Научная статья на тему 'ЭХИНОКОККОЗ ҚЎЗҒАТУВЧИСИНИНГ ТАВСИФИ'

ЭХИНОКОККОЗ ҚЎЗҒАТУВЧИСИНИНГ ТАВСИФИ Текст научной статьи по специальности «Медицинские науки и общественное здравоохранение»

41
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
эхинококк / қўзғатувчи / этиология / эпидемиология / тавсифи / штамм. / эхинококк / возбудитель / этиология / эпидемиология / описание / штамм.

Аннотация научной статьи по медицинским наукам и общественному здравоохранению, автор научной работы — Ш. М. Расулов, М. А. Саитмуратов

Мақолада эхинококкоз касаллигининг қўзғатувчиси, этиологияси, эпидемиологияси ва биологик тавсифи ёритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

В статье описаны возбудитель, этиология, эпидемиология и биологическая характеристика эхинококкоза.

Текст научной работы на тему «ЭХИНОКОККОЗ ҚЎЗҒАТУВЧИСИНИНГ ТАВСИФИ»

Tashkent Medical Academy Integration of Science, Education and Practice in Modern Psychology and Pedagogy: Problems and Solutions

Volume 4 | TMA Conference | 2023 Zamonaviy psixologiya, pedagogikada fan, ta'lim va amaliyot integratsiyasi: muammo va yechimlar

ЭХИНОКОККОЗ КУЗГАТУВЧИСИНИНГ ТАВСИФИ

Ш. М. Расулов, М. А. Саитмуратов

Тошкент тиббиёт академияси Термиз филиали Микробиология, жамоат саломатлиги, гигиена ва менежмент кафедраси rshm81 epid@mail .гц

АННОТАЦИЯ

Маколада эхинококкоз касаллигининг кузгатувчиси, этиологияси, эпидемиологияси ва биологик тавсифи ёритилган.

Калит сузлар: эхинококк, кузгатувчи, этиология, эпидемиология, тавсифи, штамм.

АННОТАЦИЯ

В статье описаны возбудитель, этиология, эпидемиология и биологическая характеристика эхинококкоза.

Ключевые слова: эхинококк, возбудитель, этиология, эпидемиология, описание, штамм.

ABSTRACT

The article describes the pathogen, etiology, epidemiology and biological characteristics of echinococcosis.

Keywords: echinococcus, echinococcus granulosus, etiology, epidemiology, description, released

Эхинококкоз кузгатувчиси ясси чувалчанглар Plathelminthes типи, тасмасимон чувалчанглар Cestoda синфи, тасмасимонлар Cyclophyllidea туркуми, тениидалар Teniidae оиласига кирувчи, Echincoccus granulosus турига мансуб. Унинг личинкалари одамлар ва чорва молларининг юмшок тукималарида, жигар, упка ва бошка органларида паразитлик килади [1,3,5,7].

Биринчи булиб Италия олими, табиатшунос Франческо Реди (1684) XVII аср охирларида эхинококк пуфаклари тирик организм эканлигини исботлади. Олимнинг далилини Р.С.Паллас (1766) ва Гузе Жал (1782) уз тажрибаларида тасдиклаш билан бирга улар паразитар хусусиятга эга эканлигини аниклаганлар. Жумладан, Паллас пуфакларда куртак пуфакчаси, Гузе эса протосколексларида илмоклар

May 6

1014

Tashkent Medical Academy Integration of Science, Education and Practice in Modern Psychology and Pedagogy: Problems and Solutions

Volume 4 | TMA Conference | 2023 Zamonaviy psixologiya, pedagogikada fan, ta'lim va amaliyot integratsiyasi: muammo va yechimlar

борлигини исботлаганлар. Улар пуфакларга биринчи булиб Taenia visceralis socialis granulosus деб зоологик ном берганлар.

Шундай килиб, эхинококкларнинг пуфаклари тирик организм ва паразитар хусусиятга эга эканлиги илмий томондан исботланган.

1786 йилда А.Ж.Батс ток туёкли хайвонлар ва одамлар тукималарида пуфакларни аниклаган ва бунга Hydatigena granulosus деб ном берган.

Паразитнинг икки тараккиёт даври борлиги, шундан личинка (ларвалли) даври барча кишлок хужалик хайвонлари ва одамларда текинхурлик килиши, вояга етган даври эса итларнинг ичагида паразитлик килиши тугрисидаги маълумот биринчи булиб А.Батс (1786) томонидан илмий асосланган.

Аммо, хайвон ва одамларда учрайдиган эхинококк пуфаклари ва унинг вояга етган даври бир тур паразитга мансублиги ноаниклигича колди.

XIX асрга келиб С.Т.Сайболд (1853) корамол ва куйларда учраган эхинококк пуфаклари билан 12 бош ит ва бир бош тулкини зарарлантириб, паразитнинг вояга етган (имагиналли) даврини экспериментал йул билан олган. У эхинококкнинг ларвалли ва имагиналли даврлари бир турга, яъни Echinococcus granulosusra мансуб эканлиги тажриба асосида тасдиклади. Сайболднинг тажрибасини Ф.Кученмастер (1853) айнан такрорлаган ва бир хил хулосага келган. Шунга асосланиб, К.И.Скрябин ва Р.С.Шульц (1929) бу икки олимнинг улкан кашфиётларини хисобга олиб, E.granulosus ва M.multiceps паразитларнинг тараккиёт йулини аниклашда асосчи деб хисобладилар [2,4,6].

Эхинококкнинг хаёт даври иккита хужайин алмашиши билан кечади. Эхинококкнинг жинсий етилган даври дефинитив (асосий) хужайин ичагида паразитлик килади, уларга: уй ити, бури, шокол, динго ити, койот, ёввойи мушук ва бошка йирткич хдйвонлар киради. Эхинококкнинг личинкали (цистали) даври оралик хужайин организмида ривожланади, улар: куй, кора мол, туя, от, чучка, кийик, маймун шунингдек одам булиши мумкин [8,9,10].

Эхинококкнинг жинсий етилган шакли - майда цестода (2,7-5,4 мм узунликда) булиб, 3-4 аъзоли, боши, буйни ва сколексдан иборат (1-расм).

Tashkent Medical Academy Integration of Science, Education and Practice in Modern Psychology and Pedagogy: Problems and Solutions

Volume 4 | TMA Conference | 2023 Zamonaviy psixologiya, pedagogikada fan, ta'lim va amaliyot integratsiyasi:

echimlar

muammo va

ye

1-расм. Echinococcus granulosus. Жинсий етилган шакли

(А.Ф.Носику буйича)

Сколекслар 36-40 тадан икки тожли илмоклар катори билан таъминланган ва туртта сургичларга эга. Агар паразитда учта аъзо булса, 1-аъзо етилмаган, иккинчиси гермафродит, охиргиси эса 400-800 дона етилган тухумлар билан тулган бачадондан ташкил топган булади (2-расм).

2-расм. Echinococcus granulosus. Жинсий етилган шакли. Электрон

микроскопда куриниши

Х,ар бир тухум олти илмокли онкосферага эга. Эхинококкнинг кичик улчамларига карамасдан, у итнинг ичагида жуда секин ривожланади ва факат 60-100 кундан кейин инвазион тухумларни чикара бошлайди. Ит ичагида унинг хаёт давомийлиги 5-6 ой булиб айрим пайтлар бир йилга етади. Эхинококкнинг личинкали боскичи, суюклик билан тулдирилган пуфак булиб, у нухат катталигидан ёш бола

May 6

1016

Tashkent Medical Academy Integration of Science, Education and Practice in Modern Psychology and Pedagogy: Problems and Solutions

Volume 4 | TMA Conference | 2023 Zamonaviy psixologiya, pedagogikada fan, ta'lim va amaliyot integratsiyasi: muammo va yechimlar

y

боши катталигига етиши мумкин. Пуфакнинг девори ташки (кутикуляр ёки хитин) кавати ва ички (герминтатив) каватлардан иборат. Эхинококк пуфаги ички кисми суюклик билан тулган унда сколекслар, биринчи ва иккинчи авлод пуфакчалари сузиб юради. Пуфак усиши давомида хитин кават калинлашади. Герментатив катлам пуфакнинг ичини коплайди ва хужайрали тузилишга эга булади у куплаб чикарувчи капсула хосил килади, уларнинг ичида эхинококк личинкалари яъни герментатив сколекслар хосил булади. Битта пуфак ичида унлаб ва юзлаб сколекслар хосил булади. Етилган сколекслар пуфакнинг ичида муаллак сузиб юришади ва гидатид катламни хосил килади. Етилган паразитар сколекслардан биринчи (киз) авлод пуфакчалар, улардан эса иккинчи (невара) авлод пуфакчалар хосил булади. Буларнинг ичида жойлашган пуфак эса она пуфак номини олган. Она пуфак калин фиброз капсула билан копланган булиб, хужайиннинг реактив ходисалари натижасида хосил булади.

Онкосферанинг одам организмига киришининг асосий йули ошкозон-ичак тракти хисобланади. Эхинококк онкосфераси хазм килиш трактига тушгандан кейин узининг ташки каватидан халос булади ва ошкозон-ичак шиллик кавати орасидан вена ёки лимфа томирларига утади. Купинча юкори туткич венаси оркали дарвоза венасига утади ва жигарга келиб жойлашади. Шу сабабли жигар энг куп (60% дан 85%гача) зарарланади. Уларнинг бир кисми жигар баръеридан ва пастки ковак венадан утиб унг булмача, унг коринча ва кичик кон айланиш доираси оркали упкага утади, у ерда онкосфералар упка капиллярларида ушланиб колади ва ривожланади. Факат кам холатларда хар икки фильтрдан (жигар ва упка) утган паразитлар артерио-веноз анастомозлар оркали юракнинг чап кисми ва аортадан утиб катта кон айланиш доирасига тушади. Айрим онкосфералар хохлаган орган ва тукималарда ривожланиб эхинококк пуфагига айланиши мумкин. Улар жуда секин усади, шунинг учун улчамига караб ёшини аниклаб булмайди.

Халкаро зоологик номенклатурасининг кодекси ва дунё согликии саклаш булимининг экспертлари хулосасига кура Echinococcus Rudolphi авлодига 4 тур эхинококклар киритилган.

1. Echinococcus granulosus, Batsch (1786) - бир камерали ларвалли эхинококк булиб, дунё микёсида Антарктида минтакасидан бошка хамма жойда учрайди. Оралик хужайин хисобланган 60 турдан купрок хайвонларда паразитлик килади. Имагиналли даври итлар авлодига ман хайвонларда утади.

Tashkent Medical Academy Volume 4 | TMA Conference | 2023

Integration of Science, Education and Practice Zamonaviy psixologiya, pedagogikada fan, in Modern Psychology and Pedagogy: ta'lim va amaliyot integratsiyasi:

2. Echinococcus multilocularis, Leuckart (1863) - куп камерали альвеоляр эхинококк хисобланади. Асосан шимолий яримшар минтакасида таркалган. Паразит урмон цикли буйича ривожланади. Дефинитив хужайин вазифасини сувсарлар, тулкилар, камдан-кам бурилар ва итлар бажаради. Паразит оралик хужайинлардан кемирувчилар оиласига кирувчи хайвонларда таркалган.

3. Echinococcus oligartus, Diesing (1863) - айрим мухитларда учрайди. Одамларнинг зарарланганлиги кузатилмаган. Оралик хужайинлардан каламушларнинг турли турларида учрайди, дефинитив хужайинлардан асосан ёввойи мушукларда таркалган.

4. Echinococcus vogel, Rauschet Bernstein (1972) якинда аникланган булиб, дефинитив хужайинларда ёввойи ва уй итлари хамда оралик хужайинлардан кемирувчилар орасида таркалган. Бу тур билан одамлар касалланади ва эхинококк пуфакчалари жигарда учрайди.

Ундан ташкари Echinococcus авлодида яна 12 тур ва 90 та серотиплари аникланган. Улар юкорида номлари келтирилган 4 турга ухшашлиги хисобга олиниб мустакил турга ажратилмаган.

E.granulosusни факат морфологик ва биологик хусусиятларидан аниклаш купинча ноаник натижаларга олиб келмокда ва хар доим хам аник ташхис куйиш имкони булмайди. Шунинг учун сунгги йилларда ички узгарувчанлигини урганиш генетик полиморфизм тавсифи ёрдамида утказилмокда. Эхинококкни генотиплашда ДНК маркерлари сифатида митохондриал генларнинг фрагментлари цитохром С оксидаза кичик бирлиги 1 (cox 1), nad 1-дегидрогеназа кичик бирлиги 1 (nad 1) ва ядро рибосомали ген фрагменти - ички транскрипцияловчи кичик бирлиги 1 (ITS 1) ишлатилади [Bowles et al, 1992, 1995; Rosenzvit et al, 2001]. Сох 1 ва nad 1ни кодловчи митохондриал генларнинг структурасини урганишга киёсий асосланиб ер юзида эхинококкнинг 9 та генотипи (штамми) борлиги аникланган. G1 - умумий, куйлар штамми; G6 - туя штамми;

G2 - Тасмания куйларининг штамми; G7 - чучка штамми; G3 - Кутос штамми; G8 - бугу штамми;

G4 - отлар штамми; G9 - Польшадаги одамлардан

G5 - корамол штамми; аникланган штамм.

Узбекистон Республикаси Самарканд вилоятида Л.М.Исаев номидаги тиббий паразитология илмий тадкикот институти тадкикотчи олимлари Узбекистонда кистали эхинококкознинг бир неча генотиплари мавжудлигини аниклаганлар (2016). Улар

_May 6

Tashkent Medical Academy Integration of Science, Education and Practice in Modern Psychology and Pedagogy: Problems and Solutions

Volume 4 | TMA Conference | 2023

Zamonaviy psixologiya, pedagogikada fan, ta'lim va amaliyot integratsiyasi: muammo va yechimlar

y

бизнинг республикамизда асосан куйларнинг штаммлари (G1, G2, G3), G5 штамми эса камрок таркалганлигини ва бугунги кунга кадар одамларда хавфсиз деб топилган G4 (Echinococcus equinus - от штамми) генотипи билан инсон касалланиши биринчи марта аниклашган

RFEERENCES

1. Абдиев Т.А., Махмудова Л.Б., Саидахмедова Д.Б., Раббимова Н.Т Новые подходы к ранней диагностике эхинококкоза // Проблемы биологии и медицины. - Самарканд, - 2018. - №3. - С. 5.

2. Аминжонов Ш.М., Аминжонов М.А. Эхинококкоз. // Зооветеринария. -Тошкент, 2009., - №4 Б. 18-19.

3. Арзиев Х.Ю., Расулов Ш.М. Эхинококкоз - хавфли гельминтоз // Инфекция, иммунитет и фармакология. - Ташкент, 2020.- № 4.-С. 27-33.

4. Дадаев С. Паразитология. Укув кулланма. Тошкент, 2004. - Б 69-71 (150).

5. Миртазаев О.М., Зуева Л.П., Матназарова Г.С. Эпидемиология. Дарслик. Тошкент- 2020. -Б.205-214 (599).

6. Расулов Ш.М., Матназарова Г.С. Абдукаххарова М.Ф. /Эпидемиологическая характеристика и распространение эхинококкоза в Узбекистане // Тошкент тиббиёт академияси ахборотномаси. - Тошкент. - 2019. №5. - С. 156-158.

7. Расулов Ш.М., Матназарова Г.С. Узбекистонда эхинококкознинг таркалганлиги ва унинг профилактикасини такомиллаштириш. // Инфекция, иммунитет и фармакология. - Тошкент. - 2019. - №5. - С. 192-198.

8. Расулов Ш.М., Тошпулатов А.Ю. Эхинококкоз касаллигига ташхис куйишда серологик текширишнинг ахдмияти. //Замонавий клиник лаборатор ташхиси долзарб муаммолари, Тошкент. - 2022. - Б. 154-157.

9. Шевченко Ю.Л., Назыров Ф.Г. Хирургия эхинококкоза. Москва. Изд. «Династия», 2016. 287с.

10. Rasulov Sh.M., Matnazarova G.S., Mirtazayev A., Xamzayeva N.T. Improving the epidemiology, epizootology, and prevention of echinococcosis in Uzbekistan // European Journal of Molecular & Clinical Medicine, 2020, Volume 7, Issue 2, Pages 3029-3052 (ejmcm.com).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.