялари таъсиридан химоя цилиш;

экстремистик ва террорчилик мацсадларида Интернет жахон ахборот тармогидан фойдаланишга царши курашиш;

фуцаролик жамияти институтлари ва оммавий ахборот воситаларининг экстремизм ва терроризмга царши курашишдаги иштирокини таъминлаш;

экстремистик ва террорчилик харакатлари, шунингдек, уларни молиялаштирганлик учун хуцуций таъциб ва жавобгарликка тортиш чораларини такомиллаштириш;

экстремизм ва терроризмга царши курашиш сохасидаги норматив-хуцуций базани такомиллаштириш;

халцаро ва минтацавий хамкорлик.

Экстремизмни олдини олишнинг самарадорлигини ошириш мацсадида, 2018 йил 30 июлда Узбекистон Республикасининг "Экстремизмга царши курашиш тугрисида"ги Конуни цабул цилинди. Мазкур цонунда экстремизм тушунчасининг мазмун ва мохияти, бу турдаги иллатларга царши курашишнинг чора-тадбирлари ва принциплари хамда бу сохадаги давлат сиёсатининг асосий йуналишлари белгилаб берилган Мазкур Конуннинг мацсади экстремизмга царши курашиш сохасидаги муносабатларни тартибга солишдан иборат.

Мазкур цонунда экстремизмнинг олдини олиш борасида цуйидаги чора-тадбирлари белгиланди:

- экстремистик фаолиятни амалга оширишга йул цуймаслик тугрисида расмий огохлантириш чицариш;

- юридик шахс томонидан экстремистик фаолият амалга оширилишига йул цуймаслик тугрисида тацдимнома киритиш;

- экстремистик материалларни олиб кириш, тайёрлаш, сацлаш, тарцатиш ва намойиш этишни тацицлаш;

- экстремизмни молиялаштиришни тацицлаш;

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

- юридик шахснинг фаолиятини тухтатиб туриш;

- ташкилотни экстремистик ташкилот деб топиш.

Экстремистик фаолият белгиларини уз ичига олган, тайёрланаётган гайрицонуний харакатлар тугрисида етарлича ва аввалдан тасдицланган маълумотлар мавжуд булган хамда жавобгарликка тортиш учун асослар мавжуд булмаган тацдирда, экстремизмга царши курашиш буйича фаолиятни амалга оширувчи давлат органининг мансабдор шахси экстремизмнинг юзага келишига йул цуяётган мансабдор шахсларга ва жисмоний шахсларга бундай фаолиятга йул цуймаслик тугрисида ёзма шаклда расмий огохлантириш чицаради, огохлантиришда уни чицаришнинг аниц асослари курсатилиши лозим [5].

Халцаро мицёсида экстремизмга царши курашнинг асосий йуналишларини белгилайдиган асосий хуцуций хужжат 1948 йил 10 декабрдаги Инсон хуцуцлари Умумжахон декларацияси хисобланади [6]. Европа Иттифоци мамлакатларининг замонавий экстремизмга царши курашиш масалаларига оид цонунчилигининг устун хусусияти ирций-диний тусдаги экстремизм ва терроризмга царши кураш йуналиши орцали куриб чициладиган профилактик чораларини бирлаштиришдир. Мисол тарицасида, 1993 йил 9 октябрдаги Вена декларациясининг 3-иловаси [7], бу ирцчилик, ксенофобия, антисемитизм ва муросасизликка царши харакатлар режасини уз ичига олади.

Юцоридаги курсатиб утилган хужжат цоидаларини тахлил цилиш Европа кенгаши цонун чицарувчилари томонидан экстремистик тавсифдаги жиноятлар билан боглиц булган (хусусан трансмиллий) жиноий харакатларнинг цуйидаги турларини ажратиб курсатишга имкон беради, буларга самолётни ноцонуний эгаллаб олиш; дипломатик ходимларга ва халцаро химоядан фойдаланадиган бошца шахсларга тажовуз цилиш; гаровга олиш; ядровий хавфсизликка тажовуз цилиш; денгиз навигацияси хавфсизлигига тажовуз цилиш; терроризмни молиялаштиришни киритиш мумкин.

Шанхай хамкорлик ташкилотининг (ШХТ) хуцуций меъёрий-хуцуций базаси хам узига хос хусусиятларга эга ва авваламбор, 2001 йил 15 июндаги терроризм, сепаратизм ва экстремизмга царши кураш тугрисидаги Шанхай конвенциясига[8] эътибор царатиш лозим, Узбекистон Республикаси унинг иштирокчиси хисобланади.

ШХТ цонун чицарувчиларининг фикрига кура,ушбу сохадаги халцаро хамкорликнинг асосий йуналишлари бу профилактика, тезкор-цидирув ва тергов тадбирларини утказиш, ушбу турдаги жиноий ишлар буйича хуцуций ёрдам курсатиш ва бошца чораларни уз ичига олиши керак.

Халцаро ташкилотлар орасида Мустацил давлатлар Хамдустлиги (МДХ)нинг фаолияти хам эътиборга лойицдир. Шуни таъкидлаш керакки, МДХ давлатлари рахбарлари Кенгашининг царори билан 2005-2007 [9], 2008-2010 [10] , 2011-2013 [11] йилларда терроризм ва экстремизмнинг бошца зуравон куринишларига царши курашда иштирок этувчи давлатлар уртасидаги хамкорликнинг бир цатор дастурлари цабул цилинди. экстремистик йуналишдаги жиноятларга царши курашишга царатилган.

Масалан, 2008-2010 йилларга мулжалланган хамкорлик дастури доирасида МДХга аъзо давлатлар парламентлараро Ассамблеясининг 32-ялпи мажлисида "Экстремизмга царши кураш тугрисидаги намунавий цонун" [12]лойихаси тайёрланди ва цабул

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

цилинди. Унда "экстремизм" таърифи белгилаб олинган булиб, унга кура конституциявий тузум ва давлат хавфсизлигига тажовуз, ижтимоий хулц-атворнинг хуцуций ва (ёки) бошца умумэътироф этилган нормалари ва цоидаларини инкор этиш натижасида инсон ва фуцаронинг хуцуцлари, эркинликлари ва цонуний манфаатларининг бузилиши хисобланади.

Ушбу таърифни тахлил цилиб, биз экстремистик куринишларга бевосита таъсир курсатадиган ижтимоий муносабатлар доирасини аницлашда аницлик йуцлигини, шунингдек, экстремистик мотивларни тушунишнинг узига хослигини камчилик сифатида таъкидлаб утамиз.

Шу билан бирга, "экстремистик тавсифдаги жиноий (трансмиллий) фаолият (трансмиллий экстремизм)" таърифи ва мохиятини аницлаш кримналистик ахамиятга эга деб айтиш адолатли деб хисоблаймиз [13].

Бизнинг фикримизча, бу, биринчи навбатда, замонавий шароитда экстремизмни олдини олиш ва унга царши кураш жараёни, цоида тарицасида, жуда мураккаб ва купинча фавцулодда вазиятлар ва тактик хавф шароитида амалга оширилганлиги билан боглиц.

Экстремизмни олдини олиш борасида халцаро ташкилотлар ва бир цанча давлатлар хамкорликда харакат цилишлари зарурлиги тасдицламоцда ва бу борада бир цатор норматив-хуцуций хужжатлар цабул цилинмоцда. Мисол учун 2017 йил 7 апрель куни Тошкент шахрида Мустацил Давлатлар Х,амдустлиги Ташци ишлар вазирлари кенгашининг навбатдаги мажлисида Давлат рахбарлари кенгашида куриб чициш учун киритилган МДХ давлатларининг жиноий фаолиятдан олинган даромадларни легаллаштириш, терроризмни молиялаштириш ва оммавий циргин цуролларини тарцатишга царши курашиш сохасидаги хамкорлиги Концепцияси хамда жиноий ишларнинг моддий далиллари булган наркотик ва психотроп моддалар хамда уларнинг прекурсорларини, уцотар цуроллар, уларнинг асосий цисмлари, уц-дорилар, портловчи моддалар ва портловчи цурилмаларни топшириш тартиби тугрисида Баённома лойихалари имзоланган эди.

Шунингдек Шанхай Хамкорлик Ташкилотининг 2022 йил 16 сентябрьда Самарцанд шахрида булиб утган навбатдаги саммитида бир цанча хужжатлар цабул цилинди, жумладан улар орасида терроризга царши кураш сохасида "ШХТ Бош котибининг ташкилотнинг утган йилги фаолияти хамда ШХТ Минтацавий аксилтеррор тузилмаси Кенгашининг 2021 йилги фаолияти тугрисидаги хисоботлари хацида" ги царор хам имзоланди [14].

Бундан ташцари, 2019 йилнинг 10-11 октябр кунлари Туркманистон пойтахти Ашхобод шахрида булиб утган Мустацил Давлатлар Хамдустлиги Давлат рахбарлари кенгашининг навбатдаги мажлисида Туркманистон, Узбекистон, Озарбайжон, Беларус, Козогистон, Киргизистон, Молдова, Россия Федерасияси, Тожикистон президентлари ва Арманистон бош вазири, МДХ Ижроия цумитаси раиси Ижрочи котибияти иштирокида МДХ давлатлари уртасида 2020-2022 йилларда терроризм, экстремизм ва зуравонликнинг бошца куринишларига царши курашиш буйича хамкорлик дастури ва бошца хужжатлар цабул цилинди [15].

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

Утказилган тахлиллар шуни курсатмоцда-ки, Узбекистон Республикаси томонидан Бирлашган миллатлар ташкилоти Хавфсизлик кенгаши томонидан экстремизм ва тероризмга царши кураш доирасида цабул цилинган 14 та халцаро конвенция ва протоколни ратификация цилган, шу билан бирга 7 та минтацавий шартномалар имзоланган.

Экстремизмни вужудга келтирувчи асосий омилларини сиёсий, ижтимоий-ицтисодий, ицтисодий, диний ва маънавий каби турларга булиш мумкин. Унга царши курашиш стратегик сиёсатининг асосий вазифалари цуйидагилар хисобаланди:

- камбагалликка царши курашиш дунё ицтисодиёти усишининг кафолати хисобланади;

- барцарорлик ва хавфсизликни алохида давлатлар, минтацалар ва бутун дунёда урнатиш хамда уни таъминлаш;

- багрикенгликни шакллантириш;

- терроризмга царши курашиш халцаро харакатларни кучайтириш [16, Б-103].

Хулоса килиб шуни айтиш мумкинки, юртимизда биз учун цадрли булган тинчликни асраш хушёрлик ва огохликни талаб цилади. Усиб келаётган ёш авлодни турли экстремистик оцимлар таъсирига тушиб цолишини олдини олиш, уларни интернет тармоцлари орцали таргиб цилинаётган зарарли гоявий ва ахборот хуружларидан химоя цилиш мацсадида хамкорликда тадбирлар утказиш куламини янада кенгайтириш лозим. Дунёда глобаллашув жараёнлари шиддатли тус олган хозирги замонда халцимизда, айницса, ёшларда ватанга содицлик, ифтихор, миллий гурур туйгусини янада чуцурроц шакллантириш, экстремизмнинг ёт гоялардан химоя цилувчи мафкуравий иммунитет шакллантириш барчамизнинг мухим вазифамиз булиб цолади. Мазкур йуналишда фуцаролик жамияти институтларининг ролини янада ошириш мацсадга мувофиц. Шундагина юртимизда хукм сураётган тинчлик ва багрикенглик мухитини асраш ва уни келажак авлодаларга хам етказиш имконига эга буламиз.

References:

1. Узбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёевнинг 2017 йил 10 ноябрь Самарцанд шахрида БМТ шафелигида "Марказий Осиё: бир утмиш ва бир келажак, барцарор ривожланиш ва узаро фаровонлик учун хамкорлик" номли халцаро конференциясидаги нутци. https://azon.uz/content/views/ ekstremizmga-qarshi-kurashish.(0мурожаат санаси 23.06.2023 й.);

2. Узбекистон Республикасининг 2012 йил 25 декабрдаги "Тезкор-цидирув фаолияти тугрисида"ги УРК-334-сон цонуни;

3. Жураев У. Радикализм ва экстремизмга царши курашда Узбекистон тажрибаси.2023. https://moturidiy.uz/uz/news/2258 (мурожаат санаси: 23.06.2023 йил).

4. Экстремизм ва терроризмга царши курашиш стратегияси тасдицланди. Gazeta.uz/.https://www.gazeta.uz/uz/2021/07/06/strategy/ (мурожаат санаси 23 июнь 2023 йил)/

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

5. 5."Экстремизмга царши курашиш" тугрисидаги Узбекистан Республикаси цонунининг мазмун мохияти. https://kukaldosh.uz/09/07/2021/7040 (мурожаат санаси 20.06.2023 й.)

6. Всеобщая декларация прав человека (принята на третьей сессии Генеральной Ассамблеи ООН резолюцией 217 А (III) от 10 декабря 1948г. //https://constitution.uz.(мурожаат санаси 27.06.2023 й.);

7. 7.Приложение №3 к Венской декларации от 9 октября 1993г. // https://docs.cntd.ru/(мурожаат санаси 27.06.2023 й.);

8. Шанхайская конвенция о борьбе с терроризмом, сепаратизмом и экстремизмом от 15 июня 2001 г. // /.https://lex.uz. /docs/20066678. (мурожаат санаси 27.06.2023 й.)

9. 9.О программе сотрудничества государств - участников Содружества Независимых Государств в борьбе с терроризмом и иными насильственными проявлениями экстремизма на 2005-2007г.г.: решение Совета глав государств Содружества Независимых Государств //https://lex.uz/ru/docs/1344764. .(мурожаат санаси 27.06.2023 й.).

10. О Программе сотрудничества государств - участников Содружества Независимых Государств в борьбе с терроризмом и иными насильственными проявлениями экстремизма на 2008-2010г.г.: Решение Совета глав государств Содружества Независимых Государств // https://cis.minsk.by/page/13862. .(мурожаат санаси 27.06.2023 й.)

11. О Программе сотрудничества государств - участников Содружества Независимых Государств в борьбе с терроризмом и иными насильственными проявлениями экстремизма на 2011-2013г.г.: Решение Совета глав государств Содружества Независимых Государств // https://cis.minsk.by/page/13862. (мурожаат санаси 27.06.2023 й.)

12. Информационный бюллетень. Межпарламентская Ассамблея государств -участников Содружества Независимых Государств. 2009. №44. С.205-219. https://iacis.ru/deyatelnost/izdatelskaya deyatelnost/ informatcionnij byulleten (мурожаат санаси 27.06.2023й)

13. Давыдов В.О. Транснациональный экстремизм: криминалистический анализ: монография. // Под. науч. ред. А.Ю. Головина. М.: Юрлитинформ, 2016; Давыдов, В.О. Методика расследования транснациональной преступной деятельности экстремистского характера: монография. // Под. науч. ред. А.Ю. Головина. М.: Юрлитинформ, 2018. (мурожаат санаси 27.06.2023й).

14. Ильин В.М. Диний ацидапарастлик, экстремизм ва терроризмни олдини олиш хамда унга царши курашишда халцаро хамкорлик. "экономика и социум" №11(102)-2 2022. б-398. file:///C:/Users/user/Downloads/diniy-a-idaparastlik-ekstremzim-va-terrorizmni-oldini-olish-hamda-unga-arshi-kurashishda-hal-aro-amkorlik.pdf.( мурожаат санаси 22.06.2023 йил).

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

15. Максудов Д. Экстремизм ва терроризмга царши кураш борасида цабул цилинган халцаро хужжатларнинг ахамияти. 2023. https://religions.uz/news/detail?id=1544. (мурожаат санаси 23.06.2023 й.)

16. Убайдуллаев К.Н. Современное состояние международного терроризма: проблемы и решения // Трансмиллий тахдид сифатидаги терроризмга царши кураш: Узбекистан ва жахон тажрибаси: Халцаро илмий-амалий конференция материаллари. - Т., 2015. - 102-103 б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.