Научная статья на тему 'ДИНИЙ ФАНАТИЗМ ВА ЭЪТИҚОД МАСАЛАЛАРИ'

ДИНИЙ ФАНАТИЗМ ВА ЭЪТИҚОД МАСАЛАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
589
60
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
диний фанатизм / диндорлик / инквизиция / даҳрий / янги аҳд / истиғфор / ноконформистик хулқ-атвор. / religious fanaticism / religiosity / inquisition / atheism / new covenant / apology / nonconformist behavior.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Ахмаджон Махамадович Умурзақов

Ушбу мақолада дунё ҳамжамиятида рўй бенаётган нотинчликларга баҳона бўлаётган омиллардан бири диний муносабатлардир. Шу нуқтаи назардан диний фанатизм ва эътиқод тушунчаларининг тарихий илдизлари христиан дини мисолида илмий таҳлил қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ISSUES OF RELIGIOUS FANATISM AND RELIGION

In this article, one of the reasons for the unrest in the world community is religious relations. In this context, the historical roots of the concepts of religious fanaticism and belief have been scientifically analyzed in the example of Christianity.

Текст научной работы на тему «ДИНИЙ ФАНАТИЗМ ВА ЭЪТИҚОД МАСАЛАЛАРИ»

ДИНИЙ ФАНАТИЗМ ВА ЭЪТЩОД МАСАЛАЛАРИ

Ахмаджон Махамадович Умурзаков

Фаргона политехника институти укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада дунё хамжамиятида руй бенаётган нотинчликларга барона булаётган омиллардан бири диний муносабатлардир. Шу нуктаи назардан диний фанатизм ва эътикод тушунчаларининг тарихий илдизлари христиан дини мисолида илмий тахлил килинган.

Таянч иборалар: диний фанатизм, диндорлик, инквизиция, дахрий, янги ахд, истигфор, ноконформистик хулк-атвор.

ISSUES OF RELIGIOUS FANATISM AND RELIGION

Akhmadjon Makhamadovich Umurzakov

Teacher of Fergana Polytechnic Institute

ABSTRACT

In this article, one of the reasons for the unrest in the world community is religious relations. In this context, the historical roots of the concepts of religious fanaticism and belief have been scientifically analyzed in the example of Christianity.

Keywords: religious fanaticism, religiosity, inquisition, atheism, new covenant, apology, nonconformist behavior.

КИРИШ

Хрзирги глобаллашув шароити диний фанатизмнинг жахон буйлаб тармоклашашиши ва таркалиши учун бир маънода кенг имкониятлар очиб берди. Ушбу иллат кандай негизларда пайдо булди ва дастлабки даврлардаги мотив хамда максадлари нималардан иборат эди?

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Тарихдан маълумки, диний-фанатик кайфиятлардан бошка динларнинг вакилларига нисбатан адоват кузгатиш, нифок ва урушлар очиш, дахрийлар ва худосизларни жазолаш учун фойдаланилган. Бундай кайфиятларни тушуниш учун диндорликнинг субъектив томонини инобатга олиш лозим. Диншуносликда «индивидуал» диндорлик атамаси кулланилади: «Индивидуал диндорлик деганда диний таълимот, расм-русумлар ва институтларнинг айрим индивид рухияти, шахсияти, хулк-атвори ва ижтимоий муносабатларига таъсирининг тарихан ва

синфий узгарувчи даражасини тушуниш лозим»1. Диннинг айни шу субъектив томони объектив тарихий, ижтимоий ва маданий шароитлар билан уйгунликда католик черковининг ута фанатик муассасаларидан бири хисобланган мукаддас инквизициянинг фаолияти нима учун анча самарали булганлигини тушуниш имконини беради. Инквизиция 1232 йилда папа Григорий IX нинг ташаббуси билан ташкил этилади. Унинг максади католик черкови фикрига кура хавфли саналган кишилар - «дахрийлар»ни, хурфикрли одамлар, папа хокимиятининг мухолифларини таъкиб килишдан иборат эди.

Илк христианлик давридаги диндорлик хакида «Янги ахд» (яъни Инжил), кадимги апокрифлар, черков тарафдорлари, аъёнлари ва христианлик

л

мухолифларининг битиклари асосида хукм чикариш мумкин . Индивидуал диндорлик ушбу шаклига ягона худога сигиниш, символик хулк-атворнинг тараккий этган шакллари, жамоавий бирдамлик хисси ва унча мураккаб булмаган диний таълимотнинг содда ахлокий принциплари хосдир. ^иёмат куни панох топишга булган умид, дунёнинг тез халок булиши ва Рузи Махшар каршисида куркув, жамиятда хукм сурувчи ижтимоий муносабатларни рад этиш - буларнинг барчаси христианларни «Янги Бобил»га карши яхлит бир бутунга бирлаштирган. Шуни кайд этиш лозимки, ушбу даврнинг диндорлик типи урта асрлар феодал жамиятидаги халк харакатларига хам хосдир.

Юкорида айтиб утилганидек, диний токатлилик ва токатсизлик муаммолари монотеистик динлар билан бирга пайдо булган. Зотан мазкур динлар универсализмга даъвогар эдилар ва шу тарика бошка динларни истисно этардилар.

МУХ,ОКАМА

Урта асрларда черковнинг даромадлари ва ер-мулки купайиб боради, унинг куч-кудрати мисли курилмаган даражага етади. гарбда баркарор марказлашган хокимият йуклиги шароитида черков гарбий Рим империяси худудида вужудга келган варварлар давлатларининг кироллари ташлаб кетган куп микдорда бойликларни узлаштиради3. Католик черкови феодал жамиятдаги синфий муносабатларнинг мухим жихати хисобланувчи ноиктисодий мажбурлашнинг мафкуравий шаклини узида ифодалар эди4. Диний мафкура космик, табиий тартибнинг таркибий кисми хисобланган мавжуд ижтимоий тартибнинг дахлсизлигини кафолатловчи Худога сигиниш гоясига хизмат киларди.

1 Papuziriski A. Historyczne typy indywidualnej religijnosci // Czlowiek i swiatopogland. 1989. № 1. - 141-6.

2 Масалан, каранг: Апокрифы древних христиан. - М., 1989.

3 Каранг: Корсунский А.Р., Гюнтер Р. Упадок и гибель Западной Римской империи и возникновение германских королевств. - М., 1984.

4 Каранг: Сказкин С.Д. Из истории социально-политической и духовной жизни Западной Европы в средние века. -М., 1981. - 22-23-6.

Христиан теологияси Коинот ва табиат хакидаги тасаввурларнинг яхлит тизимини узида ифодалайди. Унинг принципларига мувофик Худо Коинотни яратган, унинг мавжудлиги ва интихоси кафили хисобланади, унинг хукмига биноан фаришталар осмонда жисмларни бир жойдан бошка жойга кучирадилар, у гайриоддий вокеалар сабабчиси хисобланади. Хал; тасаввурида Худо ёмгир ёки кургокчилик, сову; ёки иссик, яшин ва момакалдирок юборувчи куч сифатида намоён булади. Теолог олимлар ва оддий кишилар Худони табиат султони -тукчилик ёки очарчиликни, яъни хосилдорликни белгиловчи космик куч сифатида тасаввур киладилар. Шу туфайли хам аграрлик космик-теократик диндорликнинг умумий хусусияти хисобланади.

Индивидуал диндорликнинг юридик ва аграр хусусиятига асосланган диний универсаллик уз мавжудлик минтакасида диний индифферентликка хам, узга динга эътикод килишга хам токатли булиши мумкин эмас эди. Мавжуд тасаввурларга кура, ноконформистик хулк-атвор табиий тартибни бузарди -ижтимоий баркарорликка ва табиат ритмларига тахдид соларди, шикастли окибатларга сабаб буларди. Динни кабул килмаган киши мавжуд ижтимоий тартибга карши одам сифатида оломон килинар эди5. Черков, давлат ва одамлар уртасида мавжуд алока шунга олиб келардики, жамиятда яшашни истаган хар ким айни пайтда христиан хам булиши лозим эди. Айни шу сабабли токатсизлик космик-теократик диндорликнинг учинчи хусусияти хисобланади.

НАТИЖА

Айни пайтда гарб жамиятида хукм сурувчи космик-халк диндорлиги космик-теократик диндорлик бутунлай завол топишига сабаб булмайди, зеро диндорликнинг сунгги зикр этилган типи илохиётчилар хамда имтиёзли синфлар ва катламлар вакилларининг бир кисми орасида таркалган эди. Биз учун мухими шуки, «илмли» диндорликда хам, халк динида хам фанатизм ва агрессив токатсизлик каби умумий жихатлар мавжуд. Рим-католик черковига консерватизм, уз-узини асраш инстинкти ва узига тахдид солувчи хар кандай нуктаи назарни коралаш хослигини эътиборга олсак, нима учун мукаддас инквизиция факат гарб христиан цивилизациясида вужудга келгани аён булади.

Рим-католик черкови рим папаси бошчилигидаги иерархиявий марказлашган тизимни узида ифодалар ва христианлар дунёсида энг юксак мавкени эгаллашга харакат килар эди. Айни пайтда, узининг яшовчанлигини таъминлаш максадида, у уз асосларига ва оммавий халк харакатларида таянчларга эга булган куп сонли секталарри харакатларига карши самарали кураш олиб боради. Диний фанатизм мухитида шаклланган ва фанатик муассасани узида

5 Уша ерда. - 146-б.

ифодалаган мукаддас инквизиция бу курашда галаба козонишнинг самарали куролларидан бирига айланади.

Рим-католик черкови ташкилоти булган мукаддас инквизиция миллионлаб кишилар фаолиятининг барча сохаларини назорат килади, жамиятни ижтимоий-техник, шу жумладан хуфёна бошкаришнинг турли усулларидан, шунингдек инсон рухиятининг яширин бурчакларига назар ташлаш йулларидан фойдаланади. Католик черковининг «дахрийлар»ни таъкиб килган махсус трибуналлари фаолияти сифатида инквизиция XII асрда пайдо булади. Одамлар куз унгида папа инквизицияси хар нарсага кодир ва хамма жойда хозиру нозир эди»6. Уша даврда инквизиция узига хос халкаро полиция вазифасини хам бажарар эди. Ушбу халкаро полиция узи "айбдор" деб санаган шахсларга айбловлар эълон килар эди. Айбловлар куйидагича кулга киритилар эди. Масалан, бидъат билан зарарланган муайян вилоятга инквизитор ташриф буюрар ва уз шаънига ташкил этилган тантанали ибодатда ваъз укиб, унда барча дахрийларни ун кун ичида инквизиция кулига топширишни талаб киларди. Инквизиция билан хамкорликдан бош тортган киши уз-узидан черковдан четлатилар эди, чунки дахрийларни таъкиб килиш вазифаси хаммага - императордан тортиб оддий дехконгача юкланган эди. Бидъатни йук килишга кумаклашиш уларнинг хар бир христианнинг олий бурчи хисобланиши уларнинг онгига сингдирилар эди. Фукароларни дахрийлар устидан чакимчилик килишга мажбурлар эдилар. Дахрийни яширган одамни кон-кариндошчилик ришталарининг мавжудлиги хам оклаёлмасди: угил отасининг устидан чакимчилик килишга мажбур эди. Инквизитор хабарни шахсан узи кабул килиб олар ва хабар берувчининг исмини сир саклар эди. Бу эса аксарияти асоссиз ва уйдирма булмаган чакувларнинг янги тулкинларига туртки берарди. Кимдир бидъатда айбланишдан куркиб инквизитор каршисида «истигфор» келтирар ва тавба-тазарру килар эди, кимдир чакувдан уз ракиблари билан орани очик килиш йули сифатида фойдаланарди, яна кимдир узи сотган дахрийга карашли мол-мулкнинг бир кисмини кулга киритиш илинжида чакимчилик киларди. Шуни кайд этиш лозимки, инквизицияга куп сонли аноним хабарлар келар ва улар хам

п

эътиборга олинар эди .

ХУЛОСА

Хулоса килиб шуни айтиш мумкинки, диний фанатизм тарих ва хозирги кунда хам узининг ижтимоий хавфлилик даражасини йукотмаган. Фанатизмнинг тарихий илдизларини урганиш уларни хозирги замонда бартараф этиш чораларини куриш ва ушбу максадда аник режалар ишлаб чикишга амалий ёрдам

6 Ли Г.Ч. История инквизиции в средние века. - СПб., 1911. Т. 1. - 232-233-б.

7 Каранг: Лозинский С.Г. Святая инквизиция. - М., 1927. - 18-б.

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 1 I 2021

ISSN: 2181-1601

беради. Диний фанатизм кдрши кураш хрзирги кун зиёлилиларининг умумий иши булмоги лозим.

REFERENCES

1. NN Holmirzaev Eastern and western experience of labor culture https: //www.elibrary.ru/item.asp?id=38564222

2. Holmirzaev, N. National experience in the formation of working culture. Ekonomika i sotsium, 2019 - elibrary.ru №-4, 41-42 https://elibrary.ru/item.asp?id=38594995

3. U.A.Ergashev. Relationship with religion in Uzbekistan. https: //www.elibrary.ru/item.asp?id=43813526

4. Умурзаков Ахмаджон Махамадович Влияние различных факторов на процесс обучения студентов // Проблемы Науки. 2019. №12-2 (145). URL: https://cyberleninka.ru/article/n/vliyanie-razlichnyh-faktorov-na-protsess-obucheniya-studentov (дата обращения: 28.05.2021)

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.