Научная статья на тему 'ЭКОНОМИЧЕСКАЯ СУЩНОСТЬ, СТРУКТУРА И МЕТОДЫ СОЦИАЛЬНОГО СТРАХОВАНИЯ В СИСТЕМЕ СОЦИАЛЬНОЙ ЗАЩИТЫ'

ЭКОНОМИЧЕСКАЯ СУЩНОСТЬ, СТРУКТУРА И МЕТОДЫ СОЦИАЛЬНОГО СТРАХОВАНИЯ В СИСТЕМЕ СОЦИАЛЬНОЙ ЗАЩИТЫ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
44
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СТРАХОВЩИКИ / СТРАХОВАЯ ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ / СОЦИАЛЬНОЕ СТРАХОВАНИЕ / СОЦИАЛЬНАЯ ЗАШИТА / КОСВЕННОЕ СТРАХОВАНИЕ / ТРУДОВОЙ УШЕРБ / ЭЛЕМЕНТ / СТРАХОВОЙ РЫНОК

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Ибодов Нурали Хасанович

В статье рассмотрены преимущества и значимость социального страхования в социальной системе Республики Таджикистан, так как обеспечение национального благо считается одним из важнейших задач в развитии экономики страны. Для эффективного использования методов социального страхования автор принял страхование как неразличимым элементом. Сложность и разновидность этого экономического явления, которое имеет долгий путь формирования, сформировал среди специалистов огромное научное и практическое расположение и различные свойства формирования страховой деятельности всегда имеет центральное теоретическое и практическое внимание в научных исследованиях. В качестве первоначальной проблемы и методологического исследования познание сущности страхования проявляется как особое экономическое явление. Также в статье рассмотрено социально-экономическая сущность и необходимость страхования в современных условиях народнохозяйственного процесса одной из первых и важнейших целей формирования и развития страхового рынка считается население страны.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ECONOMIC ESSENCE, STRUCTURE AND METHODS OF SOCIAL INSURANCE IN THE SYSTEM OF SOCIAL PROTECTION

The article discusses the advantages and importance of social insurance in the Republic of Tajikistan, as ensuring national interests is one of the key issues in the country's economic development. For the effective use of social insurance methods, the author adopted insurance as an indiscernible element. The complexity and variety of this economic phenomenon, which has a long path of formation, has formed among specialists a huge scientific and practical disposition and various properties of the formation of insurance activity has always had central theoretical and practical attention in scientific research. As an initial problem and methodological study, the knowledge of the essence of insurance is manifested as a special economic phenomenon. The article also discusses the socio-economic essence and the need for insurance in modern conditions of the national economic process, one of the first and most important goals of the formation and development of the insurance market is the population of the country.

Текст научной работы на тему «ЭКОНОМИЧЕСКАЯ СУЩНОСТЬ, СТРУКТУРА И МЕТОДЫ СОЦИАЛЬНОГО СТРАХОВАНИЯ В СИСТЕМЕ СОЦИАЛЬНОЙ ЗАЩИТЫ»

Mirzoev Sinavbarsho Davlatshoevich - assistant management and Economics of the Tajik State Pedagogical University named after S. Ayni.

Rustami Jaborzoda - assistant management and Economics of the Tajik State Pedagogical University named after S. Ayni. Phone: (+992) 988404600 E-mail: r_ibodov@mail.ru

МО^ИЯТИ ИКТИСОДЙ, СОХТОР ВА УСУЛХОИ СУГУРТАИ ИЧТИМОЙ ДАР НИЗОМИ ^ИМОЯИ ИЧТИМОЙ

Ибодов Н.Х.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Дилхох низоми чамъиятй, ки аз руи коидахои иктисодиёти бозорй амал мекунад, сугуртаро хамчун унсури чудонопазир кабул намудааст. Мураккабй ва гуногунии ин падидаи иктисодй, ки рохи тулонии ташаккул ва рушд дорад, байни мутахассисон таваччухи зиёди илмй ва амалиро ба вучуд овардааст, ва чанбахои гуногуни ташаккули фаъолияти сугурта хамеша дар маркази диккати назариявй ва амалии тахкикоти иктисодй карор хоханд гирифт. Ба хайси мушкилоти ибтидой ва методологии тахкикот дарки мохияти сугурта хамчун падидаи махсуси иктисодй баромад мекунад. Омузиши мохияти ичтимой-иктисодй ва зарурати сугурта дар шароити кунунии раванди иктисоди миллй ба ахолии мамлакат яке аз хадафхои аввалин ва мухими ташаккул ва рушди бозори сугурта махсуб меёбад.

Иктисоддони рус Е.В. Коломин иброз менамояд, ки мафхуми сугурта густурда буда, ба таври махдуд ва васеъ дида мешавад. Дар маънеи махдуд сугурта - муносибатхоеро меноманд, ки онро конун дар бораи сугурта ба танзим медарорад ва предмети фаъолияти ташкилотхои сугуртавй хисоб меёбад. Дар маънеи васеъ мафхуми сугурта фарогири сатхи ичтимой, аз чумла сугуртаи хатмии тиббй, сугуртаи нафакавй, сугуртаи мутакобила мебошад, ки ба танзим дароварда шудаанд ва ё бояд тавассути дигар санадхои хукукй танзим карда шаванд. Дар мафхуми васеъ сугурта он муносибатхои иктисодиеро дарбар мегирад, ки баёнкунандаи ташаккули фонди махсуси пулй аз хисоби хиссаи шахсони вокеиву хукукй буда, имконияти истифодабарии ин фонд ба худи онхо ё шахсони дигар танхо дар холати чуброни зарари ходисахои номусоид, муяссар мегардад [1, с.44].

Аз руи акидаи Ф.В. Коншин, «сугурта яке аз усулхои ташкили фонди марказонидашуда барои баргардонидани талафот, зарар хангоми пайдоиши ходисахои сугуртавй аз хисоби пардохтхои сугуртавй ва хамчунин барои чуброни зарари моддии алокаманд ба хаёт ва кобилияти мехнатии кормандон (сугурташавандагон) мебошад» [3, с. 5 81.

Вобаста ба акоиди мухаккикони боло зикр муаллиф бар он акида аст, ки зарурати сугурта дар шароити иктисоди бозорй пеш аз хама тачассумкунандаи вазъи ичтимой буда, сараввал манфиатхои шахсиро химоя менамояд ва дар хамбастагии муносибати сугурташаванда ва сугуртакунанда хадафхои иктисодй низ ба миён меоянд. Ба акидаи мо, махз дар заминаи ин гуфтахо сугуртаи ичтимой хамчун навъи алохидаи сугуртаи хатмии давлатй ба миён меояд ва мансуб ба сохаи сугуртаи шахсй аст.

Зери мафхуми хифзи ичтимой низоми чорабинихои хукукй, иктисодй ва ташкилй оид ба пешгирй, махдудият, чуброн ё кам намудани он окибатхои фарорасии хавфхои ичтимой бо максади химояи хаёт, саломатй, кобилияти мехнатй ва вазъи моддии ахолй фахмида мешавад. Аз тартиб ва таркиби сохтори низоми миллии хифзи ичтимой тартиботи ичтимой дар мамлакат, дарачаи хамохангй дар чомеа, субот ва динамикаи рушди иктисодй ва ичтимой вобастагй дорад.

Вобаста ба ин, аз нигохи мо дар Чумхурии Точикистон низоми хифзи ичтимой аз се институти алохида (се шакл) иборат аст (расми 1).

Низоми хифзи ичтимоии ахолй дар Точикистон

X I I

Сугуртаи ичтимои

Кумаки ичтимой

Таъминоти ичтимоии давлатй

Расми 1 - Институтхои низоми хифзи ичтимоии ахолии Чумхурии Точикистон

Института хифзи ичтимоии ахолй он сохтори ташкилй-хvкvкие эътироф мешавад, ки вазифахои максадноки химоявиро мутобики вазъи дакики мvайяншvдаи хукукй ва имкониятхои иктисодй ичро мекvнад.

Дар катори инститvтхои номбvpдаи низоми миллии хифзи ичтимоии ахолй сvFVPтаи ичтимой хамчvн сохтори алохида, накш ва макоми махсус ва афзалиятнок дошта, ба таври хатмй ва ихтиёрй ташаккvл меёбад.

Дар айни замон мазмvни мафхvми "хифзи ичтимой" ханVз хам пурра омVхта нашvдааст. Баъзе мvаллифон, дар адабиёти нодири мавчvда, тавассvти хифзи ичтимой фаъолияти давлатро оид ба таъмини pvшди шахсият ва ё дар шакли махдvд ташаккvл ва раванди зиндагонии гvpVххои камбизоти ахолиро мефахманд Г10, с. 1б]. Аз нигохи мо, шархи боло зикр нопурра бvда, фаъолияти кафолатноки давлат барои таъмини хифзи ичтимоии шахрвандон тавассvти пардохтхои хатмии кордиханда ва коргар тибки мvкаppаpоти Кодекси андоз мебошад.

Дигаре аз мvаллифон онро низоми кафолатхое меноманд, ки риояи хvкvкхои мvхиммтаpини инсонро дар сатхи мvносиби зиндагй таъмин менамояд Г5, с.221. ГvpVхи сеюм хифзи ичтимоиро мачмVи шаклхо ва vсvлхое, ки чомеа барои расонидани кvмаки моддй ба шахрвандон амалан истифода мебарад, маънедод намvдаанд Г7, с.10-141. Мазмvни ин гуфтахо низ нокифоя бvда, кафолат ва танзими бевоситаи давлатй дар ташаккул ва pvшди хифзи ичтимой бояд пойдор бошад.

Бештари сарчашмахои илмй аз он шаходат медиханд, ки хифзи ичтимой хамчvн категорияе баромад мекvнад, ки шаклхо, усулхо ва мазмvнv мvндаpичаи дастгирии ичтимоии ахолиро муттахид месозад Г12, с.161.

Дар асоси гyфтаxои боло мафxyми "xuÔ3u интимои "-ро чунин шарx меди^ем: Ин низоми кафолатноки чорабин^ои ттмие мебошад, ки ба%ри риояи xyцyцxои конститутсионии инсон ва конеъ намудани ниёзxои интимоии v нигаронида шудааст.

Аз ин pv, хифзи ичтимой, пеш аз хама, чvзъи асосии он - сvFVPтаи ичтимой хамчvн хукуки асосй ва чvдонопазиpи хаёти инсоният дар Эъломияи vмvмии хукуки башар эътироф шvдааст: «Хар як инсон ба чvнин сатхи зиндагй, аз чvмла хVpок, пVшок, манзил, нигохvбини тиббй ва таъминоти заpvpии ичтимоие, ки барои сихатию некVахволии хvди v ва оилааш заpvp аст, ба таъминот дар холатхои бекорй, беморй, маъюбй, бесаробон мондан, пиронсолй ё дигар холатхои махpvмият аз воситахои зиндагй, ки бо сабабхои новобаста аз v ба вvчvд меоянд, хак дорад» ГШ.

Вобаста ба ин, ба сифати объекти хифзи ичтимой дар байни гvpVхи шахрвандони тахти химояи ичтимой карордошта инхоро фарк намvдан мvмкин аст: наФакахVpон; маъюбон; бекорон; кvдакони бесаробон; оилахои хизматчиёни харбй, ки халок гардидаанд; иштирокчиёни ходисаи чернобил; иштирокчиёни мvхоpибахои AфFOнистон; шахрвандони камбизоат; модарони танхо; шахрвандоне, ки манзили доимии зист надоранд; баъзе аз беморихои сиpояткvнанда ва f.

Кумаки ичтимой - низоми мvносибатхои ичтимой-алиментй оид ба расонидани кумаки моддии давлатй ба шахрвандоне, ки василаи pVзгvзаpонй надоранд ё даромади миёнаи мохонаи онхо камтар аз андозаи хадди акали pVзгоp аст (маъюбон аз кудакй; маъюбон; шахрвандоне, ки барои гирифтани нафака собикаи заpvpии сvFVPтавй надоранд; шахсоне, ки чойи кори доимй надоранд; шахсоне, ки шароити стандартй ва зисташон ба кафолатхои ичтимоии давлатй мvвофикат намекунад) Г8, с.671. Кvмаки ичтимой хvсvсияти максаднок дорад ва сараввал тафтиши ниёзхои шахси мvpочиаткvнандаpо дар бар мегирад. Дар таФовvт аз сvFVPтаи ичтимой, ки аз пардохти сахмхои сvFVPтавй асос мегирад, кумаки ифтимой новобаста аз ин пардохтхо дар шаклхои пvлй ва моддй (таъмини хуpоки гарм, доpvвоpй ва f.) амал менамояд.

Яке аз самтхои асосии кумаки ичтимой барномахои сатхи хукуматй мебошанд, ки барои дастгирии шахрвандони камбизоат маблаFгvзоpй карда мешаванд. Таркиби кумаки ичтимой аз кумакхои хатмй ва иловагй иборат мебошад, ки раванди хатмии онро барномахои давлатй таъмин менамоянд ва ба сифати кумакхои иловагии ичтимой фаъолияти хайриявии ташкилоту муассисахо, шахсони вокей, фондхои хайриявй ва инчунин, кумаки байналмилалй баромад менамоянд.

Таъминоти ичтимоии давлатй низоми муносибатхои таксимотй, ки дар чараёни он давлат барои гvpVхи алохидаву махсуси шахрвандон (хизматчиёни харбй, кормандони макомоти корхои дохилй ва дигар ашхосе, ки вазифахои мухими давлатиро ичро мекунанд) хангоми фарорасии хавфи ичтимой дастгирии моддй мерасонад.

СvFVPтаи ичтимой хамчун низоми хифзи ичтимой дар татбики хукукхои конститутсионии шахрвандон оид ба таъминоти моддй дар холатхои муайяни мукаррар намудаи конун амалй

мегардад. Асосхои хукукии хар як шахсро оид ба хифзи саломатй Сарконуни Чумхурии Точикистон кафолат медихад, яъне, "Шахс дао доираи мукаррарнамудаи конун аз ёрии тиббии ройгон дао муассисахои нигахдории тандурустии давлатй истифода менамояд. Хар шахс дар пиронсолй, хангоми беморй, маъюбй, гум кардани кобилияти кор, махрум шудан аз сарпараст ва мавридхои дигаре, ки конун муайян кардааст, кафолати таъмини ичтимой дорад" Г2]. Сугуртаи ичтимой аз тарафи давлат таъмин ва кафолат дода мешавад.

Аз нигохи мо, сугуртаи ичтимой низоми кафолатноки чуброни ахолй хангоми окибатхои хавфи ичтимоии махз марбут ба маъюбй ва гум кардани кобилияти корй мебошад, ки дар асоси пардохтхои сугуртавии корфармоён ва кормандон асос ёфта, танхо ба шахсоне дахл дорад, ки хакки сугуртавиро пардохт кардаанд.

Дар шароити иктисоди бозорй усулхои мавчудаи тавсири сугуртаи ичтимоиро шартан ба ду самт муттахид намудан мумкин аст.

1. Анъанавй ё классики. Сугуртаи ичтимой хамчун механизми таъминкунандаи пардохтхои ичтимой хангоми руй додани ходисахои муайян бар ивази тарххои даврй аз музди мехнат баромад мекунад. Ин мавкеъро У. Беверич дар асари машхури худ "Сугуртаи ичтимой ва хидматхои иттифокй" (Social Insurance and Allied Services) комилан ва окилона баён намудааст. У кайд менамояд, ки "сугуртаи ичтимой маънои пардохти пули накдро аз хисоби сахмхои пурра ё нопурраи хатмии сугурташаванда, новобаста аз захирахои шахс дар лахзаи талафотро мефахмонад.

Облокулов Б.М. кайд мекунад, ки низомхое, ки дар онхо таъминкунандаи асосии хизматхои хифзи саломатй давлат ба хисоб меравад ва хизматхоро хамчун неъматхои чамъиятй пешкаш мекунад, низоми давлатй ва ё беверицй номида мешаванд. Ба бозор накши дуюминдарача мансуб дониста мешавад, зеро харидор ва таъминкунандаи асосии хизматхо оид ба хифзи саломатии ахолй давлат ба хисоб меравад. Сарчашмаи асосии маблаггузории хизматхо оид ба хифзи саломатии ахолй дар ин низом андозхои корхонахо ва ахолй ба воситаи бучети давлатй баромад мекунанд. Чунин амсила на танхо дар Бритониёи Кабир ва Фаронса, балки дар Ирландия, Дания, Португалия, Италия, Юнон ва Испания мавчуд мебошад Г6, с.351.

Еояхои У. Беверич асоси тахияи бисёр хуччатхои сохавиро ташкил доданд ва дар асархои чунин олимони Гарб, ба мисли А.Б. Аткинсон, ЧА. Бриттейн, П. Ларок, Е.Д. Берковис, P.M. Болл ташаккул ва такомул ёфтанд.

Илова бар ин, таърифи мукаммали сугуртаи ичтимой хангоми аз даст додани даромад дар холати хафхои ичтимой аз чониби намояндагони Донишгохи Йел чунин пешниход карда шудааст: "Ин сугурта аз талафоти даромад, хатмй ва дар асоси пардохти сугуртавй бидуни санчиши ниёзй бо хукук ва пардохтхои вобаста аз даромади гирифташуда, мустакилона маблаггузорй карда мешавад" [9].

Масалан, баъзе аз олимон хакки сугуртаи ичтимоиро бо андозхои гайримустаким баробарвазн маънедод мекунанд, яъне, "фондхои хифзи ичтимой тавассути консентратсияи андозхои гайримустаким (хакки сугурта аз хисоби корхонахо) байни шахрвандони гайри кобили мехнат таксим мешаванд.

2. Низоми ташкили хифзи хатмии тандурустй, ки бо сугуртакунй асос меёбад, хамчун низоми Бисмаркй номида мешаванд (ба номи канслери Олмон Отто фон Бисмарк). Ин низом дар асоси сугуртакунии хатмии тиббй хамаи табакахои чомеаи шахрвандиро фаро гирифта, давлат фаъолияти чунин фондхои сугуртавиро кисман маблаггузорй мекунад ва танхо он кисми шахрвандонеро маблаггузорй мекунад, ки кобилияти корй надоранд ва эхтиёч ба кумаки давлатй доранд. Бозори хизматхои тиббй эхтиечоти ахолиро аз сатхи кафолатнок зиедтар конеъ гардонида, озодии интихоби истеъмолкунандагонро таъмин менамояд. Чунин амсила дар низоми хифзи тандурустии Олмон, Фаронса, Холланд, Австрия, Белгия, Шветсария. Канада ва Чопон истифода мешавад. Фаркияти низоми хифзи тандурустии ин мамлакатхо танхо дар он аст, ки дар баъзе аз мамлакатхо унсури амсилаи давлатй (Канада) ва дар дигарон унсури амсилаи бозорй (Франсия) ба назар мерасад [6, с.36].

Дар санадхои меъёрй ва хукукии амалкунандаи Чумхурии Точикистон на танхо истилохи "сугуртаи ичтимой" балки "сугуртаи хатмии ичтимой" истифода мешавад ва хусусияти танзимнамоии давлатро инъикос менамояд.

Аз ин ру, сугуртаи давлатии ичтимой низоми навъхои аз чониби давлат кафолатдодашудаи таъмини ашхоси сугурташуда хангоми махрум гардидан аз музди мехнат

ё даромад дар натичаи беморй, осеби мехнатй ё бемории касбй, маъюбй, хомиладорй ва таваллуд, пирй, бекорй, аз даст додани саробон, фавтидан ва дигар холатхои мукаррарнамудаи конунхои Чумхурии Точикистон аз хисоби сахмхои хатмии сугуртаи корфармоён ва шахрвандон иборат мебошад [4, с.5].

АДАБИЁТ

1. Коломин Е.В. Раздумья о страховании. / Е.В. Коломин — М.: Издательский Дом «Страховое Ревю», 2006.- 384c.

2. Конститутсияи Ч,умхурии Точикистон. Сомонаи расмии Вазорати адлияи Ч,умхурии Точикистон https://adliya.tj/tj/constitution.

3. Коньшин Ф.В. Государственное страхование в СССР. - М: Госфиниздат, 1949. - С. 58.

4. Крнуни Ч,умхурии Точикистон "Дар бораи сугуртаи давлатии ичтимой". Сомонаи расмии Агентии хифзи ичтимой ва нафакаи назди Х,укумати Ч,умхурии Точикистон https://nafaka.tj/tj/qonunho.

5. Мартыненко А. В., Основы социального страхования. / А. В.Мартыненко, С. В.Поздняков, В. И.Стародубов - М.: «Союз», 1996. - 22c.

6. Облокулов Б. М. Хусусиятхои рушд ва танзими хизматрасонихо оид ба хифзи саломатии ахолй. Дис. барои дарёфти дарачаи н.и.и. аз руи ихтисоси 08.00.05 - Иктисодиёт ва идоракунии хочагии халк (сохаи хизматрасонй). Хучанд, 2019. 165 с. - С. 35.

7. Роик В. Д. Перспективы развития социального страхования и становление гражданского общества в России //Вестник государственного социального страхования. - 2001. — № 1. - С. 10-14.

8. Роик, В.Д. Основы социального страхования. / В.Д. Роик / Монография [Текст] / В.Д. Роик. - М.: Анкил, 2005 - 256с.

9. Сомонаи расмии Донишгохи Йел (Yale University) www.yale.edu.

10. Цаликова Е.М. Теоретические основы социального страхования. / Е.М.Цаликова - Казань, Изд-во Казанского университета, 2002. - 108 с. - С. 16.

11. Эъломияи умумии хукуки башар. ш. Рим, 4.XI.1950 с. Сарчашмаи интернетии https://www.coe.int/ruweb/compass/the-european-convention-on-human-rights-and-its-protocols.

12. Юлдашев Р. Концепция научной корректировки регулирования страховой деятельности / Р.Юлдашев, Ю.Тронин // Страховое дело - №7. -2000 — С. 16-46

ЭКОНОМИЧЕСКАЯ СУЩНОСТЬ, СТРУКТУРА И МЕТОДЫ СОЦИАЛЬНОГО СТРАХОВАНИЯ В СИСТЕМЕ СОЦИАЛЬНОЙ ЗАЩИТЫ

В статье рассмотрены преимущества и значимость социального страхования в социальной системе Республики Таджикистан, так как обеспечение национального благо считается одним из важнейших задач в развитии экономики страны. Для эффективного использования методов социального страхования автор принял страхование как неразличимым элементом. Сложность и разновидность этого экономического явления, которое имеет долгий путь формирования, сформировал среди специалистов огромное научное и практическое расположение и различные свойства формирования страховой деятельности всегда имеет центральное теоретическое и практическое внимание в научных исследованиях. В качестве первоначальной проблемы и методологического исследования познание сущности страхования проявляется как особое экономическое явление.

Также в статье рассмотрено социально-экономическая сущность и необходимость страхования в современных условиях народнохозяйственного процесса одной из первых и важнейших целей формирования и развития страхового рынка считается население страны.

Ключевые слова: страховщики, страховая деятельность, социальное страхование, социальная зашита, косвенное страхование, трудовой ушерб, элемент, страховой рынок.

ECONOMIC ESSENCE, STRUCTURE AND METHODS OF SOCIAL INSURANCE IN THE SYSTEM OF SOCIAL PROTECTION

The article discusses the advantages and importance of social insurance in the Republic of Tajikistan, as ensuring national interests is one of the key issues in the country's economic development. For the effective use of social insurance methods, the author adopted insurance as an indiscernible element. The complexity and variety of this economic phenomenon, which has a long path of formation, has formed among specialists a huge scientific and practical disposition and

various properties of the formation of insurance activity has always had central theoretical and practical attention in scientific research. As an initial problem and methodological study, the knowledge of the essence of insurance is manifested as a special economic phenomenon.

The article also discusses the socio-economic essence and the need for insurance in modern conditions of the national economic process, one of the first and most important goals of the formation and development of the insurance market is the population of the country.

Keywords: insurgents, insurance activities, social insurance, social protection, indirect insurance, labor loss, element, insurance market.

Сведение об авторе:

Ибодов Нурали Хасанович - ассистент кафедры экономика и управление Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни, тел.: (+992) 987242326, E-mail: nuraliIbodov.92@mail.ru About the author:

Ibodov Nurali Hasanovij - assistant of the Department of economic of the Tajik State Pedagogical University named after S. Aini, phone: (+992) 987242326, E-mail: nuraliIbodov.92@mail. ru

УДК:377.4:796.5 (575.3) ТА^ЛИЛ ВА БА^ОДЩЙ БА РУШТИ САЙЁХИИ ЭКОЛОГИИ МИНТАЦА

Бегов А.О.

Доншгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

"Зарур аст, ки мо ба масъала^ои %ифзи му^ити зист, олами набототу щйвонот, вазъи экологи ва бо ин мацсад тацдиди назар кардану такмил додани цонунгузории со%а ва баланд бардоштани маърифати экологии а^олй муносибати циддй зо^ир кунем. Хотирнишон месозам, ки цифзи му^ити зист, дар айни замон, яке аз рощои асосии цалби сайё^он мебошад ".

Эмомали Ра^мон

Сайёхии экологй хамчун омили хеле мухими иктисодй метавонад дар рушди минтака ва чолибияти он накши назаррас дошта бошад. Омори чахонй нишон медихад, ки ин намуди сайёхй бо роххои гуногун натичахои мусбат дода истодааст. Рушди минтакахо дар самти фаъолсозии сайёхй бояд ба истифодаи рушди бехтари табий, захирахои инсонии махаллй ва фаъолиятхои бозорй асос ёбад, ки ба бехтар фахмидани хадафи каламрави мушаххас ва расонидани ин маълумот ба сайёххон мусоидат кунанд.

Сайёхии экологй бо минтакахои дехот, ки дар наздикии экосистемахои беназири табий чойгиранд ва дар он маконхо одамон одатан дар минтакахои аз чихати иктисодй осебпазир зиндагй мекунанд, алокамандии зиёд дорад. Ба рох мондани сайёхии экологй метавонад ба ахолии минтакахо як манбаи нави даромад гардад, ки хам ба рушди ичтимоию иктисодии махаллй ва хам барои хифзи табиат таъсири мусбат бирасонад.[1]

Хар як минтака хусусияти хоси худро дорад. Дар фарханги беназир ва махсулоти истехсолшуда, фолклор, анъана ва хунархои мардумй нихон аст. Тавассути онхо, минтакаи алохида метавонад махсулоти асосии танхо ба у хосро пешниход кунад ва бо кумаки онхо худро ба тамоми чахон алахусус, ба сайёхон дуруст муаррифй намояд.

Аз тарафи дигар, туризм ва фаъолият дар ин соха метавонад омили мухими рушди минтака гардад, зеро шиддат гирифтани чараёни сайёхй ба минтака на танхо фаъолият кардан, балки ракобатпазирии худро дар мукоиса бо минтакахои дигар афзоиш хохад дод.

Рушди нобаробари минтакахо барои бисёр давлатхо мушкилот пеш меорад. Дар байни сабабхои таназзули иктисодии минтакахои алохида метавон омилхоеро ба монанди рушди сусти технологй, сатхи пасти гуногунии истехсолот, инфрасохтори кухна ва f. нишон дод. Тачрибаи чахонй нишон медихад, ки сайёхй, аз чумла, дар халли чунин мушкилот низ дорои иктидори назаррас мебошад. Рушди сайёхии экологй ба гуногунии манбаъхои даромад дар бучаи минтака мусоидат мекунад, ки он дар якчоягй бо дигар манбаъхо рушди ичтимоию иктисодии минтакаро таъмин намояд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.