Научная статья на тему 'МАРКАЗИЙ ФАРҒОНАНИНГ СУҒОРИЛАДИГАН ЎТЛОҚИ САЗ ТУПРОҚЛАРИ ШАРОИТИДА САБЗИ ЕТИШТИРИШДА ЯНГИ АГРОТЕХНОЛОГИЯЛАРИ САМАРАДОРЛИГИ'

МАРКАЗИЙ ФАРҒОНАНИНГ СУҒОРИЛАДИГАН ЎТЛОҚИ САЗ ТУПРОҚЛАРИ ШАРОИТИДА САБЗИ ЕТИШТИРИШДА ЯНГИ АГРОТЕХНОЛОГИЯЛАРИ САМАРАДОРЛИГИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
63
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ўтлоқи тупроқ / шўрланиш / тажриба / арзиқ / сабзи / технология / озиқ элементлар / ҳосилдорлик / вариантлар. / meadow carp / salinity / experience / arzyk / stamps / nutritional elements / yield / options.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — У.Б.Мирзаев, Б.Н.Умарқулова., М.И.Қулдашева

Мақолада Марказий Фарғона чўл минтақасининг шўрланишга мойил ўтлоқи саз тупроқлар хосса-хусусиятлари ва унумдорлиги масалалари ёритиб берилган. Шунингдек, мазкур тупроқ шароитларида суғориш ва культивациялаш билан боғлиқ жараёнларни таққослаш асосида сабзидан гектаридан 3 ц юқори ҳосил олиш имкониятини берувчи янги агротехнология асосланиб, унинг моҳияти таҳлил этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — У.Б.Мирзаев, Б.Н.Умарқулова., М.И.Қулдашева

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

EFFICIENCY OF NEW AGRICULTURAL TECHNOLOGIES IN THE CULTIVATION OF CARROTS IN THE CONDITIONS OF IRRIGATED MEADOW SAZ SOILS OF CENTRAL FERGANA

The article describes the properties, features and fertility of meadow saz soils of the desert zone of Central Fergana. Also, based on a comparison of the processes associated with irrigation and cultivation in these soil conditions, a new agricultural technology has been developed that makes it possible to obtain carrot yields above 3 c/ga.

Текст научной работы на тему «МАРКАЗИЙ ФАРҒОНАНИНГ СУҒОРИЛАДИГАН ЎТЛОҚИ САЗ ТУПРОҚЛАРИ ШАРОИТИДА САБЗИ ЕТИШТИРИШДА ЯНГИ АГРОТЕХНОЛОГИЯЛАРИ САМАРАДОРЛИГИ»

МАРКАЗИИ ФАРГОНАНИНГ СУГОРИЛАДИГАН УТЛОЦИ САЗ ТУПРОЦЛАРИ ШАРОИТИДА САБЗИ ЕТИШТИРИШДА ЯНГИ АГРОТЕХНОЛОГИЯЛАРИ САМАРАДОРЛИГИ У.Б.Мирзаев., б.ф.н., доцент Б.Н.Умаркулова., ассисент М.И.Цулдашева., ассисент https://doi. org/10.5281/zenodo. 6653394

Аннотация. Мацолада Марказий Фаргона чул минтацасининг шурланишга мойил утлоци саз тупроцлар хосса-хусусиятлари ва унумдорлиги масалалари ёритиб берилган. Шунингдек, мазкур тупроц шароитларида сугориш ва культивациялаш билан боглиц жараёнларни таццослаш асосида сабзидан гектаридан 3 ц юцори %осил олиш имкониятини берувчи янги агротехнология асосланиб, унинг мощяти та%лил этилган.

Калит сузлар: утлоци тупроц, шурланиш, тажриба, арзиц, сабзи, технология, озиц элементлар, %осилдорлик, вариантлар.

НОВЫЕ АГРОТЕХНОЛОГИИ ПРИ ВОЗДЕЛЫВАНИИ МОРКОВИ В УСЛОВИЯХ ОРОШАЕМЫХ ЛУГОВЫХ САЗОВЫХ ПОЧВ ЦЕНТРАЛЬНОЙ

ФЕРГАНЫ

Аннотация. В статье описаны свойства, особенности и плодородие луговых сазовых почв пустынной зоны Центральной Ферганы. Также, на основе сравнения процессов, связанных с орошением и возделыванием в данных почвенных условиях, разработана новая агротехнология, позволяющая получать урожайность моркови выше 3 ц/га.

Ключевые слова: луговые сазовые, засоление, опыт, арзык, марков, питательные элементи, урожайность, варианты.

EFFICIENCY OF NEW AGRICULTURAL TECHNOLOGIES IN THE CULTIVATION OF CARROTS IN THE CONDITIONS OF IRRIGATED MEADOW

SAZ SOILS OF CENTRAL FERGANA

Abstract. The article describes the properties, features and fertility of meadow saz soils of the desert zone of Central Fergana. Also, based on a comparison of the processes associated with irrigation and cultivation in these soil conditions, a new agricultural technology has been developed that makes it possible to obtain carrot yields above 3 c/ga.

Key words: meadow carp, salinity, experience, arzyk, stamps, nutritional elements, yield, options.

КИРИШ

Фаргона вилоятида утлоци тупроклар катта майдонни эгаллаб, улар чул минтакасининг асосий кисмини эгаллайди. Худуддаги утлоки тупроклар сизот сувлари асосан тургун, саз режимида булганлиги учун шурланишга мойиллиги юкори, шу туфайли сабзовот экинлари х,осилдорлиги х,ам нисбатан паст даражада булиб, бундай тупрок шароитлари учун янги технологияларини ишлаб чикиш, жорий этиш ва куллаш етиштирилаётган х,осил салмогини оширишда мух,им амалий ахдмият касб этади.

Ушбу тупрокларнинг шаклланиши, келиб чикиши, ривожланш конуниятлари ва хосса ва хусусиятларини ишлаб чикариш кобилятини оширишга доир тадбирлар

системасини ишлаб чикиш максадида турли йилларда А.Максудов, В.Ю.Исаков Г.Юлдашев, У.Б.Мирзаев, Д.М.Холдаров., А.Т.Турдалиев, Б.Н.Умаркулова ва бошка тадкикотчилар томонидан урганилган.

Сабзовот экинларнинг хосилдорлиги асосида тупрок шароитлари мухим омил булсада, лекин, экин навларининг хусусиятларига боглик жихатларини хам очиб бериш мухим хисобланади.

Умуман, сабзовотчилик борасида тадкикотлар олиб бориш, маълумотларни туплаш, умумлаштириш ва кайта ишлаш борасида куплаб тадкикотчилар фаолият курсатган. Бу борадаги асосий маълумотлар Азимов Б.Ж, Буриев С.Х , Абдуллаев А.Г., Остонакулов Т.Э., Балашев Н.Н., Земан Г.О. ишларида акс эттирилган.

Юкоридаги тадкикотчилар уз ишлари кенг камровли тарзда, сабзовот экинларининг умумий тавсифи, тур, нав хиллари, уларни биологик хусусиятлари, экиш билан боглик масалалар, парваришлаш агротехнологиялари, уларга мувофик келувчи тупрок шароитлари, касаллик ва зараркунанда хамда бегона утларга карши кураш, алмашлаб экиш тизимидаги роли хдмда саклаш технологиялари хакида маълумот бериб утганлар.

Лекин, муайян тупрок-иклим худудларида, айникса салмоги юкори булган утлоки саз тупрокларда уларнинг усимлик-тупрок орасидаги богликлиги даражалари кандай булиши, кулланилаётган агротехнологиялар, хусусан, сугориш билан технологиялар таъсири хали етарлича урганилмаган масалалар каторида турибди.

ТАДЦЩОТ УСУЛЛАРИ ВА ТАЖРИБА СХЕМАСИ

Тадкикот худудимиз тупроклари Узбекистон тупроклари учун (1975 й) ишлаб чикилган таснифга мувофик сугориладиган чукурлашган арзикли утлоки саз тупроклар жумласига киради. ^уйидаги вазифалар бажарилди.

1. Тадкикот худуди тупроклари хоссаларини урганиш.

2. Тадкикот худудида такрорий экин сифатида экилаётган сабзи етиштириш технологияларини урганиш ва тахлил килиш.

Максадга эришиш учун худуддаги фермер хужаликларидаги сабзи экишга мулжалланган экин майдонлари кузатув майдончалар сифатида танлаб олинди. Тупрок тахлиллари учун намуналар олиниб, тахлиллар Е.В.Аринушкина (1970) томонидан ишлаб чикилган, агрокимёвий тахлиллар эса УзПИТИ томонидан ишлаб чикилган (1963, 1977) умумкабул килинган усуллар асосида бажарилди.

Тажрибалар такрорий экин сифатида экилаётган сабзининг "Мирзои сарик" (зарча) навини етиштириш буйича Тошлок тумани фермер хужалиги далаларида утказилди. Кузатув тажрибалари 2 тупрок айирмасида, хар бир айирма буйича 1 вариантдан иборат, вариантнинг кайтариклари 4 каррали. Тажриба майдони 0,8 гектарни ташкил этади, химоя полосалари билан 1 га етади.

Сабзининг усимлигининг кучат калинлиги хисоби яганалашдан кейин ва вегетация охирида делянкаларнинг хисоб майдонидаги усимликлар микдорини санаш усули билан олинди. Сабзи хосилининг уртача массасини аниклаш учун хосил йигиштирилиши олдидан, танланган нукталардан сабзи мевалари кавлаб олинди ва уларнинг уртача массаси аникланди. Бу иш тажрибанинг барча вариантлари ва кайтарикларида бажарилди.

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

Кузатув майдонининг тупроклари воха тупроклари тоифасига мансуб, аммо улар тадрижий тараккиётнинг бошлангич боскичида турибдилар. Майдон узлаштирилганига тахминан 40-50 йил булган.

Кузатув майдончамиздаги утлоки саз тупроклар кесма тузилиши ва морфологияси узига хос булиб, уларнинг тупрок-грунт кесмасида геокимёвий моддаларнинг, уларнинг миграцияси ва аккумуляцияси конунига мос булган аник табакаланиши кузатилади. Арзикли тупроклар тупрок-грунт кесмасининг куйи кисмида кальций ва магний карбонатлари, юкори кисмида эса гипс ва сувда осон эрувчан тузлар тупланган. Бу бирикмаларнинг куп микдорда тупланиши специфик мос катламларни-шохли, арзикли, гипсли ва шурхокли катламларни шакллантирган ва шу муносабат билан арзикли тупрокларнинг тупрок кесмаси уч каватли ёки уч ярусли тузилишга эга. Кесманинг энг устки кавати арзик усти ёки чин тупрок катлами номи билан юритилади. Бу тупрок саёз ва чукур арзикли тупрок туркумларида майда жинсли тупрок массасидан таркиб топган булиб, унда 10% гача гипс булиши мумкин. Юза арзикли тупрок туркумлари эса 20-30% ва ундан хам купрок микдорда гипс булган гипсли катламдан иборат. ^атламда сувда осон эрувчан тузлар хам булиб, шурланиш даражаси кучсиздан кучли даражагача узгариши мумкин.

Бизнинг кузатув майдончамиз тупрокларида ушбу катламлар тупрок кесмасида 1 метрдан пастда жойлашган, шунинг учун уларда шурланишнинг юкори даражалари кузатилмайди. Тупроклар сувли суримдаги курук колдик микдорига кура юкориги катламларда шурланиш деярли кузатилмайди (0,2-0,4%) куйи катламларда эса кучсиз ва урта даражадаги шурланиш мавжуд (0,4-1,1%). Минераллашган сизот сувлари сатхи 1-1,5 м атрофида.

Тадкикотларимиз натижаларига кура тупроклар узига хос агрокимёвий хоссаларга эга. Тупроклар кесмасида озика моддалар микдори кесма буйлаб, юкоридан пастга томон аста секинлик билан камайиб бориш тартибида таксимланган. Уларда усимликнинг озикланиш майдони чукур ва улар куйи катламлардан хам озука элеметаларини узлаштира оладилар. Кесма буйлаб гумус микдори 1,4-0,6% атрофида, умумий азот 0,06-0,12% атрофида. Озика элементларининг харакатчан шакллари билан урта даражада таъминланган (1-жадвал).

Кузатув майдони тупрокларида озика моддалар микдори

Кесма № Чу кур лик, см Гумус, % Ялпп шакллари,% ^аракатчан шакллари, мг/кг

N Р2О5 К20 NO3 Р2О5 К20

1 0-30 1,33 0,12 0,11 1,72 27,0 31,0 144,0

30-67 0,94 0,09 0,09 1,21 19,0 17,0 112,0

67-96 0,36 0,05 0,07 0,84 - - -

2 0-32 1,24 0,12 0,13 1,64 23,0 32,0 162,0

32-48 0,84 0,08 0,14 1,11 16,0 7,0 98,0

48-76 0,18 0,03 0,08 0,98 - - -

SCIENCE AND INNOVATION 2022

№ 2

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

Кузатув майдончаларимизда сабзи экини лента шаклда, х,ар бир эгат пуштасида 20Х15 см схемада, пушта кенглиги 80 см, каторлар оралиги 50 см килиб экилди. Кузатувларимиз икки вариантда, яъни катор ораларига ишлов бериш ва ишлов бермасдан сабзи етиштириш технологиясини урганиш асосида олиб борилди. Сабзи етиштириш куйидаги агротехника асосида амалга оширилди (2-жадвал)

Тажриба майдонида амалга ошириш дала ишларининг муддатлари

т/р Бажариладиган дала ишлари нош! Ишларни бажарариш муддатлари

12 3 4 5

1. Шудгор одидан Р2О5 КзО угнтлари солиш 10.07.

Шудгор 11-15.07.

3. Жорий ер текислаш 13-20.07.

4. Эрнн экпшга тайёрлаш, эгат олиш 15-21.07.

5 У руг экшп 22-25.07.

6 Сугориш 1-вариант 26.07. 31.07. 10.08. - 20.09

Сугориш 2-вариант 26.07. 31.07. 10.08. 30.08. 20.09.

7 Сугориш меёрлари, мЗ/га 1200 1000 900 850 700

8. Минерал угитларни солиш 10.08. 20.09.

9. Культивация (1-вариант учун) 20.08.

10 Ягана 18.08.

11 Бегона утларга кдрши кпмёвин иреиаратлар ёрдамнда ишлов бериш 10.08.

11 Утое; 18.08. 05.09.

15. Хрсилни нигпштнриб олиш 05.11.

Яганалаш давридан кейин кучат калинлиги х,ар бир кузатув майдонида гектарига 210000 тадан булди. Сугориш меёрлари жадвалда курсатилганидек, 1-вариантда 3800, иккинчи вариантда эса 4750 м3/га булди. Минерал угитлар куйидаги меъёр ва муддатларда солинди (3-жадвал).

Минерал Ниллик Шудгордан олдин, 3-сугориш Тегишлича 5 ва 4

угитлар меери, кг/га кг/га олдцдан, кг/га -сугориш олдидан, кг/га

N 250 - 100 150

Р2О5 170 50 70 50

К20 100 20 40 40

МУ^ОКАМА

Маълумки экинлар х,осилдорлиги уларга канчалик куп ишлов бериш, угит солиш ва сугоришлар сони ва меёрларига эмас, балки уларнинг кандай тартибда берилиши, меёрлари ва муддатлари каби омилларга боглик булади.

Кузатувларимиздан максадидан келиб чикиб, сабзи экинига минерал угитларнинг йиллик меёр ва муддатларини таъсирини эмас, балки уларни етиштириш

агротехнологияси, яъни сугориш сони, муддати ва меъёрлари хамда катор ораларига ишлов беришнинг таъсирини урганишдан иборат булганлиги учун айни вариантлар буйича олинган хосил микдори таккосланди.

Х,осил йигиш олдидан якуний тахлилларимиздан куйидагилар ани;ланди(4-жадвал).

Вариантлар Кучат цалинлиги, га хдсобида Сабзи мевасининг уртача массаси,гр Хосилдорлик т/га

Уртача зщсобланган Амалда олинган

1 210000 135 28,3 27,7

2 210000 120 25,2 24,0

Натижаларга кура хам юкори хосилдорлик 1-вариантда кузатилиб, иккинчи вариантга нисбатан 3,7 т/га юкори хосилдорликка эришилган. Назарий хисоблангандан четга чи;иш холати хосил йигиб-териб олиш жараёнида уларнинг яроксиз ва истемол учун яроксиз булганлари ажратиб ташланишида булиб, бундай сабзовотлар одатда майдоннинг узида колдирилиб кетилади. Бу холатга кура хам биринчи вариантда хосил йукотилиши камлиги кузга ташланади.

ХУЛОСА

Шундай килиб, кузатув майдончаларимиздаги сабзи хосилдорлиги натижалари тупроклар экомелиоратив холатига боглик холда катор ораларига ишлов бериш хамда сугориш сони ва меёрларини тугри таксимлаш сабзи хосилдорлигини ортишига олиб келишини курсатади.

Сугориш сони ва меёрларини 2-вариантдагиси одатда меёрий курсаткичлар хисобланади. Лекин, тупрокларимиз сизот сувлари нисбатан тургун ва нисбатан саёз жойлашган утлоки тупроклар булиб, одатда йилнинг иккинчи ярми, куз фаслларига томон уларнинг ер юзасига янада кутарилиши туфайли кузги сабзининг сугориш меъёрларини нисбатан камайтириш уларда нам етишмаслигини келтириб чикармайди. Бу даврда сабзи илдизлари чукур катламларгача етиб борганлиги сабабли, капиллярлардан кутарилаётган намликдан фойдалана олади. Бу даврда берилган ортикча намлик сабзининг барглари говлаб кетиши, озиканинг бехуда сарфланиши ва хаво хоссаларини ёмонлашиши, шунингдек, тупроклар шурланишга мойиллиги юкори булган шароитда шурланиш даражаларини ортишига олиб келишини эътиборга олиб уларни катор ораларини культивациялаш ва намланишни чеклаш яхши самара беради.

Адабиётлар

1. Азимов Б.Ж.,Буриев Х,.Ч., Азимов Б.Б. Сабзовот экинлар биологияси //Т.: УзМЕДИН.,-2002. 219 б.

2. Балашев Н.Н., Земан Г.О. Сабзавотчилик //Тошкент.:Укитувчи.: 1977й. 419 б.

3. Буриев Х,.Ч. Сабзовот экинлари селекция ва уругчилиги //Тошкент.: -1999. 328 б

4. Буриев Х,.Ч., Абдуллаев А.Г. Томорка сабзавотчилиги //Тошкент.: 1994 й. 176 б.

5. Исаков В. Ю., Мирзаев У. Марказий Фаргонада шаклланган арзикли тупрокларнинг хоссалари ва уларнинг инсон омили таъсирида узгариши //Тошкент.: Фан. - 2009. - Т. 228.

6. Исаков В. Ю., Мирзаев У. Б., Юсупова М. А. К характеристике почв песчаных массивов Центральной Ферганы //Современное состояние и перспективы развития мелиоративного почвоведения. Матер. межд. конф. посященной. - 2009. - С. 35-38.

7. Исаков В. Ю., Мирзаев У. Б., Юсупова М. А. Особенности характеристики почв песчаных массивов Ферганской долины //Научное обозрение. Биологические науки. - 2020. - №. 1. - С. 15-19.

8. Эшпулатов Ш. Я., Турдалиев А. Т., Мирзаев Ф. Почвенно-археологический метод для определения возраста древних орошаемых палеопочв //Актуальные вопросы современной науки. - 2017. - №. 2. - С. 63-67.

9. Исоков В. Ю., Мирзаев У. Б. Свойства арзыковых почв Центральной Ферганы и их изменение под влиянием человеческих факторов //Ташкент: Изд. Фан, АН Республики Узбекистан. - 2009.

10. Mirzaev U., Umarkulova B., Ganiev Y. Use of organic fertilizers, prepared from local waste, to improve the properties of meadow sulf soils: https://doi. org/10.47100/conferences. vlil. 1340 //Research Support Center Conferences. - 2021. -№. 18.06.

11. Mirzaev U., Umarkulova B., Ganiev Y. Use of organic fertilizers, prepared from local waste, to improve the properties of meadow sulf soils //Конференции. - 2021.

12. Исаков В. Ю., Юсупова М. А., Хошимов А. Н. Геоэкология и химические свойства песчаных почв Ферганской долины //Учёный XXI века. - 2016. - №. 1 (14). - С. 3-6.

13. Umarkulova B. EVOLUTION OF IRRIGATED SOILS" CENTRAL FERGANA" UNDER THE INFLUENCE OF ANTHROPOGENIC FACTORS //American Journal Of Agriculture And Horticulture Innovations. - 2022. - Т. 2. - №. 05. - С. 30-35.

14. Yuldashev G. et al. THE PROCESS OF SOLONETZIZATION OF SOILS UNDER THE INFLUENCE OF MINERALIZED WATERS //Builders Of The Future. - 2022. - Т. 2. -№. 01. - С. 12-20.

15. Мирзаев У. Б., Умаркулова Б. Н., ^улдашева М. И. МАРКАЗИЙ ФАРЕОНАНИНГ СУЕОРИЛАДИГАН УТЛО^И САЗ ТУПРО^ЛАРИ ШАРОИТИДА САБЗИ ЕТИШТИРИШДА ЯНГИ АГРОТЕХНОЛОГИЯЛАРИ САМАРАДОРЛИГИ //Science and innovation. - 2022. - Т. 1. - №. D3. - С. 71-76.

16. Isakov V. Y., Mirzayev U. B., Yusupova M. A. PROPERTIES AND FEATURES OF SAND SOILS ARRAYS OF THE FERGANA VALLEY //O 'ZBEKISTON BIOLOGIYA JURNALI. - 2006. - С. 49.

17. Umarkulova B. EVOLUTION OF IRRIGATED SOILS" CENTRAL FERGANA" UNDER THE INFLUENCE OF ANTHROPOGENIC FACTORS //American Journal Of Agriculture And Horticulture Innovations. - 2022. - Т. 2. - №. 05. - С. 30-35.

18. Umarkulova B. EVOLUTION OF IRRIGATED SOILS" CENTRAL FERGANA" UNDER THE INFLUENCE OF ANTHROPOGENIC FACTORS //American Journal Of Agriculture And Horticulture Innovations. - 2022. - Т. 2. - №. 05. - С. 30-35.

19. Исаков В. Ю., Юсупова М. А. ГеНеТИКо-ГеоГРаФИчеСКИе оСобеННоСТИ ПеСчаНЫХ МаССИВоВ ФеРГаНСКоЙ ДоЛИНЫ //Научное обозрение. Биологические науки. - 2021. - №. 3. - С. 16-20.

20. Юсупова М., Абдухакимова Х., Жалолов Э. Барханные и слабо заросшие пески Центральной Ферганы //Наука сегодня: вызовы и решения [Текст]: материалы меж. - 2021. - С. 16.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

21. Норматова Ш. А., Ботиров М. Т., Юсупова М. АНАЛИЗ ЧУЖЕРОДНЫХ ВЕЩЕСТВ В МОЛОЧНЫХ ПРОДУКТАХ В РАЦИОНЕ ПИТАНИЯ НАСЕЛЕНИЯ ФЕРГАНСКОЙ ДОЛИНЫ //Университетская наука: взгляд в будущее. - 2020. - С. 273-277.

22. Мирзаев У. Б., Умаркулова Б. Н. ВЛИЯНИЕ АНТРОПОГЕННОГО ФАКТОРА НА ЭВОЛЮЦИЮ ОРОШАЕМЫХ АРЗЫК-ШОХОВЫХ ПОЧВ //Научное обозрение. Биологические науки. - 2020. - №. 2. - С. 5-9.

23. Mirzaliyev U. B. The characteristic features of historical and demographic processes in Sirdarya region in the soviet period //Scientific journal of the Fergana State University. -2019. - Т. 2. - №. 3. - С. 44-47.

24. ISAKOV V., MIRZAEV U. Dynamics of arzyk-shokh meadow sasa soils under influence of irrigation //Scientific journal of the Fergana State University. - 2019. - Т. 1. - №. 6. -С. 47-50.

25. YULDASHEV G., MIRZAEV U. The evolution of irrigated arzyk-shokh soils under anthropogenic factor //Scientific journal of the Fergana State University. - 2018. - Т. 1. -№. 5. - С. 40-43.

26. MIRZAEV U. General patterns of salinization and desalinization of soils of cones of carrying out of the river Isfayram-Shakhimardansay //Scientific journal of the Fergana State University. - 2018. - Т. 1. - №. 1. - С. 34-38.

27. Исаков В. Ю. и др. Глава 2. Эколого-мелиоративное состояние земель Ферганской долины и пути их улучшения //Innovations in technical and natural sciences. - 2017. -С. 15-30.

28. Исаков В. Ю., Мирзаев У. Б., Юсупова М. А. ГИПСОНОСНЫЕ ПОЧВЫ ФЕРГАНСКОЙ ДОЛИНЫ И ИХ ИЗМЕНЕНИЯ ПОД ВЛИЯНИЕМ АНТРОПОГЕНА //Ученый XXI века. - 2017. - С. 12.

29. Исаков В. Ю., Мирзаев У. Б., Юсупова М. А. О ПОЧВАХ ПЕСЧАНЫХ МАССИВОВ ЦЕНТРАЛЬНОЙ ФЕРГАНЫ //Научная дискуссия: вопросы математики, физики, химии, биологии. - 2016. - №. 8-12. - С. 35-38.

30. Isakov V. Y., Mirzayev U. B., Yusupova M. A. PROPERTIES AND FEATURES OF SAND SOILS ARRAYS OF THE FERGANA VALLEY //O 'ZBEKISTON BIOLOGIYA JURNALI. - 2006. - С. 49.

31. Юсупова М. А. ХРИСТИАНСКОЕ ЗОДЧЕСТВО ФЕРГАНСКОЙ ДОЛИНЫ //K istorii khristianstva v Srednei Azii: XIX-XX vv. - 1998. - С. 134.

32. Остонакулов Т.Э. Сабзавотлар етиштириш технологияси. Т.: «Шарк», 2003 й.

33. Турдалиев А. Сугориладиган утлоки саз тупрокларда тузлар генезиси ва миграцияси. Узбекистан Республикаси Фанлар академиясининг маърузалари. Тошкент. 2014. № 4. 88-90 б.

34. 15. Турдалиев А. Т., Юлдашев Г. Геохимия педолитных почв. Монография. - Т. -2015. С. 200.

35. Xo^gapoB MapKa3HH OaproHaHHHr mypnaHraH yraoKH ca3 TynpoK^apu Ba

mypxoKnapu reoKHMecu: 6.$.h. h^mhh gapa^acHHH o^um ynyH e3H^raH gucc. aBTope^epaTH. TomKeHT.: 2006. 12-18 6.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.