Научная статья на тему 'Деятельность российских фирм и банков в Бухарском эмирате конец XIX начало ХХ веков'

Деятельность российских фирм и банков в Бухарском эмирате конец XIX начало ХХ веков Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
58
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Общество и инновации
ВАК
Область наук
Ключевые слова
Бухарский эмират / Россия / дружеское общество / русская фирма / банк / торговый дом / акционерное общество / хлопок / каракулская шкура / шерсть / рубль. / Emirate of Bukhara / Russia / friendly societies / Russian firm / bank / trading house / joint-stock / cotton / astrakhan leather / wool / ruble.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Файзулла Очилдиев

В конце XIX начале XX веков российское правительство активно действовало в Бухарском Эмирате открывая филиалы компаний и торговые дома. С 80-х годов 19-го века на территорию эмирата ускорился приход различных фирм-монополистов и банковских отделений из Российской Империи. Увеличивается участие российских компаний в торговле между Бухарским Эмиратом и Российской Империей. В 90-х годах XIX века в Бухаре начали действовать различные отделения банков из России, которые в основном занимались торговлей в эмирате. Филиалы российских банков, открытые в эмирате, занимались ростовщичеством с целью накопления богатства и привлечения крупных капитала.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The activity of russian banks and firms in the Bukhara emirate in the late XIX and early XX centuries

In the late XIX early XX centuries, the Russian government was active in the Bukhara Emirate opening branches of companies and trading houses. Since the 80s of the 19th century, the arrival of various monopolist firms and bank branches from the Russian Empire has accelerated on the territory of the emirate. The participation of Russian companies in trade between the Emirate of Bukhara and the Russian Empire is increasing. In the 90s of the XIX century, various branches of banks from Russia began to operate in Bukhara, which were mainly engaged in trade in the emirate. Branches of Russian banks opened in the emirate were engaged in usury in order to accumulate wealth and attract large capital.

Текст научной работы на тему «Деятельность российских фирм и банков в Бухарском эмирате конец XIX начало ХХ веков»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

The activity of Russian banks and firms in the Bukhara emirate in the late XIX and early XX centuries

Fayzulla OCHILDIEV1

National University of Uzbekistan

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received September 2021 Received in revised form 15 September 2021 Accepted 20 October 2021 Available online 15 November 2021

Keywords:

Emirate of Bukhara, Russia,

friendly societies, Russian firm, bank,

trading house,

joint-stock,

cotton,

astrakhan leather,

wool,

ruble.

In the late XIX - early XX centuries, the Russian government was active in the Bukhara Emirate opening branches of companies and trading houses. Since the 80s of the 19th century, the arrival of various monopolist firms and bank branches from the Russian Empire has accelerated on the territory of the emirate. The participation of Russian companies in trade between the Emirate of Bukhara and the Russian Empire is increasing.

In the 90s of the XIX century, various branches of banks from Russia began to operate in Bukhara, which were mainly engaged in trade in the emirate. Branches of Russian banks opened in the emirate were engaged in usury in order to accumulate wealth and attract large capital.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

DOI: https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol2-iss10/S-pp421-429 This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

XIX асрнинг охири XX асрнинг бошларида Бухоро амирлигида Россия банк ва фирмаларининг фаолияти

Калит сузлар:

Бухоро амирлиги, Россия,

урток;чилик жамиятлар,

рус фирмаси,

банк,

савдо уйи,

акционерлик,

пахта,

;оракул тери, жун (шерст), рубль.

АННОТАЦИЯ

XIX асрнинг охири XX асрнинг бошларида Бухоро амирлигида Россия хукумати урто;чилик жамиятлари, рус фирма ва савдо уйи булимлар очишга харакат ;илиб келди. XIX асрнинг 80 йилларидан бошлаб, амирлик худудига Россия хукуматининг турли монополистик фирма ва банк филиалларининг кириб келиши тезлашди. Бухоро - Россия уртасидаги савдо-соти; ишларида рус фирмаларининг иштироки ортиб борди

1 Associate Professor, Candidate of Historical Sciences, National University of Uzbekistan. Tashkent, Uzbekistan.

XIX асрнинг 90 йилларга келиб, Бухорода Россия хукуматининг банк филиаллари фаолият юрита бошлади. Бу банк ва фирмалар амирликда асосан савдо-сотик; ишлари билан шугулланишган. Амирликда очилган Россия банк булимлари бойлик ортириш ма;садида судхурлик билан шугулланиб, катта микдорда сармоя туплашга интилган.

Деятельность Российских фирм и банков в Бухарском эмирате конец XIX - начало ХХ веков

АННОТАЦИЯ_

В конце XIX - начале XX веков российское правительство активно действовало в Бухарском Эмирате открывая филиалы компаний и торговые дома. С 80-х годов 19-го века на территорию эмирата ускорился приход различных фирм-монополистов и банковских отделений из Российской Империи. Увеличивается участие российских компаний в торговле между Бухарским Эмиратом и Российской Империей.

В 90-х годах XIX века в Бухаре начали действовать различные отделения банков из России, которые в основном занимались торговлей в эмирате. Филиалы российских банков, открытые в эмирате, занимались ростовщичеством с целью накопления богатства и привлечения крупных капитала.

Долзарблиги. XIX асрнинг 80 йилларга келиб, Бухоро амирлигига Россия хукуматининг турли монополистик фирма ва банк филиалларининг кириб килиши тезлашди. Бухоро - Россия уртасидаги савдо соти; ишларида рус фирмаларининг иштироки ортиб борди. XIX асрнинг охири XX асрнинг бошларида Бухорода урто;чилик жамиятлари тузулиб, рус фирма ва савдо уйлари очилди. Биринчилардан булиб, Ярослав мануфактура агентлиги, Н.Кудрин ва К0 Урта Осиё ширкати, Дюршмидта, Дюков, Девлекимов, ака-ука Ибрагимов, Адамов ва Даминов фирмаларининг агентлари, шунингдек, юкларни сугурта ;илиш ва ташиб берувчи "Россия жамияти", Кавказ ва Меркурий, Надежда, Кудрин ва К0 урто;чилик жамиятлари фаолият юрита бошлади.

Методлар ва урганилганлик даражаси. Ма;олада манбалар тахлили, илмий карашлар ва ёндашувларнинг киёсий тахлили, тарихий маълумотларни умумлаштириш ва холислик тамойили усулларидан фойдаланилди. XIX асрнинг охири - XX асрнинг бошларида Бухоро амирлигида Россия банк ва фирмаларининг фаолияти, Бухоро амирлигида Россия хукумати урто;чилик жамиятлари, рус фирма ва савдо уйи булимларининг очилиши, Бухоро - Россия уртасидаги савдо-соти; ишларида рус фирмаларининг иштироки тугрисида куплаб тад;и;отлар олиб борилди. Очилдиев Ф. (Ochildiyev 2020), Хотамов Н.Б. (Xolmatov N.B. 1990), Тухтаметов Т.Г. (To'xtametov T.G. 1966), Алимджанов Б.А. (Alimjanov B.A. 2018), Хакимова К.З. (Xakimov K.Z. 1991), ва бош;алар XIX асрнинг охири XX асрнинг бошларида Бухоро амирлигида Россия банк ва фирмаларининг фаолияти тугрисида илмий тад;и;от ишларини олиб боришган.

Ключевые слова:

Бухарский эмират, Россия,

дружеское общество, русская фирма, банк,

торговый дом, акционерное общество, хлопок,

каракулская шкура,

шерсть,

рубль.

Тад;и;от натижалари: 1887 йилдан бошлаб, Бухорога рус фирма ва савдо уйларининг агентликлари кириб кела бошлади. Биринчилардан булиб, Ярослав мануфактура агентлиги, Н.Кудрин ва К0 Урта Осиё ширкати, Дюршмидта, Дюков, Девлекимов, ака-ука Ибрагимов, Адамов ва Даминов фирмаларининг агентлари, шунингдек, юкларни сугурта ;илиш ва ташиб берувчи "Россия жамияти", Кавказ ва Меркурий, Надежда, Кудрин ва К0 урто;чилик жамиятлари фаолият юрита бошлади. Бухоро амирлигида ташкил килинган илк акциядорлик жамиятларидан бири И.К. Познанский акциядорлик жамияти булиб, 1889 йилда у уз фаолиятини бошлайди.

Бухорода ташкил ;илинган фирма ва жамиятлар асосан Россиянинг саноат марказларига савдо молларини етказиб бериш билан шугулланишди. Жумладан, Яраслав мануфактураси, Бр. Карзинкин, ва Урта Осиё шерикчилиги, Н. Кудрин ва К шерикчилик фирмалари амирликда савдо соти; билан шугилланиб катта фойда кура бошлади. Масалан, Катта Яраслав шерикчилик мануфактураси дастлабки фаолияти даврида биржалардан фа;ат пахта олиб сотиш билан шугилланди. 1884 йилда Ярослав мануфактураси агентлиги Бухородан 100 минг пуд пахта сотиб олган булса, 1889 йилда бу агентлик сотиб олган пахтанинг умумий ми;дори 240 минг пудни ташкил этганди.

1884 йилга келиб, Тошкент, Ку;он, Бухоро, Чоржуй, Марв, Ашхобод ва бош;а шахарларда русларнинг 59 та фирма ва савдо уйлари фаолият юритиб узларининг асосий сармоясини Урта Осиё бозорларига киритишган эди. Урто;чилик жамиятлари ва фирмаларнинг савдо айланмаси аста-секинлик билан купайиб борди. 1886 йилга келиб, урто;чилик жамияти ва савдо фирмалари томонидан Урта Осиёга 2 млн. рубллик савдо махсулотларини олиб киришган ва шунча суммадаги хомашё олиб чи;илди [1].

Бу даврда машхур Бухоролик савдогарларнинг сони юздан орти; булиб, шулардан 10 тасининг капитали 100 минг рублдан орти; булган. Буларга миллионер Миркамол, Мирхикмат Мирсалихов, карвонбоши Азизов, Латифхужа, Цосимхужаев, Нурбек Арабов, Мирмухитдин Мансуров, Нарзуллабой Якуббоев ва бош;аларни мисол ;илиб келтириш мумкин [2]. Рус фирма ва савдо уйи вакиллари Бухоролик махаллий савдогарлар билан хисоб китоб ;илишга мажбур булган, улар иштирокисиз бирорта ишни амалга ошираолмаган.

Амирликдаги барча пахта бозорлар бухоролик йирик савдогарлар назорати остида эди. Рус савдогар ва фирмалари хам бухоролик йирик савдогарлар ор;али ;оракул, ипак, пахта ва бош;а савдо махсулотларини сотиб олишган. 1908 йилда Бухородаги йирик фирмаларга Познанский ва Шлосберглари фирмаларини киритиш мумкин. Р.Ш. Потеляхов фирмаси Бухородан пахта сотиб олиш билан машхур эди [3].

Мисол учун, 1910 йил июль ойида Бухородан Я.К. Вадьяев ва Р.Ш. Потеляхов-лар 130 вагон пахтани йирик савдогар ва даллоллар Хейфиц, Сквирски ва Берлянтлардан сотиб олганди [4]. Бухорода амирлигида фаолият юритувчи машхур савдогар ва даллоллар купро; фойда куриш ма;садида банкларни айланиб утиб фирма ва савдо уюшмаларига хам пахта сотишган. Поляк ва Хейфиц Москвага С. Морозов, Л.Н. Левин, Н.Н. Коншин фабрикаларига хам катта ми;дорда пахта сотишганлиги маълум [5].

Бyxopo aмиpлигидa "^ляк Шapипoвнинг caвдo УЙИ жaмияти, Цигeлбayм -caвдo УЙ жaмияти, Baдьяeвнинг pyc-Бyxopo caвдo caнoaт aкциoнepлик жaмияти вa caвдo yйлapи xaм фaoлият юpитapди[6]. Бyxopoдaги Poccия дaвлaт бaнки 6УЛИМИ, шaxcий бaнк вa фиpмaлapнинг Бyxopoдa фoлият oлиб бopгaн бyлимлapи жoйлapдaн к;ишлoк; xyжaлик мaxcyлoтлapни йиFyвчилapгa (зaгoтoвитeль) xap йили 40 млн. pyбл мик;дopидa мaблaF бepиб тypди. Бу мaблaFлap acocaн Бyxopoдa cyдxypлик билaн шyFиллaнyвчи 12 тa фиpмaлapгa тaк;cимлaнapди. Фиpмaлap эca мaблaFлapни фoиз xиcoбигa aмиpликдaги тapoзичи вa ижapaдopлapгa бepиб кeлгaн.

Byxopo aмиpлигидaн пaxтa coтиб oлиш билaн "Шлocбepг caвдo уйи" жaмияти, "Bpaтья Шлocбepг" caвдo caнoaт жaмияти xaм шyFyллaнгaн. 1B90-1B97 йиллapдa 440775 пуд пaxтa xapид ;илиб жaми cy^ara 2.690.894 pyблгa тeнг бyлгaн. Шyнингдeк, "Пoзнaнcкий вa K aкциoнepлик" жaмияти Лoдзь Пoзнaнcки caнoaти 1890-1897 йиллapдa Byxopo aмиpлигидaн 1 млн.138 минг пуд пaxтa coтиб oлгaнди [7].

XIX acpнинг 90 йиллapгa кeлиб, Бyxopoдa Poccия xyкyмaтининг бaнк филиaллapи фaoлият юpитa бoшлaнди. 1891 йилдa биpинчилapдaн булиб, Byxopoдa Mocквa-Pязaн бaнкининг булими ишгa тyшypилди. Шу йили pyc xyкyмaтининг pyxcaти билaн Byxopoдa Moc^a xaлк;apo caвдo бaнкининг булими xaм oчилди. 1894 йилдa эca Янги Бyxopoдa Poccия дaвлaт бaнкининг булими иш бoшлaди. Baнкнинг йиллик пул aйлaнмacи 90 млн. pyбльни тaшкил ;илганди [8]. Дaвлaт бaнки acocaн вeкceль билaн xycycий кoмepcaнтлapгa xизмaт ^pca^a^

Янги Byxopoдaги дaвлaт бaнки булимининг мaблaFи йилдaн oшиб бopди. Macaлaн, 1898 йилдa бaнк aйлaнмa cyммacи 89,498 млн. pyбльни, 1899 йилдa 97,666 млн.pyбльгa eтгaнди. 1902 йилдa эca 111,4 млн. pyбль; 1903 йилгa кeлиб 123,5 млн. pyбльгa кyпaйди [9].

Keйинpoк; Бyxopoдa Mocквa вa Пeтypбypг кoмepcaнт бaнклapининг булим-лapи xaм oчилди. Byxopo aмиpлигидa oчилгaн Mocквa кoмepcaнт бaнкининг булими xaм acocaн йиpик caвдo фиpмaлapигa кpeдит бepa бoшлaди. 90 йиллapдaн cyнг эcки Byxopoдa Pyc-Oc^ бaнки, Pyc тaшк;и caвдo бaнки, Aзoв-Дoнcкий бaнки [10], Boлoж-^митеий бaнки вa Cибиp caвдo бaнклapи узининг бyлимлapини oчди. Шyнингдeк, Boлoжcкo-Kaмиcкий бaнки Чopжyй вa Kapкидa xaм узининг бyлимлapини, Kapкидa эca Pyc-Хитой бaнкининг булими иш бoшлaди [11].

1901 йилдa Pyc-Ocиё бaнкининг Byxopo филтали (1910 йилгaчa - pyc-xитoй) иш бoшлaди. By бaнк этеи Byxopoдa caвдoгap П.Pибaкoв ижapaгa oлгaн бинoдa жoйлaшгaн эди. Xap йили бaнк бинoлap учун 6 минг pyбл мик;дopидa ижapa xa;K^ тyлaгaн. 1910 йилгaчa Poccия-Ocиё бaнкининг Byxopo филтли Caмapк;aнд бoшк;apмacигa бoйcyнapди. Бaнк acocaн пaxтa вa к;apaкyл тepиcи caвдocи билaн шyFиллaнгaн. Kopaкyл тepиcининг 32 xил нaви (copти) мaвжyд булиб, тepилapнинг нaвигa к;apaб нapxи oшиб бopгaнди [12].

Macaлaн, 1910 йилдa Byxopo aмиpлигидaн 329.482 pyбллик ;opaK^ тepиcи, 126.649 pyбллик пaxтa coтиб oлингaн. Aмиpликдaн xapид ;илинган умумий caвдo мoллapининг умумий ми;дopи 5580352 pyбльни тaшкил цилтн. 1909 йилдaгигa ;apaгaндa 364,443 pyблгa ;утайди.

Pyc Ocиё бaнки Byxopo филталит 1911 йилдa 5 483 138, 93 pyбль, 1912 йил учун 11 746 847, 08 pyбль, 1913 йилдa 6341 357, 77, pyбль, 1914 йилдa 10 721 838, 52, pyбль, 1915 йилдa 98050777,80, pyбль,1916 йил 12 882 404, 06 pyбль, мaблaF aжpaтгaн эди[13].

Бaнкнинг acocий мижoзлapи (келинт) к;opaкyл caвдocи билaн шyFyллaнyвчи йиpик caвдoгapлapдaн Жypaбeк Apaбoв вa Убaйдyллa Xyжa Kocимжyжaeв вa Бyxopo aмиpи xиcoблaнapди. Шyнингдeк, Pyc Oc^ бaнки Бyxopo филиaлининг мижoзлapи пaxтa caвдocи билaн xaм шyFyллaнишгaн. Maxaллий вa xopиж caвдoгapлapидaн П.З. Бepиляндa, A.H. Энгaлъчeв, A.X. Koзaкoвa, В.И. Лъвa, M.И. Myxeддинoв, Xoжи Aбyнaби Якушев, Mиp Heгмaтyллa Mиp Сoлиxoв, M.r. Флaкcмaн, Mиpзo ^им Aбдypaxмoнoв, caвдo yйлapидaн И.И. ^ляк вa В.И. Лeвлap бaнкнинг acocий мижoзлapидaн бyлгaнди.

Бyxopo aмиpлигидaги бoзopлapдa caвдo-coтик; ишлapини дaллoллap вa йиpик мaxaллий caвдoгapлap вocитaчилигидa aмaлгa oшиpилгaнди. фиpмapлap вa xapидopлap Уpтacидa yлapнинг xизмaтиcиз биpopтa caвдo-coтик; ишлapи aмaлгa oшиpилмacди. 1912 йили Бyxopo aмиpлигидa энг йиpик caвдo ишини Maнcypoв aмaлгa oшиpгaнлиги тaкидлaнгaн. Бу xaK^a П.Ф. Жиpнoв узининг xиcoбoтидa Maнcypoв pyc бaнки вa фиpмaлapини ra^a мик;дopдaги caвдo мoллapи билaн тaминлaб тypишини, шунингдек, Mиpcaлиxoв xaм Pyc-O^ë бaнки учун Бyxopo aмиpлигидaн йиpик мик;дopдaги caвдo мoллapини coтиб oлгaнлигини ёзaди [14].

1914 йилдaн бoшлaб Pyc-Ocиё бaнки мaxaллий бoзopлapдaн пaxтa вa к;opaкyл coтиб oлиш xaжмини oшиpa бoшлaди. Я.X. Вaдьяeв вa Pyc-Ocиё бaнки aпpeль вa июль oйлapидa Бyxopoдaн 100 вaгoн пaxтa coтиб oлиб, Poccиянинг caнoaт кopxoнaлapигa юбopди.1916 йилдa бaнкнинг Бyxopo филтли 150 вaгoн пaxтaни coтиш учун Poccиянинг тypли xyдyдлapигa юбopишгa мyвaффaк; булди. Бyxopo aмиpлигидa бaнк вa фиpмaлap Уpтacидa кучли pa;oбaт булганлиги тyфaйли бaнкнинг Бyxopoдaги филиaли тoвap oпepaциялapини aмaлгa oшиpишдa кaттa ;ийинчиликлapгa дуч келишди.

1911 йил Бyxopoдa Ocиё-Дoн бaнкининг булими (филиaли) oчилди. Бу бaнк acocaн Poccия вa Бyxopo Уpтacидa тУ;имaчилик caнoaтини pивoжлaнтиpишгa xизмaт ;илганди. Шу йил Maнcypoв Ocиё-Дoн бaнки учун Бyxopoдaн пaxтa xoмaшёcини coтиб oлиб, Mocквaдaги H.H. ^ншин фaбpикacигa 20 вaгoн пaxтa жyнaтди [15].

Aмиpликдa oчилгaн Poccия бaнк бyлимлapининг бapчacи cyдxypлик билaн шyFиллaниб, кaттa ми;дopдa capмoя тyплaшгa xapaкaт ;илaди. Бyxopoдaги бaнк филиaллapининг aкcapият ;иcмидaги capмoялap Евpoпaликлapнинг ;Улидa эди. Macaлaн, Mocквa вa Вoлoж-Kaмиcкий бaнклapи pyc кaпитaли (мaблaFи) xиcoбидaн юpитилгaн бyлca, Pyc-Ocиё бaнкининг 70 фoиз улуши, Aзoв-Дoн бaнкининг э^ acocий кaпитaли фpaнцyзлapгa тегишли эди. Pyc тaш;и caвдo вa Сибиp caвдo бaнкининг acocий aкцияcи нем^ кaпитaлиcтлapининг (capмoядopлapи) ;Улидa бyлгaн [16].

Бyxopoдa oчилгaн бaнк бyлимлapи yзлapининг capмoяcини кyпaйтиpиш учун ^npo; пaxтa caвдocи учун coдaлap бepa бoшлaди. 1912 йилдa Pyc тaш;и caвдo бaнкининг aйлaнмa мaблaFи 8 млн. га етди. Бaнк узининг acocий capмoяcини пaxтa caвдocи учун coдa бepишгa capфлaди. Mocквa биpлaшгaн бaнки 1908-1912 йилap ичидa caвдo-coти; учун 4342244 pyбль coдa (мaблaF) aжpaтгaн. Шyндaн 2953490 pyбль пaxтaгa, 345833 pyбль нoн (xлeб)гa, 718254 pyбль чoйгa, 191831 pyбль мaнyфaктypaгa, 483 834 pyбль бoш;a тypдaги мaxcyлoтлapгa aжpaтилди [17].

1912 йил Бyxopoдa Cибиp caвдo бaнкининг булими фaoлият юpитa бoшлaди. By бaнк эca Byxopo aмиpлигидa пaxтa caвдocи билaн шyFyллaнyвчи фиpмaлapини кpeдит билaн тaьминлaб тypгaн Cибp caвдo бaнки 1912 йил 1 фeвpaлдaн 1913 йил 1 ceнтябpгaчa Byxopo булимига 4.500 минг pyбль aжpaтгaнди. 1912 йилдa пaxтa caвдocигa 1 800 минг pyбль, ;opaкyл тepиcи учун эca 2 200 минг pyбль coдa бepилгaнди [18].

Byxopoдaги Moc^a биpлaшгaн бaнкининг булими вa Pyc-Oc^ бaнки пaxтa, жун вa ;opaкyл coтиб oлиб yлapгa capмoя бepишдa yзapo pa;oбaт ;илиб кeлди. Moc^a биpлaшгaн бaнкининг Byxopoдaги булим узининг 80% capмoяcини кpeдит бepишгa capфлaгaн. Aмиpликдaги бaнк бyлимлapи pyc вa мaxaллий фиpмaлap ceзилapли дapaжaдa yзлapининг мaблaFлapини caвдo-coти; ишлapигa capфлaй бoшлaди [19].

Жyмлaдaн кaттa Яpocлaвл мaнyфaктypacи Bp. Kopзинкaлap пaxтa coтиб oлиш вa пaxтa плaнтaциялapни кeнгaйтиpиш xaмдa пaxтa тoзaлaш зaвoдлapини ;ypиш учун кpeдит билaн тaъминлaб кeлгaн. 1912 йилга кeлиб Pyc-caвдo бaнкининг умумий мaблaFи 20 млн. pyбльгa eтди [20]. Baнк узининг кaпитaлини пaxтa caвдocи билaн шyFyллaнyвчи Aндpeeв, Bp. Baдьяeв вa Пoтeляxoв кaби Уpтo;чилик фиpмa-лapигa тa;cимлaгaнди.

XX acp бoшлapидa Mocквaдaги Гyceвa, Лoдзин, Пoзнaнcки, Bp. Paвeлиoн фaбpикaлapи, Hикoльcки, C. Mapoзoвгa, Гaншинa вa Шиpeвcкий мaнyфaктypaлapи, Byxopo aмиpлигидa уз aгeнтлapигa эта булди. Byндaн тaш;apи Шлocбepг, Бaдиopa, Bp. Kpaфт, Л.Paбeнeк, Bp. Occep, ^ляга, Mильбицa, Гликинa, Э. Циндeлялap caвдo yйлapини oчишди. Шyнингдeк, Р.Ш. Пoтeляxoв Я.X. Baдьяeвлapнинг мaxaллий фиpмaлapи xaмдa Maнcypoв вa Mиpcaлиxoвлapнинг caвдo yйлapи Byxopoдa фaoлият oлиб бopди [21].

Byxopoдa oчилгaн caвдo yйлapи вa фиpмaлap Byxopo aмиpлиги вa yнгa кушни бyлгaн xyдyдлapдaн пaxтa, ипaк вa ;opaкyл тepилapини гатиб oлиш билaн шyFyллaнишди. Фиpмa вa caвдo yйлapи пaxтa, ипaк, ;opaкyл тepилapини coтиш xaмдa coтиб oлишдaн кaттa фoйдa кypa бoшлaди. Пaxтa вa ;opaкyл тepи coтиб oлиш билaн шyFyллaнyвчи йиpик фepмaлapни дaвлaт вa xycycий бaнклap мaблaF билaн тaьминлaб тypгaнди.

Byxopoдaги caвдo yйлapи вa фиpмaлap мaxaллий тapoзибoнлapгa 12 фoиз эвaзигa к^з бepишгaнди.Tapoзибoнлap э^ дex;oнлapгa 15 фoиз эвaзигa бутак (aвaнc тapи;acидa) бepиб бopгaн. Бутак acocaн кyклaмдa бaxop oйлapидa дex;oнлap пyлгa мyxтoж бyлгaн дaвpдa бepилapди. Byнaк oлгaн дex;oн уз epи вa мoл-мyлкини гapoвгa ;уйиб, мaxaллий к^зи тoмoнидaн тacди;лaнгaн тилxaтни caвдo yйлapи вa фиpмaлapгa тa;дим этган [22].

Aмиpликдa мaxcyc дaллoллap ;ишлo;лapдaн пaxтa coтиб oлиш билaн шyFyллaнapди. Улap фиpмaлapдaн aвaнc пулини oлиб, жoйлapдaн куп ми;дopдa пaxтa тyплaшгaн. Чa;;oн дaллoллap yзлapи тyплaгaн пaxтaдaн 2-3 пуд пaxтaни уз фoйдacи учун yзлaштиpиб кaттa фoйдa кypишгaнди [23]. Шyнингдeк, пaxтaни тapoзигa тopтишдa xaм дex;oнлapни тopoзибoн дoимий paвишдa aлдaгaн. Дex;oнлap дaллoл вa тopoзибoнлapнинг ycтидaн aмaлдopлapгa жyдa кyплaб ши^ят ;илишган, лeкин yлapнинг apзи дoдини xeч ким тинглaмaгaн. Шyндaй ;илиб дex;oнлap xocилни экиш вa;тидa вa xocилни йиFиб oлишдa xaм мyaмoллap гиpдoбидa к^лишган.

Бухорода пахта ва бош;а махсулотларни сотиб олишда тани;ли рус фирма ва савдо уйлари вакилларидан хисобланган Садрадзе, Исакович, Луре, Ноткин, Шальман, Левин, Цалкин, Епифанов ва бош;алар даллоллик билан шугулланиши натижасида уларнинг капитали 200-300 фоизга усиб борди. Бу даллолларнинг хар бирида уртача йиллик савдо айланмаси 30 минг рублдан оши; булганди [24]. Бухорода машхур булган даллоллордан Сквирские, Вишняк, Хейфец, Цигельбаум, Каипов ва Мельниковлар Бухородан Россияга вагонлаб пахта жунатиб турган. Машхур махаллий даллоллардан Мирзо Мухитдин ва Мирсалиховлар 1911 йилда Азов банки ор;али 20 вагон пахтани Москва шахрига сотишади [25].

Бухоро амирлигида пахта билан шугулланувчи фирмаларда пахтанинг нархи анча ;имат эди. Шу сабабли купгина Россиялик савдогар ва фирма вакиллари Бухородаги пахта сотиш билан шугулланувчи савдогарлардан (доллол) арзон нархларда пахта сотиб олишга харакат ;илишарди [26]. Аксарият рус фермалари Бухоро савдогарларидан (доллол) пахтани сотиб олиши, амирликда пахтачиллик билан шугулланувчи фирмаларни ин;ироз даражасига олиб келди.

Натижада 1911 йил сентябр ойида Россия хукумати томонидан рус фирма-ларининг ;ишло;лардан пахта сотиб олишини та;и;лаш борасида ;арор ;абул ;илинди. Чи;арилган ;арорга асосан фа;ат Бухоро амирлигида пахтачилик билан шугулланувчи фирмалардан пахта сотиб олишга рухсат берилди.

Амирликда куп сонли рус фирма ва пахта заводларининг ишга тушурилиши натижасида пахта хомашёга булган талаб ошиб борди, бу эса фирма ва пахта заводлари уртасида ра;обатни келтириб чи;арди. Пахта хомашёсига булган ра;обат завод ва фирма рахбарларининг бирлашишига сабаб булди. 1913 йил 14 декабрда завод ва фирма рахбарларининг навбатдаги йигилиши булиб утди. Бу йигилишда уюшма ташкил ;илиниб, уларнинг бирлашиши тугрисида ;арор ;абул ;илинди.

Булиб утган йигилишда уюшма аъзолари Бухорода етиштирилган пахта хосилини ;уйидаги тартибда та;симланишига келишиб олинди. Катта Ярославл шерикчилиги мануфактураси 10% Познански 10%, Бухоро хукумати 12%, Чуркин ва Мухитдинов 13% Л.Н. Левина 9% Ш.Ш. Двоскина 9%, М.Г. Флаксман 10%, В.И. Лев ва П.И. Поляк 10% Бухоро хукуматининг Зирабуло; заводига 8% ни сотиб олиш ху;у;и берилди. Шунингдек, Бухоро амирлигида монополияга йул ;уймаслик учун Чоржуйдаги пахта тозалаш заводини хам бу уюшмага аъзо ;илинди

1900 йиларда Бр. Вадьяев Р.Ш. Потеляхов Урта Осиёда йирик монополияга эга булган. Масалан, Бр. Вадьяев 11 хусусий, 20 та ижарадаги пахта тозалаш ва ёг (тегирмон) заводларига эгалик ;илган. Р.Ш. Потеляхов Бухородан пахта сотиб олиш билан шугулланган[28].

XX асрнинг бошларида Россия хукумати амирликда асосан руслар яшайдиган шахарларда банк булимлари, фирма ва савдо уйларини очишди. Шар;ий Бухорода Сарой-Камар ва Цоратогда хам Россия коммерсант банкининг булимини очилди. Бу банк булими рус ва махаллий ахолига хизмат курсатиб келган. Л.Ю. Николаева XX асрнинг бошларида Шар;ий Бухорода 50 мингдан оши; рус фу;оролари яшаганини этироф этади [29].

Хулоса: XIX асрнинг охири XX асрнинг бошларида Россия хукумати Бухоро амирлигида урто;чилик жамиятлари, рус фирма ва савдо уйлари булимларини очишга харакат ;илди. XIX асрнинг 80 йилларидан бошлаб, амирлик худудига Россия хукуматининг турли монополистик фирма ва банк филиалларининг кириб келиши тезлашди.

XIX acpHHHr 90 Hu^apra Ke^H6, Byxopoga Poccha xyKyMaTHHHHr 6aHK ^H^Ha^apu ^ao^HHT ropuTa 6om^agu. AMHp.fiHKga OHH^raH POCCHA 6aHK 6y^HM-^apuHHHr MaKjcagu Byxopo aMup^uruHHHr HK;racogHHH KyTapum эмac cygxyp^HK 6u^aH myfH^^aHu6, KaTTa MHKjgopga capMOA Tyn^amra xapaKaT Kju^gu. Byxopogaru caBgoHH y3 Ky^uga Tyra6 Typum ynyH naxTa Ba K;opaKyn TepucuHH coth6 o^urn 6u^aH myry^^aHyBHH HupuK ^upMa^apHH gaB^aT Ba xycycuH 6aHK^ap Ma6^ar 6u^aH TabMHH^a6 Typgu. Poccha xyrcyMaTH 6aHK 6yfiHM.fiapH, $upMa Ba caBgo yHnapuHH aMup^HKga acocaH pyc^ap AmaHguraH maxap^apga OHumgu.

OOH^A^AHH^rAH AflABHETflAP PYHXATH:

1. XaKHMOBa K.3., Кpaвeц AH. Cou,ua.fibHO^KOHOMHHecKHe OTHomeHHA H K^accoBaA 6opb6a B gopeBO.fi^HOHHOM Y36eKucTaHe. - T.: OaH, 1980. - C. 94.

2. XoTaMOB H.B. Po^b 6aHKOBcKoro KanHTa.ra B cоцнa^bно-экономннecком pa3BHTHH CpegHeH A3HH (Han, 90- rogoB. XIX B Han 1917 r.) ^ymaH6e. - 1990. - C. 164.

3. Y3PM^A H-99 ^aMfapMa, 1-pyHxaT, 52 um, 56-op^a Bapa^.

4. Y3PM^A H-99 ^aMfapMa, 1-pyHxaT, 70 um, 27. Bapa^.

5. Y3PM^A H-99 ^aMfapMa, 1-pyHxaT, 70 um, 27. Bapa^.

6. TyxTaMeTOB T.r. PyccKO ByxapcKue OTHameHHA B концe XIX - Hana^e XX B. T.: 1966. - C. 60.

7. XoTaMOB H.B. Po^b 6aHKOBcKoro KanHTa.ra B cоцнa^bно-экономннecком pa3BHTHH CpegHeH A3HH (Hanaro 90-x rr. XIX B. - 1917 r.). - ^ymaH6e, 1990. - C. 53.

8. TyxTaMeTOB T.r. PyccKO ByxapcKue OTHameHHA B концe XIX - Hana^e XX B. T.1966. - C. 49.

9. Y3P M^A. H-295- ^aMfapMa, 1-pyHxaT, 28-um, 1-Bapa^.

10. Y3P M^A. 3- ^aMfapMa, 1-pyHxaT, 368-um, 28-32 Bapa^.

11. Y3P M^A. H-1 ^aMfapMa, 12-pyHxaT, 2033-um, 2-Bapa^.

12. OTHeT HHcneKTopa (B. ^yKogbAHOBa H O. Ta^bMa) BaHKa O peBH3uu geATe^bHocTH ByxapcKoro OTge^eHHA Ha 12 ^eBpa^A 1916 r. A 1.

13. A^HMg^aHOB B.A. Hctopha geATe^bHocTH ByxaocKoro OTge^eHHA PyccKO-A3uaTcKoro KOMMepnecKoro 6aHKa. BecTHHK Cn6rY.HcTopuA. 2018 T.63 Bbm.2. - C. 602.

14. Y3PM^A H-99 ^aMfapMa, 1-pyHxaT, 98 um, 59 Bapa^.

15. Y3PM^A H-99 ^aMfapMa, 1-pyHxaT, 84 um, 60-61 Bapa^.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

16. TyxTaMeTOB T. Poccha h ByxapcKHH эмнpaт B Hana^e XX BeKa. - ^ymaH6e., 1977. - C. 106.

17. Y3P M^A. H-3 ^aMfapMa, 1-PYHxaT, 563-um, 43-Bapa^.

18. Y3PM^A H-3 ^aMfapMa, 1-pyHxaT, 563- um, 8- Bapa^.

19. OHH^gueB, O. B. (2008). CypxoH Boxacu SeK^HK^apugaru H^THMOHH-cuecHH Ba H^TucoguH y3rapum^ap. T.: ABU MATBUON-KONSALT.

20. Y3PM^A H-630 ^aMfapMa, 6-pyHxaT, 382- um, 74-Bapa^.

21. XaKHMOBa K.3. Kpaвeц AH Cоцнa^bно-экономннecкнe OTHomeHHA H K^accoBaA 6opb6a B gopeBO.fi^HOHHOM Y36eKucTaHe. - T.: OaH, 1980. - C. 85.

22. Xo^u^OBa P.Э. PoccuA-Byxopo: Tapux Hoppaxacuga. - T.: YKjHTyBHH, 2005. - B. 225; Kholikulov A., & Nematov O.N. (2020). The Role Of The Principalities Of The Kashkadarya Oasis In The Political History Of The Bukhara Emirate In The XIX-Early XX Centuries. The American Journal of Social Science and Education Innovations, 2(11), 79-85.

23. Ochildiev F. (2021). Cotton Production Development In Bukhara Emirate During The Late XIX-Early XX Centuries. The American Journal of Social Science and Education Innovations, 3(02), 119-125.

24. OHH^gHeB O.E. (2008). CypxoH Box,acH 6eK^HK^apHgarH h^thmohh-ch6chh Ba HKTHcogHH y3rapum^ap. T.: ABU MATBUON-KONSALT., Y3P M^A. H-1 ^aMrapMa, 11-pynxaT, 1915-um, 3-Bapa^.

25. Y3P M^A. H -99 ^aMrapMa, 1-pynxaT, 98-um, 48-Bapa^.

26. Y3P M^A. H -99 ^aMrapMa, 1-pynxaT, 84-um, 60-Bapa^.

27. Ochildiev F. (2021). Cotton Production Development In Bukhara Emirate During The Late XIX-Early XX Centuries. The American Journal of Social Science and Education Innovations, 3(02), 119-125.; Kholikulov, A. B. (2019). BUKHARA EMIRATES FARMING IN THE XIX-XX CENTURIES (IN THE CASE OF KASHKADARYA OASIS STABLES). Theoretical & Applied Science, (4), 546-549.

28. Ochildiev F., & Kuyliev R. (2021). Location of the population and ethnic composition of surkhan oasis in the late xix and early xx centuries. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(3), 1062-1069.

29. Ochildiev F.B. (2020). Social relationship and tax types in the XIX-XX century in Bukhara Emirate. International Journal of Scientific and Technology Research, 9(1), 723-729; HHKO^aeBa AM. PyccKue Boctohhoh Eyxape. Boctohhmh apxuB.№. 17.2008. - C. 34.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.