Научная статья на тему 'Э. М. РЕМАРК РОМАНЛАРИДА ОКСИМОРОН БАДИИЙ ТАСВИР ВОСИТАСИ ВА УНИНГ ТАРЖИМАДА БЕРИЛИШИ (ЎЗБЕК ВА РУС ТИЛЛАРИ МИСОЛИДА)'

Э. М. РЕМАРК РОМАНЛАРИДА ОКСИМОРОН БАДИИЙ ТАСВИР ВОСИТАСИ ВА УНИНГ ТАРЖИМАДА БЕРИЛИШИ (ЎЗБЕК ВА РУС ТИЛЛАРИ МИСОЛИДА) Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

5
2
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
таржима назарияси / оксиморон / бадиий таржима / билвосита таржима / бадиий тасвир воситаси / Э. М. Ремарк / Низом Комил / Саодат Абдураҳмонова.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Умиджон Ғуломжонович Мамарасулов

Мазкур мақолада муаллиф Э. М. Ремарк романларининг рус ва ўзбек тилларидаги таржималарида оксиморон бадиий тасвир воситасинининг акс этишини мисолларда кўриб чиқади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Э. М. РЕМАРК РОМАНЛАРИДА ОКСИМОРОН БАДИИЙ ТАСВИР ВОСИТАСИ ВА УНИНГ ТАРЖИМАДА БЕРИЛИШИ (ЎЗБЕК ВА РУС ТИЛЛАРИ МИСОЛИДА)»

Chirchik State Pedagogical University Current Issues of Modern Philology and Linguodidactics

Staatliche Pädagogische Universität Chirchik Aktuelle Fragen der modernen Philologie und Linguodidaktik

Chirchiq davlat pedagogika universiteti Zamonaviy filologiya va lingvodidaktikaning dolzarb masalalari

Э. М. РЕМАРК РОМАНЛАРИДА ОКСИМОРОН БАДИИЙ ТАСВИР ВОСИТАСИ ВА УНИНГ ТАРЖИМАДА БЕРИЛИШИ (УЗБЕК ВА РУС ТИЛЛАРИ МИСОЛИДА)

Умиджон Гуломжонович Мамарасулов

Бош мутахассис Олий таълим фан ва инновацияларвазирлиги хузуридаги Билим ва малакаларни бахолаш агентлиги, E-Mail: u.mamarasulov@gmail.com

АННОТАЦИЯ:

Мазкур маколада муаллиф Э. М. Ремарк романларининг рус ва узбек тилларидаги таржималарида оксиморон бадиий тасвир воситасинининг акс этишини мисолларда куриб чикади.

Калит сузлар: таржима назарияси, оксиморон, бадиий таржима, билвосита таржима, бадиий тасвир воситаси, Э. М. Ремарк, Низом Комил, Саодат Абдурахмонова.

ABSTRACT:

Author of this article analyses oxymoron as a means of artistic expression and delivery thereof in Uzbek and Russian translations novels of E. M. Remarque.

Keywords: translation theory, oxymoron, artistic translation, indirect translation, artistic image tool, E. M. Remark, Nizam Kamil, Saodat Abdurakhmanova

^адимги грек нотиклиги давридан бошлабок белгиланган матн ёки нуткни ифодалирок жаранглашига хизмат килувчи матн тузиш воситаларининг узига хос булган тизими ишлаб чикилган. Булар жумласига антитеза, параллелизм, метафора, гипербола ва оксиморон кабиларни киритиш мумкин. Мазкур тизим бугунги кунда хам тарих нотиклигининг бебахо меъроси сифатида курилади ва замонавий бадиий адабиётларнинг ажралмас кисми уларок кенг куламда фойдаланилиб келинмокда.[1;37] Таникли услубшунос олимлар В. Флайшер ва Г. Мишел узларининг "замонавий немис тили стилистикаси" деб номланган китобида бадиий тасвир воситаларини анъанавий стереотипик тасаввур чегараларига асосланган, экспрессив ифода имкониятлари учун хизмат килувчи такрорлаш, урин алмаштириш, кенгайтириш, кискартириш, даражалаш ва карама-карши куйиш каби оперционал бирликлар сифатида намоён булишини таъкидлайдилар. [2;151]

1053

April 23-24, 2024

Chirchik State Pedagogical University Current Issues of Modern Philology and Linguodidactics

Staatliche Pädagogische Universität Chirchik Aktuelle Fragen der modernen Philologie und Linguodidaktik

^hjrcMq^avlat^edagogika^niViiiiii^

Бадиий тасвир воситалари орасида оксиморон (грек. oxymoron —аклли ахмокона) адибнинг факат узигагина хос булган услубини ифодалаши билан ажралиб туради. Бунда адиб бир-бирга очикдан-очик зид маънони акс эттирувчи икки тушунча ёрдамида янги суз ёки суз бирикмаси яратиш оркали реал вокеъликдаги зиддиятга бой ходиса ёки холатни эмоционал акс эттиришга эришади.

Эрих Мария Ремарк романларида кулланилган оксиморон бадиий тасвир воситаларининг рус ва узбек тилларида берилишига тухталиб утсак. Адиб узининг 'Тарбий фронтда узгариш йук" романида фронт чизетининг инсон табиатига узига хос таъсири хакида тухталар экан, шундай ёзади:

Wir fahren ab als miirrische oder gutgelaunte Soldaten, — wir kommen in die Zone, wo die Front beginnt, und sind Menschentiere geworden.[3;60]

Мы уезжаем хмурыми или весёлыми солдатами, а в зону, где начинается фронт, прибываем уже людьми-животными. [4;59]

Биз йулга чищанимизда оддий аскарлармиз, го% дилгир, го% цувноц буламиз. Аммо фронт чизигига етиб келишимиз билан ярим инсон-ярим махлуцца айланамиз. [5; 53]

Ремарк бу уринда оксиморон яратиш учун от суз туркумига мансуб иккита суз, "der Mensch" (куплик шакли „die Menschen") хамда „das Tier" (куплик шакли „die Tiere") сузларидан фойдаланиб янги суз —„das Menschtier" (куплик шакли „die Menschentiere") сузини яратган. Бу билан у бир-бирига карама-карши булган икки тушунчани узаро боFлаган. Эътиборлиси шундаки, немис тили грамматикасида одатда сифатловчи сифатланмишдан олдин келади.[6; 133] Фикримизниниг тасдети сифатида таникли услубшунос олим Г. В. Паннинг немис тили стилистикаси китобида келтирилган мисолга тухталсак: Der Blumentopf dieTopfblume[7; 144] От суз туркумига мансуб "der ТорГва „die Blume" сузларининг узаро бирикувидан ясалган бу икки суз икки хил маънони англатади. Сузлар кушилувида биринчи уринда турган суз аникловчи маънони берса, иккинчи суз аникланмиш асл предмет маъносини беради. "Der Blumentopf"— гултувак, "dieTopfblume"— тувакда устириш учун мулжалланган гул. Ремарк асарда куллаган оксимороннинг таркибига эътибор каратадиган булсак, аникловчи сифатида "одам" аникланмиш сифатида "хайвон" сузлари кулланган. Укувчига аён буладики, фронт чизиFига якинлашгач аскарлар одам куринишидаги хайвонларга айланиб колар экан. Аскарлар ёвга нисбатан хайвонларча вахший муносабатда булишлари билан бир каторда, тирик колиш илинжи уларни аклга таянмаган, инсон учун бегона сезгилар OFушида табиат билан уЙFунлашишга мажбур килади. Асл матндаги "Menschentiere" сузи рус тилидаги таржима вариантида "людьми-животными" сифатида берилган ва бадиий тасвир воситаси сифатида оксиморон

1054

April 23-24, 2024

Chirchik State Pedagogical University Current Issues of Modern Philology and Linguodidactics

Staatliche Pädagogische Universität Chirchik Aktuelle Fragen der modernen Philologie und Linguodidaktik

cMrchjqdaviat^edagogjka^niViriiieii^^^^^eaäie

сакланиб колган. Узбек тилидаги таржимада "ярим инсон—ярим махлуща"деб угирилиб, оксиморон бадиий тасвир воситаси йукотилган булсада, таржимон муаллиф укувчига такдим килмокчи булган FOя ва диссиётларни бера олган деб хисоблаймиз.

Э. М. Ремаркнинг яна бир романи "Кора хдйкал'^ег schwarze Obelisk)да куйидаги оксиморонни кузатишимиз мумкин:

«Ich habe das Kreuzdenkmal verkauft», sagte er mit gespielter Bescheidenheit, hinter der ein gewaltiger Triumph schweigend brüllt.[8;14]

- А я наш мраморный крест продал, - заявляет он с притворнойскромностью, за которой чувствуется безмолвный рев т оржества. [9;12]

—Мармар хочни сотдим, деди у тантана яширинган сохта камтарлик билан.[10;12]

Юкорида келтирилган мисолнинг корайтириб курсатилган кисмига эътибор килсак, немис тилидаги "schweigen" феълининг сифатдош 1 шакли[6;226] дамда "brüllen" феъли бирикишидан хосил булган бирикма. "schweigen" феъли немис тилининг бир тилли луFатида "суз айтмаслик, жим туриш" шаклида берилса "brüllen" феъли "жуда баланд овозда гапирмок, ушкирмок" тарзида берилган.[11;962,198] Бир-бирига зид маъноли сузларнинг узаро бирикуви натижасида пайдо булган оксиморон бадиий тасвир воситаси ёрдамида Ремарк асар кахрамони Генрих Кроллнинг узи бажарган ишдан бенидоя хурсанд эканлигини, бу хурсандчиликни ошкора курсатиш эса бундай ютук унинг даётида камдан-кам содир булишини англатиб куйишини дисобга олган долда, узини камтар курсатишга уринаётганини, шунга карамасдан кахрамоннинг ич-ичидан чикаётган хурсандчилик хайкирети сассиз булсада сухбатдошга намоён булаётганлигини ифодалайди. Бир вактнинг узида мазкур оксиморон оркали кахрамон узини судбатдошларидан кура юкори тутаётганини ва шу юкори даражага муносиб хурмат ва тавозеъга муносиб эканлигига заррача шубда килмаётганини англаб етамиз. Адибнинг деч кандай кинояларсиз "Die Bescheidenheit'— „камтарлик" сузини ишлатиб, биргина оксиморон бадиий тасвир воситаси ёрдамида ушбу камтарлик ортида асосланмаган манманлик турганини ифодалай олиши, оксиморон бадиий тасвир воситаси сифатида кандай имкониятларга эга эканлигини курсатибгина колмай, муаллифнинг мадоратига дам далолат килади.

Асарнинг рус тилидаги таржимасида биз мудокама килаётган оксиморон бадиий тасвир воситаси "безмолвный рев" шаклида берилган. Бирикма морфологик жидатдан "сифат+от" шаклидаги курилишга эга. Маъно жидатидан эса бирикманинг таркибий кисмлари бир-бирига зид. Шулардан келиб чикиб

1055

April 23-24, 2024

Chirchik State Pedagogical University Current Issues of Modern Philology and Linguodidactics

Staatliche Pädagogische Universität Chirchik Aktuelle Fragen der modernen Philologie und Linguodidaktik

Chirchiq davlat pedagogika universiteti Zamonaviy filologiya va lingvodidaktikaning dolzarb masalalari

таржимада оксиморон бадиий тасвир воситаси сакланиб колган деган хулосага келишимиз мумкин. Немис тилидаги каби артиклларга эга булмаганлиги сабабли, одатда таржима килинган матнларда сузлар нисбати рус тилида камрок булади. Юкоридаги асл матнда учта артикл ишлатилганига карамасдан таржимада сузлар нисбати тенглиги саклаб колингани Вера Оскаровнанинг таржимонлик махорати намуна сифатида эътироф этишга арзийди.

Узбек тилидаги таржима матнини куздан кечирар эканмиз, нечоFлик уринмайлик, асл матнда мавжуд булган оксиморон бадиий тасвир воситасини ифодаловчи сузларни тополмадик. Фикримизча, асл матндаги "schweigend brüllt" "сифатдош+феъл" ифодасини узбек тилига таржима килишда "унсиз хайкирарди" ёки "сассиз хайкирик" каби шаклларда берилиши максадга мувофик булар эди. Уз урнида таъкидлаш жоизки, бадиий тасвир воситалари асарнинг мароклилигини, узига хослигини таъминлаши билан бир каторда, уни бошка тилга таржима килувчи адабиёт вакилига бир канча кийинчиликлар келтириб чикаради. Негаки, таржимондан асарнинг умумий мазмуни ва FOясини эмас, ёзувчининг узига хос тили ва услубини,унинг бадиий мушохада шаклини: китобнинг ташки ва юзаки кисми-ю, латофатини эмас, балки унинг асосий бисоти: ички харорати ва бадиий хусусиятларини тула-тукис акс этириш талаб килинади.[13; 6]

Die Explosionen der Granaten sind immer noch in diesen armen Ohren, die Augen spiegeln noch wie vor fünf Jahren das fassungslose Entsetzen, Bajonette bohren sich ohne Unterlaß weiter in weiche Bäuche, Tanks zermalmen jede Stunde schreiende Verwundeteundpressen sie flach wie Flundern, das Donnern der Schlacht, das Krachen der Handgranaten, das Splittern der Schädel, das Röhrender Minen, das Ersticken in zusammenstürzenden Unterständen ist durch eine schreckliche schwarze Magie hier präserviert worden und tobt nun schweigend in diesem Pavillon zwischen Rosen und Sommer weiter.[8; 183]

В ушах у несчастных еще раздается вой снарядов, глаза их, как пять лет назад, полны ужаса, штыки безостановочно вонзаются в мягкие животы, танки безжалостно давят кричащих раненых и расплющивают их, точно камбалу, гром сражения, взрывы ручных гранат, треск раскалывающихся черепов, свист мин, хрип придавленных рухнувшими блиндажами - все здесь сохранено словно с помощью какой-то чудовищной черной магии и безмолвно неистовствует в этом флигеле, окруженном розами и прелестью позднего лета. [9; 185]

Бу бщтицароларнинг цулоцлари остида снарядлар виззиллаб учади, кузлари уудди беш йил аввалгидек дахшатда цотиб цолган, ханжарлар юмшоц цоринларни титиб юбормоцда, танклар дод солаётган ярадорларнинг устидан эзгилаб юриб утмоцда, цул гранаталари портлайди, бош суяклари сочилиб кетади, миналар

1056

April 23-24, 2024

Chirchik State Pedagogical University Current Issues of Modern Philology and Linguodidactics

Staatliche Pädagogische Universität Chirchik Aktuelle Fragen der modernen Philologie und Linguodidaktik

^hirchiqdavlat^edagogjka^niViiiiiiii^^^^^^^Haäl

портлайди, окоп ичида цолганлар дод солади—урушниг асл башараси аллацандай сирли цора куч ёрдамида уз холича музлатиб цуйилганга ухшарди.[10;195]

Немис тилида берилган матнда оксиморон бадиий тасвир воситаси морфологик жихатдан "феъл+сифатдош" шаклига эга. Бу уринда хам бир бирига зид булган маънодаги икки суз "schweigend" сифатдоши ва „weitertoben" феълининг узаро бирикишидан фойдаланилган. "schweigend" сифатдошининг мазмуни аввалги мисолимиздан маълум булса, „weitertoben" феъли "жазавага тушишда давом этмок" деган маънони англатади. Маълумки, инсон жазавага тушганда узини тутиб туролмай, турли овозлар чикаради. Жим турмок ва жазавага тушмок маъноларининг зиддияти оксиморон ясалишига асос булган. Касалхонадаги рухий беморларнинг ахволини тасвирлаш билан бирга, Ремарк урушнинг асл башарасини укувчига етказиб бера олган. Матнни укир экан укувчи узини бевосита уруш вокеъликлари орасига тушиб колгандай хис килади.

Асл матннинг рус тилидаги талкинига тухталадиган булсак, оксиморон "безмолвно неистовствует" дея ифодаланиб, зид маъно сакланиб колган ва оксиморон бадиий тасвир воситаси таржимада айнан оксиморон сифатида берилган. Морфологик жихатдан оксиморон рус тилида "равиш+феъл" шаклига эга.

Узбек тилидаги матнни укир эканмиз, Саодат Абдурахмонованинг суз танлаш махоратини алохида эътироф этмоFимиз даркор. Жанг сахналари таржимон томонидан мохирона тасвирланган. Бирок жумланинг охирги кисми — айнан оксиморон бадиий тасвир воситаси кулланилган фикр таржимада тулетича тушиб колган. Узбек тилидаги таржима матнини "...—урушниг асл башараси аллацандай сирли цора куч ёрдамида уз уолича занжирбанд цилингану, шифохонанинг бу цисмида атиргуллар ва ёз билан цуршалган уолда унсиз жазавага тушаётганга ухшарди." сифатида берилса, максадга мувофик булар эди деб хисоблаймиз.

Хулоса урнида шуни айтмокчимизки, бирор бир фикрни ифодалаш учун бадиий тасвир воситаларидан фойдаланиш, хар кандай ёзувчининг узига хос услуби хисобланади. Услуб ёзувчининг узи, унинг бутун бор-бисоти, вужуди, юрак уриши, бадиий мушохада шакли, унинг овози демакдир. Бинобарин, агар таржимада муаллифнинг услуби туFри берилмаган булса, бундай таржиманинг асл нусха жисмига мослигига асло ишониб булмайди: унда таржимон, беихтиёр, муаллифнинг урнига узини куйган булади.[13; 7] Асл матндаги бадиий тасвир воситаларини таржимада тушуриб колдириш, гапнинг кисмлари ёки тулалигича сюжет вокеаларига таъсир этмайди деб хисоблаган холда таржима матнида акс эттирмасликни бадиий таржиманинг ижод эркинлигига йуйиш холларини мутлако асоссиз деб хисоблаймиз. Фикримизча, ижодда эркинлик истаган таржимон,

1057

April 23-24, 2024

Chirchik State Pedagogical University Staatliche Pädagogische Universität Chirchik Chirchiq davlat pedagogika universiteti

q^avlat^edagogj

Current Issues of Modern Philology and Linguodidactics Aktuelle Fragen der modernen Philologie und Linguodidaktik Zamonaviy filologiya va lingvodidaktikaning dolzarb masalalari

Я

таржима килинаётган бадиий асардан илхомланиб бутунлай янги асар яратгани маъкул. Таржима жараёнида эса асл матн муаллифининг хаёлот кенгликларида кезар экан, у билан баробар кадам ташлашга, ортда хам колмай, узиб хам кетмасликка масъулдир. Шундагина асл матн ва таржима матнини укиган китобхон бирдай таъсирланиши, завк олиши таъминланади.

REFERENCES

1. М. Г. Сушко Deutsche Stilistik, Суми Сум ДПУ, 2011 -120б.

2. Fleischer W., Michel G., Starke G. Stilistik der deutschen Gegenwartssprache. -2. Aufl.-Frankfurt-am-Main; Berlin; New York; Paris; Wien: Lang, 1996.

3. Remarque E.M. Im Westen nichts neues Berlin im Propyläen-verlag, 1929, 298 S.

4. Ремарк Э.М. На Западном фронте без перемен [перевод с немецкого Н Федоровой] Москва Издательство АСТ 2022, 285 с.

5. Ремарк Э.М. Fарбий фронтда узгариш йук/Русчадан Низом Комил таржимаси — Тошкент: Янги аср авлоди 2023, 240 б.

6. Helbig Gerhardt, Joachim Buscha Übungsgrammatik Deutsch, Berlin: Langenscheidt, 2004, 379 S.

7. Pan G. W. Deutsche Stilistik Toshkent: «Fan va texnologiyalar Markazining bosmaxonasi» 2010, 280 б.

8. Remarque E. M. Der schwarze Obelisk, Köln: Kiepenhauer & Witsch 1989, 500 S.

9. Ремарк Э. М. Чёрный обелиск [перевод с немецкого В. О. Станевич] Москва Издательство АСТ, 2021, 478 с.

10. Ремарк Э. М. ^ора хайкал [рус тилидан Саодат Абдурахмонова] Тошкент: "Фактор пресс", 2021, 496 б.

11. Dieter Götz, Günter Haensch, Hans Wellmann Großwörterbuch Deutsch als Fremdsprache, München: Langenscheidt, 1254 S.

12. Назаров Н., Холматова И.М. Таржима назарияси ва амалиёти Андижон, Малхам-М, 2005, 65 б.

1058

April 23-24, 2024

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.