Научная статья на тему 'ДОҒ – МАЗМУНСОЗТАРИН УНСУРИ ШЕЪРИ ЗУҲУРИИ ТУРШЕЗӢ'

ДОҒ – МАЗМУНСОЗТАРИН УНСУРИ ШЕЪРИ ЗУҲУРИИ ТУРШЕЗӢ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
60
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
САБКИ УИНДИ / САБКШИНОСИ / ЭЦОДИЁТИ ЗУУУРИИ ТУРШЕЗИ / МИРЗО АБДУЛЦОДИРИ БЕДИЛ / КАЛИМАУОИ МЕУВАРИ / ДОГ / МАЪНО / МАЗМУН

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Шарипов Ш.Р.

Унсури мазмунсозтарини ашъори Зуҳурии Туршезӣ (ваф.1615) доғ, ки дар девони ғазалиѐти шоир 574 маротиба корбаст шудааст, мавриди таҳлил қарор гирифтааст. Таъкид мегардад, ки шоир ба ин калима тобишҳои маъноию услубии нав эҳдо мекунад, ба калима тавони тоза мебахшад ва бо ин роҳ мазмуни тоза меофарад. Муқоисаи ашъори Зуҳурӣ ва Бедил дар бобати истифодаи калимаи доғ сурат гирифтааст. Зикр шудааст, ки дар шеъри ӯ низ калимаи доғ аз ҷумлаи вожаҳои серистеъмол аст. Ҷадвали “Теъдоди истифодаи вожаҳои калидӣ дар девони Зуҳурӣ” пешниҳод гардидааст, ки 76 вожаро дар бар мегирад. Басомади истифодаи вожаҳои калидӣ аз 50 бор (ришта) то 1830 борро (дил) ташкил кардааст. Зуҳурӣ калимаи доғро бо вожаҳои ҳайронӣ, ваҳм, ҷаҳл, муҳаббат, ибрат, фурсат, хомӯшӣ, таманно, сӯхтан ҳамнишин месозад, ки онҳо то андозае ба маънои вожаи калидӣ тавсеа ва тақвият мебахшанд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE WORD “DOG” AS A MAIN SENSE FORMING ELEMENT IN ZUHURI TURSHEZI'S POETRY

The author makes an endeavor to give a complete analysis of the central sense-forming word in the poetry of Zuhuri Turshezi (died in 1615) - that of "dog" the frequency of usage of which is equal to 574 times. It is underscored that the poet imparts a new sensible and stylistic shades of meaning to this word, he puts a new potential in the former and due to it creates new motives and images with participation of the word in question. The correlation between Zuhuri's creation and Bedil's poetry dealing with the word "dog" is implemented. It is marked that both in Bedil's poems the word is one of the most frequently used elements. The author adduces the table "Frequency of Key Words Use in Zuhuri's Divan" containing 76 lexical units whose frequency varies in the range of 50 times (“thread”) up to 1830 ones (“heart”). Zuhuri uses the word "dog" in combination with such words as: "surprise, imagination, ignorance, love, moment, silence, coquetry" and etc.; this enlarges and deepens the meaning of the considered key word.

Текст научной работы на тему «ДОҒ – МАЗМУНСОЗТАРИН УНСУРИ ШЕЪРИ ЗУҲУРИИ ТУРШЕЗӢ»

УДК SD ББК S1.2-7 ТДУ(УДК) 891.550

ШариповШарифРа^монович, н.и.ф., дотсенти кафедраи забони тоцикй ва ууццатнигории Академияи идоракунии давлатии назди Президенти Чумуурии Тоцикистон (Тоцикистон, Душанбе)

Шарипов Шариф Рахмонович, канд. филол. наук, доцент кафедры таджикского языка и документации Академии государственного управления при Президенте Республики Таджикистан (Таджикистан, Душанбе)

Sharipov Sharif Rakhmonovich, candidate of philological sciences, Associate Professor of the department of the Tajik language and documentation of the State Management Academy under the Auspices of Tajikistan Republic President, (Tajikistan, Dushanbe) E-MAIL: ssssharif@mail.ru

Вожауои калиди: сабки уиндû, сабкшиносй эцодиёти Зууурии Туршези, Мирзо Абдулцодири Бедил, калимауои меуварû, дог, маъно, мазмун

Унсури мазмунсозтарини ашъори Зууурии Туршезû (ваф.1615) дог, ки дар девони газалиёти шоир 574 маротиба корбаст шудааст, мавриди таулил царор гирифтааст. Таъкид мегардад, ки шоир ба ин калима тобишуои маъноию услубии нав эудо мекунад, ба калима тавони тоза мебахшад ва бо ин роу мазмуни тоза меофарад. Муцоисаи ашъори Зууурû ва Бедил дар бобати истифодаи калимаи дог сурат гирифтааст. Зикр шудааст, ки дар шеъри у низ калимаи дог аз цумлаи вожауои серистеъмол аст. Цадвали "Теъдоди истифодаи вожауои калидû дар девони Зууурû" пешниуод гардидааст, ки 76 вожаро дар бар мегирад. Басомади истифодаи вожауои калидû аз 50 бор (ришта) то 1830 борро (дил) ташкил кардааст. Зууурû калимаи догро бо вожауои уайронû, ваум, цаул, мууаббат, ибрат, фурсат, хомyшû, таманно, сухтан уамнишин месозад, ки онуо то андозае ба маънои вожаи калидû тавсеа ва тацвият мебахшанд.

Ключевые слова: стилеведение, индийский стиль, творчество Зухури Туршези, поэзия Мирзо Абулкадыра Бедиля, ключевое слово «дог», новый мотив, тема

Предпринята попытка проанализировать центральное смыслообразующее слово в поэзии Зухури Туршези (ум. в 1615 г.) - «дог», частота использования которого в его диване составляет 574 раза. Подчеркивается, что поэт придает слову новый смысловой и

1 Данное слово имеет многочисленные смысловые оттенки, особенно в сочетании с другими абстрактными словами типа «удивление, воображение, разлука, любовь, миг, молчание, кокетство» и т.д. и не имеет однозначного перевода на русский язык. В зависимости от контекста переводится как «ожог» (ожог от страданий, страсти и т.д.), «рана» (рана от любви, разлуки и т.д.), «страдание» и т.д.

ДОF - МАЗМУНСОЗТАРИН УНСУРИ ШЕЪРИ ЗУУУРИИ ТУРШЕЗИ

СЛОВО «ДОГ»1 - ГЛАВНЫЙ СМЫСЛООБРАЗУЮЩИЙ ЭЛЕМЕНТ В ПОЭЗИИ ЗУХУРИ ТУРШЕЗИ

THE WORD "DOG" AS A MAIN SENSE-FORMING ELEMENT IN ZUHURI TURSHEZIS POETRY

стилистический оттенок, вкладывает в него новый потенциал и благодаря этому создаёт новые мотивы и образы с его участием. Осуществлено сопоставление творчества Зухури с поэзией Мирзо Бедиля в использовании слова «дог». Отмечено, что и в стихах Бедиля данное слово является одним из часто употребляемых элементов. Предложена таблица «Частота использования ключевых слов в диване Зухури», содержащая 76 лексических единиц, частотность употребления которых варьируется от 50 раз («нить») до 1830 раз («сердце»). Зухури использует слово «дог» в сочетании со словами «удивление», «воображение», «невежество», «любовь», «миг», «молчание», «кокетство» и т.д., и этот прием расширяет и углубляет значение рассматриваемого ключевого слова.

Key-words: style knowledge, Indian style, Zuhuri Turshezi's creation, Mirzo Abulkadyr Bedil's

poetry, key words, "dog", motive, theme

The author makes an endeavor to give a complete analysis of the central sense-forming word in the poetry of Zuhuri Turshezi (died in 1615) - that of "dog" the frequency of usage of which is equal to 574 times. It is underscored that the poet imparts a new sensible and stylistic shades of meaning to this word, he puts a new potential in the former and due to it creates new motives and images with participation of the word in question. The correlation between Zuhuri's creation and Bedil's poetry dealing with the word "dog" is implemented. It is marked that both in Bedil's poems the word is one of the most frequently used elements. The author adduces the table "Frequency of Key Words Use in Zuhuri's Divan" containing 76 lexical units whose frequency varies in the range of 50 times ("thread") up to 1830 ones ("heart"). Zuhuri uses the word "dog" in combination with such words as: "surprise, imagination, ignorance, love, moment, silence, coquetry" and etc.; this enlarges and deepens the meaning of the considered key word.

Агар мазмунсозтарин унсури шеъри Бедил мафхуми «оина» аст[2, 110-112], пас мазмунсозтарин моддаи шеъри Зухурй вожаи «дог» аст, ки дар девони газалиёти шоир беш аз 574 маротиба корбаст шуда, бо он ки дар истифодаи ин калима такрори сувари хаёл дар шеъри Зухурй ба чашм мерасад, дар аксар маврид бо истифода аз он маънии тоза ва таркиби нав эчод кардааст. Вожаи оина (ойина) дар девони газалиёти Зухурй 109 маротиба истифода шуда, вожаи «иш^» 862 (хаштсаду шасту ду) маротиба корбурд гардида, сершумортарин калима дар ашъори шоир махсуб аст ва дар аксари маврид такрори сувари хаёл дар басомади он ба мушохида расида, аз назари дигар, мафхуми корбасттарини адабиёти дирузу имрузи мост.

Ашъори шоире ба чашм намехурад, ки вожаи «иш^»-ро камтар ба кор бурдааст ва ё ба як маъно истифода карда бошад. Зеро иш^ мухимтарин мотиви адабиёти мо буда[16, 96], чавхари адабиёти тасаввуфй низ иш^ аст. Ба риштаи тахдщ кашидани сайри таърихии вожаи иш^ дар адабиёти форсии точикй пажухиши пурмояеро руи кор хохад овард, ки, албатта, ба ин мавзуи тахдщ вачхи иртиботи вофир надорад.

Дар мавриди истифодаи вожаи «дог» Зухурй бештар мазмуни тоза меофарад ва аз ^ироати шеъри Зухурй дар назари аввал дар мо чунон тасаввурот пайдо мешавад, ки гуё хамирмояи газалиёти шоирро махз хамин «иш^»-у «дог» фаро гирифта, девони уро метавон «Иш^нома» ва ё «Догистон» номид. Аммо чун ба дидаи тах^и^ назар афканем, хамирмояи осори хунарии Зухурй ба ду-се мафхум ва ё вожа (гиря 424 маротиба, гам-717 маротиба, чашм 696 маротиба) махдуд нашуда, шоир дар атрофи ду-се мазмун намечархад, баръакс дар хар як маврид аз як вожа, масалан «дог» таркиб ва мазмуни чадид месозад, ки мадлули байтро ба куллй дигар менамояд. Ин чо манзур хамон а^идаи суратгароёни рус аст, ки адабиётро на хунари тасовир ва иможхо, балки хунари вожахо

MegoHucraHg [8, 1-5; 9, 291; 10,54; 13, 281-284]. 3yxypn hh3 a3 3yMpau moHpoHecr, kh Ha 6a gyH6onu TacBup ramTa, KanHMoTpo x,aMnyH Maconexu TacoBup 6a Kop Me6acT, 6anKH Bo^axppo 6ap^acTa MecoxT, 6a KanuMa TO6umx,oH MatHouro ycny60 эxgo MeKapg[6, 116] 6a KanuMoT TaBoHH To3a Ba MatHou To3a 6axmuga, 6a hh Bacuna 3a6oHH xyHapn Meo^apug, kh ^o6unu 6aeHH xpnaT, bo^ot Ba xacucau ame 6ygaHg[5, 200]. HyHornH, gap 6aHTx,ou 3ep gap MaBpugu aBBan «goru FaM» 6a MatHou acap Ba Tatcupu raM, gap MaBpugu gyroM «gor» x,aMBa3HH o$to6 6a MatHou Hyp6axm Ba x,aTTo a3 oh x,aM a$3yH «xypmeg3opKyHaHga» oMaga, H^ogau oh Ma3MyH acT, kh ch£x,hh goru Matmy^a (gap hh ^o «gor» khhoa a3 cy3y rygo3H pox,H Bucon) ^ygpaTu a3 xypmeg x,aM To6aHgaTap Ba paBmaHTap KapgaHu cuHaxppo gopag:

Cad fyapozy aumpo 6ap 3anna6andu dommeM, ramma 6ap xonu ^mp dozu zaMam MeyMonu mo[7, 54].

E:

Kapda dozam cunau mopuKpo xypmed3op,

flap saMam yap kampau xyn гamma aumucmonu mo[7, 55].

E kh:

Ha6unaM pyu mopuKU, ku KapdaM Ea dozu dun napozonu dun UMma6[7, 129].

E hh kh:

flozu Mau nona daMonuda 3u namMunau mo, Py3u man6e yaMa 3ond ma6u odunau mo[7, 88].

A6gyn^ogupu Begun hh3 «gor»-po MaHmau To6y Ta6u o$to6 goHHcraacr:

Cuneyp py3y ma6 afymoda capnugyn 3-un dapd, MydoM a3 omamu un dog Meyp dap ma6y mo6[4, 19].

AcnaH, «rynu TaMaHHo myKy^TaH», «ho3h TaMaHHo namugaH», «ho3h TaMaHHo 6apgomTaH» gap aga6ueTH ^opcuu to^hkh 6a namM Mepacag, Bane 3yxypn moupecT, kh aBBanuH MapoTu6a Ma^xyMH 6oTunHaMo(napagoKc)- TapKu6u «goru TaMaHHo»-po э^og Kapga, «gap cuHau Matmy^ xaHMa 3agaHH oHpo» aHgemugaacr:

ramm on py3, ku mo6anda mano6u pagy nau, XauMa 3ad dozu maMaHHou my dap cunau mo[7, 116].

flap aga6ueTH mo gun x,aMnyH «napBapgau op3yro x,aBac», um^y Myx,a66aT, raMy ryp6aT ^apoBoH Kop6acT mygaacT. Ammo 3yxypn gunpo «napBapgau gor» ry^Taacr, kh 6a nuHgopu ^opManucToHH pyc, aMH^rapam B.^ktobckhh «x,aga$H xyHap hh acT, kh 6a mo эx,cocн amepo oh TaBp kh guga MemaBag, 6ugHx,aHg, Ha oh TaBp kh 6apou mo muHoxTa mygaaHg. TexHHKau xyHap hh acT, to HH3x,opo HoomHo HaMoag, ^ona6x,opo TopuKy ryHr rapgoHag, to 6ag-HH TapTu6, gymBopn Ba 3aMoHH ugpoKpo a$3oum gux,ag» [3,10; 9, 110; 14,77-80]. 3yxypn gap 6aHTH 3epuH «HH3po HoomHo» - napBapgau gymy 6apu goF 6ygaHH gun - Kapga, ugpoKH Mopo «6a cyu a$3oum Kamona KapgaacT»:

MapyaM naKynad no3, xapudop nadopad, napeapdau dymy 6apu doz acm dunu mo[7, 92].

HnTH^oTy Mapx,aMaT xocu hhcoh 6yga, gap 6aHTH 3epuH cu^ara «gor» mygaacT Ba 6o ucra^oga a3 Ta^Huc moup MatHHH To3a э^og KapgaacT. X^aMnyHHH, murapgu 6ap^acraco3H[11, 138; 15, 40-46]. hh ^o 6a Kop pa^Taacr, kh nepyMoHH oh 6ax,cu anoxuga 6a Ta6t pacugaacr:

Х,ар сина, ки дидем, фуру рафта ба роуат, Аз маруамати доги ту дог аст дили мо[7, 92].

Абдулцодири Бедил инсонро ба ашк ташбех, дода гуфтааст, ки:

Як цадам роу аст, Бедил, аз ту то домони хок, Дар сари мижгон чу ашк истодаû, уушёр бош[4, 100]!

Дар ашъори Бедил ва дигар шоирони сабки х,индй инсон ба «як каф Fубор», «як каф хок» ва амсоли онх,о шабохдт ёфта, Зу^урй дар ин маврид тамоман ташбех,и тоза - «як доF»-ро истифода кардааст:

Гашта аз фарц то цадам як дог, Бенишонему ин нишонаи мо[7, 117].

Хдтто «доF»-ро «нишони нишонах,о», киноя аз сабаби х,астии оламу одам, боиси мавчудияти ашё ва пайдоиши хдводис гуфтааст, ки ин мазмун дар адабиёти форсии точикй тоза аст:

Хуи ту забон забонауоро,

Доги ту нишон нишонауоро[7, 48].

Дар байти зерин низ «ба наъли доF тубакпуш кардан» тарзи ифодаи тоза буда, «^f» дар мавриди дигар сифати нав - шархдихдндаи (тафсиргари) «матни сина» гирифтааст.

Зи цомахонаи ишци ту - атласи гардун Ба наъли дог тубакпуш кардаû моро[7, 44]. Ë:

Ишц бар маснади ифода нишаст, Догуо шаруи матни синаи мо[7, 118].

Абдулцодири Бедил дар услуби аз «ацл доFи хдйронй» сохтан аз маф^уми «^f» мазмуни нав эчод кардааст:

Ба завци он ки шавад ацл доги хайрони, Ба чашми халц фиканд аз губори дид уицоб[4, 18].

Бедил таркибх,ои «доFи чах,л», «доFи вах,м»-ро сохтааст:

Ки бар уацицати ин цилва уар кй пай набарад, Ба доги цахл занад гута то ба рузи уисоб[4, 19].

4û уушуо, ки на з-ин шуълаи фиреб гудохт? 4û синауо, ки на з-ин доги вахм5 гашт кабоб[4, 19]?

Зу^урй таркиби «доFи мух,аббат»-ро чунин корбаст намудааст:

Гули сад бустон аз цайб агар берун диуам, шояд,

Ки аз доги мухаббат гулшане кардам тани худро[7, 74].

Ë:

Фалак ба цасди Зууурû камони кин зеу кард,

4û гам зи доги мууаббат, дилаш сипар дорад[7, 282].

Ë ин ки:

Гардидаам ягона зи ишци ягонае,

Дорад цигар зи доги мууаббат нишонае[7, 621].

Ин таркиб дар ашъори Бедил низ ба чашм мерасад:

Зи дарду доги му^аббат мабош шиквафуруш, Хузури рощти дил нест цуз дар ин авцоъ[4, 41].

Бедил таркиби «доги ибрат»-ро истифода кардааст:

Ба доги ибрати ауволи щм сафеду сиёц, Дар инцилоби гами якдигар раму ором[4, 50].

Аз муцоисаи ашъори ин ду шоир бармеояд, ки вожаи «дог» на танх,о дар шеъри Зудурй, балки дар ашъори Бедил низ ни^оят зиёд мавриди истифода царор гирифтааст. Чунончи, дар чилди х,ашуми «Осор»-и Абдулцодири Бедил цариб сад маротиба калимаи «дог» бо маьних,ои гуногун истифода шуда, таркибх,ои тоза, аз цабили «доги хдйронй», «доги вах,м», «доги чах,л», «доги ибрат», «доги фурсат», «доги савдо», «доги имтиёз», «доги сухтан», «доги хомушй», «доги матлаб» ва амсоли онх,о ба вучуд овардааст:

Ба доги ибрати ауволи щм сафеду сиёц, Дар инцилоби гами якдигар раму ором[4, 50].

Умр гул карду доги фурсат бурд, Шараре пар заду нщон гардид[4, 63].

Дар дили лолаи чаман охир Ки нщодаст доги савдоро[4, 64]?

Fайр гул кардаему месузем, Хеч кас доги имтиёз мабод[4, 82].

Анцуман сахт гофил аст аз хеш, Шамъро доги сухтан ин аст[4, 104].

Оламе доги хомушй гардид,

Гули найранги мовуман ин аст[4, 104].

Ночори доги матлаби ноёб мешавам, Ёди рухи ту мекунаму об мешавам[4, 119].

Хдтто дар ашъори Зудурй ду газал дар радифи дог ба чашм мерасад, ки матлаашон чунин аст:

Fайр аз ту нщод бар цигар дог, Фарёд, ки зулм кард бар дог[7, 712].

Ва:

Дидацо манбаи ашк асту цигар маъдани дог, Мууре аз дог нщам щм ба дари махзани дог[7, 713].

Теъдоди истифодаи вожахои калидй дар девони Зу^урй

№ Калима Мицдор

6/t (маротиба)

Дил 1830

Ишц 859

Fам 717

Чашм 696

ДOF 574

Лаб 572

Сина 516

Сад 449

Гиря 424

Дард 404

гул 382

Шаб 370

Як 338

Забон 321

Ком 314

Захм 277

Нигох, 271

Ашк 246

Оташ 240

Рашк 238

Хдсрат 238

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Сабр 222

Нафас 203

Орзу 197

Kyx 156

Хор 155

Май 150

А^л 143

руй 143

гуш 140

Х^усн 138

Мижгон 135

Со^й 129

Зулф 122

Зулф 122

Мудаббат 117

Парвона 117

Хдзор 116

Душман 115

Хуршед 113

Офтоб 110

Оина 109

Ранг 108

Айш 108

Ч,илва 108

Булбул 106

Бода 91

Мод 89

Завк 88

Ваьда 84

Шарм 82

Чарог 81

Хизр 80

Афсона 78

На^ш 78

Тавба 77

Шамъ 76

Чедра 75

Шароб 74

Мудр 74

Хдйрат 71

Хаёл 69

Ринд 67

Занчир 65

Хат 64

Нома 62

Барк 60

Fубор 60

Устухон 59

Код 59

Ду 59

Абру 59

Рухсор 59

Дадон 58

Ачз 55

Ришта 50

Хулоса, мазмунсозтарин вожаи девони газалиёти Зудурии Туршезй «дог» аст, ки на ба мазмуни такрор, балки бештар ба маьнодои тоза истифода шуда, дар баъзе маврид онро шоир (масалан, «Гашта аз фарк то кадам як дог») зирудангорй карда, иборадои мутанокизй (доги сухтан, доги хомушй) дам офаридааст. «Дог» аз вожадоест, ки дар ашьори Зудурй ба сифати унсури медварй маьнои мутанаввеь меофарад ва бо дайронй, вадм, чадл, мудаббат, ибрат, фурсат, савдо, хомушй, матлаб, сухтан, таманно, гам, дил, май медвари таомули шоиронаи Зудуриро бо олами вокеь муртабит медорад. Вожагони мазкур дар баробари «дог» дамнишинанд ва як навь та^вияти маьноии он буда, дар шабакаи тадоии шоир «мудаббат дар багали дог» фироку суз ва талотуми дарди чудой «шиквафурушй»-ро ночур ва доги мудаббат - ранчи ин родро мояи даловат мешуморад. Бинобар мабнои тазкираи «Наштари ишк»-и Х^усайщулихони Азимободй Зудурй ба чавгони хаёлоти рангингуйи фасодат аз пешишуарои мута^аддимин мерабояд ва хаёлсанчест аздй, ки камияти фикрро

дар мизмори сухансанчй чахонида» [1, 956] ва «Маосири Рахимй» «зиндагии тавъам бо ишци комил, риёзат ва тацаддусро дунбол менамуд», «дарвешй ва гушанишинй ва фацру микинатро шиори худ сохта, ба офият мегузаронад ва ба тазкиру тахлил ва ибодат машгул мебошад» [12, 1212]. Дар ин замина, метавон пиндошт, ки шоир «дог»-ро дар борварии суфиёна намодин карда, ки рамзи гунох ва хичоб байни ошиц ва маъшуца аст. Ч,ихати гаввосй дар уцёнуси бепайдоканори шеъри Зухурй ва пайдо кардани садафи маънй ва андешаи у ошной бо хавза ва сохтору сабк, шигарду бунёнхои адабй, бунмоя ва сувари хаёл, рехторшиносии адабй бояд огохии комил дошт.

Пайнавишт:

1. Азимободи, Хусайнцулихон. Наштари ишц. Китоби 3. - Душанбе: Дониш, 1982. - Аз с.782 то с.1180.

2. Аумад Гули, Абулфазл Маудии Ицдам. Оина - мазмунсозтарин унсури шеъри Бедил. -Теурон. К,анди порси. - 112 с.

3. Аумади, Алиакбар, Хафтодар, Fулобаббоси Ризои, Номдори, Иброуим. Ошноизудои ва нацши он дар халци шеър. Мацаллаи Сухан. - Теурон. -№ 2. Зимистони 1392. - 122 с.

4. Бедил, Абдулцодир. Осор. Цилди 8. - Душанбе: Адиб, 2011.-856 с.

5. Зарринкуб, Абдулуусайн. Бо корвони уулла.-Душанбе: Пайванд, 2004. - 332 с.

6. Зеуни Турацул. Санъатуои бадеи дар шеъри тоцики.-Сталинобод:Нашриёти давлатии Тоцикистон, 1960. - 260 с.

7. Зууурии Туршези. Девони газалиёт. Бо тауциц ва тасуеуи дуктур Асгари Бобосолор/ Зууурии Туршези. - Теурон: Китобхона, музей ва маркази асноди мацлиси Шурои исломи, 1390. - 1642 с.

8. Кадкани, Мууаммадризо Шафеи. Сувари хаёл дар шеъри форси. -Теурон: Сухан, 1363. - 712 с.

9. Кадкани, Шафеи. Растахези калимот. Дафтари гуфторуо дар бораи назарияи адабии суратгароёни рус. - Теурон: Сухан, 1391. - 654 с.

10. Кадкани, Шафеи. Шоири оинауо. - Теурон: Огоу, 1366. - 342 с.

11. Мицдоди, Бауром. Фаруанги истилоуоти нацди адаби. Чопи аввал.-Теурон: Интишороти фикри руз, 1378. - 556 с.

12. Науованди Абдулбоци. Маосири Рауими. Бахши сеюм. Зиндагиномауо. - Теурон: Муассисаи чоп ва интишороти донишгоуи Теурон, 1381.- 1456 с.

13. Футууи, Маумуд. Балогати тасвир. - Теурон: Сухан, 1385. - 464 с.

14. Шарипов Ш.Р. Навпардозиуои Зууурии Туршези дар жанри газал. - Душанбе: ЦДММ «Сармад-Компания», 2020. - 98 с.

15. Шарипов, Ш.Р. Равишуои ошноизудои дар газалиёти Зууурии Туршези/мац.Паёми Донишкадаи забонуо. - Душанбе: Лингвопарк, 2017, - № 2-3(26-27). - 186 с.

16. Яуёи Кордгар. Дугонагии сабк дар сабки уинди//Фаслномаи мутолеоти Шибуи Цора. Донишгоуи Сиистон ва Булуцистон. - №6, 1390. - 114 с.

Reference Literature:

1. Azimoboda, Husaynkulihon. The Edge of Love. Book 3. - Dushanbe: Knowledge, 1982. -From page 782 up to page 1180.

2. Guli, Ahmad; Ikdam, Abulfazl Mahdi. Mirror as the most Sense-Forming Element in Bedil's Poetry. - Tehran: Krsian Poerty, - 112pp.

3. Ahmadi, Aliakbar; Haftodar, Gulobbosi Rizoi, Nomdori, Ibrohim. "Oshnoizudoi" (Ardent Comradeship) and its Role in Poetry Creation. "Suhan" Journal. - Tehran, -№ 2.1392. -122 pp.

4. Bedil, Abdulkodir. Compositions. V. 8. - Dushanbe: Man-of-Letters, 2011. - 856pp.

5. Zarrinkub, Abdulhusayn. By Renovated Caravan.-Dushanbe: Alliance, 2004. - 332pp.

6. Zehni, Turakul. Artistic Means of Expression in Tajik Poetry. - Stalinabad: Tajik State Publishing-House, 1960. - 260 pp.

7. Zuhuri, Turshezi. Divan of Gazels. Research and recension by Bobosolor Asgari / Zuhuri Turshezi. - Tehran, 1390. - 1642 pp

8. Kadkani, Muhammadrizo Shafei. Creation of Images in Persian Poetry. -Tehran: Word, 1363. - 712pp.

9. Kadkani, Shafei. Resurrection of Words. Talks about Literary Theory Related to Russian Formalists. - Tehran: Word, 1391. - 654 pp.

10. Kadkani, Shafei. The Poet of Mirrors. - Tehran: Tidings, 1366. - 342 pp.

11. Mikdoddi, Bahrom. The Dictionary of Literary Criticism Terms. The First edition. - Tehran: "Fikri Ruz"Publishing house, 1378. - 556pp.

12. Nahovandi Abdulboki. Maosir Rahimi. The third section. Biographies. - Tehran: Publishing House of Tehran University, 1381. - 1456 pp.

13. Futukhi, Mahmud. Perfection of Depiction. - Tehran: Word, 1385. - 464pp.

14. Sharipov Sh.R. Innovation of Zuhuri Turshezi's Novelty in Gazel. - Dushanbe: "SarmadCompany" Assoc.Ltd. 2020. - 98 pp.

15. Sharipov, Sh.R. "Oshnoizudoi" Principles in Zuhuri Turshezi's Gazels / The Journal "Bulletin of the Institute of Languages". - Dushanbe: Linguopark, 2017, - No. 2-3 (26-27). - 186pp.

16. Kordgar, Yahoyi. Ambiguity of Manner in Indian Style // Researches of Siistan and Baluchistan University. - No. 6, 1390. - 114 pp.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.