CC BY
15Philological Studies 18,1, (2020) 182-198 Изворни научни чланак
УДК: 821.163.41.09 A/Z doi: 10.17072/1857-6060-2020-18-1-182-198
ДИСКУРЗИВНЕ ШЕТШЕ ПЕЧАЛБАРСТВА КАО ТРАУМЕ: ОД КОЛЕКТИВНОГ ИСКУСТВА ДО СТВАРАША НОСТАЛГИJЕ
Желко МилановиЙ
Филозофски факултет Нови Сад, Србщ'а
Клучне речи: печалбарство, траума, носталгща, етнизацща сейа&а.
Апстракт: У раду се полази од прайе&а промена статуса Ангелка Крстийа у оквирима српске и македонске каижевности. Могуйност да Крстий буде безусловно прихвайен као вишедомни аутор разуме се као безиодеолошки принцип исторще каижевности ко]а може да буде укл>учена у детрауматизацщу прошлости и ствараае бесконфликте будуйности. Сличности у тематизацщи печалбарства у романима Тра]'ан Ангелка Крстийа и Неверство Де]ана Тра]коског су маргиналне у односу на уклученост главног ]унака савременог романа у модернизацщске процесе ю^има ]е захвайен жуединац отворен за искуства Другог. Ме^утим, у заклучку рада уочава се да дискретни исторщски контекст романа Неверство репроду^е наративе сейа&а ко]и у прошлости виде сво] суб]екат ]едино као жртву колективне трауме. Поред тога што роман Неверство садржи елементе окреплу]уйе релативизацще сейа&а, ипак, на плану односа према прошлости Балкана у ко]у ]е уклучен и Други, долази под утица] влада]уйих дискурса ко]и су одустали од вишеперспективности. Вишеперспективност ко]а не исклучу]е Другог представла предуслов бесконфликтне будуйности култура балканских народа.
THE DISCURSIVE WALKS OF MIGRANT WORKERS AS A TRAUMA:
FROM A COLLECTIVE EXPERIENCE TO A FEELING OF NOSTALGIA
Zeljko Milanovic
Faculty of Philosophy University of Novi Sad, Serbia
Keywords: migrant workers, trauma, nostalgia, ethnicization of memory
Summary: The paper starts by tracing the shifts in the status of Andelko Krstic in the framework of Serbian and Macedonian literature. We interpret the possibility of Krstic being unconditionally accepted as an author with more than one homeland as a non-ideological principle of literary history that could be involved in a de-traumatization of the past and the creation of a conflict-free future. The similarities in the depiction of migrant workers in the novels Trajan by Andelko Krstic and Infidelity by Dejan Trajkoski are marginal when compared to the involvement of contemporary novelistic protagonists in the modernization processes which open the affected individuals to the experiences of the Other. However, we conclude with the observation that the discrete historical context of Infidelity reproduces memory narratives that perceive their subject solely as a victim of collective trauma in the past. Although Infidelity contains elements of an invigorating relativization of memory, it is influenced by dominant discourses that abandoned multi-perspectives of the Balkan past and the inclusion of the Other. Such multifaceted perspectives which include the Other represent a prerequisite for a conflict-free future of the Balkan peoples and cultures.
У разноврсним, многобро]ним и уметнички продуктивним кьижевним релацщама ]ужнословенских каижевности посебно место припада односима у щима показу]емо сво]у (не)спремност да прихватимо дводомност или вишедомност туединих писаца. Вишедомност ]е посебно интригантна када ]е реч о канонизованим писцима ще национално орщентисана кьижевна пола желе да одво]е од свог балканског Другог са щим су били у турбулентним односима у блисщ или дало] прошлости. Преовладава]уЬе интересоваае за канонизоване писце али и писце щима се тражи место у канону националне къижевности, а ко]и су у нещ друго] къижевности посматрани као аен интегрални део, затварааем у самодоволност и проглашавааем исклучиво националног као ексклузивне уметничке вредности из вида губи универзалност приказаног искуства али и могуйност аеговог преобликовааа у савремености. Каижевно
искуство Другог коме нще призната другост одбацу]е се као неаутентично или се Други преводи у припадника културе из ще се посматра без обзира на елементе щи би такво прево^еае могли да дестабилизу]у. Каижевноисторщски напори ]ужнословенских кьижевности да се дводомни или вишедомни писци неизбежно посматра]у као аутори щи припада]у ]едно] национално] каижевности сведоче не само о вредности аиховог дела вей и о немогуйности да кьижевно наслеге буде прихвайено као за]едничко.:
Ме^у вишедомним писцима щи равноправно могу да буду сматрани македонским и српским, налази се и Ан^елко Крстий (18711952), „Македонац из охридског кра]а" (Скерлий 1997: 383), щи ]е измену два светска рата сматран важним делом къижевности Jужне Србще као и аутором щи не заоста]е за на]важнщим ствараоцима из других делова Jугославиjе ^овановий 1937: 854-855). После Другог светског рата о Крстийу се говори као о знача]ном аутору чщи роман Тра]ан представка „широку фреску из живота македонске ра]е" али у коме има „извесних застраьеаа" ]ер ]е аегов аутор „васпитаник ]едне средине противне концепции посебне македонске народности" (Ковачевий 1954: 5-6). Крстий ]е и „Србин из Македонще", чще дело карактерише национална и политичка тенденциозност (Деретий 2007: 986). Кра]ем 20. века, о Крстийу се каже да ]е у приповеткама и драми Заточници отворено заступао интересе српске националне идеологще док у роману Траjан, захвалу]уйи великом обиму фактографске гра^е „аегова политичка уверена као да делу]у из другог плана, поста]уйи ентитети романсщерског исказа" (Друговац 1990: 113). Са друге стране, веру]е се да ]е Крстий маргинализован у српсщ къижевности због обзира „према мекедонсщ къижевности и македонсщ култури у целини" (Микий 1997: 85), односно због исторщско-националне а не због соцщално-политичке компоненте свог дела (Микий 1997: 97).2
1 Пример за сврставаае вишедомних аутора у оквире само ]едне националне каижевности има много. Поменимо само дела Jоакима Крчовског (бугарски и/или македонски аутор), Кирила Пе]чиновиЪа (бугарски и/или македонски и/или српски) или Григора Прличева (грчки и/или бугарски и/или македонски). Ови аутори су у исторщама националних каижевности на]чешЬе добщали запажено место (МилановиЬ и ЖиванчевиЬ Секеруш 2019: 52-53) без проблематизовааа могуЬности да припада]у и неко] друго] каижевности што умногоме отежава истраживаае аиховог дела ]ер из вида губи сложеност културне, политичке или економске ситуацще у ко^ су стварали али и комплексност аихове рецепцще и вредновааа.
2 КрстиЬ ]е аутор коме ]е у српско] каижевности посвеЬена веЬа пажаа тек 90-их година 20. века али се чини да ]е по]ачани интерес за аега био у саглас]у са контекстом напора да се очува шири културни простор, односно да се увеЬа дистанца према ]угословенском културном наслежу (видети ЦветановиЬ 1998).
У 21. веку КрстиЙево дело се посматра као отпор аеговом великосрпском образоваау (Радически 2004: 31) али и као доказ претпоставке да ]е роман производ колектива щи не зависи од воле свог аутора. Чак и неприхватаае авангардних поетика у КрстиЙевом случа]у разуме се као израз „дубоке, трансцендентне, ако не и атавистичке [sic!] везе са родном землом " (Радически 2004: 32).
Чиаеница да се друго издаае романа TpajaH (1954) разливе од првог из 1932. године разуме се чак и као насиле над аутором, делом и „целокупним завештааем Jужне Србще и Jужносрбиjанаца" али и као ]едан „од на]болих примера културног геноцида на простору некадашае Jугославиjе щи ]е спроворен над православним Србима [sic!]" (ГрандиЙ 2007: 180). Поред напора да се прецизнще одмери припадност одре^еш] национално] каижевности (припада „првенствено српсщ каижевности, а тек мааим делом македонсщ ^евриЙ 2019: 197)) и дале има истраживача щи не одуста]у од ситуирааа КрстиЙа ме^у дводомне ауторе (Бечевки 2006: 47).
КрстиЙев роман TpajaH неретко ]е представлао извор трауме за корпусе македонске и српске каижевности у зависности од издааа ще се истражу]е али и од односа истраживача према дало] или ближо] прошлости. Могло би се реЙи да се однос према роману TpajaH меаао у зависности од интерпретативног фокуса одре^еног времена али би се на та] начин изгубио из вида интерес управо за она места у роману ща могу да буду сведочанство трауме. Наравно, идеолошке претпоставке истраживааа могу пресудно да одреде однос према делу ще ]е попримило нестабилни облик ]ер се меаао аегов садржа]. Поред инсистирааа на колективно] трауми, постсуи и индивидуална траума самог аутора щи ]е у разговору са Колетом Чашулом одбио да роман об]ави у промеаеном облику ]ер ]е то сматрао нечасним у тадашаим околностима, односно желео ]е да остане нераздво]ен од сво]их заблуда из прошлости када ]е морао да свом васпитаау плаЙа многобро]не дугове (Чашуле 1952; Поповски 2000).3
Роман TpajaH призива трауму и када се инсистира на редакторским изменама у издаау из 1954. године. Каже се, на пример, да „се примарно засновани антагонизам на националку основи меаа у сукоб
3 За разлику од тумачеаа редигованог издааа романа Тра]ан из 1954. године у ко]има се инсистира да ]е дело измеаено без сагласности аутора ко]и „ни по ко]у цену нще хтео да попусти пред захтевима нове идеологще и новог времена и да се одрекне сво]е вере у православно, светосавско завештаае, али и свог поуздааа у српско национално биЪе и аегов идентитет" (ГрандиЬ 2007: 160), постс^и сведочанство да ]е ово издаае припремлено током пишчевог живота као и да ]е сам КрстиЬ одустао од последае сцене ко]а ]е дописана „онда кад ]е требало да власти одобре штампаае" (НедиЪ 1997: 212).
на соцщално] равни" (ГрандиЙ 2007: 171). Даваае предности националном у односу на соцщално представка симптом нашег времена. Савремено инсистираае на националш] мотивацщи уклапа се у производау рестауративне носталгще4 за периодом измену два светска рата и тежау ка уклаааау носталгще за соцщалистичком Jугославиjом. На примеру ГрандиЙевог односа према КрстиЙевом роману видливо ]е и да „етнизацщу соцщалног прати ретрадиционализацща и реклерикализацща" (КиЩС 2012). У инсистираау да ]е роман маргинализован због сво]е националне а не због сво]е соцщалне перспективе (МикиЙ 1997: 97) ]асно ]е да се реактуелизацща романа Траjан тако^е одвща на плану „етнизацще соцщалног". Соцщална димензща романа ща ]е била важна после Другог светског рата помера се у други план, траума печалбарског живлеаа смешта се у оквире националног искуства а из вида се губе перспективе ще би, на пример, разматрале повезаност успона капитализма и миграцща радне снаге или везе измену националне државе и миграцща на простору Балкана.5
Етнизацща соцщалног данас и соцщализацща етничког после Другог светског рата представла]у процесе меаааа прошлости, односно креирааа ]едне нове културе сеЙааа ща трауматична искуства одбща]у да наративизу]у веЙ их фалсифику]у и прилаго^ава]у хегемоном дискурсу - некада соцщалистичщ утопщи а данас обеЙаном националном ра]у. Данас се „на Балкану води жестоки kulturkampf у чщем се центру налази право на сеЙаае" (AleksiC 2016) и у аега су уклучени не само истраживачки радови као што смо могли да видимо у текстовима о Ангелку КрстиЙу щи су наста]али кра]ем 20. и у првим деценщама 21. века, веЙ и многобро]на каижевна дела ща желе да се позиционира]у у оквирима нових или старих култура сеЙааа. На специфичан начин то чини и роман Де]ана Тра]коског Неверство (об]авлен 2014. године на македонском ]езику).
Роман Неверство прати печалбарско искуство ще ]е мотивисано покуша]ем ]унака да забрааену лубав легитимише браком. Од забрааене лубави до одласка у Америку и повратка у завича], Соне приповеда о себи (поред главног ]унака, приповеда и Наратор у ]асно издво]еним деловима текста), сво]им лубавима, откриЙу савремене
4 Светлана Бо]м разливе рестауративну и рефлексивну носталгщу и каже да „носталгща првог типа гравитира ка колективним, сликовитим симболима и усмено] култури" док „носталгща другог типа више ]е усмерена на индивидуалну причу; она ужива у по]единостима и знацима што призива]у разна сеЬааа, док се сам повратак у завича] одлаже" (Bojm 2005: 99).
5 Више о овим темама у Mecadra s. d. и ВгаиппЬаиег 2016.
музике, сyсpeтимa сa Филозофом, односимa сa Меном и дpyгим жeнaмa. Од 20^x до 60-иx годинa 20. вега, Соне се ^eñe ^оз искyствa сyсpeтa сa Дpyгим, покyшaвajyhи дa се пpиближи сину коме ñe pehn дa човеково тpaгafte ]едино може дa се зaвpши сaзнafteм о томе дa се ништa не може ^омЬи.
Док je y Кpстиñeвом pомaнy пeчaлбapство „^облем социjaлнe ^^оде" (Бече]ски 2006: 51) и глaвни jyнaк je сaмо peпpeзeнт типa пeчaлбapa щи не пpиxвaтa вpeдности новог свeтa (Бече]ски 2006: 5152), код Тpajкоског су ствapи посгавлене дpyгaчиje: аегов jyнaк моpa y пeчaлбy не сaмо зaто jep je то одлуга аеговог оцa веп и зaто што то пpeдстaвлa нaчин дa буде сa воленом дeвоjком. Пeчaлбa пpeдстaвлa модел нaпyштafta колективног искyствa кaко би се peaлизовaлa интимнa жeлa. У pомaнy Неверство, имaгинapно колективно искуство ^еводи се у ствapно индивидyaлно: raparop пpeпознaje „потешно вpeмe зa гас у Maкeдониjи, нa почетку доуге дeцeниje двaдeсeтог вео" (Тpajкоски 2018: 12) aли одмax ову оцену peлaтивизyje peчимa дa не сaмо дa je свaко вpeмe погрешно веп „то што гa ми пpоживлaвaмо, свaкaко je rajпогpeшниje" (Тpajкоски 2018: 12). Лyбaв Мене и Cонeтa поpeди се сa учеаем из бyквapa, истог оног „щи нaм неки дpyги нapоди често гамеЬу дa гa тyмaчимо га ту^ем jeзикy" (Тpajкоски 2018: 26). ^о што се Maкeдониja оп^е ту^им бyквapимa, опиpy се Mera и Соне „домañeм о^ужеау ще ни у сну не би могло дa сxвaти" дa je ftимa нajвaжниje дa сaми себе уче (Тpajкоски 2018: 26). Колективни отпоp нaмeтнyтим дискypсимa колонизaциje изjeднaчaвa се сa индивидyaлним отпоpом пaтpиjapxaлним ноpмaмa. ^pe^eae збyftyje и не бисмо сa сигypношñy могли дa кэжемо дa ли би се индивидyaлнa спpeмност зa отпоp моглa пpeтвоpити и у колективни отпоp пpоjeктy radajafta yнификовaнe нaционaлнe зajeдницe.
^степев TpajaH je pомaн о пeчaлбapy коjи, кaо оличеае зajeдничкe судбине, ниje спpeмaн дa дели ra^eraa зajeдницe у коjy je дошaо, одaн je пaтpиjapxaтy и дому, не искaзyje своja осeñafta. Свет и односи ме^у jyнaцимa овог pомaнa peгyлисaни су пaтpиjapxaтом и пpeдстaвлeни кaко нa пpостоpy пeчaлбe тaко и нa пpостоpy домовине (Бeчejски 2006: 51-56). Поpeд свeгa, jyнaк pомaнa je способaн дa буде и кpитичap доуштвент yстaновa (paзличитиx peлигиja и гатедои коje нису способне дa ш^е лyбaв) aли и Зaпaднe Евpопe чиja се paдознaлост xpaни „кpвaвим сeнзaциjaмa сa мaкeдонског raa" (Krstic 1954: 214)).
Jyнaк Тpajкоског се paзликyje од Тpajaнa: аегов одлaзaк ниje у потпуности економски и доуштвено мотивисaн jep му пpeтxоди
страсна лубав са Меном;6 он нще одан патрщархату али по повратку из Америке подлеже аеговим искушеаима; Америку као нови свет у щи ]е дошао упозна]е чак и боле од самих Американаца ]ер урааа у црначку, тадашау супкултуру, ризи^уЙи да има проблеме са лудима у белим капулачама; брак са воленом женом, због ще ]е починио грех страшнщи од братоубиства, доживлава као ]едноличан. КрстиЙев ]унак ]е био поделен на тамо и овде. Jунак Тра]коског не само да ]е на исти начин поделен веЙ тра]но не може да буде ни веран самом себи па зато и напушта волену жену.
Оно што ]е код КрстиЙа била „бочна тема",7 дискретно али и доволно снажно ]е присутно и код Тра]коског. Дискретно зато што се не рефлексе на судбину главног ]унака, снажно зато што учеству]е у актуелним сукобима наратива сеЙааа.
Роман Тра]коског у велико] мери преоблику]е топосе печалбарства до сада присутне у македонсщ каижевности. Печалбарство као тема нужно об]едиау]е мотиве одласка/повратка и трауме ща их прати, носталгще и сусрета са Другим. Иако ]е македонска каижевност нудила различите одговоре на изазове ове теме, роман Тра]коског, щи садржи бро]не уметнички вешто трансформисане мотиве присутне код канонизованих македонских аутора,8 ступа у сложен однос са аима не само што релативизу]е могуЙности спозна]е истине,9 веЙ и зато што
6 Сонетов отац доноси одлуку о одласку сина у печалбу. Очеви мотиви су егоистични jep он у синовлевом одласку види шансу за поболшаае сопственог матерщалног статуса.
7 Бечевки сматра да ]е македонско национално питаае „бочна тема" романа TpajaH „ко]а Ье битно одредити судбину главног ]унака ]ош пре аеговог ро^еаа, као и осталих македонских печалбара" (Бечевки 2006: 57).
8 Роман Неверство улази у уметнички продуктивну полемику са начинима досадашаег проблематизовааа печалбарства у каижевности и наративно веома успешно преиспиту]е глорификоване ауторе и дела македонске каижевности. Транспарентно присуство по]единих аутора (стихови Б. Конеског су девиза романа; аутор у ]едном интерв]уу каже да свакодневно учи од П. Андре]евског (Тра]коски 2015)) ре^е ]е од од]ека упечатливих топоса македонске каижевности ко]и су веома чести у роману (су1^е (усмена каижевност), женске руке нагрижене дуваном (К. Рацин), суше и поплаве (Б. Павловски), проводацисаае (С. Попов), лубав у невреме (Ж. Чинго), кафана као агора (В. Илоски)...). Поред наведених аутора, свакако да има и других код ко]их се налазе ови мотиви.
9 У роману се релативизу]е истинитост на неколико места: математички збир из дискурса образовног система важи само за сиромашне али не и за богате; Драга, ко]у Соне среЬе на броду за Америку, испричаЬе три приче о свом животу; наратор каже да ]е све „тако као што изгледа и ништа нще тако као што изгледа", односно „истина ]е ]една и нщедна" (Тра]коски 2018: 42); по повратку из Америке „све ]е било исто, ништа исто било нще" (Тра]коски 2018: 87). Образоваае, Драгин живот и печалба представла]у трауму а свака траума ]е дога^ ко]и води ка кризи репрезентацще, исторще и истине (Luchurst 2013: 69; цит. према Mihaljinac 2016: 45).
аегов jyHaK има веома критичан однос према традицщи - он аене последице осеЬа на сопствежу кожи.10
„Печалбарство, та вечна македонска тема" (Капушевска-Дракулевска) у роману Неверство присутно ]е као искуство модернизацще ще нще захвачено трауматичним исторщским дога^има веЬ ]е обликовано у складу са индивидуалним доживла]ем стварности главног ]унака. Ипак, исторщски контекст щи ]е дискретно присутан у роману, не због убедливще мотивацще или, како сам аутор каже, ]ер му ]е „културно-исторщско питаае националног идентитета Македонаца" било „важно за комплетираае исторщске тежине романа" као и да оно представка битан део романа (Ciric 2020), веЬ због неодоливе привлачности уклучивааа у савремене облике произво^еаа сеЬааа, носталгще колектива за временима у щима ]е доживео трауму жртве. Jедностaвниjе речено, главни ]унак романа Неверство сво] идентитет гради насупрот влада]уйим колективним идеологщама (забранена лубав у патрщархату, интерес за црначку супкултуру у Америци измену два светска рата, неверство као тра]на одлика идентитета, одбщаае да по повратку из печалбе живи са женом и родителима...). Таквом идентитету исторщски контекст про]ектован из садашае перспективе нще био нужан, односно, аегова уметничка функцща нще ни видлива ни убедлива.
Неверство сво] наратив развща на дискретно] исторщсщ позадини од балканских ратова до 60-их година 20. века док се на плану могуйих и очекиваних савремених интерпретацща протеже до садашаих легитимизацща и преобликовааа колективних сеЬааа. Македонща ]е тематизована од поделе измену Грчке, Србще и Бугарске после Другог балканског рата (Сонетов отац коментарише договор у Букурешту)11, преко Кралевине СХС у що] сви добща]у нова презимена,12 Другог светског рата у коме учеству]е Зрак, Менин и Сонетов син, до открийа
10 Главни jyHaK и аегова волена Мена „дигли [су] револуцщу" Koja je била „незамислива ме^у обичним светом што je ишао по утабаним, зацртаним путийима трaдициje кoja je, таква каква je била, налагала некакву неискрену част и правду, и исту такву веру и поштоваае, а никако ослушкиваае сопствених жела raje за човека треба да су светиаа, а не смejy да буду откривене jeр нису биле по правилима кoja су хиладе луди гурнула у дубоку несрейу узроковану неиспуаеним поривима" (Трajкoски 2018: 26).
11 „Да не знаш ко he да ти да пушку, маму им, да л' Срби, да л' Бугари, сви само хойе да се нагузимо и да нас излeмajy мотком" (Трajкoски 2018: 19).
12 „У ме^увремену, Македонща вей поче да осейа чизму Кралевства СХС. Сви добише нова презимена. Ниje им се пишало по гробовима, али зато, име им опоганише" С^коски 2018: 83).
„слободе са Запада Koja he се каснще показати дволична као и наша друштвена реалност" (Тра]коски 2018: 100).
Ако Тра]коски изневерава традицщом обавезу]уЬе топосе наратива о печалбарству, збуау]е текст Венка Андоновског щи ]е об]авлен као поговор роману. Андоновски каже да главни ]унак почиае да сумаа у верност, лубав и идеале чим промени место у простору, односно да нови простор поништава све моралне вредности (Андоновски 2018: 105). Ипак, у средини щу ]е напустио тешко да ]е могуйе прихватити да истинску вредност представла]у уверена о томе да полубац представла вейи грех од братоубиства, да се домайинима сматра]у луди щи туку сво]е жене пре него што се охлади брачна постела, да су блуднице светице, да ]е нормално приморавати йерке да спава]у наполу... Соне по повратку из Америке поста]е гори од свог патрщархалног оца али то нще последица преношеаа америчких вредности вей радикализацще влада]уЬег стааа у домайем простору али и сложених психичких реакцща на трауму забрааене лубави и трауму печалбарства. Тако^е збуау]е и став да ]е Сонетова „разгоропа^ена сексуалност" пример „либералне еманципацще" човека из балканске провинцще щи на модерне форме лубави почиае да гледа кроз „призму сво]е средаовековне моралности" (Алагозовски 2017) ]ер не само да главни ]унак открива сексуалност на Балкану и насупрот влада]уЬем патрщархату вей ]е и немогуйе говорити о моралности средине осим као о замишлено] слици из данашае перспективе ща сопствену прошлост посматра као инфериорну у односу на неке друге, опет замишлене, прошлости. Управо чиаеница да ]е главни ]унак обликован као снажни индивидуални карактер омогуйава разумеваае аегових гестова супротставлааа матично] али и стражу за]едници. Ако ]е Крстийев ]унак био спреман да критике установе човечанства неспособне да створе хуманще услове живота,13 роман Де]ана Тра]коског у свом критичком односу према традицщи али и сво]им преобликовааем дискурса печалбарства у македонсщ каижевности у ствари критике саму каижевност као установу недораслу ствараау хуманщих односа ме^у лудима.
13 „Правда?... Хуманост? - Шкрта ]е земла ]ош да на ао] ничу... Крв, огаа, ]аук роба, Нероновог двадесетог века, веЬе ]е задоволство. [...] Бог?... И аему ]е можда требала забава да се аоме разоноди погледа]уЬи озго како Ье после овога да изгледа]у кра]еви -охридски, кичевски, битолски, костурски - мрцварени дотада поступно а сад од]едном дотучени!..." (Krstic 1954: 214).
Да ли у томе успева, посебно ]е важно питаае, односно да ли аегов окреплу]уйи релативизам и вишеперспективност у репрезентации трауматичних искустава оставла]у места за искуство Другог? Одговор на ова питааа би био недвосмислено потврдан да у роману нису присутна места на щима се инсистира на улози жртве колектива коме припаду Соне и Мена. Важно ]е напоменути да немамо намеру да поричемо дога^е на територщи Македонще измену два светска рата, да преговарамо са доживла]ем продужене колективне трауме или да поричемо аену стварност. Намера нам ]е да укажемо на дискурзивне стратегще ще се на истоветан начин развща]у и у савременом истраживаау трауме починиоца и представлаау трауме жртве.
Видели смо да Грандий трауму починилаца (српске власти у Македонии) претвара у трауму жртве (брисаае српског имена у Jугославиjи после Другог светског рата). Оваква динамика односа измену две трауме присутна ]е и код Тра]коског ]ер он трауму жртве у периоду до кра]а Другог светског рата продужу]е траумом жртве у послератном периоду. Иако се починиоци меаа]у (пре Другог светског рата то су суседни народи, затим то поста]е политика Кралевине СХС, после рата херо]и щи су изневерили сво]е идеале14 и на кра]у ]е то дволичност Западних али и домайих вредности), жртва осще иста. По повратку из Америке, Соне се жени Меном и размишла о ао] као о Македонии ]ер су обе немойне да промене стварност и чеоду сво] тренутак (Тра]коски 2018: 84). Соне релативизу]е положа] колективне жртве размишлааем о траумама ще су доживели Македонци (кра^а срейе и осмеха, убщаае очева, ломлеае зуба, силоваае ма]ки пред децом) и уверен ]е да би они чинили то исто да су били ]ачи. Соне веру]е да „они што су били слабщи па потом порасли, злоупотреблава]у ]е [мой неправде и злочина] рш више" (Тра]коски 2018: 84). У Сонетовом друштвеном етаблираау по повратку из печалбе видлива ]е трансформацща по]единца од онога ко трпи у онога ко чини неправду. Соне поста]е гори од свог оца и свих ще ]е познавао, почиае да туче Мену и да .до говори о кра]у лубави, да пще али и да разуме сопствено проклетство човека „коме ]е све дато, а ништа му нще доволно" (Тра]коски 2018: 98).
14 Сонетов син ]е херо] ко]и после рата стипендщу за студираае немилице троши на алкохол.
Мена и Македонща ocrajy до Kpaja романа немойне да промене CBojy улогу жртве а чини се да Тра]коски и данашау Македонщу види
као тра]ну жртву.15
***
Траума ]е преносива са генерацще на генерацщу и „ме^угенерацщски нексус трауме може се прекинути само кад се дисоцирани и несвесни делови трауме успешно преведу у свесну форму сейааа" (Asman 2011: 115). За ослоба^аае од трауме поред индивидуалне терапще неопходно ]е да постсуи „друштвено и политичко окружеае, 'оквир сейааа4 у щем ]е могуйно са емпатщом слушати ова дисоцирана и потиснута сейааа и дати им место у соцщалном памйеау" (Asman 2011: 115). Могло би се учинити да ]е у Грандийево] акрибично] анализи два издааа Тра]ана и у исторщском контексту романа Неверство присутна „свесна форма сейааа" о кор] говори Асманова. Ме^утим, ни острашйена Грандийева анализа измена у роману Тра]ан после Другог светског рата ни дискретни исторщски контекст у роману Тра]коског не отвара]у простор за одбачена сейааа Другог ща бисмо, ако не одмах са емпатщом, могли бар да чу]емо. У оба случа]а ]е реч о напору да се српски, односно македонски колектив представи као жртва. У оба случа]а се инсистира на трауми жртве о ко^ сама жртва говори док починилац трауме не може да ]е чу]е. „Свесна форма сейааа" на та] начин се скрива иза произво^еаа сейааа, односно носталгще за временима када смо били жртве а трауматично искуство Другог и дале оста]е недоступно наративизацщи. Представлаае сопственог колектива као ]едине жртве део ]е стратегще рестауративне носталгще као дела „националног сейааа, ще се темели на ]единствеш] причи о националном идентитету" (Bojm 2005: 23). За разлику од рестауративне, рефлексивна носталгща ]е део „друштвеног сейааа, колективног оквира щи обележава али не дефинише индивидуално сейаае" (Bojm 2005: 23).
Траума може да постане конструктивна и да уведе прошлост у будуйност „тек када исторщско мишлеае отвори трауматски сегмент искуства и суочи се са аим" (Kuljic 2006: 293), што се нще десило
15 Тра]коски каже да иако су се многе ствари промениле у односу на ранще периоде, „цео Балкан као да ]ош живи у ^енама прошлости, ко]е, по правилу, свакако су репресивне до бола" (Cinc 2020).
после Другог светског рата отварааем расправе о Крстийевом односу према Македонцима вей je та] однос преобликован из националног у поле соцщалног проблема. Грандий показу]е да су се измене у другом издаау романа Тра]ан односиле на српски идентитет ]унака. У 21. веку редиговаае Крстийевог романа отвара трауму жртве ]ер се доживлава као пример щи доказу]е, како то Грандий каже, културни геноцид.
Код Тра]коског траума жртве, неупадливо присутна у роману, има колективни карактер: сукоби у балканским ратовима и Првом светском рату не одражава]у се директно на судбину главног ]унака, нетематизовано и немотивисано учешйе у партизансщ борби сина главног ]унака преноси се на стереотипне слике победника после Другог светског рата и на лоше стране соцщалистичког друштвеног уре^еаа.
Нщедан од ових облика трауме нема конструктиван карактер ]ер ]е усмерен ка Другом, не и према преиспитиваау сопствене позицще. Данашаи културни рат на Балкану у чщем ]е центру право на сейаае може се окончати процесом „измене културе сейааа и постепеног уза]амног уважавааа" (KuljiC 2006: 296).
У Тра]ану схвайеном исклучиво из националне перспективе и Неверству у коме ]е жртвени поредак тра]но стаае присутан ]е процес измене културе сейааа щи не може да води ка уза]амном уважаваау. Сужаваае перспективе у нашем односу према вишедомним ауторима као и перпетуираае нашег схватааа ]единствене и тра]не жртве не омогуйава]у каижевности да помогне у решаваау проблема из прошлости. Иако ]е данас „илузорно веровати да би у ближо] будуйности политички корисну етноцентричну трауму властите жртве могла уздрмати самокритична траума властитог злочина, то ипак нще разлог да критичка култура сейааа одустане од овог начела" (Kuljic 2006: 296). Нще нам намера да кажемо како би македонски роман морао да тематизу]е македонски злочин нити да поричемо колонщални однос српских власти према Македонцима до Другог светског рата вей да укажемо да перпетуираае слике жртве на коме неретко инсистира]у балканске културе не води ка каижевности ослобо^еш] идеологще, макар она била и фрагментарно и ненаметливо присутна у роману.
За почетак би било добро да безусловно прихватимо вишедомност писаца са простора Балкана. Безусловно прихватаае вишедомности писаца ще не би било ограничено идеологщом ]едног времена, mutatis mutandis, значило би вишеперспективност у гледаау на прошлост, односно бесконфликтну будуйност Балкана. У каижевном смислу щи би се директно тицао овог рада, печалбарство као траума у сво]им дискурзивним транс формацщама од представлааа ексклузивног
националног искуства до учешйа у креираау носталгще изгубило би сво] жртвени карактер.
Ослоба^аае од дискретног исторщског баласта щи не одуста]е од тематизацще тра]не трауме жртве и поред релативизацще способности да се спозна истина, отворило би разумеваае романа Неверство као дела ще говори о печалбару кога више не оптерейу]е ни колектив ни насле^ени литерарни дискурс, о печалбару щи, во^ен желом, више подсейа на нас модерне али и на милионе данашаих миграната ще чека по]единачни одговор на личну трауму напуштааа дома али и трауму могуйег повратка. Са баластом исторще жртве и данас преовладава]уйег односа према произво^еау носталгще, Неверство не одлази дале од аеног репродуковааа. Код Тра]коског ]е присутан ехо савремених процеса креирааа сейааа, односно усмеравааа пажае на оне сегменте прошлости щи виде сопствени колектив ]едино као жртву и да нще тога, ова] роман би био убедливо сведочанство у уметнички вредном тексту щи македонску трауму жртве наративизу]е изласком из патрщархалног у модерно, локалног у глобално, хомогеног и линеарног у фрагментарно и неправолинщско, односно из самоубе^еног истинитог у окреплу]уйе релативно сазнаае у коме Други има место ще му припада.
Извори:
Krstic, Andelko. 1954. Trajan. Roman iz zivota makedonskihpecalbara. Novi Sad: Bratstvo-jedinstvo.
Тра]коски, Де]ан. 2018. Неверство. Зреаанин: Агора.
Литература:
Aleksic, Stefan. 2016. „Secanje i zaborav u postsocijalizmu". Приступл>ено
5.2.2020. https://pescanik.net/secanje-zaborav-u-postsocijalizmu/. Asman, Alaida. 2011. Duga senka proslosti. Beograd: Biblioteka XX vek. Bojm, Svetlana. 2005. Buducnost nostalgije. Beograd: Geopoetika. Brunnbauer, Ulf. 2016. Globalizing Southeastern Europe: Emigrants, America, and
State since the Late Nineteenth Century. Lanham, Md.: Lexington Books. Ciric, Sasa. 2020. „Oko Balkana". Радио Београд 2. Приступл>ено 6.2.2020. http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/3820431/gosti-dejan-trajkoski-i-stevo-grabovac.html. Farrar, Margaret E. 2011. "Nostalgia, and the Politcs of Place Memory". Political Research Quartely 64 (4): 723-35.
Kovacevic, Bozidar. 1954. „Andelko Krstic i njegovo delo". U: Trajan. Roman iz zivota makedonskihpecalbara, 5-19. Novi Sad: Izdavacko preduzece „Bratstvo-jedinstvo".
Kuljic, Todor. 2006. Kultura secanja. Beograd: Cigoja stampa.
-. 2012. „Klasno drustvo bez klasne borbe". Приступлено 4.2.2020.
https://pescanik.net/klasno-drustvo-bez-klasne-borbe/.
Luchurst, Rodger. 2013. Trauma Question. Abington: Routledge.
Mecadra, Sandro. s. d. „Dug pogled ka autonomiji. Kapitalizam, migracije i
drustvene borbe". Приступлено 5.2.2020. https://www.kuda.org/sr/dug-pogled-ka-autonomiji-kapitalizam-migracije-i-dru-tvene-borbe/.
Mihaljinac, Nina. 2016. Svedocenje i reprezentacija traume u vizuelnim
umetnostima: NATO bombardovanje SR Jugoslavije. Beograd: Univerzitet umetnosti u Beogradu.
Алагозовски, Роберт. 2017. „Вртлог на креативноста: кон романот 'Неверство' на Де]ан Тра]ковски, издание на авторот, 2014 година." Приступлено 5.2.2020. https://lektira.mk/kritika/vrtlog-na-kreativnosta/.
Андоновски, Венко. 2018 „Роман преко прага нове форме". У: Неверство, Де]ан Тра]коски, 102-105. Зреаанин: Агора.
Бечевки, Мир]ана. 2006. „Печалбарство као опседантна тема Ангелка КрстиЪа у роману Тра)'ан". Баштина 20: 45-59.
ГрандиЪ, Александар. 2007. „Дораде и прераде романа Тра]'ан Ангелка КрстиЪа". Кпижвна исторщ'а 39 (131-132): 159-84.
ДеретиЪ, Jовaн. 2007. Историка српске кпижевности. Београд: Sezam Book.
Друговац, Миодраг. 1990. Историка на македонската кпижевност. XXВек. Скоще: Мисла.
Jевриñ, Милорад. 2004. „Роман Тра]'ан парадигма српско-македонске
уза]амности". У: Научни састанак слависта у Вукове дане 32 (2): 199-205. Београд: Ме^ународни славистички центар на Филолошком факултету.
-. 2019. „Дн^елко КрстиЪ као српски и македонски писац". Исходишта
5: 177-99.
Jовaновиñ, Слободан A. 1937. ,Дова каижевност". Гласник Скопског научног друштва. Споменица двадесетпетогодишпице оcлобоhепа Jyжне Србщ'е 1912-1937, XVII-XVIII: 847-855.
Капушевска-Дракулевска, Лидща. s.d. „Дспектот на другоста во македонската драма". Приступлено 20.1.2020.
http://www.mactheatre.edu.mk/tekst.asp?lang=mac&tekst=57&str=7.
МикиЪ, Радиво]е. 1997. „Композицща приповедака Ангелка КрстиЪа". У: Кпижевност Старе и Jyжне Срби'е до Другог светског рата, ур. Владимир ЦветановиЪ, 85-97. Институт за каижевност и уметност/Балканолошки институт САНУ.
МилановиЪ, Желко. ЖиванчевиЪ Секеруш, Ивана. 2019. Увод у проучавапе македонске кпижевности I. Нови Сад: Филозофски факултет.
НедиЪ, Марко. 1997. „Разговор са Степаном КрстиЪем о Ангелку КрстиЪу". У: Кпижевност Старе и Jyжне Срби'е до Другог светског рата, ур.
Владимир ЦветановиЪ, 211-215. Београд: Институт за каижевност и уметност/Балканолошки институт САНУ.
Поповски, Jован. 2000. „Последната средба со Ангелко КрстиК". Разгледи 43 (3-4): 166-75.
Радически, Наум. 2004. „Роман пред романот - Тра]'ан од Ангелко Крстик и Мара Од Степан Христев". У: 50 години од македонскиот роман, ур. Александар Прокопиев и др., 29-34. Скоп|е: Институт за македонска литература.
СкерлиЪ, Jован. 1997. Историка нове српске кпижевности. Београд: Завод за уцбенике и наставна средства.
Тра]коски, Де]ан. 2015. „Тра]коски: Сею^дневно учам од Петре М. Андреевски". Радио слободна Европа. Приступл>ено 6.2.2020. https://www. slobodnaevropa.mk/a/26818074.html.
ЦветановиЪ, Владимир. 1998. Кпижевност Старе и Jужне Срби/е до Другог светског рата. 2. Београд: Институт за каижевност и уметност/Балканолошки институт САНУ.
Чашуле, Коле. 1952. „Записи на последносто вигаваае со Ангелко Крстик". Современост 2 (6): 31-36.
References:
Alagozovski, Robert. 2017. „Vrtlog na kreativnosta: kon romanot 'Neverstvo' na Dejan Trajkovski, izdanie na avtorot, 2014 godina" ["A whirlwind of creativity: toward a novel Infidelity by the author Dejan Trajkoski, published in 2014."]. https://lektira.mk/kritika/vrtlog-na-kreativnosta/. Accessed 5/2/2020. (In Macedonian.)
Aleksic, Stefan. 2016. „Secanje i zaborav u postsocijalizmu" ["Memory and forgetfulness in post-socialism"]. https://pescanik.net/secanje-zaborav-u-postsocijalizmu/. Accessed 5/2/2020. (In Serbian.)
Andonovski, Venko. 2018 „Roman preko praga nove forme" ["A novel beyond the threshold of a new form"]. In Neverstvo [Infidelity], Dejan Trajkoski, 102-105. Zrenjanin: Agora. (In Serbian.)
Asman, Alaida. 2011. Duga senka proslosti [Long shadow of the past]. Beograd: Biblioteka XX vek. (In Serbian.)
Becejski, Miijana. 2006. „Pecalbarstvo kao opsedantna tema Andelka Krstica u romanu Trajan" ["Migrant workers as an obsessive theme of Andjelko Krstic in the novel Trajan"]. Bastina [Heritage] 20: 45-59. (In Serbian.)
Bojm, Svetlana. 2005. Buducnost nostalgije [The future of nostalgia]. Beograd: Geopoetika. (In Serbian.)
Brunnbauer, Ulf. 2016. Globalizing Southeastern Europe: Emigrants, America, and State since the Late Nineteenth Century. Lanham, Md.: Lexington Books.
Cvetanovic, Vladimir. 1998. Knjizevnost Stare i Juzne Srbije do Drugog svetskog rata. 2. [Literature of Old and Southern Serbia until the Second World War]. Beograd: Institut za knjizevnost i umetnost/Balkanoloski institut SANU. (In Serbian.)
Ciric, Sasa. 2020. „Oko Balkana" ["Around the Balkans"]. Radio Beograd 2. http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/3820431/gosti-dejan-trajkoski-i-stevo-grabovac.html. Accessed 6/2/2020. (In Serbian.)
Casule, Kole. 1952. „Zapisi na poslednosto vigavanje so Angelko Krstik" ["Records from the last meeting with Andjelko Krstic"]. Sovremenost [Modernity] 2 (6): 31-36. (In Macedonian.)
Deretic, Jovan. 2007. Istorija srpske knjizevnosti [History of Serbian literature]. Beograd: Sezam Book. (In Serbian.)
Drugovac, Miodrag. 1990. Istorija na makedonskata knjizevnost [The history of Macedonian literature]. XX Vek. Skopje: Misla. (In Macedonian.)
Farrar, Margaret E. 2011. „Nostalgia, and the Politcs of Place Memory". Political Research Quartely 64 (4): 723-35.
Grandic, Aleksandar. 2007. „Dorade i prerade romana Trajan Andelka Krstica" ["Amendments and adaptations of the novel Trajan by Andjelko Krstic"]. Knjizevna istorija [Literary history] 39 (131-132): 159-84. (In Serbian.)
Jevric, Milorad. 2004. „Roman Trajan paradigma srpsko-makedonske uzajamnosti" ["Novel Trajan a paradigm of reciprocity between Serbia and Macedonia"]. In Naucni sastanak slavista u Vukove dane [Scientific meeting of Slavists during "Vukovi dani" festive event] 32 (2): 199-205. Beograd: Medunarodni slavisticki centar na Filoloskom fakultetu. (In Serbian.)
-. 2019. „Andelko Krstic kao srpski i makedonski pisac" ["Andjelko Krstic as
a Serbian and Macedonian writer"]. Ishodista [Origins] 5: 177-99. (In Serbian.)
Jovanovic, Slobodan A. 1937. „Nova knjizevnost" ["New Literature"]. Glasnik Skopskog naucnog drustva. Spomenica dvadesetpetogodisnjice oslobodenja Juzne Srbije 1912-1937 [Gazette of the Skopje Scientific Society. Memorial to the 25th Anniversary of the Liberation of the Southern Serbia 1912-1937], XVII-XVIII: 847-855. (In Serbian.)
Kapusevska-Drakulevska, Lidija. s.d. „Aspektot na drugosta vo makedonskata drama" ["Aspect of Otherness in Macedonian Drama"].
http://www.mactheatre.edu.mk/tekst.asp?lang=mac&tekst=57&str=7. Accessed 20/1/2020. (In Macedonian.)
Kovacevic, Bozidar. 1954. „Andelko Krstic i njegovo delo" ["Andjelko Krstic and his work"]. In Trajan. Roman iz zivota makedonskih pecalbara [Trajan. A novel from the life of Macedonian migrant workers], 5-19. Novi Sad: Izdavacko preduzece „Bratstvo-jedinstvo". (In Serbian.)
Kuljic, Todor. 2006. Kultura secanja [The culture of memory]. Beograd: Cigoja stampa. (In Serbian.)
-. 2012. „Klasno drustvo bez klasne borbe" ["Class society without class
struggle"]. https://pescanik.net/klasno-drustvo-bez-klasne-borbe/. Accessed 4/2/2020. (In Serbian.)
Luchurst, Rodger. 2013. Trauma Question. Abington: Routledge.
Mecadra, Sandro. s. d. „Dug pogled ka autonomiji. Kapitalizam, migracije i
drustvene borbe" ["A long look at autonomy. Capitalism, migrations and social struggles"]. https: //www.kuda.org/sr/dug-pogled-ka-autonomij i-kapitalizam-migracije-i-dru-tvene-borbe/. Accessed 5/2/2020. (In Serbian.)
Mihaljinac, Nina. 2016. Svedocenje i reprezentacija traume u vizuelnim umetnostima: NATO bombardovanje SR Jugoslavije [Testimony and representation of trauma in the visual arts: NATO bombing of FR Yugoslavia]. Beograd: Univerzitet umetnosti u Beogradu. (In Serbian.)
Mikic, Radivoje. 1997. „Kompozicija pripovedaka Andelka Krstica" ["Composition of stories by Andjelko Krstic"]. In Knjizevnost Stare i Juzne Srbije do Drugog svetskog rata [Literature of Old and Southern Serbia until the Second World War], ur. Vladimir Cvetanovic, 85-97. Institut za knjizevnost i umetnost/Balkanoloski institut SANU. (In Serbian.)
Milanovic, Zeljko. Zivancevic Sekerus, Ivana. 2019. Uvod u proucavanje
makedonske knjizevnosti I [Introduction to the study of Macedonian literature I]. Novi Sad: Filozofski fakultet. (In Serbian.)
Nedic, Marko. 1997. „Razgovor sa Stojanom Krsticem o Andelku Krsticu"
["Interview with Stojan Krstic about Andjelko Krstic"]. In Knjizevnost Stare i Juzne Srbije do Drugog svetskog rata [Literature of Old and Southern Serbia until the Second World War], ur. Vladimir Cvetanovic, 211-215. Beograd: Institut za knjizevnost i umetnost/Balkanoloski institut SANU. (In Serbian.)
Popovski, Jovan. 2000. „Poslednata sredba so Angelko Krstik" ["The last meeting with Andjelko Krstic"]. Razgledi [Reviews] 43 (3-4): 166-75. (In Macedonian.)
Radiceski, Naum. 2004. „Roman pred romanot - Trajan od Angelko Krstik i Mara Od Stojan Hristev" ["Novel before the novel - Trajan by Andjelko Krstic and Mara by Stojan Hristev"]. In 50 godini od makedonskiot roman [50 Years of the Macedonian Novel], ur. Aleksandar Prokopiev i dr., 29-34. Skopje: Institut za makedonska literatura. (In Macedonian.)
Skerlic, Jovan. 1997. Istorija nove srpske knjizevnosti [History of New Serbian Literature]. Beograd: Zavod za udzbenike i nastavna sredstva. (In Serbian.)
Trajkoski, Dejan. 2015. „Trajkoski: Sekojdnevno ucam od Petre M. Andreevski" ["Trajkoski: I am learning every day by Petar M. Andreevski"]. Radio slobodna Evropa. https://www.slobodnaevropa.mk/a/26818074.html. Accessed 6/2/2020. (In Macedonian.)
