Научная статья на тему 'ДУТОР ЧОЛҒУСИ ТАРИХИГА БИР НАЗАР'

ДУТОР ЧОЛҒУСИ ТАРИХИГА БИР НАЗАР Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
7
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Мақом / чолғу куй / дутор / тескари зарблар / дутор ижрочилиги / хонаки овоз / метроритмик усуллар / созанда / мумтоз куй. / Maqam / instrumental melody / dutor / reverse beats / dutorperformance / domestic voice / metrorhythmic methods / musician / classical melody

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Дурдона Ҳайдаралиева

Мазкур мақолада халқимиз мусиқий меъросидан жой олган дутор чолғуси, унинг ижрочилик услублари тарихи, мусиқа ижрочилиги тарихий асослари ҳақида фикр-мулоҳазалар юритилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

A GLANCE AT THE HISTORY OF THE DUTOR INSTRUMENT

This article discusses the dutorinstrument, which is part of the musical heritage of our nation, the history of its performance methods, and the historical foundations of music performance.

Текст научной работы на тему «ДУТОР ЧОЛҒУСИ ТАРИХИГА БИР НАЗАР»

EURASIAN JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES, PHILOSOPHY AND CULTURE

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.2 | SJIF = 8.165 www.in-academy.uz

A GLANCE AT THE HISTORY OF THE DUTOR INSTRUMENT Khaydaralieva Durdona Erkinovna

Senior lecturer of the "Performance in folk instruments" department https://doi.org/10.5281/zenodo.11546612

EURASIAN |0URNAL OF SOCIAL SCIENCES

PHILOSOPHY AND CULTURE

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 05th June 2024 Accepted: 09th June 2024 Online: 10th June 2024 KEYWORDS

Maqam, instrumental

melody, dutor, reverse beats, dutor performance,

domestic voice,

metrorhythmic methods, musician, classical melody.

This article discusses the dutor instrument, which is part of the musical heritage of our nation, the history of its performance methods, and the historical foundations of music performance.

ARTICLE INFO

ДУТОР ЧОЛГУСИ ТАРИХИГА БИР НАЗАР

Дурдона Хайдаралиева

чолгуларида ижрочилик" кафедраси

Катта укитувчиси ://doi.org/10.5281/zenodo.11546612

ABSTRACT

"Халк; ' https:

Мазкур мацолада халцимиз мусиций меъросидан жой олган дутор чолгуси, унинг ижрочилик услублари тарихи, мусица ижрочилиги тарихий асослари уацида фикр-мулоуазалар юритилади.

Received: 04th June 2024 Accepted: 09th June 2024 Online: 10th June 2024 KEYWORDS

Мацом, чолгу куй, дутор, тескари зарблар, дутор ижрочилиги, хонаки овоз, метроритмик усуллар, созанда, мумтоз куй.

Кириш:

Узбек хал;ининг мусица чолгулари тарихи ;адим-;адим даврларга бориб та;алади. 1933 йиллари Айритом шах,ри шахристони ;азилмаларидан топилган археологик топилмалар (ёдгорликлар, материаллар), адабий манбаалар ;адимда х,ам турли муси;а чолгулари булганлигидан далолат беради. Ушбу адабий манбаалар, топилмалардан билишимиз мумкинки, турли хал; чолгуларидан саройларда, маданий байрамларда, сайлларда фойдаланилган. Маданият ёдгорликлари, девордаги расмлар, сопол хайкалчалар эрамизнинг VII асридаё; муси;а чолгулари булганлигидан дарак

EURASIAN JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES, PHILOSOPHY AND CULTURE

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.2 | SJIF = 8.165 www.in-academy.uz

беради. Ушбу манбааларга кура, дастлаб урма чолгулар пайдо булган, чунки ;адимги мех,нат ;уши;лари ишнинг ритмик тузилиши билан богли; булган. Кейинро; эса торли-мизробли ва торли-камонли муси;а чолгулари пайдо булган. Бу чолгулардан саройларда буладиган маросимларда, х,арбий юришларда фойдаланилган. Узбек хал; чолгулари х,ам узо; даврлар мобайнида шаклланиб, узига хос товуш хусусиятини са;лаб келди. Узбек хал;ининг най, сурнай, танбур, дутор, рубоб, гижжак, ;обуз каби миллий чолгуларининг анъанавий шакллари бизнинг давримизгача етиб келган.

Шар; олимлари х,ам узларининг рисолаларида муси;анинг жамиятда Ал-Фаробийнинг "Китоб ал-муси;а ал кабир" (Катта муси;а китоби), ал-Хоразмийнинг "Билимлар калити", Жомийнинг "Муси;а х,а;ида рисола" китобларида муси;а ижрочилиги ва хал; чолгулари х,а;ида мух,им маълумотлар келтирилган. XVII асрда яшаган аллома Дарвеш Али Чангий узининг Бухорода яратилган муси;ага оид рисоласида анъанавий хал; чолгулари х,а;ида, Урта Осиёнинг йирик шах,арларида мавжуд булган чолгулар ва мох,ир ижрочилар х,а;ида ;имматли маълумотлар берган. Ушбу рисола XVI-XVII асрлар Урта Осиё муси;асини урганишдаги ;имматбах,о манбаа х,исобланади.

XVI-XVII аср миниатюраларида чанг (арфа), доира, люня, борбат, уд, ;онун, гижжак, най, рубоб, танбур каби муси;а чолгулари тасвирланган. Ушбу чолгулар билан бир ;аторда дутор чолгуси х,ам асрлар давомида бизгача етиб келди. XV асрда яшаган олим ал-Хусайнийнинг муси;ий канонларида куш торли чолгу - дутор чолгуси х,а;идаги илк маълумотлар келтирилган.

Шар;нинг муси;ий чолгу созлари - энг ;адимий, узига хос ва жонли санъатдир. XX асрда Урта Осиёнинг маданиятини урганишга келган олимлар, тад;и;отчилар, улкашунос ва этнографлар деярли х,ар бир узбек хонадонида дутор созини куриш мумкинлигини ва бу чолгу Урта Осиё хал;ларининг энг севимли сози эканлигини уз кундаликлари х,амда, илмий рисолаларида баён этганлар. Дутор сози йирик туркумий асарларини яратишга асос булганлигини айтиб утиш жоиздир. Бунга Хоразм дутор ма;омларини мисол тари;асида келтириш мумкин. XX асрда овруполик муси;ашунос, харбий оркестр дирижёри ва скрипкачи Август Эйхгорн дуторда ижро этилган ;уши; ва куйларни нотага олади.

Дутор чолгуси Урта Осиё хал;лари орасида кенг тар;алган чолгу х,исобланади. Хозирги ва;тда узбек, тожик, туркман, ;ора;алпо; ва уйгур хал;ларининг дуторлари мавжуд. Бу турли хал;ларнинг чолгулари булмиш дутор чолгуси бир-биридан куриниши, улчами, турли безаклари билан фар; ;илади.

Дутор чолгуси узининг мунгли ва майин овози билан бу хал;ларнинг севимли сози булишига алла;ачон улгурган. Миллий маданият ва ;адриятларимиз нафа;ат урф-одатлар, миллий маросимлар балки, миллий созларимиз билан х,ам белгиланади. Танбур, уд, ;онун, най каби созлар ;аторида дутор сози х,ам алохдда уринга эга чолгу х,исобланади.

Тарихий ёзма манбааларда баён этилишича дутор чолгуси дастлаб XV асрда илк бора тилга олинади. Уз асрининг муси;ашунос алломаси Зайнулобиддин ал-Хусайнийнинг "Конуни илми ва амали муси;ий" рисоласида дутор чолгуси х,а;ида маълумотлар келтирилган. Маълумки, дутор сози ;адимий муси;а чолгуларидан бири

EURASIAN JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES, PHILOSOPHY AND CULTURE

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.2 | SJIF = 8.165 www.in-academy.uz

6y^H6 ^opcHagaH Tap^HMa KH-flHHraHga "gy"-HKKH, "Top"^ca HO^Fy gacTacu 6yfi^a6 TopTH^raH 6up un Top^apHHH aHr^aTagu. By gyTopHHHr ;ymTop^H HO^Fy

экaн^н^нгннн 6u^gupagH. ^yTop KagHMga "HHKapu" (xoHaKH) no^Fy ge6 ropHTH^u6, acocaH ae^^ap Ho^Fycu x,uco6.flaHraH. KagHMga no^Fy ycTa^apu gyTopHH TyT gapaxTHgaH HcaraH^ap. By TyFpucuga ^apBHm a^h y3HHHHr "Puco^aH MycHKHfi" acapHHHHr gyTopra 6aFum^aHraH KHcMHga KyfiugarHHa e3agu. "GyTopHHHr aKcapu^TH TyT eFoHHgaH um^aHagu, Top^apu эca unaKgaH эmн^agн. fflyHHHr yHyH x,aM Ho^FyHHHr TOBymu mupagop Ba MafiHH, 6y x,o.fl TyT Ba unaKHHHr 6up By^yg Max,cyflH экaн^нгн HaTH^acHgup".

^yTop Ho^Fycu x,aKHga xa^K^ap opacuga Typ^u puBo^T^ap MaB^yg. PuBo^Tra Kypa 6up a^^oMaHHHr Tymura KHpraH Myfica^ug gyTop Ho^FycHHH afiHaH y npaTumu KepaK^uru x,aKHga Ma^yMoT 6epagu. A^oMa Tymuga KypraH cyx,6aT acocuga ot gyMHHHHr kh.ah Ba 6ym Tom6a;a KocacugaH ^ofiga^aHu6 gyTopra yxmam co3 npaTagu Ba 6y Ho^FyHH 6op6aT ge6 aTafigu. KefiHHHa^HK 6y co3 TaKoMH^^amu6, yHHHr Typ^u KypuHum^apu nafigo 6y^agu. Yg, gyTop, TaH6yp Ba 6om;a Ho^Fy^ap x,aM my^ap ^yM^acugaHgup. ^yTop co3HHHHr obo3h 6u^aH 6eTo6^ap Ty3a^raH^uru, Fa3a6Kop nogmox,^ap ^ax^ugaH TymraH^uru xaKHgaru Kyn^a6 ^HKo^T^ap MaB^yg. MaH6aa^apga h^k Ho^FyHHHr nafigo 6y^Hmu x,aKHga AHa KyfiugarHHa HaK-fl KH-flHHagu.

MuHKop geraH 6up y^KaH Kym ocMoHga KeTaeTraH y3yH^uru Ky^oHgaH y3yH

HHruHKa HHaK, yHHHr oF3HgaH Tymu6, 6up yHH TyT gapaxTHHHHr 6up moxura, hkkhhhh moxura hkkhhhh tomohh Max,KaM ypa^u6 Ko^agu. O$To6HHHr hcchk x,apopaTHga y Kypufigu Ba maMo^ Ta^cupuga Te6paHu6, a^u6 6up MyHr^u ToBym HHKapagu. By ToBym энг aBBa^ cafipoKH KymflapHH y3ura TopTa 6om^afigu. Y^apHHHr энг aBBa^H AHga^u6, aiHH 6y^6y^, ca^Ba, TyTH, 6egoHa Ba 6omK;a Kym^ap 6y Myb^H3aBHfi gapaxT aTpo^uga 6Hp-6up^apHra ra^ 6epMafi cafipafi 6om^afigu^ap. OgaM^ap oBga Tyru6 o^raH apc^oH, mep, 6ypu, Ty^KH Ba 6omK;a x,afiBoH^ap HHarugaH Top^ap nca6, my gapaxT eFoHHgaH gacTa

Tom6aKa Kocacura ypHaTagu^ap Ba co3^a6 Ha^a 6om^afigu^ap. ffly TapuKa Typ^u MycuKa Ho^Fy^apu nafigo 6y^agu.

Mam^yp xo^H3, 6acTaKop Ba HaHrHH co3aHga ^apBum a^h 6hh Mup3o a^h 6hh Xy^a MaxMyg MapBapugHHHr "Puco^au MycuKHfi" acapuga gyTop co3H Ba gyTop Ho^FyHH^apu x,aKHga Ma^^yMoT^ap Ke^Tupu^raH. Ym6y acap 2 6y^HMgaH, aihh Ha3apufi Ba Tapuxufi KucM^apgaH u6opaT 6y^u6, 1-KucMga acocaH MycuKHfi o^aHr^apHHHr npaTH^Hmu, ToBym HHKapumga napga^ap Ba ycy^^apHHHr ypHH, MycuKHfi co3^apHHHr Typ^apu ^aKuga, 2-KucMuga эca XV-XVI acp^apgaru Mam^yp co3aHga^ap Ba 6acTaKop^ap ^aKuga Ma^^yMoT^ap 6epu^raH. ^apBum a^h y3 puco^acuga Mamxyp Ho^FyHH^ap Wcy^ MaBgygufi Ba Max,Myg naxo6ufi (fflexoHHfi)^apHHHr gyTop Ha^um caH^aTH, Ma^opaTH cup^apuHH aTpo^^HHa TaBcu^^a6 6epraH. XX acpga y36eK MycHKa caH^aTHHHHr H^MHfi-yc^y6ufi Ba MH^^ufi ToMoH^apuHH 6upHHHH^apgaH 6y^u6 ypraHH6 HHKKaH o^hm A6gypay$ OuTpaT y3HHHHr "Y36eK K^accHK MycHKacu Ba yHHHr Tapuxu" KHTo6uHHHr gyTop co3Hra 6aFHm^aHraH 6y^aruga, gyTopHHHr TapKu6ufi KHcM^apu, napga th3hmh ^aMga MycHKHfi aMa^ueTgaru Ba3H^acu ^aKHga KH3HKap^H Ma^^yMoT^ap 6epraH. Ym6y acapga y36eK MH^ufi MycHKacHHHHr Typ^H ^aHp^apu, MycHKa Ho^Fy^apu Tapuxu, pHBo^^aHHm 6ocKHH^apu Ba napga TH3HM^apu ^aKHga 6upHHHH^apgaH 6y^u6, H^MHfi acoc^aHraH Ma^^yMoT^ap Ke^THpu^raH.

EURASIAN JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES, PHILOSOPHY AND CULTURE

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.2 | SJIF = 8.165 www.in-academy.uz

Дутор чолгуси узи яккахон тарзда, хал; ашулаларига жур булган холда ва фортепиано билан биргаликда хам ижро этилади. Дуторнинг узига хос майин, ширали овози билан ашулаларга жур булишида кунгилни тинчлантирадиган, кайфиятни кутарувчи бир бутун асар яратилади. Дутор чолгусида турли характердаги хал; куйларини, бастакорлар ва чет эл композиторлари асарларини ижро этиш мумкин. Узбекистон бастакорлари ва композиторлари томонидан дутор учун махсус бир ;атор асарлар яратилган ва яратилмо;да.

Масалан: композиторлар Фаттох, Назаровнинг "Дутор наволари", Сайфи Жалилнинг "Концерт пьесаси", Эргаш Шукуруллаевнинг "Дутор баёти", Кахрамон Комиловнинг "Гулзорда" ва бош;а асарларни айтиб утишимиз мумкин. Композитор, профессор Хабибулла Рахимов ;айта ишлаган "Термалар", "О; ;айин", Мустафо Бафоевнинг "Ронда пиццикато", "Дутор на;ши", "Жилолар", Ойдин Абдуллаеванинг "Дутор ифори", "Севинч" каби дутор чолгуси учун махсус ёзилган асарлари профессионал дутор ижрочилари томонидан севиб ижро этилмокда ва бир неча йиллардан бери Республика курик-танловларида шартли асар сифатида ижро этиб келинмокда. Бу асарларда ижрочи узининг ижрочилик хамда техник махоратларини курсатиш имкониятига эга. Узбек бастакорлари ижодига назар солсак, машхур созанда ва бастакор Ориф Косимовнинг "Дилноз", "Табассум", Гулом Куч;оровнинг "Севинч", Мирсоди; Эргашевнинг "Кунгил гулдастаси", "Ча;;он уйна", Эргаш Шукуруллаевнинг "Дутор баёти" каби асарларини куришимиз мумкин. Ушбу асарлар хам ижрочилар юрагидан жой олган ва хозиргача севиб ижро этилиб келинмокда. Дутор ва фортепиано журлигида ижро этиш учун бир ;анча асарлар яратилган ва мослаштирилган. Масалан: Феоктист Васильев ;айта ишлаган, узбек хал; куйи "Ас буламан", Мардон Насимовнинг "Уфори санам", "Янги тановар", Борис Гиенко томонидан ;айта ишлаган "Туркман эшвойи" каби асарлар шулар жумласидандир.

Узбек хал; куйлари ва узбек бастакорларининг нотага олинмаган асарлари дутор ижрочилари томонидан ноталаштирилиб, туплам шаклида нашр этилган. Масалан: Узбекистон Давлат Консерваторияси доценти Бо;ижон Рахимжонов машхур ва мохир созанда, бастакор Ориф Касимов басталаган ва ижро этган асарларини нотага олиб "Дутор наволари" 1-2 китоб, "Дутор тароналари" 1-китоб тарзида нашр эттирганлар. "Дутор наволари"нинг 1-китобига Ориф Косимов басталаган ва ижро этган 30 дан орти; асарларнинг ноталаштирилган вариантлари киритилган булиб, ушбу тупламнинг 2-китобига эса созанда Ориф Косимов ижросидан ёзиб олинган хал; куйлари киритилган. Тупламнинг "Дутор тароналари" деб номланган 3-китобига 25 та хал; куйлари жамланган булиб, ушбу тупламларга "Самойи дугох", "Жигарпора", "Усмония", "Муножат", "Тановар 1-2", "Мискин 1-2", "Чертмак" каби машхур асарлар киритилган.

Узбекистон Давлат Консерваторияси профессори Рузиби Ходжаева бастакор Шермат Файзуллаевнинг "Табассум", Гулом Куч;оровнинг "Ёр хумори", Мирсоди; Эргашевнинг "Ча;;он уйна", Тухтасин Жалиловнинг "Айвон" каби бир ;атор асарларини ноталаштириб, дутор альт чолгусига мослаштирган булиб, бу асарлар Рузиби Ходжаеванинг "Дуторим-созим маним" номли тупламларида жамланган. Ушбу тупламларга киритилган асарлар дутор ижрочиларининг ижро дастуридан жой олган.

EURASIAN JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES, PHILOSOPHY AND CULTURE

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.2 | SJIF = 8.165 www.in-academy.uz

Узбекистон Давлат Консерваторияси "Хал; чолгуларида ижрочилик" кафедраси талабалари дутор чолгусини ижро этишда янги услуб, усулларни бир-бирига мох,ирона боглаб ижро этишлари билан турли концертлар, фестивал ва тадбирларда уз мах,оратларини курсатиб келмо;далар. Хозирги ва;тда Узбекистон Давлат Консерваторияси "Хал; чолгуларида ижрочилик" кафедрасининг дутор синфида профессор Рузиби Ходжаева, доцент Улугбек Юнусов, катта у;итувчилар Дурдона Хайдаралиева, Маловат Набиева, Умида Х,амидова ва Нигора Исаевалар уз ижро мах,оратларини талабаларга ургатиб келмо;далар. Улар тарбиялаган ва тарбиялаётган талабалар турли танловлар, фестиваллар ва концертларда устозларидан урганган ижро дастурларини намоён этиб келмо;далар.

References:

1. Ш.Б.Матякубов "Анъанавий ижрочилик тарихи" Т.: "Уцитувчи", 2015й.

2. О.Матёкубов "Мацомот" Т.: "Муси;а"нашриёти, 2004й.

3. Ю.Ражабий, И.Акбаров "Узбек хал; муси;аси тарихи" Т.: "У;итувчи", 1981 й.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.