CC BY
8Philological Studies 18,1, (2020) 262-277
Изворни научни чланак
УДК: 821.163.41.09-31 Видо^овиЙ М doi: 10.17072/1857-6060-2020-18-1-262-277
JЕДНА НОСТАЛГИЧНА КОНТРАПРИПОВЕСТ: Е БАШ ВАМ ХВАЛА МАРКА ВИДОJКОВИЪА
Мир]ана М. Бечевки
Институт за српску културу -Приштина/ Лепосавик, Cp6uja
„Али и такву ja je жудим и ]еднако желим дому CBojeM да до^ем и угледам повратку данак!"
(Хомер, Oduceja)
Клучне речи: носталгща, ]угоносталги]а, носталщ'а за будукношку, теорща могуЬих светова, паралелни универзум, „upward" и „downward" димензща, контранарацща, СФРJ, иронща, мултипликовани идентитети.
Апстракт: Ослааа)уЬи се на теорщу виртуелног наратива и теорщу могуЬих светова као основу за тумачеае наративних мултиверзума, у фокусу рада ]е роман Марка Видо]ковиЪа Е баш вам хвала као носталгична контраприпосвест, у кор] се иде]а ностоса оствару]е кроз контранаратив, стварааем алтернативне исторще. Догами о ко]има ]унак приповеда/ пише у ]а-форми одвща]у се у два паралелна универзума, „upward" (свет идеалне СФРJ, из юэ]е и сам долази) и „downward" (свет чщи ]е прототип егзистенцщална стварност раз]едиаених ]угословенских држава), и то у наративно садашаости, док се временске осе у дщахронщско] равни, приказано] у виду ]унакових сеЬааа или диалога, мултиплику|у уназад само до 3. ]уна 1989, када ]е дошло до цепааа универзума. Далим враЬааем у прошлост уводи се мотив за]едничке исторще и кроз мноштво детала открива позицща ]угоносталгичара, аутора приповести (Мирка Шипке или Марка Видо]ковиЪа?), юэ]и уз помоЬ иронще, пародще и вулгаризама оствару]е отклон од патетике, приповеда)уЬи нам сво]у патау због свих пропуштених исторщских прилика да се аегова домовина изгради у на]болу землу на свету, због аене неостварене будуЬности.
ONE NOSTALGIC COUNTER-NARRATIVE: THANK YOU EVER SO MUCH BY MARKO VIDOJKOVIC
Mirjana M. Becejski
Institute for Serbian culture Prístina - Leposavic, Serbia
Keywords: nostalgia, Yugo-nostalgia, nostalgia for the future, theory of possible worlds, parallel universe, "upward" and "downward" dimensions, counter-narrative, SFRY, irony, multiple identities.
Summary: Relying on the virtual narrative theory and the theory of possible worlds as a basis for interpreting narrative multiverses, this paper focuses on Marko Vidojkovic's Thank You Ever So Much as a nostalgic counter-narrative in which the idea of nostos is realized by creating an alternative history. The events that the hero narrates/ writes in the first person take place in two parallel universes, "upward" (the world of the ideal SFRY, from which he comes) and "downward" (the world modelled after is the existential reality of the divided Yugoslav states) namely in the narrative present. At the diachronic level, the time axes, depicted in the form of the hero's memories or dialogue, multiply backwards only until June 3, 1989, when the splitting of the universe(s) occurred. Further regressing introduces a motif of shared history and, through a wealth of details, reveals the position of the Yugo-nostalgic author of the narrative (Mirko Sipka or Marko Vidojkovic?), who avoids pathos with the help of irony, parody and vulgarisms while narrating us his anguish over all lost historical possibilities to create the best country in the world, and his inability to return to his desired homeland.
Будуйи да je еп Oduceja родоначелник приче о носталгщи, а Одисе] први и на]вейи носталгичар у исторщи каижевности, како подсейа Кундера (2020), разумливо ]е зашто реч грчког порекла (ностос -повратак, алгос - патаа) усва]а]у многи народи како би ближе одредили ово снажно и неизрециво осейаае: патау због немогуйности повратка, тиху и дубоку тугу од ще се изгара у друштву ]еднако као и у самойи. Несумаиво ]е, ме^утим, да постсуе бро_|ни облици носталгще и да у сваком шуединцу она има другачщи о^ек, интензитет и семантичку нщансу.1
1 Светлана Бо]м, „унука Набокова", у каизи БудуИност носталгщ'е прави дистинкцщу измену рестауративне носталгще, ко]а „гравитира ка колективним, сликовитим симболима и усмено] култури" и рефлексивне носталгще, ко]а je пре „усмерена на
Пpeдмeт пaжfte oвoгa paдa биñe jeдaн пoceбaн вид нocтaлгиje, ocтвapeн y poMa^ E баш вам хвала Mapra Видojкoвиña, jep дoмoвинa 3a rojoM oвaj caвpeмeни Одиcejeв noroi^R жуди вишe нe пocтojи (и y том жу^том oбликy никaдa ниje ни пocтojaлa, ocим rao кoлeктивнa yтoпиja и cyбjeктивнa визиja y xojy je пpojeктoвaнa и чeжfta 3a дeтиftcтвoм и чeжfta 3a бyдyhнoшñy), a идeja rocroca peaлизyje ce y кoнтpaнapaтивy,2 пyтeм cтвapafta aлтepнaтивнe иcтopиje (нapaтивнe œra^je)3 y пapaлeлнoм yнивepзyмy. Пopeд пpиxвaтafta тeopиje Moryhnx cвeтoвa, зa ^e^afte cвeт(oв)a oвoг poMarn y мeнтaлнoj cвecти читaлaцa нeoпxoднo je и ^TOp^cra пpeдзнafte, oднocнo бу^а пpeтпpичe. Онa пocтojи y живoтнoм текуству peципиjeнaтa ca jyжнocлoвeнcкиx пpocтopa щи cy cвoje дeтиftствo или млaдocт живeли y СФРJ и били cвeдoци ^шг тpaгичнoг pacпaдa, ш je тoj читaлaчкoj публици mcrejeR^ и пoтeнциjaлниx jyгoнocтaлгичapa каига пpвeнcтвeнo и raMe^era. Дaклe, poMan ж paчyнa caMo нa нocтaлгиjy xoja je плoд eмпaтиje, нeгo и ayтeнтичнoг, иcкycтвeнoг дoжив.ъaja. Пpитoм je вaжнo нaглacити дa jyгoнocтaлгиja ту ниje дaтa rao oceñaae xoje „пoдpaзyмиjeвa oкpeнyтocт пpoшлocти, a rorajiafte чeжfty зa тeлeпopтaциjoм у шюэ cpeтниje и jeднocтaвниje paздoб.шe"; peч je o дpyгaчиjeм виду jyнocтaлгиje тлaпftи o цpвeнoм rncomy дoбpoдoшлoм нa cвaкoм гpaничнoм пpeлaзy, швepцy у Тpcтy, jeфтиним лeтoвaftимa нa Jaдpaнy, и ocтaлим MmeMKMa. [...] 'Jyгocлaвиja' je зa Meœ имe зa o^e^e^ 6ydyhnacm, или будупюсти - xoje ce нжу peaлизиpaлe, aли чиje oбefiafte иcтpajaвa, Marap и у caблacнoм oбликy. Овa вpcтa ^reTOCT^^e"' у mj^añeM би ce мoглa oпиcaти rao нocтaлгиja зa бyдyhнoшñy", гаш иcтичe Динкo Kpexo (2017) ycвajajyhи rnjaM Лaнгa Бepeлa „нocтaлгиja зa будуЙгашпу" (1989: 362-381).4 У
индивидyaлнy ^ичу; ora yживa у nojeдинocтимa и з^ди]™ штo npизивajy paзнa cehaaa, дoк ce caM noвpaтaк у зaвичaj oдлaжe" (Bojm 2005: 99).
2 Кoнтpaнapaтив/ кoнтpanpиnoвecт je „^pmcyTOa Ka нивoy npичe и erancrapa кao napaлeлни, aлтepнaтивни нapaтив, ^и [...] ocтaje нepeaлизoвaн. 'Кoнтpanpиnoвeдaнo' чиж eлeмeнти npиnoвecти кojи ce eкcплицитнo бaвe и упуЙу^у нa oнo штo ce Huje decrna" (Milosavljevic Milic 2016: 37).
3 Hapaтивнe нeгaциje имajy нapoчитo зaгoнeтнy ^apo^, ynoзopaвa Mилocaвлeвиh МилиЙ, jep пpипoвeдaч npичa и o oнoмe шта ce Huje дoгoдилo кaкo би иcпpичao oнo шта ce jecme дoгoдилo, ^ro^ajyta ftиxoвo ropellefte; „нeгaциje cy, кao nopeкнyтa Mo^taoCT, oro oдcycтвo кoje cвojoм нeиcдpnивoшhy ш^и кoнтype ceмaнтичкoг xopизoнтa npичe" (2016: 53).
4 Kpexo ce eкcплицитнo пoзивa и нa npeдвиÇafta мyзикoлoгa Mapкa Фишepa o noчeткy 21. вeкa кao вpeмeнy и cвeтy кojи ^ora^a^y нeocтвapeни дyxoви бyдyhнocти - „cвиjeтy бeз бyдyhнocти" (Fisher 2015), rao и нa cтaвoвe иcтopичapa yмeтнocти Бpaниcлaвa Димитpиjeвиha, oбpaзлoжeнe у каизи индикaтивнoг нacлoвa Пaшрaшeнu caцujaлuзaм
типологии С. Бо]м, реч je о облику рефлексивне носталгще као делу „друштвеног сейааа, колективног оквира ко]и обележава али не дефинише индивидуално сейаае" (Bojm 2005: 23).
Ментално симулираае алтернативних и контрачиаеничних верзща дога^а, било да ]е реч о болим или горим исходима - на основу щих се ра^у наративни тзв. „upward" и „downw8rd" могуйи светови (Dannenberg 2008: 112) - одувек ]е било пратейи део лудске свести и свакодневне потребе (Milosavljevic Milic 2016: 39-43), што значи да „наш ментални простор чува места и за све паралелне светове" (Milosavljevic Milic 2016: 76). А ако стварност представла оквир за разумеваае текстуалних универзума, онда нам и свет фикцще може бити телескоп за разумеваае стварности (Ryan 1991: 54).
Теорща могуйих светова са сво]им главним дистинктивним бинарним паром актуелно-могуйе настала ]е у квашну физици почетком деведесетих година прошлог века. Подржана ]е кра]ем миленщума истраживааима у теорщи струна, као и у квантш] механици, ко]а ]е педесетих година прошлог века развила теорщу о могуйим/ паралелним световима, т|. о посто]аау мултиверзума коме припада и ова] наш космос (Grin 2012). У къизи Виртуелни наратив Снежана Милосавлевий Милий истиче десетак клучних места, тачнще гоуедноставлених увида у поставке квантне физике ко]е су средином двадесетих година 20. века радикално полулале темеле класичне физике, а знача]но су утицале на то да теорща могуйих светова постане основа за тумачеае наративног мултиверзума. За разумеваае функционисааа паралелних светова у роману Е баш вам хвала издва]амо следейе премисе квантне теорще: укидаае линеарног принципа одвщааа процеса у природи зарад дисконтинуираног; посто]аае средне могуйности, ij. замаглених позицща или ме^устааа юуа се у класичжу теорщи и из ае произашло] логици ме^усобно исклучу]у, због чега ]е у квантно] логици, поред тачно и нетачно, допуштено и можда; квантни свет ]е свет суперпозицще, щи „држи на окупу алтернативе", те дозволава стааа ща су „комбинацща ДА и НЕ, могуйег и немогуйег, тамо и овде" и ствара контекст у ком се
(2016), за кога сам по]ам Jугославиjа не означава ни друштвено уре^еае, ни државно-правни оквир, ни политички принцип, вей одре^ено стате. То je „стаае радикалне пови)есне отворености, амбиваленцще, расположености за експеримент, и опйенито могуйности промцене", стаае ко]е je напуштено зарад обейане срейне капиталистичке будуйности што никада нще остварена, будуйи да „'посцугословенско стаае' суштински карактеризира губитак ]угославенске будуйности" (Kreho 2017), али, како се показало, и будуйности уопште.
може об]аснити феномен мултипликацща каижевних ]унака; у квантном свету влада принцип комплементарности, у коме се алтернативе ме^усобно не побща]у него допуау]у (Milosavljevic Milic 2016: 76-77). Уосталом, аутопоетичка и метапоетичка об]ашаеаа везана за теорщу могуйих светова и квантну логику расута су у дщалошко] форми по целом роману, чак су представлена и са различитих тачака гледишта. Феномен посто]ааа алтернативних универзума главни ]унак образлаже свом сину из друге димензще, а потом и супрузи Тщани:
'Ja се налазим у друго] димензщи. У то] димензщи на мом лицу су бркови, у то] димензщи ти не постсуиш, а нейеш, по сво] прилици, ни посто]ати, осим као сад, то ]ест у сну. Ова]... Па... Ето, доволно ]е то да знаш - када се Мирко Шипка у тво]о] димензщи убио, наставио ]е да живи у мо^, али се ничега у вези с тво]ом не сейа' (Vidojkovic 2017: 99);
'Како ствари с квантном механиком и паралелним универзумима сто]е, сигурно не сааам тог малог без везе'
(Vidojkovic 2017: 102).
Циганин Гаги, оличеае интуитивног сазнавааа света, предосейа несрейу ко]а Йе се десити у другом универзуму, док инспектор Круно та] свет интензивно промишла:
'Гласови су ми се ]авлали, гласови ко]и су ми причали о смрти, о беди и пропасти... [...] Био сам убелен да сам предвидео аихову трагичну смрт, а баба ми ]е рекла ниси ти ништа предвидео, и ]уче и прек]уче и данас си само осетио оно што се негде тамо збива'
(Vidojkovic 2017: 18);
'Пи|ани сумаивци чщи се отисци прсти|у поклапа]у с отисцима мртвих. Негде су очигледно и дале живи'; 'Па, према ]едном дщелу знанствених теорща, универзум у ко]ему живимо само ]е ]едан од многих. Можда се створио портал, односно портали, сада ]е то вей прихватлива теза, кроз ко]е би пролазили луди из неког другог универзума? [...] Помете, рецимо, вани да купите крух, и на пола пута, у пола корака, ви сте од^едном на истом м]есту, у исто врщеме, али у другом универзуму. Ето, тако ]а мислим да то изгледа.'
(Vidojkovic 2017: 57, 70-71).
Има]уйи у виду да су контраприповести утемелене на днстннкцнjн периферних (могуйих) и актуелних (реализованих) светова наративног универзума (Ryan 1997: 102) и да им ]е „за]едничка виртуелна природа нереализованости" (Milosavljevic Milic 2016: 43), роман Е баш вам
хвала одре^емо као контраприповест тек накнадном интерпретациям. Найме, наративни универзум представлен у примарку причи на_|пре функционише као актуелни, да би нам „Епилог" поставио ]едну борхесовску енигму и оставио могуйност да причу у целини схватимо као виртуелни наратив.5 Jер оно што током одвщааа радае делу|е као актуелизовани свет романа - без обзира на ]а-форму у ко^ фокализацща припада ]унаку-приповедачу и нуди безграничне могуйности за ствараае мултиверзума, што се многи догами из ових паралелних светова ме^усобно исклучу|у (тзв. „немогуйи светови" - Dolezel 2008: 171-176) и што први представла контрачиаеницу у односу на исторщу - на кра]у ]е допуштено (и само) као фантазмагорични концепт ]угоносталгичара, садржа] щи може припадати ]едино ]унаково] менталку свести, а ро^ен ]е из аегових жела и надааа.6 У роману се не може повуйи граница измену оног што ]е актуелизовано и онога што нще, будуйи да у самом тексту нема никакве назнаке ни да се догами у приповедном свету нису заиста и десили: наративна истина „upward" универзума представленог у примарно] причи све више преплавлу]е и „downwаrd" свет, уносейи у аега фантастичне дога^е, т]. релативизу]уйи сваку наративну
7
истину. 7
5 Гледано са морфолошког аспекта, ]едан од три типа виртуелног наратива представла прича „готово у целини обликована као виртуелни наратив" (Milosavljevic Milic 2016: 50), док према степену актуелизацще посто]е четири подврсте виртуелног наратива: 1) периферна могуйа прича са подврстама контрачиаеницама и хипотетичком фокализацщом; 2) наративене негацще; 3) поре^еаа; 4) симулирани наративи (Milosavljevic Milic 2016: 42). Максимум одступааа од реализоване приче (што значи минимални потенциал оствареаа) ]авла се „у контраприповестима - садржа]има ]унакових снова или халуцинацща, затим у негацщама, ]ер ]е у аима исклучена било каква могуйност да би оно што се ни)е десило, икада могло да се деси. [...] У конкретном тексту степен одступааа ВН од аутентизоване приче зависийе од наративне истине актуелног света. Н>ено слаблеае или релативизоваае, као у случа]у постмодернистичких наратива, сматике или потпуно неутралисати разлику измену ова два наративна домена" (Milosavljevic Milic 2016: 48; Курзив М. Б.).
6„Као садржа)и ко]и припада]у ликовима, алтернативни светови на]чешйе говоре о аиховим неоствареним желама, надама, страховима, сновима, очекивааима" (Milosavljevic Milic 2016: 47).
7 Постмодернистичка поетика на радикалан начин користи „потенциал алтернативних мултипликовааа ко]и ]е садржан у ВН ствара]уйи наративе у ко]има више нще могуйе издво]ити ]едну актуелну или 'реалну' причу (као у такозваним 'single world' световима), ]ер су све алтернативе могуйе. [...] Не постами више разлика измену реализоване и нереализоване приче, а текстови поставу сво]еврсни наративни мултиверзуми ко]е истовремено населава мноштво паралелних светова", истиче Милосавлевий Милий (2016: 41; види и стр. 79).
Тако je овде могуйе прелазити из ]едног у други универзум, бити и жив и мртав (чак и отийи на сопствену сахрану!), имати сина и немати га, пронайи и „евакуисати" из другог универзума особу ко]а ]е у ]едном умрла. Као у какво] Борхесово] причи, у ово] приповести преплийу се окултно и мистично са научном фантастиком, сусрейу се стварна и митолошка бийа (на пример, сусрет с враном, ща ]унаку у ]едном универзуму саопштава да ]е у другом мртав, или с вилама, ко]е га упозорава]у „да може дойи до преклапааа два универзума" -Vidojkovic 2017: 119; опекотина задобщена у ]едном универзуму ]унака пече и у другом и сл.), коегзистира]у контрачиаенице, меша]у се и/ или домишла]у истинити и измишлени подаци и догами, датуми и улице, симболичке и политичке алузще:
„Прошетао сам се до Улице Чарлща Чаплина, где се мо]а службена застава 1001 пунила стругом. Металик црвена, као наш стсуадин, кад сам био дете. Иштекао сам кола из струне, отворио врата и сео унутра. Притиснуо сам дугме и електромотор ]е зазу^ао. Била ]е то фора Заставиних инжеаера, пошто ]е ауто заправо био нечу^ан. Притиснуо сам наредно дугме и пустио музику. Паметни мобилни телефон обод Цетиае OC 300xi био ]е бежичним путем приклучен на кола и ова два чуда ]угословенског инжеаеринга су се без грешке подржавала" (Vidojkovic 2017: 17).
Кроз призму ]а-приповедача и главног ]унака четрдесетогодишаег Мирка Шипке, сина окорелог комунисте Jугослава Шипке и унука ]ош окорелщег комунисте Мирка Шипке, ко]и живи у друштвеном стану добщеном 2006, запослен ]е у Управи за анализу необ]ашаивих феномена Савезног секретариата за унутрашае послове, роман на]пре приказу]е фантастични свет неке идеалне СФРJ каква се могла изградити да нще дошло до распада и гра^анског рата. Проблем наста]е када у та] „upword" универзум однекуд почну да упада]у четници и усташе мртви вей четврт века, а некако у исто време главни ]унак сааа свога сина из друге димензще. Насто]ейи да об]асни поменути феномен, он полако открива паралелни универзум ко]и ]е по свему пандан овом нашем егзистенцщалном свету разуедиаених самосталних ]ужнословенских држава, унижених и неприхвайених од стране Европе и света: Jугославиjа „не само што овде нще посто]ала рш од 1991, не само што се распала у крвавом рату, не само што су на аеном месту настале назовидржаве копима су у овом тренутку управлали криминалци под контролом белосветских банкарских и корпоративних злочинаца, вей су се сви одреда по Jугославиjи
пocepaвaли rao пo rajвeñeм злу xoje им ce дoгoдилo" (Vidojkovic 2017: 143). И што pa,Afta poMarn вишe oдмичe, пopтaли кpoз xoje луди npeлaзe из jeднoг у доуги yнивepзyм cвe ce чeшñe oтвapajy, пocтajy двocмepни, a „^TOrare" кpoз xoje jyнaк виpи y тaj кoшмapни cвeт пapaлeлнe cтвapнocти пocтajy cвe вeñe,8 ocвajajyhи пpимapнy пpичy: „пapa ce шaв roMe^y двa yнивepзyмa" (Vidojkovic 2017: 109). Родм ce cxopo пoтпyнo ^ли y нeпoжeлниjи cвeт raAa глaвни пpoтaгoниcти дoбиjy зaдaтaк дa c^eHe cycpeт двa пapaлeлнa yнивepзyмa тaкo штo ñe зaтвopити cвe пopтaлe, штo знaчи и ocтaти зayвeк y „ downward" димeнзиjи.
У oбa yнивepзyмa дoгalajи ce oдвиjajy y нapaтивнoj caдaшftocти, дaклe, мултипли^у ce вpeмeнcкe oce y cинxpoниjcкoj paвни (дoлaзи дo шeмnapaлнe apкecшpaцuje),9 aли ce yплиñe и диjaxpoниjcкa пepcпeктивa, нajчeшñe y виду диjaлoгa и кpaткиx дигpecиja-ceñafta, кaдa пpипoвeдaч yrope^yje дoгalaje кojи cy ce y пpoшлocти збили y jeднoм yнивepзyмy ca дoгalajимa кojи cy ce y иогом тpeнyткy збили ra иcтoм пpocтopy, caMo y доугом yнивepзyмy. Тaквo кpeтafte y пpoшлocт je, Me^yraM, oгpaничeнo: oto je Morytao caMo дo 3. jyra 1989, дaтyмa кaдa je дoшлo дo ^raaa yнивepзyмa, rç. oнoг пpeлoмнoг тpeнyткa raAa je пoчeo pacцeп СФPJ (Гaги чeтиpи пyтa caaa дa ñe тpeñeг jyнa стипи кpaj cвeтa), и то ra гapy вepзujy збивafta, чиjи je пpoтoтип oвa нaшa иcтopиjcкa cтвapнocт, и нa ^ну болу вepзujy, xoja пpeдcтaвлa ocтвapefte jeднe yтoпиje, „идeaлнy дpжaвy". Уocтaлoм, тeopиja o ^raay yнивepзyмa излoжeнa je и у caMoM poMa^:
„Физичapи cy тeopeтиcaли xaEo дo дenaаa yнивepзyмa na двa пapaлeлнa мoжe дohи у неким пpeлoмним иcтopиjcким и живoтним тpeнyцимa, тaкoзвaним квaнтним cкpeтнидaмa. Kaд ce mÇeMo npeд нeкoм вaжнoм oOTyMM, peannoCT ce дena na ony y mjoj cmo ту oддyкy
8 „Orajao caM MeÇy нeкaквим oдвpaтним згpaдaмa. Hикaдa y живoтy тaквy гpaдfty ниcaм видeo. Moждa y Албaниjи. He, ни y Албaниjи. Билo иx je чeтиpи, cвe no neт cnpaтoвa, зapÇaдиx oлyкa, зapÇaдиx лимeниx кpoвoвa, ojeдeниx Ky^acrax фacaдa. Сголго jeдинидe климa-ypellaja, ra^e ce кopиcтe, peдимo, y CoMaraj^ билe cy нaкнaднo y^aljero y cвaкy cтaмбeнy jeдинидy. Hикaдa oдвpaтниjи ypбaни нeмap ниcaм видeo. У нeпocpeднoj близини билa je mmapa npenyнa кopoвa виcoкoг npeкo мeтap. Билo je и кoлa, yпapкиpaниx y близини. Paздpкaни noлoвни зaгal)ивaчи вaздyxa, yглaвнoм нeмaчкoг nopeкдa" (Vidojkovic 2017: 22).
9 Изyчaвajyhи вpeмeнcкe acneктe кoнтpaчиfteничниx нapaтивa, Хилapи Дaнeнбepг иcтичe дa Жeнeтoви тиnoви aнaxpoниja нe npaвe диcтинкдиjy roMeÇy paзличитиx вepзиja cвeтoвa (aнaдenca/ кoнтpaчиfteнидa ж знaчи jeднocтaвни noвpaтaк y пpoшлocт, нeгo aero Meaaae - cтвapafte cynpoтнoг cвeтa) и yвoди тepмин 'тeмnopaднa opкecтpaдиja', noгoдaн и зa paздeoбy roMeÇy napaдeлниx cвeтoвa (2008: 47-50).
донели и ону у кор] ту одлуку нисмо донели. У ово] реалности одлука да се обори авион ]е спроведена у дело. У оно] реалности од тога се, изгледа, одустало у последаем тренутку" (Vidojkovic 2017: 169-170).
Далим врайааем у прошлост у]едиау]у се две временске осе дщахронще и уводи мотив за]едничке истори]е, што вей прилично ]асно открива позицщу ]угоносталгачара. Eвоцнрafte света СФР1, у коме су на темелима братства и ]единства цветали (и ]ош увек могли да цвета]у) привреда, образоваае, соцщална политика, туризам, спорт, сполна политика итд., подстакнуто ]е уво^еаем аених брендова и симбола: фабрике-гиганти, попут „ЕИ Ниш", „Обод" Цетиае, „Гореае", крагу]евачка „Застава" (ко]а у садашаости „upward" димензще производи возила на електропогон Yugo 655, 556 и на]савременще оружие), фабрике текстила и обуйе „Вартекс", „Yassa", „Startas", „Спорт", „Борово"; цигарете сара]евска „Дрина" и „Филтер 57"; сокови „Кокта" и ,Дупи", новине Борба и Политика (юуа ]е преживела распад СФРЛ). Радаа романа и почиае у претпразничком расположеау пред Први ма], и то у школско] учионици („менталном симулацщом" многи читаоци се „селе" у школске клупе или за катедру). Можда су ти детали, щи гоазива]у снажно осейаае ]угоносталгп|е, на]боли доказ да ]е Ввдо]ковийев „изгублени ра]", или макар предвор]е ра]а, у неком виду заиста и посто]ао.
Као што смо видели из претходног цитата, ствараае 1угославще као на]боле земле на свету омогуйено ]е захвалу]уйи авдонско] несрейи (исценирано] од стране ДБ-а) 3. ]уна 1989. године, у кор] су погинули сви председници бивших република и чланови руководства -тзв. Нови народни херо]и, чщи се споменик у облику симболичких црних шака ко]е з]апе из земле на лево] обали Дунава, види из многих делова Београда, а нajнмпрeснвннjн поглед пружа се са Бранковог моста. И док у „downward" универзуму бесне гра^ански ратови, народ стеае под санкцщама, бомбама, криминалом и животом испод сваког лудског досто]анства, у „upward" свету држава наставла путем просперитета и процвата на свим полима. Подземна мрежа ауто-путева гранена 2000-2010, три линще метроа изгра^ене кра]ем деведесетих, ко]има ]е главни град решио проблем саобраЬа]них гужви, аутомобили на електромоторни погон, магнетно-левитациона железница, сателит JHA, Jуcкuпaпa уместо Skype-а, Jугоcловeнcкa онла]н енциклопедща, врхунско бесплатно школство и здравствена заштита, захвалу]уйи ко]о] смо дедина земла на свету у кор] ]е рак скоро искореаен" (Vidojkovic 2017: 15), а просечан лудски век
достиже осамдесет пет година, опис посла ]угословенских полица]аца „да скида]у мачке с дрвейа, помажу изгублено] деци и да трезне пщанце", осим у туристичщ сезони, „када су морали да се носе са дивлацима щи су надирали на наше мора и наше планине, углавном са запада Европе" (Vidojkovic 2017: 41) - само су неки од примера благостааа на коме нам цео свет завиди. Врхунац цинизма представла уважаваае светских велесила према СФРJ (споразум склоплен измену Jугославиjе и САД, „щи каже да сваки агент ЦИА мора пружити директну помоЬ припаднику ]угословенских снага безбедности, уколико ]е животно угрожен" - Vidojkovic 2017: 126-127). ПосщеЬи евроцентризам Видо]ковиЬ замеау]е фиктивним ]угоцентризмом, иронщски разобличава]уйи и ]угословенске ксенофобичне представе: „Jугословенски научници ]есу на]боли на свету и зна]у више него аихове колеге из Европске унще, Америке, Русще и Кине за]едно. Али има неких феномена за ще чак ни наши научници нема]у об]ашаеае" (Vidojkovic 2017: 11).
Обрнута слика света, щом роман активира питаае сеЬааа и заборава и оног другог, трауматичног искуства (распада државе, доживленог и ви^еног насила, корупцще, убиства премщера 2003. године итд.), представлена ]е кроз неизбежну иронщу, щима ]е рецепцща усмерена рш од наслова Е баш вам хвала, па до самог кра]а. Она подрива наративну истину и казу]е нам да ни у то] напредно] СФРJ нще баш све тако идеално и соцщално здраво како се на први поглед чини. Премда живи у држави у що] грабани има]у висок ниво соцщалне свести, Шипка се више пута уверава у „исправност" одлуке ко]у ]е донео са сворм супругом да нема]у деце, али да има]у лубавницу. С друге стране, позиваае на друштвену одговорност по]единца гази сваки индивидуализам и самосво]ност, развща]уйи колективистички дух у коме су сви само „добри во]ници" комунистичке државе. Наре^еаа се слуша]у без поговора и промишлааа аихове моралне исправности и последица: 'Не занима ме уопште откуд ово лудско говно овде, не занима]у ме аегове тетоваже, не занима ме ни то што сам га веЬ ]едном ликвидирао и што сам сада морао опет. Занима ме само да задатак буде извршен', истиче друг Рамбо (Vidojkovic 2017: 39). Главни ]унак, додуше, има неколико испада самоиницщативе, али се захвалу]уйи добром комунистичком васпитаау, ще му казу]е да „непрщател никада не спава" (Vidojkovic 2017: 106), ипак враЬа на „прави" пут; он прихвата казнени задатак, премда „доживотни боравак у оно] димензщи био ]е заправо нешто блажа варианта смртне казне" (Vidojkovic 2017: 176). Реактивиран ]е и
^ли otok, тe je yмecтo cпoмeн-пapкa и у „бoлeм" yнивepзyмy пocлyжиo у cвpxe кoнц-лoгopa, a ликвидaциja пapaлeлниx Jyгocлoвeнa oдвиja ce ca истим пoкличимa Kao пpeвacпитaвafte „cтaлиниcтa" y бившoj CФРJ: „Cмpт бaнди, cлoбoдa Jyгocлaвиjи!", уз иcтy cпpeмнocт pyкoвoдcтвa дa yбиcтвa нeвиниx луди ^oraara кoлaтepaлнoм штeтoм нpиликoм ocтвapивafta „вишт цилeвa". Пapoдиpaнe cy и 6poJ^ opгaнизaциje, yпpaвни oдбopи, вefia, caвeти и дpyгa инcтитyциoнaлнa тeлa jeднoпapтиjcкoг кoмyниcтичкoг cиcтeмa зaдyжeнa зa пpocлaвy jyбилeja и пpикpивafte лицeмepниx пoлитичкиx yбиcтaвa ДБ-a, Koja пpeпoзнajeмo пo бecкpajнo дугим вишeчлaним имeнимa и ftиxoвим cкpañeницaмa, a oбeлeжили cy и бившу CФРJ. Уз пoмoñ нeкoликo aлyзиja и иpoничниx oпacки нa paчyн cpпcкoг нaциoнaлизмa пpикaзaнo je нaличje „бpaтcтвa и jeдинcтвa" (нa пpимep, шифpa „Бaлинoвaц" зa пojaвy нeoбjaшftивoг фeнoмeнa у Шипкишм oдceкy, у cтвapи je тогоним, eтнички чиcтo cpпcкo нaceлeнo мecтo гpaдa Пpoкyплa). У „бoлoj" CФРJ yвeдeнa je зaбpaнa избeглицa ca Блиcкoг иcтoкa, aли ce зaтo дo oпиjaтa дoлaзи пyтeм звaничнe диcтpибyциje:
„Откaкo je 1995. мapиxyaнa лeгaлизoвaнa, мoгao cn дa пoceдyjeш и тpoшиш кoликo год xoñem, a cвe je дoлaзилo из Coциjaлиcтичкe ayтoнoмнe пoкpajинe Кocoвo, c чщим je pyкoвoдcтвoм нaпpaвлeн cjajan eкoнoмcки apaнжмaн, y Kopncr Кocoвa и ocтaткa Jyгocлaвиje. ПpoизвoÇaчи, peдoм aлбaнcки пpивaтни пpeдyзeтници, cвe mтo je зacaÇeнo и mtópano cкyплaли cy у зaдpyгaмa, a дpжaви nncy raañann пopeз na пpoмeт, вeñ na пpoизвoдfty. TaKo je cвa мapиxyaнa Koja je oкoлo пpoдaвaнa вeñ билa oпopeзoвaнa, a пomтo cy кocoвcки и мaкeдoнcки Албaнци дpжaли мoнoпoл и na yзгaja&e и na пpoдajy, никaквиx пpoблeмa ca лaким дpoгaмa виme nnje билo" (Vidojkovic 2017: 28)
Рaзгoвop o музици тaкo5e je c^o пoвoд зa иpoнизaциjy тe „идeaлнe" дpжaвe. Дaклe, иpoниja и пapoдиja cy ycмepeни Ka cвим тoтaлитapним cиcтeмимa и ftиxoвим фaнaтичним зaгoвopницимa, Ka eтнoцeнтpизмимa, cтepeoтипимa и мнoгим видoвимa дyxoвниx peдyкциoнизaмa кojи oгpaничaвajy чoвeкoвy личну и кoлeктивнy cлoбoдy, aли ту je и caмoиpoниja, yпyñeнa нaшeм мeнтaлитeтy и нaвикaмa. Пoдcмeшлив oднoc пpeмa oнoмe штo нpeдcтaвлa нajвeñe лyдcкe вpeднocти иcтичe и дa je yпpaвo тo нajвpeдниje yгpoжeнo и orapma ceмaнтички cлoj poмaнa щи нpeдcтaвлa дpyштвeнy кpитикy. Jep „roa cвaкe игpe, cвaкe иpoниje, cвaкe мacкe цинизмa, yвeк пocтojи тajнa pana" (Жaн 1987: 48). А pana Koja ce Kpqe roa Bидojкoвиñeвe
иронще зове се ]угоносталгща. Носталгща за том непосто]еЬом државом, чще име симболички носи отац главног ]унака, носталгща ]е за изгубленим временима, неиживленим детиаством и/ или младошйу, за ]езиком ког смо се одрекли, за истинама у ще смо се клели, па и носталгща за Европом, за пропуштеним исторщским приликама да будемо прихвайени од стране те исте Европе ко_о смо одувек припадали, хтела она то или не; за ]единственим географским, културним и политичким простором щи у егзистенцщалном свету никада нще постсуао као такав - ]едном реч]у, ]угоносталги]а за будукношку.
Као код Данила Киша, „иронична дистанца" представла отклон од патетике и лиризма, одступницу за ]унакову/ пишчеву патау због немогуйности повратка. Удружена с вулгаризмима и пародщом, иронща и код Видо]ковийа има епистемолошки статус: она нще пука реторичка фигура, вей средство ко]им се приказиваае у процесу рецепцще претвара у критичку рефлексщу, посебан вид литерарне самосвести и поимааа живота.
Како „]едино што ]е могло да нас спасе од далег парааа шава измену два универзума ]есте посщаае два соцщалистичка универзума" (Vidojkovic 2017: 172), у последаим поглавлима романа долази до офанзиве Jугословена щи су дошли из „upward" димензще на паралелну реалност „downward" димензще. Баш у време сахране Мирка Шипке ликвидирани су председници и премщери бивших ]угословенских република и Косова, а начин ]е указивао на то да иза убистава поново еще друг Мийко и Jугослав Шипка. (Ово ]е довело до затварааа портала. Универзуми су спасени.) Позвани су на оружани устанак сви државлани СФРJ щи су тамо остали како би ослободили све народе и народности некадашае Jугославиjе од снага глобалног империализма што су окупирале нашу домовину. Устанак ]е предводио Мирков колега из болег универзума Ъуро Куйа, заправо аегов параак, щи се од мафщаша преобратио у комунисту чим се шуавио клонирани Jосип Броз Тито 2.0 у познато] бело] униформи. До ослобо^еаа ]е дошло за само неколико дана: вей 3. ]уна проглашено ]е осниваае Нове Соцщалистичке Jугославиjе.
„Четири године нацистичке окупацще нису биле ништа у односу на четврт века владавине трулог капитализма, мафще и шверцера, на нашо] територщи. Све ]е било раз]ебано. У ко]и год кутак друштва да завириш, наишао би на трулеж" (Vidojkovic 2017: 217), примейу]е огорчено Мирко Шипка (при чему фокализацща припада ]унаку ]еднако колико може припадати и аеговом творцу у односу на
егзистенцщални свет посцугословенског капитализма), оста]уйи чврсто решен да сво]у домовину и у овом универзуму изгради у на]болу землу на свету. Али _|ош ]едан мали, необично важан детал, када Тщана каже Мирку: „Мислила сам да гледаш Ъоковийа" (Vidojkovic 2017: 24), показу]е да Видо^овийева ]угоносталгща нще „тежаа за ширеаем граница прошлости и сво^еаем живота на прошлост, на димензщу у що] нема м]еста ни за садашаост ни за будуйност, ]ер ]е прошлост прихвайена као идеал и м]ера" (Лукший 1998: 258-259), вей ]угоносталги]а за будукношку. Он ]е у та] „савршени" наративни универзум пренео туединачни остварен сан, стварност-као-сан, ща ]е постала наш понос, наше на]боле лице, и raja нам казу]е да ]е и оствареае нашег за]едничког сна (или сна наших очева) било могуйе да смо искренще веровали, да смо и сами били боли и истра_|нщи. Наду улива чиаеница да ]унак и аегова супруга одлучу]у да поправла]у ова] наш ружни свет, а не да га напусте.
Тек када романескну приповест потпису]е главни ]унак, фанатични комуниста и родолуб Мирко Шипка,10 постое ]асно да се све могло одиграти у аегово] свести, ща ]е креирала и сво]у виртуелну, паралелну варщанту, апокрифну аутобиографи]у (Milosavljevic Milic 2016: 120-125): ,Дер апокриф ]е жанр ко_|и по себи представла ]едну од на]болих и на_|привилегованп|их репрезентацща фигуре носталгще [...], жанр, за щи би се могло рейи да представла чисту жудау за прошлим, као и за немогуйим" (Rosic 2006: 382). „Downward" варщанта Мирка Шипке радикално ]е супротна аегово] „upward" верзщи (од физичког изгледа, преко психичког стааа, до етичких ставова), као што су радикално супротне и аихове биографще (види Dannenberg 2008: 121). Док ]е у „upward" универзуму главни ]унак угледни комуниста, ожеаен лепом, десет година младом докторком педщатрще, у „downward" свету он ]е дипломирани историчар прочетничких определеаа, ослобо^ен во_|ске, щи ]е извршио самоубиство (као и аегова супруга три године ранще, када ]е сазнала да има рак). „Искрено сам се забринуо за ментално здравле поко]ног мене" (Vidojkovic 2017: 98), истайи йе ]унак самоиронично пошто сазна да ]е то учинио пред дететом. А пред сопственом читулом,
10 „Смрт банди, слобода Jугослaвнjн. У Београду, НСJ, 2017. Мирко Шипка.
П. С. Откако сам дошао овамо, ни|едном нисам сааао" (Vidojkovic 2017: 217).
спонтано йе прокоментарисати: „Пу, ]ебем ти, на шта сам само личио. Био сам дебео, пройелав, необрщан, с подочаацима. На основу фотографще заклучио сам да бих се на]вероватнще и ]а убио да сам био на аеговом месту" (Vidojkovic 2017: 135). Значи, Мирко Шипка из „downward" универзума нще обична идентитетска копща, „параак" (Lewis 2011: 13, 223) ]унака из паралелне „upward" димензще, вей различит ентитет - она] Други. Реч ]е о транссветовном (мултипликованом) идентитету, и то о интратекстуалним вари]антама лика у два виртуелна наративна света (Dannenberg 2008: 56-61; види и Milosavljevic Milic 2016: 108-111), све до тренутка када ]унак успева да отвори трауматски сегмент сопственог искуства и суочи се с аим (Kuljic 2006: 293).
Ако ова] посцугословенски свет представла оствареае Шипкиног кошмарног сна, можда аегове дилеме, ка]ааа и носталгща/ ]угоносталгща за будуйношйу могу отворити портал ка оном паралелном, контрачиаеничном универзуму слободе и напретка куи се помала иза Видо]ковийеве псеудоисториjскe, апокрифнe, носталгичне контраприповести о СФРJ. А можда ]е „и стварни свет могуйи свет, упркос сво^ онтолошщ разлици од свих осталих" (Ryan and Bell 2019: 4).
Извор:
Vidojkovic 2017: Marko Vidojkovic. E bas vam hvala. Beograd: Laguna. Литература:
Berel, Lang. 1989. Postmodemizam u filozofiji: nostalgija za buducnoscu,
ocekivanje proslosti. Postmoderna aura I. U Delo br. 35 (1-2-3/1989). 362-381. Bojm, Svetlana. 2005. Buducnost nostalgije. Beograd: Geopoetika. Grin, Brajan. 2012. Skrivena stvarnost: Paralelni univerzumi i duboki zakoni
kosmosa. Preveo Aleksandar Dragosavljevic. Smederevo: Heliks. Dannenberg, Hillary P. 2008. Coincidence and Counefactuality, Plotting Time and
Space in Narrative Fiction. Lincoln and London: University of Nebraska Press. Dimitrijevic, Branislav. 2016. Potroseni socijalizam: Kultura, konzumerizam i drustvena imaginacija u Jugoslaviji (1950-1974). Beograd: Fabrika knjiga. Dolezel, Lubomir. 2008. Heterokosmika: Fikcija i moguci svetovi. Prevela Snezana
Kalinic. Beograd: Sluzbeni glasnik. Жан, Ремон. 1987. Кнез Данило. У Данило Киш. Градац: часопис за кпижевност, уметност и културу [тематски броj] 76-77 (маj-август/ 1987). 47-49.
Kreho, Dinko. Pro^errer. 2017. Jugonostalgija za buducnoscu. http://proletter.me/portfolio/iugonostalgiia-za-buducnoscu/ (15. 5. 2020).
Kuljic, Todor. 2006. Kultura secanja. Beograd: Cigoja stampa.
Kundera, Milan. Nostalgija. 2020. https://www.goodreads.com/quotes/863668-povratak-se-na-gr-kom-ka-e-nostos-algos-zna-i-patnia-nostalgiia, (20. 3. 2020).
Lewis, David. 2011. O mnostvu svjetova. Preveo Filip Grgic. Zagreb: Kruzak.
.HyKmuh, HpeHa. 1998. HHe Epoyge, Od XodaceBma do HaßoKOBa. y PycKu anMarnx 6p. 7. 3eMyH - CpeMCKH Кapповцн: KauxeBHO gpymTBO „nucMo". 258-259.
Milosavljevic Milic, Snezana. 2016. Virtuelni narativ: Ogledi iz kognitivne naratologije. Nis: Filozofski fakultet - Sremski Karlovci/ Novi Sad: Izdavacka knjizarnica Zorana Stojanovica.
Rajan, Mari-Lor. 1997. Moguci svetovi i odnosi pristupacnosti: semanticka tipologija fikcije. Ree br. 30. 101-110.
Ryan, Marie-Laure. 1991. Possible Worlds: Artificial Intelligence and Narrative Theory. Bloomington: Indiana University Press.
Ryan, Marie-Laure. Bell, Allice. 2019. Introduction: Possible Worlds Theory Revisited. In Possible Worlds Theory and Contemporary Narratology. Allice Bell and Marie-Laure Ryan, ed. Lincoln and London: University of Nebraska Press. 1-46.
Rosic, Tatjana. 2006. Koncept Srednje Evrope u savremenom srpskom romanu i politika novih kulturnih identiteta. y CnHKa gpyror y 6anKaHCKHM h cpegaoeBponcKHM KauxeBHOCTHMa. Muogpar MarauKH, yp. Eeorpag: HHCTmyr 3a KauxeBHOCT h yMeTHOCT. 375-389.
Fisher, Mark. K-Punk. 2015. http://k-punk.org/ (15. 5. 2020).
References:
Berel, Lang. 1989. Postmodernizam u filozofiji: nostalgija za buducnoscu, ocekivanje proslosti. Postmoderna aura I. [Postmodernism in Philosophy: Nostalgia for the. Future, Waiting for the Past]. U Delo br. 35 (1-2-3/1989). 362-381.
Bojm, Svetlana. 2005. Buducnost nostalgije. [The future of nostalgia]. Beograd: Geopoetika.
Grin, Brajan. 2012. Skrivena stvarnost: Paralelni univerzumi i duboki zakoni kosmosa. [The Hidden Reality: Parallel Universes and the Deep Laws of the Cosmos]. Preveo Aleksandar Dragosavljevic. Smederevo: Heliks.
Dannenberg, Hillary P. 2008. Coincidence and Counerfactuality, Plotting Time and Space in Narrative Fiction. Lincoln and London: University of Nebraska Press.
Dimitrijevic, Branislav. 2016. Potroseni socijalizam: Kultura, konzumerizam i drustvena imaginacija u Jugoslaviji (1950-1974). [Spent Socialism: Culture, Consumerism and Social Imagination in Yugoslavia (1950-1974)]. Beograd: Fabrika knjiga.
Dolezel, Lubomir. 2008. Heterokosmika: Fikcija i moguci svetovi. [Heterocosmica: Fiction and Possible Worlds], Prevela Snezana Kalinic. Beograd: Sluzbeni glasnik. Zan, Remon. 1987, Knez Danilo, [Knez Danilo], U Danilo Kis. Gradac: casopis za knjizevnost, umetnost i kulturu [tematski broj] 76-77 (maj-avgust / 1987), 4749,
Kreho, Dinko, Pronerrer. 2017. Jugonostalgija za buducnoscu. [Yugonostalgia for the future], http://proletter,me/portfolio/jugonostalgija-za-buducnoscu/ (15, 5, 2020), ^ Kuljic, Todor. 2006. Kultura secanja, [The Culture of memory], Beograd: Cigoja stampa.
Kundera, Milan, 2020, Nostalgija, [Nostalgia],
https://www,goodreads,com/quotes/863668-povratak-se-na-gr-kom-ka-e-nostos-algos-zna-i-patnja-nostalgija, (20, 3, 2020), Lewis, David, 2011, O mnostvu svjetova, [On the Plurality of Worlds], Preveo Filip
Grgic. Zagreb: Kruzak, Luksic, Irena, 1998, Ine Broude, Od Hodasevica do Nabokova. [From Hodasevich to Nabokov], U Ruski almanah br, 7, Zemun - Sremski Karlovci: Knjizevno drustvo „Pismo", 258-259, Milosavljevic Milic, Snezana, 2016, Virtuelni narativ: Ogledi iz kognitivne naratologije, [Virtual Narrative: Essays in Cognitive Narratology], Nis: Filozofski fakultet - Sremski Karlovci/ Novi Sad: Izdavacka knjizarnica Zorana Stojanovica,
Rajan, Mari-Lor. 1997. Moguci svetovi i odnosi pristupacnosti: semanticka tipologija fikcije, [Possible Worlds and Accessibility Relations: A Semantic Typology of Fiction], Rec br, 30, 101-110, Ryan, Marie-Laure, 1991, Possible Worlds: Artificial Intelligence and Narrative
Theory. Bloomington: Indiana University Press, Ryan, Marie-Laure, Bell, Allice, 2019, Introduction: Possible Worlds Theory Revisited, In Possible Worlds Theory and Contemporary Narratology, Allice Bell and Marie-Laure Ryan, ed, Lincoln and London: University of Nebraska Press, 1-46,
Rosic, Tatjana, 2006, Koncept Srednje Evrope u savremenom srpskom romanu i politika novih kulturnih identiteta. [The concept of Central Europe in the contemporary Serbian novel and the politics of new cultural identities], U Slika drugog u balkanskim i srednjoevropskim knjizevnostima, Miodrag Maticki, ur, Beograd: Institut za knjizevnost i umetnost, 375-389, Fisher, Mark, K-Punk, 2015, http://k-punk,org/ (15, 5, 2020),
