Научная статья на тему 'ЭКИШ ТИЗИМЛАРИ, КЎЧАТ ҚАЛИНЛИКЛАРИ, ҚЎШҚАТОРГА ЭКИШ ВА ҚАТОР ОРАЛАРИГА ИШЛОВ БЕРИШНИНГ ЎҒИТ МЕЪЁРЛАРИГА БОҒЛИҚ ҲОЛДА ҒЎЗАНИНГ ТАРКИБИЙ ҚИСМЛАРИДА УМУМИЙ NPK МИҚДОРЛАРИНИ ЎЗГАРИШИГА ТАЪСИРИ'

ЭКИШ ТИЗИМЛАРИ, КЎЧАТ ҚАЛИНЛИКЛАРИ, ҚЎШҚАТОРГА ЭКИШ ВА ҚАТОР ОРАЛАРИГА ИШЛОВ БЕРИШНИНГ ЎҒИТ МЕЪЁРЛАРИГА БОҒЛИҚ ҲОЛДА ҒЎЗАНИНГ ТАРКИБИЙ ҚИСМЛАРИДА УМУМИЙ NPK МИҚДОРЛАРИНИ ЎЗГАРИШИГА ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
97
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
экиш тизмлари / кўчат / НПК миқдори / қўшқатор / гўза / кўчат қалинлиги. / planting systems / seedlings / NPK amount / mulch / cotton / seedling thickness.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Сарварбек Шералиевич Убайдуллаев

Ушбу мақолада экиш тизимлари, кўчат қалинликлари, қўшқаторга экиш ва қатор ораларига ишлов беришнинг ўғит меъёрларига боғлиқ ҳолда ғўзанинг таркибий қисмларида умумий нпк миқдорларини ўзгаришига таъсири таҳлил қилинган.Олинган натижалар асосида хулосалар чиқарилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Сарварбек Шералиевич Убайдуллаев

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE EFFECT OF PLANTING SYSTEMS, SEEDLING THICKNESSES, INTERCROPPING AND ROW SPACING ON CHANGES IN TOTAL NPK CONTENT IN COTTON COMPONENTS DEPENDING ON FERTILIZER STANDARDS

This paper analyzes the effect of planting systems, seedling thicknesses, double sowing and row spacing on changes in total npk content in cotton components depending on fertilizer standards. Conclusions are drawn based on the results obtained.

Текст научной работы на тему «ЭКИШ ТИЗИМЛАРИ, КЎЧАТ ҚАЛИНЛИКЛАРИ, ҚЎШҚАТОРГА ЭКИШ ВА ҚАТОР ОРАЛАРИГА ИШЛОВ БЕРИШНИНГ ЎҒИТ МЕЪЁРЛАРИГА БОҒЛИҚ ҲОЛДА ҒЎЗАНИНГ ТАРКИБИЙ ҚИСМЛАРИДА УМУМИЙ NPK МИҚДОРЛАРИНИ ЎЗГАРИШИГА ТАЪСИРИ»

ЭКИШ ТИЗИМЛАРИ, КУЧАТ ЦАЛИНЛИКЛАРИ, ЦУШЦАТОРГА ЭКИШ ВА ЦАТОР ОРАЛАРИГА ИШЛОВ БЕРИШНИНГ УГИТ МЕЪЁРЛАРИГА БОГЛИК; Х,ОЛДА ГУЗАНИНГ ТАРКИБИЙ ЦИСМЛАРИДА УМУМИЙ NPK МИВДОРЛАРИНИ УЗГАРИШИГА ТАЪСИРИ.

Сарварбек Шералиевич Убайдуллаев Андижон дишлод хужалиги ва агротехнологиялар институти "Дехдончилик ва урмон мелиорацияси" кафедраси катта удитувчиси, д.х.ф.ф.д.(РШ) https://doi.org/10.5281/zenodo.6647337

Аннотация. Ушбу мацолада экиш тизимлари, кучат цалинликлари, цушцаторга экиш ва цатор ораларига ишлов беришнинг угит меъёрларига боглиц %олда гузанинг таркибий цисмларида умумий нпк мицдорларини узгаришига таъсири та^лил цилинган. Олинган натижалар асосида хулосалар чицарилган.

Калит сузлар: экиш тизмлари, кучат, НПК мицдори, цушцатор, гуза, кучат цалинлиги.

ВЛИЯНИЕ СИСТЕМ ПОСЕВА, ТОЛЩИНЫ ВСХОДОВ, МЕЖДУРЯДЬЯ И ШИРИНЫ МЕЖДУРЯДИЙ НА ИЗМЕНЕНИЕ ОБЩЕГО СОДЕРЖАНИЯ NPK В КОМПОНЕНТАХ ХЛОПКА В ЗАВИСИМОСТИ ОТ НОРМ УДОБРЕНИЙ.

Аннотация. В работе проанализировано влияние систем посева, толщины всходов, двойного посева и ширины междурядий на изменение общего содержания npk в компонентах хлопчатника в зависимости от норм удобрений, на основании полученных результатов сделаны выводы.

Ключевые слова: системы посадки, всходы, количество NPK, мульча, хлопок, толщина всходов.

THE EFFECT OF PLANTING SYSTEMS, SEEDLING THICKNESSES, INTERCROPPING AND ROW SPACING ON CHANGES IN TOTAL NPK CONTENT IN COTTON COMPONENTS DEPENDING ON FERTILIZER STANDARDS.

Abstract. This paper analyzes the effect of planting systems, seedling thicknesses, double sowing and row spacing on changes in total npk content in cotton components depending on fertilizer standards. Conclusions are drawn based on the results obtained.

Keywords: planting systems, seedlings, NPK amount, mulch, cotton, seedling thickness.

КИРИШ

Бизга маълумки, гузада дулланилган агротехник тадбирларни гуза ривожланишига таъсири унинг ривожланиш даврларида ва амал даври охирида озида унсурларини узлаштириш билан хам белгиланади. Бу курсаткичлар нафадат назорат жихатдан долаверса амалий ахамиятга хам эга, чунки бунда хосилдорлик ортиши кузатилади. Гуза ривожланишининг шоналаш давригача умумий азот, фосфор ва калийни купрод микдори уни баргида кузатилса, пишиш даврига келганда эса чанод ва пахтада анидланади. Чунки усимликни амал даври охирига томон озида унсурлари вегетатив органларидан генеративларига томон силжиш купгина таддидотларда исботланган.

Бизнинг таддидотларда оч тусли буз тупродлар шароитида чигитни экиш тизимлари, кучат далинликлари, душдаторга экиш, датор ораларига ишлов беришнинг угит меъёрларига боглид холда амал даври охирида, органларида умумий азот, фосфор ва

калийни микдорларини узгариши аникланди. Гуза 60 см катор оралигида 90-100 минг/га кучат колдириб N-150, Р205-105, К20-75 кг/га фонида устирилганда амал даври охирида усимлик баргида умумий NPK микдорлари мутаносиб равишда 1,890; 0,890 ва 1,750 % ни ташкил килган булса, N-200, Р2О5-МО, К20-100 кг/га меъёрларда кулланилганда (9-вариант) бу курсаткичлар 1,940; 0,900 ва 1,810% га тенг булди хдмда 0,050; 0,060 ва 0,060% га юкори булди.

ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Маъдан угитларни меъёри N-250, Р2О5-175, К20-125 кг/га меъёрларда кулланилганда (17-вариант) назорат вариантда озика унсурларининг микдори янада ортганлиги кузатилди ва 2,000; 0,950; 1,900% ни ташкил килиб, N-200, Р205-140, К20-100 кг/га кулланилган назоратига (9-вариант) нисбатан 0,680; 0,050 ва 0,090% га юкори булганлиги аникланди.

Демак, угит меъёрлари ортган сари озика унсурларини усимликлар томонидан узлаштирилиши бироз булсада яхшиланиши, лекин N-150, Р205-105, К20-75 кг/га дан N 200, Р205-140, К20-100 кг/га оралигидаги фаркланишлар анча сезиларли булди ва тажрибада макбул курсаткичлар мана шу фонда олиндики, буни исботи пахта х,осили салмогида х,ам куринди.

кулланилган агротехник тадбирларни N-200, Р205-140, К20-100 кг/га кулланилган фондаги усимликка озика унсурларини утиш даражасига таъсирлари гуза 60 см катор оралигида экилиб, гектарига 90-100 минг кучат колдирилган вариантда умумий КРКнинг микдорлари гуза баргида мутаносиб равишда 1,940; 0,900 ва 1,810% ни ташкил килган х,олда, бу курсаткичлар чанокларда 1,200; 0,810 ва 1,890% пояда 0,910; 0,780 ва 0,950%, пахтада эса 1,800; 1,200 ва 1,100% га тенг булди.

Таъкидлаш жоизки, гузани пишиш даврига келиб, озика унсурларининг купрок микдорлари умумий азот пахтада, фосфор пояда ва калий чанокларда купрок тупланиши кузатилдики, бу озика унсурларини вегетатив органларидан генеративлари томон силжишидан далолат беради.

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

Гуза 90(60х30) смли кушкаторда, 120-140 минг/га кучат колдириб экилган вариантда баргларда умумий №К микдорлари мутаносиб равишда 1,900; 0,850 ва 1,740 % ни, чанокларда 1,140; 0,780 ва 1,850% ни, пояда 0,900; 0,740 ва 0,940%, пахтада 1,650; 1,270 ва 0,990% ни ташкил килиб, назоратдан (60 см) барча курсаткичлар 0,040-0,050% атрофида камрок булди. Масалан баргларда №К микдорлари 0,040; 0,050 ва 0,070% га, пахтада эса 0,150; 0,030 ва 0,018% га камрок булганлиги тах,лил килинди. Бу х,олат кучат калинлиги ортган сари усимликни озика унсурларини узлаштириш майдони кичиклашуви натижасида баргларни массаси бироз камайиб, (умумий масса х,исобидан) фотосинтезни пасайишидан деб х,исоблаш керак булади.

Экиш тизимлари, кучат калинлиги, кушкаторга экиш ва катор ораларига ишлов беришнинг уFит меъёрларига боFлик х,олда Fуза органларидаги умумий азот, фосфор ва калий микдорларини узгаришига таъсири, (%), 2020 йил, 1-дала

SCIENCE AND INNOVATION 2022

№ 2

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

II К ¡2 & Q рЗ R Экшп шзимлари. си Назарий кучат цапнвзнгс. ?,шкГ'Га оралт-та ишлов Еериш сош ьа чуь,урлши см Баргларда Чадоцшрдн Пояда Пахтала

N Р К N Р К N Р К N Р К

N-150, Р;0:--Ю? К;0-7; кг/га

i 60 (назорат) 90-100 - 1.Ё90 0.840 1,750 1.140 0.740 1.860 0.Е90 0.740 0,940 1,740 1.190 1.010

2 90(60x30) 120-140 - 1.7 S0 0.820 1.730 1.100 0,720 1.840 0.870 0.720 0,930 1,700 1.1 SO 1.000

1 30x40 120-140 - 1.900 0.850 l.EOO 1.150 0,800 1.870 0.920 0.760 0,970 1,780 1.200 1.030

4 30x40 120-140 1 марта (5-7 см) 2,000 1,000 1,890 1,250 0,900 1.870 1,000 0,895 1,010 1,900 1.300 1,100

5 30x40 120-140 2 марта (10-12 см) 1.910 0.910 1,820 1,240 0,950 1.860 0.990 0,900 1,050 1,870 1.250 1.050

6 30x60 140-160 - I..E20 0,800 1,700 1,050 0,700 1.600 0.850 0.670 0,890 1,650 1.100 0,950

1 30x60 140-160 1 марта (5-7 см) 1.700 0.790 1.650 1.000 0,670 1.550 0.730 0.650 0,870 1,600 1.050 0.9 S0

В 30x60 140-160 2 марта (10-12 см) 1.650 0.7 SO 1.600 0,950 0.800 1,450 0.760 0.640 0,860 1,550 0.990 0.9 70

N-200, P;0i-140. Кф-МОкг'га

9 60 (аазарат) 90-100 - 1.940 0.900 1.810 1.200 0.810 1.890 0.910 0.7 S0 0,950 1,800 L200 1.100

10 90(60x30) 120-140 - 1.90Е 0.850 1.740 1.140 0.7 SO 1.850 0.900 0.740 0,940 1,650 1.270 0.990

и 30x40 120-140 - 1.950 0.910 LES0 1.1 SO 0.820 1.910 0.920 0.810 0,930 1,810 1.220 1.105

12 30x40 120-140 1 марта (5-7 см) 2.050 1.100 1.940 Ü00 0.970 1.890 1.050 0.920 1,050 2.000 1.400 1.150

13 30x40 120-140 2 марта (10-12 см) 1.960 0.9 Ii 1.890 1.260 0.990 1.870 0.995 0.930 1,030 1,890 1.300 1.110

14 30x60 140-160 - 1.Е30 0.810 1.720 1.0S0 0.720 1.650 0.830 0.6S0 0,910 1.640 1.100 0.960

13 30x60 140-160 1 марта (5-7 см) 1,840 0.820 1.740 1.090 0,810 1.6S0 0.896 0.770 0,920 1,670 1.150 0.990

30x60 140-160 2 марта (10-12 см) 1.6 so 0.810 1.6 SO 0.9 SO 0,920 1.490 0.790 0.650 0,890 1,000 0.990 l.OOO

N-I50, Р;От-175, KjO-12sKr/ra

17 60 (назорат) 90-100 - 2.00Q 0.950 1.900 1.240 0.940 1.890 0.930 0.800 1,000 1,820 1.200 1.110

IS 90(60x30) 120-140 - 1.950 0,8 SO 1.Ё50 1.150 0,820 1.840 0,920 0.810 1,050 1,630 1.200 l.OOO

30x40 120-140 - 1.9 SO 0,970 1,800 1,200 0,960 2,000 0,970 0,910 0,990 1,820 1.210 1,100

20 30x40 120-140 1 марта (5-7 см) 2,OSO 1,120 1,990 1,320 0,910 1.900 1,100 0,940 1,100 2,100 1..400 1,180

21 30x40 120-140 2 марта (10-12 см) 1.930 0.9 50 1,910 1,300 0,9 SO 1.850 1,000 0,950 0,920 1,900 1.350 1,120

22 30x60 140-160 - 1.S40 0.840 LS10 1.100 0.810 1.700 0.900 0.690 0,810 1,700 1.110 l.OOO

23 30x60 140-160 1 марта (5-7 см) 1.750 0.820 1.720 1.050 0.830 1.600 0.850 0.6S0 0,900 1,650 1.0S0 l.OOO

24 ЯОубО 140-160 7 мягтя Г1Й-П ги! 1 700 [1810 1 700 1 000 Л 840 1 500 0 840 П6М 0 900 1 640 1 ООО t 050

МУ^ОКАМА

Лекин, бир усимликни NPKhh узлаштириш камрок булса х,ам бу х,олатда, кучат калинлиги юкори булганлиги сабабли 1 гектардан узлаштириши х,ам ортади натижада пахта косили назоратдан куп фаркланмайди. Гуза чигитлари 80х40 тизимда, 120-140 минг/га кучат колдирилиб экилган вариантларнинг назоратида (11) умумий NPK нинг микдорлари баргларда мутаносиб равишда 1,950; 0,910 ва 1,880% ни, пахтада эса 1,810; 1.220 ва 1,105% ни ташкил килиб, 60 см да экилганга нисбатан 0,010; 0,010 ва 0,070% га х,амда 0,010; 0,020 ва 0,005% га юкори булганлиги аникланди. Демак, гузани 60 см катор оралигида парваришланганга нисбатан кушкаторда 80х40 смда парваришланса озика унсурларини нисбатан яхширок узлаштириши кузатилди.

Гузани мана шу 80х40 см тизимда ва кучат калинлигида экиб, шоналаш даврида кушкаторлар оралигига 1 марта 5-7 см чукурликда ишлов берилса усимликни озика унсурларини узлаштириш янада яхшиланганлиги аник-ланди. Бу х,олатда тупрокнинг сув-физик х,олатлари яхшиланиши хисобига усимликларни озика моддаларни узлаштиришга макбул таъсир курсатади.

Юкоридаги энг макбул хисобланган 12-вариантда барглардаги NPK микдорлари 60 см катор оралигига нисбатан мутаносиб равишда 0,110; 0,200 ва 0,130% га, пахтада эса 0,200; 0,200 ва 0,150% га юкори булган х,олда шу билан бирга узининг назоратидан (ишлов берилмаган) эса 0,108; 1,190 ва 0,160% га хдмда 0,190; 0,180 ва 0,045% га фаркланди. Демак, катор ораларига 1 марта ишлов беришнинг ахдмияти катта эканлиги аникланди. Тор катор ораликларига биринчи 5-7 см ва иккинчи ишлов 10-12 см

чукурликда ишлов берилганда барглардаги NPK микдорларини курсак, мутаносиб равишда 1,960; 0,915 ва 1,890% ни пахтада эса 1,890; 1,308 ва 1,110% ни ташкил килиб, 1 марта ишлов берилганга нисбатан 0,130; 0,185 ва 0,100%; 0,030; 0,110 ва 0,040% га камрок булса хам узининг назоратидан 0,010; 0,005 ва 0,010% га хамда 0,088; 0,080 ва 0,005% га юкори булди. Бу холат оч тусли буз тупрокларда гузани кушкаторининг оралигига 1 марта 5-7 см чукурликда ишлов берилса етарли эканлигини курсатади.

Гуза 80х60 см тизимда 140-160 минг/га кучат колдириб устирилганда хам тор катор ораларига 1 марта ишлов берилганда нисбатан макбул курсаткичлар олинди, лекин барча (14-16) вариантларнинг курсаткичлари 80х40 смли катор ораларига нисбатан пастрок булганлиги кузатилди.

ХУЛОСА

Хулоса килиб айтиш мумкинки, Андижон вилоятининг оч тусли буз тупроклари шароитида тупрокни агрокимёвий хусусиятларини яхшиланиши ва усимликларни озика унсурларини нисбатан макбул узлаштиришлари учун гуза N-200, P2Ü5-140, K2Ü-100 кг/га фонида 80х40 см катор оралигида 120-140 минг/га назарий кучат калинлигида экилиб, кушкаторлар оралигига шоналаш даврида 1 марта 5-7 см чукурликда ишлов бериш кераклиги аникланди.

Фойдаланилган адабиётлар

1.Методы агрохимических, агрофизических и микробиологических исследований в поливных хлопковых районах. Ташкент, СоюзНИХИ, 1963. С. 265-341.

2.Доспехов Б.А. Методика полевого опыта - Москва: Колос, 1985. С. 253260.

3.Дала тажрибаларини утказиш услублари. Тошкент-2007. Б. 61-33.

4.Б.М.Холиков, С.Ш.Убайдуллаев, Х.Эгамов. Турли катор ораликларида гуза парваришлаш агротехнологияси буйича тавсиялар. Тавсиянома. Андижон-2018. Б. 3-22.

1.

2.

3.

4.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.