Научная статья на тему 'ЭКСПЕДИТСИЯИ ҲАРБИЮ ИЛМИИ ШАҲРИСАБЗ (АВГУСТИ 1870)'

ЭКСПЕДИТСИЯИ ҲАРБИЮ ИЛМИИ ШАҲРИСАБЗ (АВГУСТИ 1870) Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
экспедитсияи ҳарбӣ-илмии Шаҳрисабз / округи Зарафшон / А.К. Абрамов / амири Бухоро Музаффар / бекони Шаҳрисабз / таъмини субот / Shahrisabz military-scientific expedition / Zarafshan district / A.K. Abramov / Bukhara Emir Muzaffar / stability assurance / Shahrisabz beks

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Одинаев Абдумавлон Назирович, Божинская (Арандаренко) Людмила Васильевна, Борошко Сергей Леонидович

Экспедитсияи ҳарбӣ-илмии Шаҳрисабз, ки тавассути артиши русҳо дар моҳи августи соли 1870 гузаронида шуда буд, баррасӣ шудааст. Сабабҳои комёбии экспедитсияи русҳо таҳти фармондеҳии А.К. Абрамов, ки ба ғоратгарии бекони Шаҳрисабз дар деҳаҳои назди сарҳади округи Зарафшон хотима гузошт, ба риштаи таҳқиқ кашида шудааст. Ҳамчунин ангезаҳои фармондеҳии Русияи подшоҳӣ, таъсир ба сиёсати минтақа ва паёмадҳои таъмини субот дар минтақа баррасӣ шудааст. Рафти воқеаҳо аз лаҳзаи омодагӣ ба экспедитсия сар карда, то оқибатҳои пас аз озод кардани Шаҳрисабз ва ҳудудҳои атрофи он ба таври муфассалироа гардидааст. Тактикаи ҳуҷум, амалиёти ҷангӣ ва муносибатҳои мутақобилаи русҳо бо амири Бухоро Музаффар тасвир шудааст. Аҳаммияти ин экспедитсия ҳамчун омили ба эътидол овардани вазъи минтақа, саркӯб кардани бекҳои шӯришгар ва таъсиси назорат бар қаламравҳои аз ҷиҳати стратегӣ муҳим таъкид шудааст. Ғайр аз ин, ба нақши экспедитсияҳои ҳарбӣ-илмӣ дар рушд ва омӯхтани ин минтақа, ки мавриди таваҷҷуҳи мутахассисони мухталиф гардидаанд, равшанӣ андохта шудааст.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по истории и археологии , автор научной работы — Одинаев Абдумавлон Назирович, Божинская (Арандаренко) Людмила Васильевна, Борошко Сергей Леонидович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SHAHRISABZ MILITARY-SCIENTIFIC EXPEDITION (AUGUST 1870)

The article analyzes the Shakhrisabz military-scientific expedition conducted by Russian armed detachments in August 1870. The reasons for the success of the expedition under the command of A.K. are considered. Abramov, who put an end to the robberies of villages on the border of the Zeravshan district by Shakhrisabz beks. The motives of the Russian command, the influence of the expedition on regional politics and the consequences for ensuring stability in the region are also examined. A detailed chronological account of the events is offered, starting with preparations for the expedition and ending with its consequences after the liberation of Shakhrisabz and the surrounding territories. The tactics of the assault, military operations and interaction with the Bukhara Emir Muzaffar are described. The importance of this expedition as a factor in stabilization in the region, the suppression of rebel begs and the establishment of control over strategically important territories is emphasized. In addition, the role of the military-scientific expedition in the development and study of the region, which has become the object of interest of various specialists is noted as well.

Текст научной работы на тему «ЭКСПЕДИТСИЯИ ҲАРБИЮ ИЛМИИ ШАҲРИСАБЗ (АВГУСТИ 1870)»

УДК: 94(575.7)

DOI 10.24412/3005-849X-2024-2-24-31

ЭКСПЕДИТСИЯИ Одинаев Абдумавлон Назирович, ходими хурди илмии ХАРБИЮ ИЛМИИ шуъбаи таърихи цадим, асруои миёна ва нави Институти ШАХРИСАБЗ (АВГУСТИ1870) таърих, бостоншиносй вамардумшиносии ба номи.

Дониши АМИТ (Душанбе, Тоцикистон); Божинская (Арандаренко) Людмила Васильевна, Донишгоуи федералии цанубй, Ростови лаби Дон; Борошко Сергей Леонидович, номзади илми химия; Донишгоуи федералии цанубй, Ростови лаби Дон (Ростови лаби Дон, Русия)

ШАХРИСАБЗСКАЯ Одинаев Абдумавлон Назирович, мл. научный сотрудник ВОЕННО-НАУЧНАЯ отд. древней, средневековой и новой истории Института ЭКСПЕДИЦИЯ (август 1870 г.) истории, археологии и этнографии им. А. Дониша НАНТ

(Душанбе, Таджикистан); Божинская (Арандаренко) Людмила Васильевна, Южный федеральный университет, г. Ростов-на-Дону; Борошко Сергей Леонидович, канд. хим. наук, Южный федеральный университет, г. Ростов-на-Дону (Ростов-на-Дону, Россия)

Odinaev Abdumavlon Nazirovich, Junior researcher at the department of ancient, medieval, and modern history of the Institute of History, Archaeology, and Ethnology named after A. Donish NAST (Dushanbe, Tajikistan); Bozhinskaya (Arandarenko) Lyudmila Vasilievna, M.S.; Southern Federal University, (Rostov-on-Don, Russia); Boroshko Sergey Leonidovich, candidate in Chemical Sciences; Southern Federal University, Ros-tov-on-Don, (Rostov-on-Don, Russia) e-mail: abdumavlon1987@gmail.com

Экспедитсияи уарбй-илмии Шаурисабз, ки тавассути артиши русуо дар моуи августи соли 1870 гузаронида шуда буд, баррасй шудааст. Сабабуои комёбии экспедитсияи русуо таути фармондеуии А.К. Абрамов, ки ба горатгарии бекони Шаурисабз дар деуауои назди саруади округи Зарафшон хотима гузошт, ба риштаи тащиц кашида шудааст. Цамчунин ангезауои фармондеуии Русияи подшоуй, таъсир ба сиёсати минтаца ва паёмадуои таъмини субот дар минтаца баррасй шудааст. Рафти воцеауо аз лаузаи омодагй ба экспедитсия сар карда, то оцибатуои пас аз озод кардани Шаурисабз ва уудудуои атрофи он ба таври муфассалироа гардидааст. Тактикаи ууцум, амалиёти цанги ва муносибатуои мутацобилаи русуо бо амири Бухоро Музаффар тасвир шудааст. Ауаммияти ин экспедитсия уамчун омили ба эътидол овардани вазъи минтаца, саркуб кардани бещои шуришгар ва таъсиси назорат бар цаламравуои аз цщати стратеги мууим таъкид шудааст. Fайр аз ин, ба нацши экспедитсияуои уарбй-илмй дар рушд ва омухтани ин минтаца, ки мавриди таваццууи мутахассисони мухталиф гардидаанд, равшанй андохта шудааст.

Калидвожа^о: экспедитсияи уарбй-илмии Шаурисабз, округи Зарафшон, А.К. Абрамов, амири Бухоро Музаффар, бекони Шаурисабз, таъмини субот

Анализируется Шахрисабзская военно-научная экспедиция, проведённая русскими вооружёнными отрядами в августе 1870 года. Рассмотрены причины успеха экспедиции под командованием А.К. Абрамова, положившей конец грабежам кишлаков на границе

SHAHRISABZ MILITARY-SCIENTIFIC EXPEDITION (A UGUST1870)

Серия гуманитарных наук

Зеравшанского округа шахрисабзскими беками. Также рассматриваются мотивы русского командования, влияние экспедиции на региональную политику и последствия для обеспечения стабильности в регионе. Предлагается подробный хронологический рассказ о событиях, начиная с подготовки к экспедиции и заканчивая её последствиями после освобождения Шахрисабза и прилегающих к нему территорий. Описана тактика штурма, военные действия и взаимодействие с бухарским эмиром Музаффаром. Подчёркнута значимость этой экспедиции как фактора стабилизации в регионе, подавления мятежных беков и установления контроля над стратегически важными территориями. Кроме того, отмечается роль военно-научной экспедиции в развитии и изучении региона, который стал объектом интересов различных специалистов.

Ключевые слова: Шахрисабзская военно-научная экспедиция, Зеравшанский округ, А.К.

Абрамов, бухарский эмир Музаффар, обеспечение стабильности, шахрисабзские беки

The article analyzes the Shakhrisabz military-scientific expedition conducted by Russian armed detachments in August 1870. The reasons for the success of the expedition under the command of A.K. are considered. Abramov, who put an end to the robberies of villages on the border of the Zeravshan district by Shakhrisabz beks. The motives of the Russian command, the influence of the expedition on regional politics and the consequences for ensuring stability in the region are also examined. A detailed chronological account of the events is offered, starting with preparations for the expedition and ending with its consequences after the liberation of Shakhrisabz and the surrounding territories. The tactics of the assault, military operations and interaction with the Bukhara Emir Muzaffar are described. The importance of this expedition as a factor in stabilization in the region, the suppression of rebel begs and the establishment of control over strategically important territories is emphasized. In addition, the role of the military-scientific expedition in the development and study of the region, which has become the object of interest of various specialists is noted as well.

Keywords: Shahrisabz military-scientific expedition, Zarafshan district, A.K. Abramov, Bukhara

Emir Muzaffar, stability assurance, Shahrisabz beks

Мохи августи соли 1870, дар давраи харакатхои бузурги геополитикй, нерухои мусаллахи Русия экспедитсияи харбй-илмии Шахрисабзро гузарониданд, ки дар таърихи Осиёи Миёна во^еаи хеле мухим ба шумор меравад. Дар ма^олаи хозир сабабхо, чараён ва о^ибатхои ин экспедитсия, ки боиси забти ^альаи Шахрисабз ва худудхои хамшафати он гардидааст, ба риштаи тахлил кашида мешавад.

Дар ма^ола тахлили муфассали хронологии во^еахо аз тайёрй ба экспедитсия то о^ибатхои бомуваффа^ият анчом ёфтани он пешниход карда шудааст. Дар он хамчунин тактикаи хамлаи русхо, хамкории онхо бо амир Музаффар, дигар унсурхои мухимми сиёсати минта^авй баррасй шудааст. Кайд карда мешавад, ки ин экспедитсия ба муътадил гардондани вазъияти минта^а, фуру нишондани унсурони саркаш ва пурзур намудани назорат аз болои худудхои асосй таъсири ами^е расондааст.

Лозим ба таъкид аст, ки дар давраи мавриди тах^и^, яъне дар нимаи дувуми асри XIX дар таърихи Осиёи Миёна руйдодхои мухим ба ву^уь пайвастанд, ки ба рафти инкишофи давлатхои минта^а таъсири назаррас доштанд. Бахусус ходисахои Каршии соли 1868 ва экспедитсияи харбй-илмии Искандаркули соли 1870 ду маьракаи мухимми таърихй ба шумор мераванд, ки барои хукумати подшохии Русия заминаеро барои пешравии баьдинаи ^ушунхои он фарохам намуданд[9, 60-68].

Тобистони соли 1870 дастахои мусаллахи бекхои Шахрисабз ба горати дехахои назди сархадии округи Зарафшон идома медоданд. Му^овимати мусаллахона ба дастаи

А.К. Абрамов, ки бекигарихои Киштут, Фороб ва Могиён хангоми экспедитсияи Искандаркул нишон доданд, бо мусоидати бекхои нисбатан неруманди Шахрисабз шуда буд. Ин холатро, токат кардан мумкин набуд. К.П. фон-Кауфман ба А.К. Абрамов амр дод, ки шахрхои Шахр ва Китобро тасарруф намуда, бекхоро аз он чо берун кунад ва амири Бухороро даьват намояд то ки ин мулкхоро ба унвони мулки худ бипазирад [14, 89-90]. Кауфман тасмим гирифт, ки нияти амири Бухороро аз хохиши баргардонидани Самарканд бо аз байн бурдани чудоихохихои бекигарихои Шахрисабз чуброн намояд.

Пас аз як мохи ба охир расидани экспедитсияи Искандаркул, 3 августи соли 1870 А.К. Абрамов ба Кауфман дар бораи омода будани экспедитсияи нав, ки баъдан дар таърих бо «экспедитсияи Шахрисабз» ёд мешавад, хабар дод:

«Ман рузи 7-ум субхи барвакт ба рох мебароям. Отряди асосй чунин аст: баталиони 8-ум бо кувваи пурра, 6 туп, 3 батарея, 2 тупи сабуки дивизияи савора, 6 ракеткаш ва 2 садаи казакхо. Ин даста 8-ум ба Ч,ам меояд; 9 аз Ч,ам ба рох мебарояд ва 10 нафар ба водии Кашкадарё фуромада, дар пеши Шахр[исабз] хайма мезананд. 11-ум бо разведка ва супоришхои пешакй барои забт кардани шахрхо машгул мешаванд; 12-ум - агар ягон монеаи махсус руй надихад, ба ишголи шахрхо машгул мешаванд. Отряди ёрирасони 3 ротаи баталони 9, 2 тупи кухй, 2 ракетабаранда ва панчох нафар казакхо бо сардории подполковник Соковнин рузи 9-ум ба рох баромада, дар Каротеппа шаб карда, агбаро ишгол мекунанд. Рузи 10-ум харду даста бо маводи зарурй барои 10 руз, 200 тири туп барои хар як туп ва 1, 5 мачмуи зарбахои артиллерй (взводи кухй 1 комплект) таьмин карда мешаванд» [4, 207].

6 август А.К. Абрамов ба амир Музаффар дар бораи амалиёти «чазо додани бекхои исёнгар» хабар дода, аз амир хохиш кард, ки амалдорони худро барои тахти назорат гирифтани водй ба назди у фиристад[8, 285] . Ба гуфтаи муаррих Мирзо Абдулазими Сомй, ташаббуси ташкили юриш ба Шахрисабз ба амири Бухоро тааллук дошта, дар ин бора аз Кауфман хохиш карда буд. Музаффарро ба ин икдом мушовиронаш бовар кунонда, мегуфтанд, ки «зарари ду тараф ба манфиати давлати Олй, яьне хонии Бухоро аст»[6, 98].

Ба хайати экспедитсияи Шахрисабз шаркшинос А.Л. Кун ва мирзои у - А. Мустачир дохил шуданд, ки ба онхо дар бекигарихои болооби Зарфшон чамъоварии хуччатхо супурда шуда буд ва дар ин маьрака хам А. Мустачир «Рузнома»-и дигаре навиштааст[3]. Хдма хуччатхо ба Кауфман интикол дода шуданд ва у дар навбати худ онхоро ба Китобхонаи оммавй интикол дод.

Дар бойгонии Китобхонаи оммавй ду мактуб дар бораи интиколи ин хуччатхо махфуз аст, аз чумла: 1) ба директори Китобхонаи оммавй - И.Д. Делянов аз генерал-губернатори Туркистон К.П. Кауфман ва 2) ба А.Ф. Бичков (аз соли 1882 то соли 1899 директори Китобхонаи оммавй (аз соли 1844 то 1882 нигахбони шуьбаи дастхатхо) аз шаркшинос А.Л. Кун.

К.П. Кауфман дар мактуби ба И.Д. Делянов аз 6 августи соли 1876 фиристодаи худ менависад:

«... мусташори дарбор [А.Л.] Кун, ки дар ихтиёри ман буд, ба ман хуччатхо ва мукотибаи хокимони ин манотикро, ки дар чараёни экспедитсияхои Искандаркул (1870), Шахрисабз(1870) ва Хива (1873) чамъоварй карда буданд, ба ман пешкаш намуд.

Хднгоми ирсоли ин мачмуаи хуччатхо ба Ч,аноби Олй, ман шарафмандам, ки бо фармонхо оид ба интиколи онхо ба Китобхонаи чамъиятии Императорй илова бар он дастнависхои шаркй, ки каблан супурда будам, дархост кунам»[1, 145; 13, 186].

Дар номаи фавк хеч ишорае ба бойгонии хоноти Хуканд ва нусхахои хаттии китобхонаи охирин хони Хуканд - Худоёр нашудааст.

Ба эхтимоли зиёд, бойгонии хонхои Хуканд хамрох бо дастхатхои китобхонаи онхо аз чониби А.Л. Кун бо фармони К.П. Кауфман каме баътар интикол дода шудааст. Ин тахминро номаи А.Л. Кун ба А.Ф. Бычков тасдик мекунад, яъне:

«5 сентябр, 1876 Санкт-Петербург.

Аъло^азрат, [Бичков] Афанасий Федорович,

Дар давраи маъракаи хуцандии соли 1875 нусхауои хаттй-шарцй цамъовары шуд, ки акнун мутобиц бо хости цаноби Константин Петрович фон Кауфман, ба инцо интицол дода шудааст, ин ифтихорро дорам, ки ин дастнавиштауо (ба теъдод)-ро ба унвони уадия ба Китобхона умумии Императоры аз номи у ирсол кунам. Дар уамон замон, генерал-губернатор дастур дод, ки агар дар нусхауои хаттии кунунии интицолдодашудаи шарцы, нусхауои такроры аз он нусхауое вуцуд дорад, ки цаблан ба Китобхонаи оммавы интицол дода шуда буданд, дархост шавад то нусхауои дувумии мавцуд дар мацмуаи уозир аз тарафи эшон ба Осорхонаи осиёии академияи илмуо (уоло шуъбаи Институти дастхатуои шарции Академияи илмуои Россия дар шаури Санкт-Петербург. - О.А., Л.В., С.Л.) ирсол шавад.

Аз фурсат истифода бурда ва мутавозеона хоуони цабули замонатуои эутиром ва иродати холисонаи бандаи уацир уастам.

Олицаноб, А. [Л.] Кун». [2, 146; 13, 186]

Дар мавриди теъдоди нусхахои хатти мусодирашуда дар Хива, худи А. Л. Кун гузориш дода, кайд мекунад: «дар тули лашкаркашии Хива, ман матолиби илмии зерро чамъоварй кардам: дар замони мусодираи кохи хон, 300 китоб аз нусхахои хаттй-шарки чамъоварй шуд, ки аз ин теъдод 129 - китоб таърихй, унвонхо дар 140 чилд, осори шоирони Шарк аз 20 нависанда дар 30 чилд, осори хукукй ва каломй 40 асар дар 50 чилд. Илова бар ин, то 18-Куръон ва 50-китоб дарсй чамъоварй шуд» [16, 37-38].

Ба шарофати фаъолияти чамъоварии А.Л. Кун, Кауфман дар тули 9 сол ба Китобхонаи оммавй зиёда аз 300 адад китобхои дастнависи арабй, форсй ва туркиро, аз чумла китобхои китобхонахои Хуканд ва хонигарии Хева, инчунин такрибан 4000 хуччатро интицол дод. «Хуччатхо ва мукотибаи сарони кишвархои Осиёи Миёна дар чараёни экспедитсияхои Искандаркул, Шахрисабз ва Хива чамъоварй шудаанд»[16, 168-215] .

7 август дастаи А.К. Абрамов, ки аз 1300 нафар иборат буд, аз Самарканд ба рохи Ч,ом баромад. 9 август дар Ч,ом экспедитсияи Абрамов бо дастаи подполковник Соковнин, ки 600 нафар буд, пурра шуда, ба суи Шахрисабз равон гардид.

«Аз Ч,ом ба рох баромада, аз дара бомуваффакият гузаштам. Пас аз ворид шудан ба водй, ман, тавре ки цаблан тахмин карда будам, ба Шахр не, балки рост ба суи Китоб — рохе, ки дар нишебихои чанубии куххои Шахрисабз аст, равона шудам <...> Рузи 11-ум ба Китоб наздик шуда, дар рохи рости Каротеппа, дар дехаи Урус-кишлок, 2, 5 верст (тахминан 5,334 км) дуртар аз девори шахр дар рубаруйи Китоб (Китоб ва Шахр бо як девори умумй ихота шудаанд), мавкеъ гирифтам» [11, 174-175].

12 август А.К. Абрамов ба хучум тайёрй дида, разведкаи деворхои калъаро анчом дод, ки дар рафти он мухофизони калъа аз силоху тупхо оташ кушода, ба берун дастахои мусаллах фиристоданд.

13 август артиллерия ба суи тупхо ва панохгоххои шуришгарон ва ба он чойхое, ки дар девори калъа барои рахна кардан пешбинй шуда буд, оташ кушод. Мудофиачиён бо тупхо ва оташи фалконетхо чавоб доданд. Абрамов тирборони калъаро пурзур карда, хучумро ба пагохии рузи дигар, 14 августи соли 1870 таъйин кард:

«Сояти 2:45 дaкикaи шaб as бятяреяхо бa колья вa шяхр отaши пyршиддaт кyшодa шуд вa соaти З:З0 дaкикa колоннaи хучумкуняндя, тяхти фaрмондиxии полковник Миxaловский бa хучум рaфт <...> Дaр зери жолaи тирхо бо нидохои «Урa!». Aскaрон бa девор бaромaдaнд, бяъзехо кяд-кади нaрдбон, бяъзехо aз сyроxхои девор гyзaштa, пaнохгоххоро aз дyшмaн тозa кaрдaнд. Бaъди ин колонняи aскaрон фaврaн бa суи шaхр хучум кaрд <...> бa руи девор бaромaдa, бa бинохои aнборхои кaлони бедa рaсидa, aскaрон онхоро отaш зaдaнд вa рохи xyдро рaвшaн нaмyдaнд. <...> Дyшмaн бо кyввaи xеле зиёд дaр нязди пaнохгохи кaнории колья чaмъ шyдa буд, бaтaреяи Миxaловский яз тупхо отaши сaxт кушод. Бaъд кaпитaн [А.Д.] Гребенкин бо як ротaи aскaрони пиёдa вa бaтaрея фиристодa шуд, то ки дyшмaнро зaдa пеш кyнaд вa пaнохгохро тозa нaмояд. [А.Д.] Гребенкин бо дaстaaш яз сyроxи девор дaромaдa, бa сaмти рост зуд бa суи пянохгох хучум овaрд вa бa тирборони мухофизон дучор омaдa, дyшмaнро пaрокaндa нaмyд вa тaмоми тупхояшонро бa чукурй пaртофт <...> Kyчaхои тaнг яз дyшмaни гyрезa пур бyдaнд. Зaдyxyрд вa чaнги тaн бa тaн бa aмaл омад. <...> Миxaловский aнборхои бокимондaи коху бедaро отaш зaдa, фaрмони «хямя бояд чaмъ шaвaнд»-ро эълон гард вa бa шaхр дaромaд. Бa дaрвозaе, ки кулф буд, няздик омaд. Мухофизон яз болои девори шaхр бa суи aскaрони мо тирпярронй мекaрдaнд. Мaнорaхое, ки дярвозяро мухофизят менaмyдaнд, яз тупхо тирборон кярдя шуд. Миxaловский фярмон дод, ки бо девору дярвозя хучум кярдя шявад. Тиряндозон бо садои «Уря! » бо тяряфи дярвозя во девор хучум кярдянд во яз сямти чяпи дярвозя, дяр зери отяши мухофизон бо болои деворхо бaромaдa, дярвозяи шяххрро кушодянд. <...> То сояти 8 мухорибя бо итмом рясид. Шуморяи мухофизони мусолиях 8 хязор няфярро тяшкил медод. Толофоти онхо xеле нязоррос буд: тянхо дяр рузи хямля куштошудягон то 600 няфярро тяшкил медодянд. Толофоти мо 19 няфяр (1 яфсяр) куштя, 60 няфяр (1 яфсяр) мячрухи вязнин во 49 няфяр (7 яфсяр) сябук зaxмй шудянд» [5, 21б-217].

15 явгуст Абрямов истехкомхои зябтшудяи Доён, Шяхр во Китобро яз нязяр гузяронд во бо бекхои яз чониби ямир бярои идорякунии шяхрхо фиристодя воxyрд. Рузи дигяр Абрямов бо сокинони шяхр эълом дошт, ки тяртиботи пештяря дяр шяхр бяркярор шуд^ст: идорякунй бо иxтиёри «хокими конунй — ямири Бyxоро» мегузяряд.

Кяуфмян чунин мехисобид, ки боргордондони ин мулкхо бя Музяффяр тягаии яз дяст додяни Сямяркяндро ряфъ кярдя, мякли няздикшявияшро бо империяи Русия тяквият мебaxшaд вя боиси шикояти Вязоряти корхои xоричй дяр боряи «вясеъшявии няви сярхэдхои империя» нямегярдад. Гумонхои Кяуфмян дуруст бяромяд. Амир дигяр мосъяляи бяргярдонидяни Сямяркянду KaттaкУрFOнро бя миён нягузошт.

Кяуфмян бярои дяр нихоят яз дясти Чурябий вя Бобобий эмин кярдяни хукумяти генерял-губернятории Туркистон яз А.К. Абрямов тяляб кярд, ки бекигярихои МоFиён вя Форобро бя округи Зяряфшон доxил куняд.

16 явгуст Кяуфмян бя кянслери империяи Русия Алексяндр Миxaйлович Горчяков мяктуби мaxсyс фиристод. У яз мaърaкaи няви А.К. Абрямов бя сярхади Фороб вя МоFиён ёдовяр няшуд, яммо изхори умедворй кярд, ки Вязоряти корхои xоричй яз «эпизоди хярбии ночиз» - мaърaкaи низомии Абрямов, ки боиси бя иxтиёри[3, З10] Музяффяр гузяштяни водии Шяхрисябз изхори норозигй нямекунядЩ, XXXIII] .

Генерял-мяйор Абрямов шяхрхоро бя иxтиёри бекхои няв супурдя, нияти бя Сямяркянд боргаштонро дошт, вяле яз онхо мяълумот гирифт, ки Чурябий вя Бобобий дяр МaFиён то се хязор няфярро чямъ кярдя, мунтязири ряфтяни русхо яз Шяхрисябз вя бярои хучум кярдян бя ончо хястянд. Генерял-мяйор Абрямов фярмон дяр боряи нест кярдяни мявчудияти бекхои МоFиёнy Фороб вя хямрох кярдяни зяминхои онхо бя округи Зяряфшон додя, З ротяи пиёдягярд, бо 2 туфянгчяи кухй бя Фороб фиристод, рузи 21-уми явгуст бя

ин чо омад. 21 . Генерал-майор Абрамов дар ин чо гайр аз сокинон касеро наёфта, фахмид, ки бекхои Шахрисабз дар Могиён таваккуф накарда, ба мулкхои Хуканд ё Кошгар гурехтаанд, генерал-майор А.К. Абрамов калъаи Форобро хароб карда, ба сокинон эълон кард, ки онхо ба тюмени Ургут, ки тобеи округи Зарафшон буд, хамрох мешаванд.

Бекхои Шахрисабз Чурабий ва Бобобий, ки бо 300 савора аз Шахрисабз гурехта буданд, дар сархади нохияи Хучанд ба мулкхои Хуканд равон шуданд. Ичрокунандаи вазифаи раиси уезди Хучанд 22 август аз ин хабар ёфта, дусад нафар казокро аз Хучанд ва Уротеппа паси онхо мефиристад, то ки онхоро таъкиб кунанд. «Аммо ин гурезахоро, ки тавонистаанд ба мулкхои Хуканд ворид шаванд, дар он чо бо фармони хони Хуканд боздошт шуданд, ки... аз ин хусус ба ман (яъне А.К. Абрамов) хабар дода, пурсид, ки бо онхо чй кор кунад? Ман аз хон хохиш кардам, ки бекхои гурехтаро ба Тошканд фиристад, ки 9 сентябр ба он чо оварда шуданд» [15, 70], ки дар миёни онхо беки Фароб - Сеидбек ва беки Киштут Шоди-бек ба Самарканд худро ба хукумати подшохии Русия таслим намуданд. Чигунае ки манобеи таърихи иттилоъ медиханд, беки «Могиён - Хусейнбек, ки соли 1868 бо мо (яъне бо артиши хукумати Русия) дар наздикии Ургут чангидааст, айни хол бемор аст ва дар Магиён карор дошта, аз ончо бо изхори таслим хостори ичозати хозир шудан фиристодааст» [15, 71].

Дар бораи хизмати «аъло»-и экпедитсияи Шахрисабз умуман шаходат дода, дар бораи кору ва хизматхои штаби генералии полковник Троиский, сардори колонна полковник Михаловский ва афсарони штаб, гайрат ва мардонагии шахсии худ, дар маърузаи худ генерал-майор А.К. Абрамов бахои баланд дод[15].

Дар идома генерал-майор А.К. Абрамов кайд мекунад, ки онхое, ки дар экспедитсия ва хангоми забт кардани шахри Китоб аз худ фаъолияти махсус нишон доданд, полковник Соковнин, подполковникхо: Раевский, Багаевский, Кобылинский, майорхо: Полтарацкий, Нарбут, Гребенкин, капитанхо: генерали штаб Фрид, Соболев ва штаб-капитан Барон Аминов, капитани баталони 5-уми хаттии Туркистон Барон Ренне, есаулхо: Принс ва Топорнин, капитанхои штаби «Пистолкорс» ва сардори дастаи ракетй Абрамов ва инженер Непукупнаго, курсантхои камеравй, духтурон Шербинский, Лосицкий ва Лапчинский[15, 70-71].

Генерал-губернатори Туркистон, К.П. фон Кауфман, пас аз анчоми ин экспедитсия, ба сардори он - А.К. Абрамов мактуб навишта, кайд мекунад:

«Ман дар навбати худ, муваффакияти дурахшони экпедитсияи Шарисабз ба таври аслй ба шучоат ва тасмимгирии сардори он - генерал-майор Абрамов, тачрибаи вай дар муносибат бо мардумони Осиёи Миёна ва рохбарии у медонам. Ман бо камоли майл ба генерал-майор Абрамов миннатдории самимии худро баён мекунам ва аз у хохиш мекунам, ки ба ин изхори сипосмандирро ба тамоми афсарон ва афроди поинтар аз у дар ин экспедитсия расонад.

Пас аз чунин экспедитсия, ки бо забти пуршарафи шахри асосии сохибихтиёри мустакил анчом ёфт ва боз ба таври равшан ба хамсоягонамон кувваи аслихаи русиро исбот кард, мо боварии комил дошта метавонем, ки сархадхои округи Зарафшон муддати дароз ором бошад ва амири Бухоро, ки Шахрисабзро ба ихтиёри худ кабул карда буд, бо мо муносибатхои наздиктарин ва дустона дошта, манфиати уро боз хам бехтар фахмад (бо имзо генерал-адъютант М.П. фон-Кауфман 1.)» [15, 71-72].

Дар хотимаи ин нома, фон Кауфман диккати худро ба пешниходи мукофотхо ба аъзои намоёни экспедитсия чалб намуда, таъкид мекунад, ки А.К. Абрамов хамчун намоянда, онхоро ба мукофотшавандагон супорад.

Тачрибаи ба экспедитсияхои харбй бо чалб намудани олимон дар мисоли экспедитсияхои харбию илмии Зарафшон муваффакиятнок буд. Пас аз экспедитсияи А.К. Абрамов походи Хиваи соли 1873 ва экспедитсияи харбию илмии Олой соли 1876 ба

Помир тахти фармондехии генерал-майор М.Д. Скобелев ташкил карда шуда, дар он олимони рус фаъолона иштирок доштанд. Аввалин экспедитсияхои харбию илмии ба болооби Зарафшон ташкил шуда боис гардид, ки ^ушунхои рус ба дохили Осиёи Миёна пеш раванд. Назорати ин худудхо ба паст шудани низоъхои дохилии бекигарихо мусоидат намуда, бекигарихои баландкухро аз «догхои холй»-и харитаи чугрофии чахон ба як минта^аи босуръат рушдёбандаи хукумати подшохии Русия табдил дода, ба тамоми минта^а шукуфой ва рушди босуръат бахшид.

Дар хотима, бояд гуфт, ки экспедитсияи харбй-илмии Шахрисабз дар соли 1870 дар таърихи хузури русхо дар Осиёи Миёна мархалаи мухимме мебошад. Он хамчун посух ба амалхои тачовузкоронаи бекони Шахрисабз огоз шуда, ба омузиши хамачонибаи минта^а табдил ёфт, ки боиси суботи сиёсй ва рушд гардид. Шар^шиносони харбй, географхо, геологхо, топографхо, биологхо, этнографхо ва забоншиносони рус, ки дар экспедитсия иштирок доштанд, ^аламравхои як замон номаълум ва камомухташударо ба минта^ахои омузиши фаъол табдил доданд.

ПАЙНАВИШТ:

1. Архив Государственной публичной библиотеки. 1876 г. Т. II. Дело № 1. Л. 145.

2. Архив Государственной публичной библиотеки. 1876 г. Т. II. Дело № 1. Л. 146.

3. Дневник Мирзы Абдуррахмана, веденный во время Шахрисябской экспедиции; рукопись.

- Архив ГПБ. - Ф. 33, оп. 4, ед. хр. 220, 27 л.

4. Извлечение из донесений генерал-майора Абрамова об экспедиции в Шахрисабз в 1870 г. // Русский Туркестан : сборник, изданный по поводу Политехнической выставки : вып. 3/ под ред. В.Н. Троцкого. - Москва: Унив. тип., 1872. - С. 207.

5. Копия с рапорта генерал-майора Абрамова командующему войсками Туркестанского военного округа от 31-го августа 1870 г., № 591 // Русский Туркестан : сборник, изданный по поводу Политехнической выставки : вып. 3/ под ред. В.Н. Троцкого. -Москва: Унив. тип., 1872. С. 216-217.

6. Мирза Абдала'зим Сами. Та'рих-и Салатин-и Мангитийа («История мангытских государей») / Изд. текста, предисл., пер. и примеч. Л.М. Епифановой. - Москва: Издательство восточной литературы, 1962. — 331 с.

7. Национальный архив Республики Узбекистан. Ф. 715. Д. 43. Док. 310.

8. Национальный архив Республики Узбекистан. Ф. 715. Д. 43. Док. 285.

9. Одинаев, А. Н. Ходисауои Царшии соли 1868 - муцаддимаи экспедитсияи Искандаркул / А. Н. Одинаев, Л. В. Божинская, С. Л. Борошко // Муаррих. - 2024. - № 1 (37). - С. 60-68.

10.0тчет Императорской публичной библиотеки за 1876 г. - Санкт-Петербург: В Типографии Втораго Отделения Собственной Е.И.В. Канцелярии. 1878. - 298 с.

11.Семенов А. Покоритель и устроитель Туркестанского края, генерал-адъютант К.П. фон Кауфман 1-й // Кауфманский сборник. - Москва: Типо-лит. т-ва И.Н. Кушнерев и К., 1910. С.ХХХШ.

12. Соболев, Л. [Н]. Среднеазиатская политика России в 1875 году/Л.Н. Соболева //Голос.

- 1875. - № 222. - С. 1-2. (13 (25) августа).

13. Троицкая, А.Л. Архив кокандских ханов XIX века. Предварительный обзор // Труды Государственной библиотеки им. М.Е. Салтыкова-Щедрина. Том 2 (5). Восточный сборник, 1957. - С. 186-209.

14.Хронологический указатель военных действий русской армии и флота. - Санкт-Петербург: Военная тип. Т. IV. 1911. С. 89-90.

15. Экспедиция ген.-м. Абрамова в Шахри-сябс// Туркестанские ведомости. - 1870. - № 12. - С. 69-72. (9 октября).

16. Юлдашев, М.Ю. Новые архивные источники по истории Средней Азии // Краткие сообщения Института народов Азии Академии наук СССР. - Москва, 1951. - № 1. - С. 35-41.

REFERENCES:

1. Archive of the State Public Library. 1876, vol. II, case No. 1, l. 145.

2. Archive of the State Public Library. 1876, vol. II, case No. 1, l. 146

3. Diary of Mirza Abdurrahman, kept during the Shakhrisyab expedition; manuscript. F. 33, op. 4, units hr. 220, 271.

4. Extract from the reports of Major General Abramov about the expedition to Shakhrisabz, in 1870 // Russian Turkestan: collection published on the occasion of the Polytechnic Exhibition: vol. 3/ ed. V.N. Trotsky. - Moscow: Univ. typ., 1872. PP. 207.

5. Copy from the report of Major General Abramov to the commander of the troops of the Turkestan Military District dated August 31, 1870, No. 591 // Russian Turkestan: collection published on the occasion of the Polytechnic Exhibition: vol. 3/ ed. V.N. Trotsky. - Moscow: Univ. typ., 1872. PP. 216-217.

6. Mirza "Abdala'zim Sami. Ta'rikh-i Salatin-iMangitiya (History of theMangytsovereigns)/Ed. text, preface, trans. and note L.M. Epifanova. M.: Publishing House of Eastern Literature, 1962. - 331 pp.

7. National Archives of the Republic of Uzbekistan. F. 715, D. 43, doc. 310

8. National Archive of the Republic of Uzbekistan. F. 715. D. 43. Doc. 285.

9. Odinaev, A. N. Qarshi events of 1868 - prologue to the Iskandarkul expedition/ A. N. Odinaev, L. V. Bozhinskaya, S. L. Boroshko //Historian. - 2024. - №. 1 (37). - PP. 60-68.

10.Report of the Imperial Public Library for 1876 - St. Petersburg: In the Printing House of the Second Branch of the Own E.I.V. Offices. 1878. - 298 pp.P

11. Semenov A. Conqueror and Organizer of the Turkestan region, Adjutant General K.P. von Kaufman 1st //Kaufman collection. - Moscow: typo-lit. t-va I.N. Kushnerev and K 1910. PP. XXXIII.

12.Sobolev, L. [N]. Central Asian Policy of Russia in 1875 / L.N. Soboleva // Voice. - 1875. -No. 222. - PP. 1-2. (13 (25) August).

13.Troitskaya, A.L. Archive of the Kokand khans of the 19th century. Preliminary review // Proceedings of the State Library named after. M.E. Saltykova-Shchedrin, Volume 2 (5). Eastern collection. 1957. PP. 186-209.

14. Chronological Index of Military Operations of the Russian Army and Navy. - St. Petersburg: Military type. V. IV. 1911. PP. 89-90.

15.Expedition of Gen. Abramova in Shakhri-syabs // Turkestan Gazette. - 1870. - No. 12. - PP. 69-72. (October 9)

16.Yuldashev, M.Yu. New Archival Sources on the History of Central Asia // Brief communications of the Institute of Asian Peoples. Academy of Sciences of the USSR. - M., 1951. - No. 1. - PP. 35-41.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.