Научная статья на тему 'ШЎРЛАНГАН ТУПРОҚЛАРДА ШЎРГА ЧИДАМЛИ ЭКИНЛАРНИ ЕТИШТИРИШ'

ШЎРЛАНГАН ТУПРОҚЛАРДА ШЎРГА ЧИДАМЛИ ЭКИНЛАРНИ ЕТИШТИРИШ Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
2030
157
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
мелиорация / подсолнечник / сорго / кормовая свекла / засоленные почвы / система / биомасса / фенология / биометрия / силос / корнеплод / урожай / солеустойчивый / структура. / reclamation / sunflower / sorghum / fodder beet / saline soils / system / biomass / phenology / biometrics / silage / root crop / yield / salt tolerant / structure

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Тўхташев Б.Б., Норқулов У.

В течение многих лет из-за неправильного использования орошаемых земель ухудшалось их мелиоративное состояние, основной причиной которого является вторичное засоление этих земель. Для эффективного использования засолённых земель необходим правильный подбор солеустойчивых сельскохозяйственных культур, таких, как подсолнечник, сорго, кормовая свекла и другие. В данной статье приводятся результаты проведенных исследований по улучшению состояния засолённых почв путем их освоения выращиванием солеустойчивых культур.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

For many years, due to improper use of irrigated lands, their ameliorative condition worsened, the main reason for which is the secondary salinization of these lands. For the effective use of saline lands, the correct selection of salt-tolerant agricultural crops, such as sunflower, sorghum, fodder beets, and others, is necessary. This article presents the results of research carried out by us to improve the condition of saline soils by developing them by cultivating salt-tolerant crops.

Текст научной работы на тему «ШЎРЛАНГАН ТУПРОҚЛАРДА ШЎРГА ЧИДАМЛИ ЭКИНЛАРНИ ЕТИШТИРИШ»

повышением температуры и снижением влажности их численность резко уменьшается, осенью численность их несколько повышается, но не доходит до весеннего уровня, что объясняется созданием условий, способствующих разложению трудноминерализующих органических веществ. В связи с этим описываемым почвам свойственна высокая численность микроорганизмов, что зависит от подтипов почв, растительного покрова, гидротермических условий, количества органического вещества, механического состава почвы.

ЛИТЕРАТУРА

1. Антонов И.В. Эффективность основной обработки почвы в регулировании азотфиксирующий активности и продуктивности гороха в лесостепи Поволжья: Автореф. дисс...к.с.х.н. -Ульяновск, 2004-19 с.

2. Бабьева И.И., Зенова Г.М. Биология почв. -М.: МГУ 1989.

3. Бухрер Э.Г. Микробиологическая и биотическая активность почв Киргизской ССР. автореф. дисс...докт.б.н. - Фрунзе-1967 -С. 10-21.

4. Гафурова Л.А., Саидова М.Э. Биологическая активность как показатель почвенных условий и диагностики засоленных почв Приаралья //Доклады Академии наук Республики Узбекистан. - Ташкент, 2014. - №1. - С. 88-91. (03.00.00; №6).

5. Кононова М.М. Органическое вещество почвы. -М.,1963.

6. Мишустин Е.Н. Биологические пути повышения эффективности повышения плодородия почв. Сб. «Микроорганизма и плодородия почвы». Тр. инс-та микробиологии АН СССР. 1961. -С. 55-59.

УДК: 633.51+631.51.017 Тухташев Б.Б., Норкулов У.

ШУРЛАНГАН ТУПРОЦЛАРДА ШУРГА ЧИДАМЛИ ЭКИНЛАРНИ ЕТИШТИРИШ

Тухташев Б.Б. - к.хф.н., доцент; Норкулов У. - к.хф.д., профессор (ТошДАУ)

В течение многих лет из-за неправильного использования орошаемых земель ухудшалось их мелиоративное состояние, основной причиной которого является вторичное засоление этих земель. Для эффективного использования засолённых земель необходим правильный подбор солеустойчивых сельскохозяйственных культур, таких, как подсолнечник, сорго, кормовая свекла и другие. В данной статье приводятся результаты проведенных исследований по улучшению состояния засолённых почв путем их освоения выращиванием солеустойчивых культур.

Ключевые слова: мелиорация, подсолнечник, сорго, кормовая свекла, засоленные почвы, система, биомасса, фенология, биометрия, силос, корнеплод, урожай, солеустойчивый, структура.

For many years, due to improper use of irrigated lands, their ameliorative condition worsened, the main reason for which is the secondary salinization of these lands. For the effective use of saline lands, the correct selection of salt-tolerant agricultural crops, such as sunflower, sorghum, fodder beets, and others, is necessary. This article presents the results of research carried out by us to improve the condition of saline soils by developing them by cultivating salt-tolerant crops.

Key words: reclamation, sunflower, sorghum, fodder beet, saline soils, system, biomass, phenology, biometrics, silage, root crop, yield, salt tolerant, structure.

Мавзунинг долзарблиги. Шурланган тупроклар шароитида дала экинлари етиштириш ва уларнинг тузга чидамлилигини ошириш мелиорацияда долзарб масала булиб келмокда. Ушбу шароитида дала экинлари шурга мослашувчанлиги ва чидамлилигини оширишнинг

илгор технологияларини куллаш асосида амалга ошириш, шунингдек тупроклар мелиорациясига алохида ахамият бериш мухим хисобланади.

Республикада охирги 20-25 йил давомида хар хил сабаблар билан жуда катта экин майдонлари дехкончилик тизимидан чикиб кетмокда. Бунинг сабаблари сифатида жойларда ишчи кучи, техника ва бошка воситаларнинг етишмаслиги, энг мухими ерга булган эътиборсизлик десак янглишмаймиз. Маълумки, мелиорацияда сугориладиган ер майдонларини куп йиллар давомида каровсиз, экин экмасдан очик колдириш тупроклар мелиоратив холатининг ёмонлашишига олиб келади, мухими уларни кайтадан шурланиши, боткокланиши, чулланишига олиб келади [5,6] .

Шурланган ерлардан самарали фойдаланишда тупрок шурига нисбатан чидамли кунгабокар, жухори, хашаки лавлаги ва бошка экинларни экиш максадга мувофикдир. Шу билан бирга ушбу тупрокларда такрорий экин сифатида тарик, амаранта, африка куноги каби узимизда ва четдан интродукция килиб олиниб келинаётган экинларни экиш айни муддаодир. Ушбу экинлардан хатто шурланган ерларда хам 400-500 ц/га, хатто унда куп хосил олиб Республика чорвачилигини кутаришда хисса кушиш мумкин. Энг мухими минглаб гектар кишлок хужалик оборотидан чикиб кетаётган ерларни кайтадан дехкончилик тизимига киритилади. Бу бугунги куннинг долзарб масалаларидан хисобланади [1].

^уйилган муаммони хал этишда кучсиз, уртача ва кучли шурланган ерларда етиштирилган кишлок хужалик экинлари (беда, кунгабокар, ок жухори, хашаки лавлаги) нинг шур таъсирига чидамлилиги, хосилдорлиги ва махсулот сифати урганилди ва илмий асослаб берилди. Ушбу экинларни тупрок ва иклим шароитидан келиб чикиб, шурланиш даражаларига боглик холда етиштириш технологиялари ишлаб чикилди.

Тажриба куйиш методикаси. Дала тажрибалари Сирдарё вилояти Ок олтин туманидаги Ок олтин Лопс Агро фермер хужалигининг кучсиз, уртача, кучли шурланган тупрокларида (хар хил контурларда) утказилди. Тажрибада уч хил тупрок фонида (кучсиз, уртача, кучли шурланган) беда, кунгабокар, жухори, хашаки лавлаги экиб олиб борилди. Дала тажрибаси 4 та вариантда 4 такрорийликда куйилди. Вариантлар бир ярусли килиб жойлаштирилди. Эгат узунлиги 50 м. Х,ар бир вариант 8 та катор, яъни сеялканинг бир бориб келиш хисобида (8х70 см=5,6 метр, 5.6х50 метр=280 м2 ни ташкил этади) олинди. Х,ар бир булакчанинг умумий майдони 280 м2, хисобий майдони 140 м2. Шундан келиб чикиб, тажрибанинг умумий майдони 5600 м2, хисобий майдони эса 2160 м2 [2,4] .

Тупрокнинг хажмий массаси табиий холати бузилмаган тупрок намуналари олиш йули билан аникланди. Тупрокнинг сув утказувчанлиги УзПИТИ томонидан ишлаб чикилган 6 соатда эгат усули билан аникланди. Тупрок намлиги термостатда куритиш усули билан хар бир сугоришдан олдин ва кейин аниклаб борилди. Чегаравий дала нам сигими (ЧДНС) тажриба даласининг 2 та нуктасида майдончани сувга тулдириш йули (РОМ усули) билан аникланди. Тажриба даласи тупрогиниг шурланиш даражаси - мавсумий туз тупланиш микдорлари (0-100 см) аникланди. Далага бериладиган сув микдори Чипполетти (ВЧ-25) ва окова сув микдори Томсон (ВТ-90) сув улчаш асбоби оркали хисобга олинди.

Экинлар экилган санаси кайд килинди; майса чикариш-униб чика бошланиши; кийгос униб чиккан вакти; шоналаш бошланган вакти ва авжига етган вакти; гуллаш бошланган вакти ва кийгос гуллаган вакти; етилиши бошланган вакти ва тулик етилган вакти; майса чикаргандан тула етилгунча утган кунлар; 1000 та уругнинг вазни аникланди.

Дала шароитида хосил етилгандан кейин хар бир делянкадан 25 та усимлик олиниб, дастлаб хул масса, сунгра курук масса хисоблаб чикилади. Тажриба даласидаги жами хосил микдори делянкалар буйича, сунгра уни гектарга айлантириб хисоблаб чикиш йули билан аникланди.

Тажриба даласида тупрокнинг агрокимёвий хоссалари урганилди.

1.Тажриба даласи тупрогининг агрокимёвий курсаткичларини аниклаш учун бахорда даланинг 5 нуктасидан конверт усулида 0-30 ва 30-50 см лик тупрок катламларидан аралашган тупрок намуналари олинди. Бу намуналарда умумий гумус, чиринди микдори

И.М.Тюрин; азот ва фосфор И.М. Мальцева, Л.Н. Гриценко усулида; нитратли азот-ионометрик асбобда; хдракатчан фосфор Б.П. Мачигин ва алмашинувчи калий П.В. Протасов усулларида аникланди.

2.Тупрокнинг хдйдов, хдйдов ости катламлари буйича экиш олдидан 0-30 см ва 30-50 см катламда КРК, умумий ва хдракатчан шакллари, гумус, чиринди микдори аниклаш учун намуналар олиниб, лаборатория тахлили утказилди.

Тадкикот натижалари. Шурланган тупроклар шароитида беданинг агромелиоратив ахамияти ута мухим хисобланади. Шундан келиб чикиб, шурланган тупроклар шароитида беда етиштириш технологиясини урганиш бугунги кунда мухим ахамиятга эга. Чунки, тупрок юзасини беданинг биомассаси билан коплаши хисобига тупрок сиртининг кизиши камаяди. ^анчалик тупрок сиртининг кизиши камайса, тупрокдан сувнинг бугланиши камаяди. Тупрок сиртидан бугланишнинг камайиши сизот сувлари сатх,и кутарилишини камайтиради. Бу эса тупрок шурланишининг олдини олишда мухим ахамият касб этади. Натижада бедазордан намликнинг бугланиши камайиб, туз тупланиши юз бермайди.

Иккинчидан, беда тупрок структурасини, унинг сув-физик хоссаларини яхшилайди ва шу туфайли тупрокда сувнинг хдракати фаоллашиб, чукуррокка кириб боради ва тупрокни шурсизлантиради. Беданинг илдизлари жуда чукурга (3-4 м ва ундан хам чукур) кириб, сизот сувларини буглантиради (10-15 минг м3/га), бу эса сизот сувлари сатхининг пасайишига олиб келади. Бедадан кейин тупрок унумдорлиги оширилган ерларда экилган экин учун сув сарфи анча камаяди (15-20%). Бедапоя хайдалгандан сунг биринчи йили ернинг шурини ювмасдан кейинги экиндан мул хосил олиш имконияти тугилади.

Бедадан юкори хосил олиш учун тупрок намлиги ЧДНС га нисбатан 70-80% булиши талаб этилади. Беда экилгандан кейин текис кучатлар хосил килган булсада, ёш кучатлар туз таъсирига ута чидамсиз булади. Шуни инобатга олиб, бедани поя хосил килиши ёки тупланиш давригача 2-марта 600-700 м3/га хисобида сугорилди, беда туплари узини тутиб олгандан кейин уримлар орасида хам 2 мартадан сугориб турилди.

Беданинг хосилдорлигини аниклашда такрорлашлар буйича 1 м2 даги поялар сони, кук ва курук масса, хдмда делянкалар буйича х,осилдорлик алох,ида олинган тартибда х,исоблаб чикилди. Биринчи уримдан олдин 1м2 даги поялар сони уртача 172,5 та, кук масса чикиши 1212,5 г, курук масса 163,75 г булди. Жумладан, беда х,осилдорлиги кук масса х,исобида уртача 121,2 ц/га ва курук пичан х,исобида 18,6 ц/га ни ташкил этди.

Иккинчи уримда беда туп сонининг ошиб бориши ва усимлик усиши, ривожланишининг жадаллашиши х,исобига 1м2 даги поялар сони, кук масса ва курук пичан х,осили купайди. Бунда 1 м2 даги поялар сони 188,7 та ёки биринчи урим олдидаги курсатгичдан 16 та, кук масса 1280 г, курук пичан х,осили 180 г, ва них,оят бир гектар х,исобидаги кук масса х,осили 126 ц/га, ва курук пичан х,осили 20,8 ц/га ни ташкил этиб, биринчи уримга нисбатан 2,2 ц/га куп курук пичан х,осили олинди.

Уртача шурланган тупроклар шароитида биринчи уримдан олдин 1м2 даги поялар сони уртача 128,2 та, кук масса чикиши 927,5 г курук масса 117,0 г булди. Беда х,осилдорлиги кук масса х,исобида уртача 91,7 ц/га ва курук пичан х,исобида 15,3 ц/га ни ташкил этди.

Иккинчи уримда беда туп сонининг ошиб бориши ва усимликнинг усиши, ривожланишининг жадаллашиши х,исобига 1м2 даги поялар сони, кук масса ва курук пичан х,осили купайди. Бунда 1м2 даги поялар сони 131,0 та, кук масса 960,5 г, курук пичан х,осили 127,2 г, ва них,оят бир гектар х,исобидаги кук масса х,осили 90,45 ц/га, ва курук пичан х,осили 17,3 ц/га ни ташкил этиб, биринчи уримга нисбатан 2,0 центрга ошиш кузатилди.

Тупрокда туз микдорининг 0,5-1,0 ва хдтто 2,0 фоизгача (кучли шурланган тупрокларда) ортиб бориши дастлаб ёш кучатларни, кейинчалик шаклланиб улгурган усимликларни нобуд килди.

Кунгабокар х,ам шурга чидамлилик даражаси буйича оралик экин уринда туради. Аммо тупрокда усимликнинг усиши ва ривожланишининг дастлабки даврида тузнинг микдори тупрок курук вазнига нисбатан 0,5-1,0% гача ортиб бориши унинг усиши ва ривожланишига

уз таъсирини утказар экан. Бу олинган маълyмотларда яна бир бора уз аксини топди. Олиб борилган тадкикотларда кучсиз ва уртача шурланган тупроклар орасида кунгабокарни биометрик хисоблашларида маълум фар; кузатилганлиги кайд этилди. Жумладан, уртача ва кучли шурланган тупроклар шароитида усимликнинг дастлабки ривожланишида тузнинг таъсири сезиларли намоён булиб, кейинги ривожланиш фазаларида хам салбий таъсир курсатди. Умуман олганда, усимликнинг буйи 1.06.19 даги биометрик хисоблашларда 13 см, 1.07.19 да утказилган хисоблашларда 83,6 см ни ва нихоят 1.08.19 да 130,4 см ни ташкил килиб, кучсиз шурланган вариантларда парвариш килинган усимликлардан сезиларли равишда оркада колганлиги кузатилди. Бу холат албатта хосилдорликка уз таъсирини курсатди .

Кучсиз шурланган тупроклар шароитида кунгабокардан 4 кайтарик буйича уртача 106,6 ц/га хосил олинган булса, уртача шурланган ерлардан 90,8 ёки 15,6 ц кам курук силос хосили олинди.

Кунгабокар кучсиз шурланган тупроклар билан бир каторда уртача шурланган тупроклар шароитида хам яхши усиб ривожланиш имкониятига эга булган усимликдир. Аммо бунинг учун усимликни дастлабки усиш ва ривожланиш давридаёк тузга чидамлилигини ошириш (адаптациялаш) ёки мослашувчанлигини кутариш максадга мувофик хисобланади [3] .

Ок жухори экилгандан бир ойдан кейин ёки униб чикишининг 15-16 куни усимликнинг буйи 19,4 см булиб, 5-чи барг чикиш бошланган булса, кейинги ривожланиш даврларида усиш жадал кечган 1.07.19 да утказилган х,исоблашларда усимликнинг буйи 98,7 см ва барги шунга мос х,олатда 13,5 та булган ва них,оят усимликда биометрик х,исоблашлар утказилган учинчи муддатда 1.08.19 да усимликнинг буйи 170,9 см ва барг сони 15,9 тани ташкил килди. Долган кайтарикларда х,ам жухорининг усиши ва ривожланишида шунга якин маълумотлар олинди. Аммо туртинчи кайтарикда уч марта утказилган биометрик х,исоблашларда усимликнинг буйи ва барглар сони буйича маълум фарклар кузатилди. Буни усимликнинг ривожланиши даврида утказилган агротехник тадбирларнинг кисман бузилганлиги билан изохлаш мумкин. Умуман олганда, 4 кайтарик буйича 1.07.19 да утказилган биометрик хисоблашларда усимликнинг буйи 86,4 см барг сони 9,6 тани ташкил этган булса, вегетация охиридаги хисоблашларда мос равишда 156,7 см буйи ва 12,0 барг хосил килган (1-жадвал).

1-жадвал

Хашаки лавлаги барги ва илдиз мевасининг усиш динамикаси (уртача шурланган

тупроклар шароитида)

Намуна олинган муддат Лавлагининг уртача вазни, г Баргнинг илдизга нисбати (огирлик буйича), г.

усимлик барги Илдиз меваси

1.06.19 й. 15 9 6 1,50

15.06.19 й. 105 65 40 1,60

1.07.19 й. 225 134 91 1,47

15.07.19 й. 264 144 120 0,87

1.08.19 й. 403 178 225 0.79

15.08.19 й. 509 190 319 0,59

1.09.19 й. 580 210 370 0,56

15.09.19 й. 623 225 398 0,56

Усимликнинг дастлабки ривожланишида тузнинг таъсири сезиларли намоён булиб, бу кейинги ривожланиш фазаларида хам салбий таъсир курсатди. Жумладан, уртача шурланган тупрокларда усимликнинг буйи 1.06.19 даги биометрик хисоблашларда 15,0 см, 1.07.19 да 78,2 см ни ва нихоят 1.08.19 да 146,6 см ни ташкил килиб, кучсиз шурланган вариантларда

парвариш килинган усимликлардан сезиларли равишда оркада колганлиги кузатилди. Бу холат албатта хосилдорликка уз таъсирини курсатмасдан колмади.

Жумладан, кучсиз шурланган тупроклар кесимида утказилган тажрибаларда хар бир гектардан 669,6 ц/га силос (хул масса хисобида) олинган булса, уртача шурланган тупроклар шароитида 580,7 центнер силос хосили олинди.

Хашаки лавлагининг усиши ва ривожланишини хар ойда 2 марта аниклаб борилди. Х,исоблашлар 1 июнда бошланиб, 15 сентябрда тугатилди. Бунда хашаки лавлагининг барги ва илдиз мевасининг усиш динамикаси урганилди (2-жадвал).

2-жадвал.

Шурланган тупроклар шароитида кишлок хужалиги экинларининг _х,осилдорлиги_

№ Такрорлашлар буйича олинган Уртача

Вариантлар хосилдорлик, ц/га хосилдорлик,

I II III IV ц/га

Кучсиз шурланган тупроклар

1. Беда 37,8 41,1 38,9 39,8 39,4

2 Кунгабокар 111,0 101,4 107,7 105,2 106,6

3 Жухори 675,3 660,7 687.3 655,4 669,6

4 Хашаки лавлаги 455,6 460,5 445,6 470,7 458,1

Уртача шурланган тупроклар

1 Беда 33,7 33,5 31,1 32,0 32,6

2 Кунгабокар 95,4 90,6 89,6 87,7 90,8

3 Жухори 575,0 590.1 572.2 585,0 580,7

4 Хашаки лавлаги 390,6 402,2 409,0 401,5 401,1

Тахлиллар шуни курсатдики, дастлаб, яъни 1 июндан 1 июлгача булган даврда усимликда баргининг салмоги юкори булса, кейинчалик, яъни 15 июлдан бошлаб, илдиз меванинг усиш ва ривожланиши билан боглик булган жараёнларнинг тезлашиши хисобига лавлаги илдиз мевасининг салмоги сезиларли равишда ортиб борар экан. Жумладан, дастлабки даврда баргнинг илдизга нисбати 1,47 дан 1,60 нисбатгача булган булса, кейинчалик бу курсатгич илдиз хисобига утар экан. Бу эса тугридан -тугри илдиз меванинг шаклланиши билан боглик. Уз навбатида бу жараён усимликнинг жадал усиши билан богликдир.

Айникса 15 июлдан кейин хашаки лавлагида усимликнинг устки кисмига караганда илдиз меванинг усиши ва ривожланиши тезлашди ва нихоят ривожланишнинг сунгги даврига келиб баргиннг илдиз мевага нисбатан ривожланиши 0,56 га ча тушди ёки бу эса баргга караганда усимлик илдизининг икки баравар тез усиши ва ривожланишидан дарак беради.

Лавлаги хосили структурасини аниклаш илдиз мевалари пишиб етилганда бошланди. Бунда хар бир делянкадан 25 донадан усимлик ажратиб олинди. Х,осилдорлик курсатгичларини аниклаганда х,ар бир кайтарикдаги олинган илдиз х,осилини бир гектардаги кучат сонига купайтирилди.

Илдиз мева х,осилдорлигига усимликнинг усиш мух,ити жуда катта таъсир курсатар экан. Дастлабки усиш ривожланиш жараёнида ушбу шароитда лавлаги яхши усиб ривожланди, бу унинг кейинги ривожланиш боскичларида кул келди. Усимлик тузли тусикни ёш ривожланиш даврида кулай шароитда утказса, кейин унда чиникиш пайдо булиб, усиш ва ривожланиши нормал кечади. Жумладан, кучсиз шурланган тупроклар шароитида етиштирилган лавлаги илдиз мева х,осили гектарига 458,1 ц/га ни ташкил этди (2-жадвал).

Х,осил структурасининг шаклланиб боришида тузнинг таъсири сезиларли намоён булган уртача шурланган тупроклар шароитида усимликдаги барглар сони, 1 та усимликдаги барг ва илдизнинг уртача огирлиги каби х,осил элементлари кучсиз шурланган вариантларга Караганда нисбатан паст булганлиги намоён булди. Уртача шурланган тупрокларда лавлаги х,осилдорлиги 401,1 ц/га ни ташкил килди

Хулоса урнида шуни таъкидлаш керакки, Сирдарё вилояти шурланган тупроклари шароитида кишлок хужалик экинларидан юкори х,осил олишда энг аввало ушбу тупроклар шароитига мос келувчи усимликларни дастлаб уларнинг шурга чидамлилиги буйича танлаш, урганиш ва илмий асослаш максадга мувофикдир.

АДАБИЁТЛАР

1. Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7-февралдаги "Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича хдракатлар стратегияси тугрисида" ги ПФ-4947-сонли фармони. Узбекистон Республикаси конун Хужжатлари туплами, 2017 й. №-6,70-модда.

2 Дала тажрибалари утказиш услублари. Тошкент: УзПИТИ,2007-146 б.

3. Норкулов У. Шур ерларда етиштириладиган кузги бугдойни сугориш тартиблари.

Тошкент-2018.

4. Нурматов Ш., Мирзажонов Авлиёкулов А.Э. ва б. Дала тажрибаларини утказиш

услублари. Тошкент-2007 й. 147 б.

5. Авлакулов М., Аликулов Г.Н. Повышение эффективности использования земель,

подверженных засолению. //Новый университет. №11-12 (45-46), г. Йошкар-Ола, 2015 г. 17-20с.

6. Авлакулов М. Приемы повышения эффективности капитальных промывок сильнозасоленных гипсоносных почв Джизакской степи (Автореф. дисс. к.с.х.н.) -Т.: 1984.

УУК 635.21/.24 Усмонов Н.Н., Остонакулов Т.Э., Хакимова М.Х.

КАРТОШКАЧИЛИКДА ЦУЛЛАНИЛАДИГАН СИДЕРАТ ЭКИНЛАРНИНГ УСИШИ

ВА БИОМАССА ХОСИЛДОРЛИГИ

Усмонов Н.Н. - кх.ф.н., доцент (КдрМИИ); Остонакулов Т.Э. - кх.ф.д., проф. (Сабзавот-полиз экинлари ва картошкачилик илмий-тадкикот институти Самарканд илмий тажриба станцияси); Хакимова М.Х. - б.ф.н., доцент (КдрМИИ)

В статье изложены результаты изучения роста, развития и урожайности биомассы летних и озимых сидератных культур (рапс, масличная редька, ячмень, горох, горчица сизая), применямых в картофелеводстве. Установлено, что у летних сидератов всходы появляются на 3-9 день после посева, в период цветения - колошения высота растений составила 52,6-70,0 см, а густота стояния на 1 м2 - 102,9-556,0 шт., у озимых сидератов, соответственно, 3-5 день, 62,8-111,4 см и 195,3-487,3 шт. Урожайность биомассы у летних и озимых сидератных культур колебалась от 18,7 до 34,5 т/га. Самая высокая урожайность (29,2-34,5 т/га) отмечалась у сидератных культур - масличной редьки, гороха+масличной редьки и горчицы сизой.

Ключевые слова: летние и озимые сидератные культуры, рост, урожайность биомассы, рапс, масличная редька, ячмень, горох, горчица сизая.

The article presents the results of studying the growth, development and yield of biomass of summer and winter green manure crops (rapeseed, oil radish, barley, peas, gray mustard) used in potato growing. It was found that in summer green manure seedlings appear 3-9 days after sowing,

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.