Научная статья на тему 'ДУНЁНИНГ ТУРЛИ МАМЛАКАТЛАРДАН КЕЛТИРИЛГАН ЕРЁНҒОҚ НАМУНАЛАРИНИ БАҲОЛАШ ВА СЕЛЕКЦИЯ УЧУН БИРЛАМЧИ МАНБАЛАР АЖРАТИШ'

ДУНЁНИНГ ТУРЛИ МАМЛАКАТЛАРДАН КЕЛТИРИЛГАН ЕРЁНҒОҚ НАМУНАЛАРИНИ БАҲОЛАШ ВА СЕЛЕКЦИЯ УЧУН БИРЛАМЧИ МАНБАЛАР АЖРАТИШ Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
16
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ерёнғоқ / коллекция / намуна / интродукция / ўрганиш / бирламчи манба / селекция / нав.

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Алланазарова Луйза Рейпназаровна

Мақолада Ўсимликлар генетик ресурслари илмий-тадқиқот институтида 50 та ерёнғоқ намуналари билан уч йил давомида тадқиқот натидалари келтирилади. Изланишларда бирламчи манба сифатида фойдаланилган ерёнғоқ жаҳон коллекция намуналари Ҳиндистон, Африка, Америка, Монголия, Хитой, Россия, Туркия, Озербайжон, Япония, Венгрия, Афғонистон ва Ўзбекистон давлатларига тегишли бўлиб, республикамиз иқлим-шароитида морфобиологик ва қимматли хўжалик белгилари бўйича намунларига баҳо берилди ва селекциянинг турли йўналишлари учун қуйидаги истиқболли бирламчи манбалар: эртапишарлик хусусияти бўйича 2 та, битта ўсимлик маҳсулдорлиги бўйича 2 та, 1000 дона уруғ вазни бўйича 3 та, мой миқдори бўйича 4 та ва комплекс белгилари бўйича эса 1 та намуналар танлаб олинди. Ажратиб олинган нистиқболли ерёнғоқ намуналари янги юқори сифатли ва юқори махсулдор навлар яратишда бирламчи манба сифатида фойдаланиш учун тавсия этилади

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству , автор научной работы — Алланазарова Луйза Рейпназаровна

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ДУНЁНИНГ ТУРЛИ МАМЛАКАТЛАРДАН КЕЛТИРИЛГАН ЕРЁНҒОҚ НАМУНАЛАРИНИ БАҲОЛАШ ВА СЕЛЕКЦИЯ УЧУН БИРЛАМЧИ МАНБАЛАР АЖРАТИШ»

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

ДУНЁНИНГ ТУРЛИ МАМЛАКАТЛАРДАН КЕЛТИРИЛГАН ЕРЁНГОЦ НАМУНАЛАРИНИ БА^ОЛАШ ВА СЕЛЕКЦИЯ УЧУН БИРЛАМЧИ МАНБАЛАР

АЖРАТИШ Алланазарова Луйза Рейпназаровна

к/х.ф.ф.д. (PhD), luyzaallanazarova@gcom.ru Усимликлар генетик ресурслари илмий-тадкикот институти Мойли ва толали экинлар илмий-тажриба станцияси https://doi.org/10.5281/zenodo.7368831

Аннотация. Мацолада Усимликлар генетик ресурслари илмий-тадцщот институтида 50 та ерёнгоц намуналари билан уч йил давомида тадцицот натидалари келтирилади. Изланишларда бирламчи манба сифатида фойдаланилган ерёнгоц жауон коллекция намуналари Хиндистон, Африка, Америка, Монголия, Хитой, Россия, Туркия, Озербайжон, Япония, Венгрия, Афгонистон ва Узбекистон давлатларига тегишли булиб, республикамиз ицлим-шароитида морфобиологик ва цимматли хужалик белгилари буйича намунларига ба^о берилди ва селекциянинг турли йуналишлари учун цуйидаги истицболли бирламчи манбалар: эртапишарлик хусусияти буйича 2 та, битта усимлик ма^сулдорлиги буйича 2 та, 1000 дона уруг вазни буйича 3 та, мой мицдори буйича 4 та ва комплекс белгилари буйича эса 1 та намуналар танлаб олинди. Ажратиб олинган нистицболли ерёнгоц намуналари янги юцори сифатли ва юцори махсулдор навлар яратишда бирламчи манба сифатида фойдаланиш учун тавсия этилади.

Калит сузлар: ерёнгоц, коллекция, намуна, интродукция, урганиш, бирламчи манба, селекция, нав.

Аннотация. В статье представлены результаты трехлетних исследований 50 образцов арахиса в Научно-исследовательском институте генетических ресурсов растений. Образцы коллекций мирового генофонда арахиса, использованные в исследованиях в качестве исходного материала, относятся к Индии, Африке, Америке, Монголии, Китаю, России, Турции, Азербайджану, Японии, Венгрии, Афганистану и Узбекистану. Для различных направлений исследования были вотобраны следующие перспективные образцы: по скороспелости- 2 обр., по продуктивности одногорастения-2 обр., по массе 1000 штук семян- 3 обр., по масличности- 4 обр., по комплексу хозяйственно-ценным признакам- 1 обр. Отобранные перспективные образцы арахиса рекомендованы к использованию в качестве исходного материала для создания новых качественных и высокоурожайных сортов.

Ключевые слова: арахис, коллекция, образец, интродукция, изучение, исходный материал, селекция, сорт.

Abstract. In the research institute of Resource geneticist three-year study of 50 peanut accessions were finished, which received from India, Turkey, Azerbaijan, Africa, Afghanistan, Mongolia, America, Mongolia, China, Krasnodar, Japan, Hungary and Uzbekistan. The peanut accessions were studied of morphology -biological peculiarity and valuable economy indication and divided perspective initial material for different direction of breeding. As a result of study were stood out by early ripening trait 2 peanut accessions, productivity pea plant 2 accessions, were revealed by seed size and 1000 seeds average weight - 3 accessions, by seed oil content were pick - 4 accessions and 1 accessions of complex trait.

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

The article presents the results of a three-year study of 50 peanut accessions at the Research Institute of Plant Genetic Resources. Accessions from the collections of the Global genepool of peanuts used in the research as initial material belong to India, Africa, America, Mongolia, China, Russia, Turkey, Azerbaijan, Japan, Hungary, Afghanistan and Uzbekistan. For differents areas of research, the following promising accessions were selected: for early maturity- 2 accessions, for the productivity per plant- 2 accessions, for the weight of 1000 seeds-3 accessions, for oil content- 4 accessions, for a complex of economically valuable traits- 1 accessions. Selected promising accessions of peanuts are recommended for use as a initial material for developing new high-quality and high-yielding cultivars.

Key words: peanut, collection, accession, introduction, study, initial material, breeding, cultivar.

Кириш. Дунёнинг 100 дан ортик мамлакатларида ерёнгок етиштирилиб келинмокда. Шулардан ишлаб чикариш буйича дунёда этакчи уринда Хитой булиб, у тахминан 36%ни ташкил килади. Иккинчи уринни 13% улуш билан Х,индистон эгаллайди. Бу мамлакатларда ерёнгокнинг уртача хосилдорлиги 30 ц/га (Хитой) ва 10 ц/га ни (Д"индистон) ташкил этади [1].

Республикамизда ерёнгок давлат буюртмаси асосида етиштирилмасада, дехкон-фермер хужаликлари учун асосий даромадли экин хисобланади. Чунки, ерёнгок хосилидан ташдари пояси хам чорва моллари учун туйимли озука булиб, шу билан бирга тупроднинг милиоратив холатини яхшилашда илдиз туганакларда жойлашган бактериялар хаводаги эркин азот хисобидан тупрокни азотга ва органик колдиклари билан эса чириндига бойитади. Ерёнгок пояси минерал ва витаминларга бой хисобланади. Ерёнгок уруги кайта ишланганда 48-50% енгил хазм булувчи мой олинади, магзи таркибида мойдан ташкари 26-28% оксил, минерал ва витаминлар мавжуд.

Республикамизда асосан «Ташкент-112», «Саломат», «^ибрай 4»,»Мумтоз» навлари экилмокда. Жорий йилда ерёнгок майдони умумий 34 189 гектар булиб, асосий майдонлар 7 402 гектарни ва такрорий майдонлар 26 787 гектарни ташкил этган. Ерёнгокнинг уртача хосилдорлиги гектарига 25 центнерга тенг. Ерёнгок махсулотлари махаллий бозорларимизга, кайта ишлашга берилмокда ва бир кисми чет элларга экспорт килинмокда [2].

Узбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 23 октябрдаги «Узбекистон Республикаси кишлок хужалигини ривожлантиришнинг 2020-2030 йилларга мулжалланган стратегиясини тасдиклаш тугрисида»ги ПФ-5853-сон хамда 2022 йил 28 январдаги «2022-2026 йилларга мулжалланган Янги Узбекистоннинг тараккиёт стратегияси тугрисида»ги ПФ-60-сон фармонлари ижросини таъминлашда мамлакатимиз олимлари олдида тизимли амалга оширадиган вазифалар турибди [3].

Республикамиз иклим-шароитига мос янги эрта пишар, серхосил, уруги таркибида мой ва оксил микдори юкори, касаллик ва хашаратларга чидамли навларни яратиш учун бирламчи манбаларни тугри танлаш селекция ишларида мухим жараён хисобланади. Шу сабабли дунёнинг турли мамлакатларидан интродукция килинган ерёнгок намуналарини урганиш ва селекция учун эртапишар, серхосил, уруги таркибида мой ва оксил микдори юкори янги навларни яратишда бирламчи манбаларни танлаш асосий максадимиз хисобланади. Ерёнгок селекциясида максадни эртапишар, серхосил, дуккаклари бир

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

вактда етиладиган ва кургокчиликга чидамли навларни яратишга каратилса, бу ерёнгок усимлиги республикамизнинг шимолий худудларида кенг таркалишига имконият беради. Механизациялаштириш учун усимлик пояси тик усувчи, дуккаклари маркам бириккан ва компакт жойлашган навларни яратишга каратилади. Санаотда фойдаланиш йуналишига караб ерёнгок уругининг химиялик таркиби узгартилади (оцсил яки мой мицдори купайтирилади). Ширинликлар ва истъемол учун ерёнго; уругин йириклаштириш ва дуккак кобигининг фоизин камайтириш керак булади. Асосан якка, ялпи танлаш ва чатиштириш усуллари кулланилади. Бирламчи манбаларни танлашда республикамиз иклим шароитига тугри келадиган узининг эртапишарлиги ва поясининг тик усиши билан характерли булган испан ва валенсия шакллари кулланилса тугри максадга эришилади.

Тадкикот материали ва услублари

Тадкикотлар давомида Усимликлар генетик ресурслари илмий-тадкикот институтининг Мойли экинлар жах,он коллекциясидан ерёнгокнинг 50 та намуналари ва андоза нав сифатида республикамизда районлаштирилган «Саломат» нави тажриба объекти сифатида фойдаланилди.

Илмий-тадкикотлар Усимликлар генетик ресурслари илмий-тадкикот институтида ишлаб чикилган «Мойли экинлар жах,он коллекциясини урганиш буйича услубий кулланма» [3] услуби асосида ва классификатор ёрдамида олиб борилди. Намуналар уругларининг биокимёвий таркиби А.И.Ермаков услуби асосида аникланди ва тах,лил килинди. Тажрибалар дала ва лаборатория шароитида олиб борилди ва ерёнгок коллекция намуналари уч йил давомида морфологик, биологик ва кимматли хужалик белгилари буйича тулик урганилди. Тажриба натижасида олинган селекция учун мух,им булган асосий хужалик белгиларига тухталиб утамиз.

Тадкикот натижалари

Изланишларда дастлабки манбад сифатида урганилаётган ерёнгок коллекция намуналар палаги буйича тик усувчи, ярим тик усувчи ва урмалаб усувчи формалардан иборат. Усимлик палагининг буйи ва ён шохлар сони навнинг самарадорлигини оширишда мух,им хисобланади. Палагининг буйи буйича урганилганда 20,0 см дан киска булса паст, 20,0-25,0 см оралигида булса уртача ва 25,0 см дан узун булса баланд х,исобланади. Биз урганган намуналарда эса буйи 25,0 см дан паст намуналар учрамади.

Ён шохларининг сони буйича урганилганда ён шохлар сони 6 тадан кам булса паст, шохлар сони 6-9 та оралигида булса уртача ва 9 тадан куп булса, кучли шохланган х,исобланади. Ён шохлар сони 21 та намунада 6-9 та, бошка намуналарда 10-18 тагача булди. Ён шохлар сони 6 тадан кам намуналар учрамади. Демак, урганилган намуналар ён шохлар сони буйича бах,оланганда уртача ва кучли деб кайд этилди.

Етилган меваларнинг микдори буйича андоза «Саломат» навининг умумий мевалар сони уртача 41 та булиб, шундан 27 таси пишиб етилди. Бу эса умумий дуккакнинг 65%ни ташкил этди. Демак, бу нав урта эртапишар х,исобланади. Ерёнгок усимлигида эртапишарлик хусусияти пишиб етилган дуккаклар микдорига караб аникланади. Изланишлар давомида андозага нисбатан юкори курсаткичга эга булган намуналар ажратилиб олинди (1-жадвал).

Жадвал 1.

Эртапишарлик хусусияти буйича ажратиб олинган ерё^ок намуналари

№ Катало Келиб чикиши Асосий Битта туп усимликдаги Етилга

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

г шох узун лиги, см дуккаклар сони, дона н дуккак-лар, %

етилган етил-маган жами

1 Саломат, ст. Узбекистон 39 27 14 41 65

2 31 Номсиз А^Ш 37 24 7 31 76

3 60 Номсиз эксп.Вавилова 34 31 10 41 76

4 89 Номсиз Жанубий Америка 50 17 4 20 82

5 134 Номсиз Ява ороллари 41 29 9 38 76

6 137 Номсиз Х,индистон 34 23 7 30 76

7 534 Номсиз Туркия 47 25 6 30 81

8 545 Номсиз Габон 39 28 8 36 79

9 565 Номсиз Уганда 50 24 5 30 82

Юкоридаги жадвалдан куриниб турибдики эрта пишарлик буйича ажратиб олинган намуналарнинг етилган дуккаклар микдори андозага нисбатан 11,0-17,0%га юкори натижа курсатди.

Битта усимлик махсулдорлиги. Битта усимлик махсулдорлиги буйича олинган маълумотлар тахлил килинганда 2 та намуна андоза навга нисбатан юкори, 5 та намуналар тенг ва колган намуналар эса паст натижаларга эга булди. Битта усимлик махсулдорлиги белгиси буйича энг юкори натижа курсатган 2 та к-194 (АКШ) ва к-212 (Манчжурия) намуналар танлаб олинди. Танлаб олинган намуналарда бир усимлик махсулдорлиги андоза навга нисбатан 10-22 граммгача юкори эканлиги аникланди. Долган намуналарда бир усимлик махсулдорлиги 6-20 граммгача паст эканлиги аникланди.

УруFнинг йириклиги буйича. Усимлик уруFларнинг йириклиги коллекция намуналарнинг селекцион хусусияти булиши билан бирга куп холларда озука, намлик ва кулланилган агротехник тадбирлар таъсирида нисбатан йириклашиши ёки майдалашиши кузатилади. Урганилган намуналарнинг 1000 дона уруF вазни буйича 7 та намунада жуда юкори, 24 та намунада юкори ва 31 та намунада эса уртача вазнда эканлиги аникланди. Йирик уруFлилик белгиси буйича танлаб олинган 7 та намуналарнинг, жумладан: к-108 (Монголия), к-194 (АКШ), к-212 (Манчжуния), к-351 (Цейлон), к-396 (Судан), к-404 (Африка), к-544 (Уганда) 1000 дона уруF вазни 800-1081 г эканлиги аникланди ва шулардан бизга 3 таси к-194 (АКШ), к-212 (Манчжуния), к-404 (Африка) тик пояли эканлиги билан ахамиятли хисобланади.

Мойдорлик. Намуналар уруFи таркибидаги мой микдори буйича урганилганда андоза навга нисбатан юкори натижага эга булган 5 та, жумладан: к-4 (АКШ), к-72 (Хиндистон), к-194 (АКШ), к-515 (Япония) ва к-558 (Уганда) намуналари танлаб олинди. Ушбу намуналар уруFи таркибида мой микдори 54-55% булиб, бу курсатгич андоза «Саломат» навида 52,0%ни ташкил этган. Бошка намуналарда мой микдори андоза нав билан бир хил ва паст эканлиги аникланди.

МаFизининг чикими. Андоза навда маFизининг чикими 49,0%ни ташкил килди. Урганилган коллекция намуналари ичидан андоза навга нисбатан 6,0-11,0% юкори булган к-4 (АКШ), к-16 (Эрон), к-73 (Хиндистон), к-126 (Бирма), к-169 (Кавказ), к-173 (Африка), к-194 (АКШ), к-218 (Россия), к-355 (Судан), к-527 (Туркия) намуналар аникланди. Долган барча намуналар андоза билан бир хил ва нисбатан паст натижани курсатди.

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

Олиб борилган уч йиллик тадкикотлар натижаларига асосан кимматли-хужалик комплекс белгилари буйича к-194 (АКШ) намунаси ажратиб олинди. Бу намуна урта эртапишар, хосилдор ва мой микдори юкори булган навларни яратишда кимматли бирламчи манба хисобланади (2-жадвал).

2-жадвал

Комплекс белгилари буйича танланган намунанинг асосий хужалик белгилари

№ Каталог Келиб чикиши 1та усимликдаги ёнгок сони Битта туп махсул дорли-ги, г Мой микдори, % 1000 та магиз вазни, г

етил ган жами фоиз

1 Саломат, ст. Узбекистан 27 41 65 42 52 780

2 194 Номсиз Жанубий Америка 33 50 65 65 54 1081

Хулоса

Олиб борилган издланишлар давомида республикамиз иклим-шароитида морфобиологик ва кимматли хужалик белгилари буйича намунларига бахо берилди ва селекциянинг турли йуналишлари учун куйидаги истикболли бирламчи манбалар ажратиб олинди ва улар ерёнгок селекциясининг турли йуналишларида бирламчи манба сифатидфойдаланиш учун тавсия этилади:

• Республикамиз худудида эртапишар ва серхосил навларни яратишда бирламчи манбалар к-31 (АКШ), к-545 (Габон) намуналари;

• Йирик уругли серхосил навларни яратиш учун к-194 (АКШ), к-212 (Манчжуния), к-404 (Африка) намуналари;

• Усимлик мойи ишлаб чикаришга мулжалланган уруги таркибида мой микдори юкори булган навларни яратиш учун к-4, к-194 (АКШ), к-515 (Япония) ва к-558 (Уганда) намуналари;

REFERENCES

1. Мировое производство арахиса. https://arahis.com/mirovoe-proizvodstvo.htm

2. Арахис сорта, уход и полезные свойства- https://www.agro.uz/ru/11-0421/

3. Amanova M., Rustamov A. Moyli ekinlar jahon kollektsiyasini o'rganish bo'yicha uslubiy qo'llanma. // Toshkent, 2010.- B. 4-8.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.