Научная статья на тему 'ДВАЦАТИПЯТИТЫСЯЧНИКИ И ИХ РОЛЬ В РАЗВИТИИ СОВЕТСКОГО ТАДЖИКИСТАНА'

ДВАЦАТИПЯТИТЫСЯЧНИКИ И ИХ РОЛЬ В РАЗВИТИИ СОВЕТСКОГО ТАДЖИКИСТАНА Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
85
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ДВАЦАТИПЯТИТЫСЯЧНИКИ / БРАТСТВО / СОЛИДАРНОСТЬ / ПОМОЩЬ / РЕСПУБЛИКА / ТЕХНИКА / КОЛХОЗ / КОЛЛЕКТИВИЗАЦИЯ / ОРУДИЕ ТРУДА / ТРАКТОР / ПРОИЗВОДСТВО / УРОЖАЙНОСТЬ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Мирзоев Голибшо Шарифович

История дружеской помощи русского и других братских народов Советского Союза таджикским труженикам в создании колхозного строя и поднятии сельского хозяйства в республике представляет одну из наиболее замечательных и славных страниц в летописи дружбы и сотрудничества народов СССР. С первых дней своего пребывания двадцатипятитысячники в колхозах, и машинотракторных станциях (МТС) республики развернули свою практическую деятельность. Рабочие со всех концов огромной страны с большим энтузиазмом стали помогать партийным, советским и хозяйственным работникам, руководителям колхозов и в создании коллективных хозяйств, привлечении дехкан к коллективному труду в сельском хозяйстве, применении техники и технологии в производство и подготовке местных кадров.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

TWENTY-FIVE THOUSAND PEOPLE AND THEIR ROLE IN THE DEVELOPMENT OF SOVIET TAJIKISTAN

The history of friendly assistance of the Russian and other fraternal peoples of the Soviet Union to Tajik workers in creating a collective farm system and raising agriculture in the Republic is one of the most remarkable and glorious pages in the annals of friendship and cooperation of the peoples of the USSR. From the first days of their stay, twenty-five thousand people in the collective farms and machine-tractor stations (MTS) of the Republic launched their practical activities. Workers from all over the vast country enthusiastically began to help party, Soviet and economic workers, heads of collective farms and in creating collective farms, attracting dehkans to collective work in agriculture, applying machinery and technology to production, and training local personnel.

Текст научной работы на тему «ДВАЦАТИПЯТИТЫСЯЧНИКИ И ИХ РОЛЬ В РАЗВИТИИ СОВЕТСКОГО ТАДЖИКИСТАНА»

At the same time, it should be noted that one of the greatest changes since the fall of the Taliban has been the new government in Afghanistan, led by Hamid Karzai, who served as Afghan President for 13 years from 2001 to 2014. Over the years, Hamid Karzai led Afghanistan at an important and historic juncture as Chairman of the Education Department, Chairman of the Islamic Transitional Authority and President-elect.

As a result of UN cooperation with the Afghan government over the past 14 years, many political initiatives and activities have been implemented in Afghanistan.

Key words: Political events, Islamic Republic of Afghanistan, international organizations, September 11 events, Afghan education, Burhanuddin Rabbani, Hamid Karzai, Bon Conference, United Nations Organization, Islamic Conference, Taliban, modern schools.

Сведения об авторе: Кушо Фахим-преподаватель Университета Джаузджан, Афганистан, доктор философии, 2 курс, Таджикский национальный университет. Телефон: (+992) 919511180. E-mail: kosha.Fahim2019@gmail.com.

Information about the author Kosha Fahim-Lecturer, University of Jowzjan, Afghanistan, Doctor of Philosophy, 2nd year, Tajik National University. Те!еЮпе: (+992) 919511180.E-mail: kosha.Fahim2019@gmail.com

УДК-331/07/ (575)

БИСТУПАНЧХАЗОРИЁН ВА НАЦШИ ОЩО ДАР ТАШАККУЛИ ТОЧ,ИКИСТОНИ ШУРАВЙ

МИРЗОЕВ F. Ш., Донишгохи давлатии Бохтар ба номи Носири Хусрав

Биступанчхазориён коргарони пешкадами корхонахои бузурги саноатии Иттих,оди Шуравй мебошанд, ки бо даъвати Хизби Коммунистии Иттих,оди Шуравй ва Хукумати Шуравй охири солх,ои 20-ум ва аввали солхои 30-юм барои таъсис ва ташаккули хочагихои коллективй (колхозхо) аз шахрхо ба дехот фиристода шуда буданд. "Мохи ноябри соли 1929 пленуми Кумитаи Марказии Хизби Коммунистии ИЧ,ШС карор дар бораи сафарбар намудани 25-хазор нафар коргарони шахр^оро ба дехот кабул намуд. Ин карор миёни коргарон дастгирй ёфт. Дар натича дар тамоми ИЧ,ШС 27 хазору 519 нафар коргарон барои рушди хочагии кишлок ба дехот сафарбар шуданд" [3, 21].

Дар таърихи сохтмони сотсиалистй дар Точикистон биступанчхазориён мавкеи намоёнро ишгол кардаанд. Бо максади рафъи акибмонии иктисодй ва рушди босуръати тамоми иктисодиёти чумхурй, Хизби Коммунистй ва Хукумати Шуравй барои суръат бахшидани сохтмони колхозхо ва рохандозии обёрй ва мелиоративии заминхо чорахои зарурй андешиданд.

Барои амалисозии рушди сохаи кишоварзй дар Точикистон шароити мусоиди мухити зист, аз чумла, фаровонии об, офтоб ва захирахои мехнатй мавчуд буданд. Аммо халки точик дар он солхои душвор бе кумаки беруна наметавонист ин вазифаи мухдмро хал намояд. Ба чумхурй микдори зиёди тачхизот, коргарон, мутахассисон ва шахсони салохиятдор лозим буд.

Маълум аст, ки бо ташкили Чумхурии Шуравии Сотсиалистии Точикистон сохтмони саноатй ва рохсозй, дигаргунсозии кишоварзй, сохтмони иншооти обёрикунй ва азхудкунии заминхо, ки чорахои катъиро талаб мекарданд, огоз ёфтанд. Амалисозии коллективикунонии хочагии кишлок ва ташкили системаи колхозно кайд карда шуд. Коллективикунонй як мархалаи табий ва ногузири сохтмони сотсиалистй ба хисоб мерафт. Бидуни коллективонй халли мушкилот дар дигар сохахои хочагии халк гайриимкон буд.

Аз ин ру, соли 1929 рохбарияти чумхурихои Осиёи Марказй, аз чумла Ч,ШС Точикистон ба Хукумати Иттифок мурочиат карданд, ки коргарони ботачрибаро барои расонидани кумаки амалй фиристанд. «10 апрели соли 1930 катораи Тошканд-Сталинобод ба пойтахти Точикистон расид. Рохба-рони чумхурии чавони Точикистон, мансабдорони давлатй, низомиён, садхо дехконони одй ва коргарони корхонахои шахр барои пешвоз ги-рифтани ин катораи гайриодй ба истгох омаданд. Биступанчхазориён дорои тачрибаи назарраси истехсолй ва корй, тачрибаи бой дар корхои чамъиятй буданд, ки ба Точикистон барои ташкили хочагихои коллективй омада буданд» [5,234]. Биступанчхазориён дар ташкили колхозхо, совхозхо, ташкили чорабинихои фархангй ва маърифатй дар дехот, чалби оммахои дехконй дар истехсолот ва чорабинихои ичтимоиву фархангй фаъолона иштирок карданд. Онхо дар байни ахолии дехахо корхои оммавии сиёсй, фархангй ва маърифатй гузарониданд ба фаъолони колхозхо дар ба танзим даровардани сабти амвол ва хамчун ташкилкунандагони мусобикахои сотсиалистй баромад мекарданд.

Биступанчхазориён дар ташкили истехсолот ва хочагихои коллективй дар Точикистони Шуравй накши бузург доштанд. Бо кумаки онхо хаёти дехконон тагйир ёфт, усулхои пешрафтаи идоракунй чорй карда шуданд.

Ба кумаки беназири байналмилалии синфи коргари Маскав ва дигар марказхои саноатии Россия аз чониби дехконони чумхурй бахои баланд дода шуд. Рузномаи «Коммуниста Точикистон» дар ин бора чунин навиштааст: «Шубхае нест, ки комёбихо дар сохтмони колхозии мо бо рохбарии мустаким ва иштироки коргарони пешкадами Маскав ва Иваново-Вознесенск ба даст оварда шудаанд» [7].

Муваффакиятхои индустрикунонии саноат дар ИЧ,ШС ба мо имкон доданд, ки азнавсозии васеи техникй сохаи кишоварзиро огоз намоем.

Соли 1930 дар чумхурй аввалин истгоххои мошину тракторхо (МТС)-дар Шахринав, Шахритус, Арал ва Сарой Камар таъсис дода шуданд. «Истгоххои мошину тракторхо, ки шумораи онхо сол аз сол меафзуданд фишангхои пуркуввати баркарорсозии сотсиалистии кишоварзй буданд. Дар нохияхое, ки Истгоххои мошину тракторхо (МТС)-хо таъсис ёфта буданд коллективонии хочагии кишлок авч гирифта, дар охири соли 1930 то 80% хочагихои дехконй ба хочагихои коллективй муттахид карда шуданд. Истгоххои мошину тракторхо на танхо ба хочагихои дехконй кумаки техникй расониданд, ки хеле мухим буд, инчунин барои ворид кардани техникаи нави кишоварзй ба истехсолоти колхозй, истифодаи тачхизоти муосири кишоварзй аз чониби дехконон ва гайра корхои зиёде анчом дода шуданд» [12, 22].

Барои интиколи тачрибаи синфи коргар ба хочагихои дехконии колхозй коргарон аз марказхои саноатии кишвар ба дехахо омада буданд. Хамин тавр, нохияи Иваново-Вознесенск дар аввали соли 1930 ба чумхурй якчанд охангар, 43 нафар коргарони саноати бофандагй фиристод.

«Ба Точикистон биступанчхазориён омаданд, ки аз онхо Крупинин, А.И.Уваров, П.А.Сухов, В.Казанков ва дигарон махсусан хамчун созмондихандагони истехсолоти колхозй машхур буданд. Фаъолияти биступанчхазориён гуногунчабха-аз корхои сиёсй дар дехот ва ташкили хочагихои коллективй ва гайра иборат буданд. Онхо барои чалб кардани одамони бехтарин аз сафи дехконон ба хизб корхои зиёдеро анчом доданд ва унсурхои зидди шуравиро аз хочагихои коллективй бароварданд» [10, 74].

Тачрибаи худро ба дехконон расонида, коргарон барои ташкили хочагихои коллективй корхои зиёдеро анчом доданд. Онхо тарафдорони ракобати сотсиалистй буданд ва бори аввал мачлисхои истехсолиро ба амалияи кори колхоз ворид карданд.Гурухи коргарон ва биступанчхазориён ба дехконон истифодаи техникаи замонавии кишоварзиро ёд доданд ва таъмири онро дар хочагихои коллективй анчом доданд.

Соли 1931 сохтмони системаи обёрии Вахш, ки барои обёрии беш аз 84 хазор гектар замин, асосан барои парвариши навъхои махиннахи пахта пешбинй шуда буд, огоз ёфт. Арзиши умумии ин сохтмон-яке аз бузургтарин иншооти обёрй дар ИЧ,ШС - 160 миллион рубл муайян шуда буд.

«Корхои мухаккикони гидрологи Шуравй, мелиораторон, олимони хокшиносй, агрономхо собит карданд, ки сохтмони канал дар дарёи Вахш ва обёрии заминхои нав дар водии Вахш барои парвариши навъхои махиннахи пахта комилан имконпазир аст. Сохтмон бо тачхизоти зарурй: экскаваторхо, скреперхо, грейдерхо, мошинхои чобачогузорй таъмин карда шуд. Хазорон нафар коргарон аз Точикистон ва дигар чумхурихои

Иттифоки Шуравй барои сохтмони канал ба водии Вахш омаданд ва ин иншоот ба як иншооти вокеии дустии халкхо табдил ёфт» [11, 102].

Ба бинокорон лозим омад, ки душворихои гайриодй, дар аввал набудани масирхои муносиби иртиботй, баъзан норасоии масолех ва тачхизоти сохтмонро бартараф кунанд.

Х,амин тавр, накши биступанчхазориёнро дар рушди Точикистони Шуравй ва сахми онхоро дар ташаккули чумхурй наметавон бо чизе мукоиса кард. Биступанчхазориён дар рушди илмии академии Точикистон сах,м гузошта, ба сифати директорон ва сармухандисони корхонахо, кормандони пажухишгоххо ва устодони донишгоххо ва муаллимони мактабхо, котибони Кумитаи марказй, кумитахои вилоятй ва нохиявй ва дигар сохахои чомеаи чумхурй фаъолият менамуданд.

Аксари биступанчхазориён, ки ибтидои солхои 30-юми асри ХХ ба Точикистон омада буданд то охири умр дар чумхурии мо монданд ва фаъолияти пурсамар намуданд. Машхуртарини онхоро дар зер номоварй менамоем:

Вячеслав Красичков (1898-1978)-селексионер ва растанипарвари точикДахрамони мехнати сотсиалистй (1966).Муаллифи 14 навъи хуби нахи пахта.Академик (аз соли 1957) ва ноиби президенти Академияи илмхои Ч,ШС Точикистон (1957-1960). У дар яке аз кабристонхои Душанбе гуронида шудааст.

Олег Доброволский-астроном, академики Академияи илмхои Ч,ШС Точикистон. Аз соли 1946 мудири шуъбаи астрономияи кометахо, дирек-тори Институти астрофизикаи Академияи илмхои Ч,ШС Точикистон буд. Дар солхои 70-уми асри ХХ тахти сарварии у мархалаи дуюми Расадхонаи Х,исор сохта шуд.

Иван Гусев-устои васлгари баландкух, бинокори Корхонаи сементбарории шахри Душанбе ва Неругохи баркию обии "Норак".

Георгий Мазуровский-наттоки Телевизони Точикистон.

Зайсева В.- табиби шоистаи Ч,ШС Точикистон, доктори илмхои тиб, ва-кили Шурои Олии ИЧЩС ва Ч,ШС Точикистон.

АДАБИЁТ

1. Государственный архив новейшей истории Таджикистана. Ф. 3, оп. 5. Д. 648. Л. 33.

2. Абдуназаров Х. Вахшонзамин.- Душанбе: Шарки озод, 2003

3. Гадоев Х.Г. В семье единой и великой. - Душанбе, 1970.

4. История таджикского народа. Т. 5. - Душанбе, 2004. - 750с.

5. История таджикского народа. Т.3. Кн. 1. - 350с.

6. Кошкин В. В. Вахшская оросительная система. - Душанбе: Ирфон, 1967.

7. Коммунист Таджикистана. 1931, 15 февр.

8. Материалы по истории Коммунистической партии Таджикистана. - Душанбе, 1971.

9. Очерки истории Коммунистической партии Таджикистана. - Т.1. - Душанбе, 1979.

10. Русаков А.В. Рабочие двадцатипятитысячники в Таджикистане //Таджикистан в братской семье народов СССР. -Душанбе: Дониш, 1974.- С.72-82.

11. Хдмроев М. Таърихи обёрии водии Вахш (1930-1990). - Душанбе: Ирфон, 19....

12. Усмонов Р. Коммунистическая партия Таджикистана и вопросы

13. совхозного строительства. Душанбе, 1965.

БИСТУПАНЧХАЗОРИЁН ВА НАЦШИ ОНХО ДАР ТАШАККУЛИ ТОЧИКИСТОНИ ШУРАВЙ

Биступанчхазориён коргарони пеш^адами корхонахои азими ^исматхои марказии ИЧ,ШС мебошанд, ки бо ^арори Хизби Коммуниста ва Хукумати Шуравй барои бунёди хочагихои коллективй, яъне колхозу совхозхо ба дехот омада буданд. Ин коргарон дар таърихнигории Шуравй биступанчхазориён ном гирифтаанд. Аз чумла, як гурух биступанчхазориён ба Точикистони Шуравй сафарбар шуданд. Биступанчхазориён дар ташкили истехсолот ва хочагихои коллективй дар Точикистони Шуравй на^ши бузург доштанд. Бо кумаки онхо хаёти дех^онон тагйир ёфт, усулхои пешрафтаи идоракунй чорй карда шуданд. Гурухи коргарон ва биступанчхазориён ба дех^онон истифодаи техникаи замонавии кишоварзиро ёд доданд ва таъмири онро дар хочагихои коллективй анчом доданд. Аксари биступанчхазориён, ки ибтидои солхои 30-юми асри ХХ ба Точикистон омада буданд, то охири умр дар чумхурии мо монданд ва фаъолияти пурсамар намуданд.

Калидвожа^о: биступанцщзориён, бародари, цумуури, колхоз, олоти меунат,истеусолот, техника, уосилнокй, коллективом.

ДВАЦАТИПЯТИТЫСЯЧНИКИ И ИХ РОЛЬ В РАЗВИТИИ СОВЕТСКОГО ТАДЖИКИСТАНА

История дружеской помощи русского и других братских народов Советского Союза таджикским труженикам в создании колхозного строя и поднятии сельского хозяйства в республике представляет одну из наиболее замечательных и славных страниц в летописи дружбы и сотрудничества народов СССР. С первых дней своего пребывания двадцатипятитысячники в колхозах, и машинотракторных станциях (МТС) республики развернули свою практическую деятельность. Рабочие со всех концов огромной страны с большим энтузиазмом стали помогать партийным, советским и хозяйственным работникам, руководителям колхозов и в создании коллективных хозяйств, привлечении дехкан к коллективному труду в сельском хозяйстве, применении техники и технологии в производство и подготовке местных кадров.

Ключевые слова: двацатипятитысячники, братство, солидарность, помощь, республика, техника, колхоз, коллективизация, орудие труда, трактор, производство, урожайность.

TWENTY-FIVE THOUSAND PEOPLE AND THEIR ROLE IN THE DEVELOPMENT OF SOVIET TAJIKISTAN

The history of friendly assistance of the Russian and other fraternal peoples of the Soviet Union to Tajik workers in creating a collective farm system and raising agriculture in the Republic is one of the most remarkable and glorious pages in the annals of friendship and cooperation of the peoples of the USSR. From the first days of their stay, twenty-five thousand people in the collective farms and machine-tractor stations (MTS) of the Republic launched their practical activities. Workers from all over the vast country enthusiastically began to help party, Soviet and economic workers, heads of collective farms and in creating collective farms, attracting dehkans to collective work in agriculture, applying machinery and technology to production, and training local personnel.

Key words: twenty-five thousand people, brotherhood, solidarity, aid, Republic, machinery, collective farm, collectivization, tools, tractor, production, productivity.

Сведения об авторе: Мирзоев Голибшо Шарифович-старшый преповадатель кафедры истории таджикского народа Бохтарский государственный университет.Телефон: (+992) 918811314. E-mail:mirzoev.golibsho@inbox.ru

Information about the author: Mirzoev Golibsho Sharifovich - senior lecturer of the Department of History of the Tajik people, Bokhtar State University. Phone: (+992) 918811314. E-mail: mirzoev.golibsho@inbox.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.