Научная статья на тему 'Development of gazelle in the literature of the XII-th century'

Development of gazelle in the literature of the XII-th century Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
269
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИСТОРИЯ ЛИТЕРАТУРЫ / HISTORY OF LITERATURE / РАЗВИТИЕ ПОЭЗИИ И ПРОЗЫ / DEVELOPMENT OF POETRY AND PROSE / РАСПРОСТРАНЕНИЕ ПЕРСИДСКО-ТАДЖИКСКОГО ЯЗЫКА / DIFFUSION OF PERSIAN-TAJIK LANGUAGE / ЖАНР ГАЗЕЛИ / GAZELLE GENRE / ПРЕДСТАВИТЕЛИ ТАДЖИКСКО-ПЕРСИДСКОЙ ЛИТЕРАТУРЫ / REPRESENTATIVES OF TAJIK-PERSIAN LITERATURE / АБУАБДУЛЛО РУДАКИ / ABUABDULLO RUDAKI / ДУХОВНАЯ ЛЮБОВЬ / SPIRITUAL LOVE

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Ширинов Наджмудин Асомадинович

XII век считается особой эпохой в истории литературы, так как: в данный период расширилась сфера распространения персидско-таджикского языка и литературы, возникли литературные группы и центры в Хорасане и Мавераннахре. Продолжалось развитие поэзии и прозы. Одним из признаков совершенствования персидско-таджикской поэзии XII века считается дальнейшее развитие жанра газели. В данной статье автором рассматриваются факторы появления, формирования и развития жанра газели, и автор на основе изучения исторических материалов уточняет тот факт, что жанр газели является детищем X века -периода Саманидов и его основателем является основоположник персидско-таджикской литературы Абуабдулло Рудаки.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Развитие газели в литературе XII века

The XII-th century is considered as a special epoch in the history of literature, as in this period the sphere of the Tajik-Persian language diffusion extended, new literature groups and centers arose in Khorasan and Maverannakhr. The development of prose and poetry continued. Further development of gazelle genre is looked upon as one of the tokens of perfection in reference to the Persian-Tajik poetry of the XII-th century. The author of the article canvasses the factors connected with the genre in question, its birth, formation and development; proceeding from historic materials the author specifies the fact that gazelle was engendered in the X-th century -i.e. in the epoch of the Samanides and its founder is Rudaki.

Текст научной работы на тему «Development of gazelle in the literature of the XII-th century»

YflK8m1 H.A. mHPHHOB

m-67

HHKHmOOH FA3A. £AP A^ABHETH ACPH XII

Aga6ueTH $opc-To^HK gap hh gaBpa gap MaMo.mKH fflapKH Ha3guK Ba MueHa goupaxou aga6uu Fa3HaBy X,HHg, MoBapoyHHaxpy Xopa3M, XypocoH, Эpoнн rap6H, HpoKy 03ap60H^0H Ba Ocueu xypg pymg KapgaacT.

Arap acpu X acpu TamaKKy.™ xaHpu ra3a^ 6omag xaM, xygu paBaHgu TamaK-Ky^H oh HHc6aTaH Ty^ KamugaacT. Ea hh MatHH aKageMHK A. Mup3oeB xe^e xy6 MeHaBHcag, kh: «npoTceccu 6a hk maKjH xocu Ha3M goxra mygaHH ra3a^ gap MyggaTH KyToxe aH^OM Hae^Taacr, 6a^KH Ban HaTH^au Maxcy.™ $ato.mHTH hk-naHgacpau cyxaHcapoeH Me6omag, kh gap xap hk acp xumT^oe 6apou hh My^ac-caMau Ha3M HuxogaaHg. Ba^e acpu PygaKupo Mapxa^au aBBa^HHH hh npoTcecc 6oag myMopug, 3epo a3 hh gaBpa 6a 6atg cap Kapga, Ha hh kh Ka^HMau ra3a^ 6at3aH gap Ha3M 3oxup mygaH Merupag, 6a^KH ocopu metpuu a3 oh gaBpa 6oKHMoHga hh3 mypyt mygaHH xaMHH npoTcecpo HumoH Meguxag» [3, c. 28].

Ey3yprrapuH ojhmh coxa fflu6^HH HytMoHH gap acpu X gap 3aMoHH PygaKH MaB^yg 6ygaHH ra3a^po TacguK HaMyga, TatKug MeKyHag, kh «gap 3aMoHH y, (atHe, PygaKH - H.ffl.) chh^h ra3a^ MycraKH.raaH 6a By^yg oMaga" [6, c.38]. Ea aHgemau mo, fflu6^HH HytMoHH Boxau cuH^po 6a MatHHH xaHp 6a Kop 6ypgaacT. Th6kh Ka3oBaTH 3a6exy.raox Ca$o, «ffletpu $opcH gap HHMau gyByMH KapHH naH^yM Ba KapHH mamyM to oro3H KapHH xa^TyM a3 xaMa xanc gap MapoxraH KaMo^ Ba MaKpyH 6a TaHaBByty TaxaBBy^ 6ygaacT. HaxycTHH aMpe, kh gap metpu ^opcuu hh axg MeTaBoHag MaBpugu TaBa^yx Kapop rupag, oh acT, kh ca6KH metpu $opcH gap hh gaBpa gap canpu TaKoMy^e xoc Kapop rupu^Ta 6yg» [5, c.359]. Hh xyg ryBoxu hcthk^o^h Ky^^H xaHpxo Ba ^y3tu TapKu6uH gaBoBHH Kapop rupu^TaHH ohxo Me6omag.

^Ke a3 ^uggHTapuH xycycuHTH amtopu myapou cagau XII oh acT, kh myapou HKKaTo3 gap hh gaBp acocaH 3yxyp KapgaaHg. X,ap^aHg gap acpxou X-XI hh naguga ^y3t-^y3t noary3opH mygaacT. Oapa3aH, xap rox xaMoca 6a 3a6oH oBapga maBag, xaTMaH OupgaBcH nemu Ha3ap Meoag, xo^ oh kh to y 6em a3 15 acapu xaMocH pynu Kop oMagaacT. E xyg xap rox Kacuga ry^Ta maBag, xaTMaH YHcypH 6a eg Mepacag Ba ranpa. Ba^e gap acpu XII hh goupa ByctaTH To3a Kac6 MeKyHag. «Aap hh gaBpa, - MeHaBHcag 3a6exy.raox Ca$o, - myapo Ha TaHxo 6a TaHaBByt gap ca6K a^oKa gomTaHg, 6a^KH TaHaBByt gap MaTo^u6y MaB3yoTH metp xaM MaBpugu TaBa^yxu ohoh 6ygaacT. ffloag HKe a3 H.maTH yMgau hh aMp oh 6omag, kh to aBoxupu hh gaBpa uggae a3 ryaHgaroHH 6y3ypru $opcu3a6oH xap hk gap Maraa6e a3 MaTo^u6u metp myxpaT e$Ta Ba ycTogu Myca.raaM mHHoxTa myga 6ygaHg. Maca^aH, Oup-gaBcH gap xaMoca, YHcypH gap Magx Ba CaHoH gap Ba3ty xuKMaT Ba up^oH Maca^ rapguga 6ygaHg Ba moupe MexocT 6atg a3 hh ycTogoH Kac6u myxpaT KyHag,

ногузир 6уд дар хдр як аз матолиб дун6оли кори он устодонро бигирад ва монанди онон изгори майорат дар чанд фан аз фунун кунад, то Уро низ ба устодй бишиносанд ва х,ол он ки фусах,ои кадим танх,о ба ихтисос дар як мавзуъ изгори алока мекарданд ва хдмин амр василаи камоли онон дар он мешуд» [5, с.353].

Маълум аст, ки оид ба мавчудияти газал дар асри Х ду акида дида мешавад. Чанде аз донишмандони ватанй ва хоричй акида доранд, ки газал дар асри Х хдмчун жанри мустакил вучуд надошт ва зимни рушди адабиёт газал аз чанбаи касида зухур кард ва гуфтан мумкин аст, ки бунёди андешаи мазкур ба дониш-манди машх,ури хднд Шиблии Нуъмонй рафта мерасад. Мо мушаххасан х,а-минро таъкид карданй растем, ки албатта, таъсири мутакобилаи жанр^ои адабй амри вокей бошанд х,ам, ин акида сустбунёд аст, зеро мо дар ягон навъи касои-ди адабй сузу гудозро намебинем, хдтто дар касоиди маросй, ки голибан дар вафоти шох,он гуфта шудаанд. Вале дар газал сузу гудоз мавзуи мех,варии он аст. Хосса дар газали орифона, ки бар сидк бунёди хдстй дорад. Аз ин ру, ана хдмин сидк эчодкори онро шухрати оламгир бахшид, зеро дур аз риё ва зох,ир-парастй аст. Дар сурудани ин навъи ишк Абдуллохи Ансорй, Абулмачд Мачдуд ибни Одам Х,аким Саноии Fазнавй, Фаридуддин Аттори Нишопурй, Авхддии Марогй, Чдлолуддини Балхй, Фахруддини Ирокй басо накши мех,варй доранд.

Акидаи дигар аст, ки мавчудияти газалро дар адабиёти асри Х дар ахди Сомониён дар эчодиёти Рудакй дониста, ибораи «газали Рудакивор»-ро кор гирифтаанд, комилан сах,ех, ва дакику мушаххас аст, зеро худи Рудакй борх,о истилохи газалро истифода кардааст. Аз тарафи дигар, муосирони у низ вожаи газалро ба маънии жанри лирикии адабй ба кор бурдаанд, ки ягон навъи шубхд дар ин чода бокй намемонад. Чунончи, ифодах,ои «андар газали хеш них,он хохдм гаштан» (Имораи Марвазй), «Забонам аз газалу мадх,и бандагон-ш насуд» (Рудакй), «Мутрибо, он газали нагзи диловез биёр» (Фаррухй), «Аз дилоромиву нармй чун газалх,ои Шах,ид» (Фаррухй) ё худ ифодах,ои «газали Рудакивор» (Унсурй), «Fазалгy», «тирози газал» (Хоконй), «Мадхи Масъуду газалх,ои Муиззиро халк» (Сайид Х,асани Fазнавй), «... мутриб газале гуяд тар» (Муиззй) ва гайра аз он шах,одат медихднд, ки дар асрх,ои Х ва XI газал жанри комили адабии мустакил буда, оммавй шудааст ва хдтто адибон назокати сабкй, бардоштх,ои мазмуну мундаричавй, мухтассоти шаклй ва зиёда аз ин хдма тарче^и хунарй ва афзалияти эчодии хдмкасбони худро медонистаанд ва ба ин падидах,о ишорах,ои чолиб кардаанд. Ин шорах,о бо манзури танх,о чид(д) аст, на хдчову сухрият ва хдзлу танз! Бинобар ин, метавон гуфт, ки андешаи олимони адабиётшинос, ки мавчудияти газали истилохдро дар асри Х ва мушаххасан аз осори Абуабдуллохи Рудакй медонанд, ба назари мо сах,ех, аст.

Аз тарафи дигар, газали ирфонй, ки мах,сули нимаи дуюми асри XI аст, он якбора зухур накардааст, балки дар заминаи газали заминй-ишкии инсонй зухур кардааст, ки дар асри XII эчоди он вусъат пайдо намудааст. Ба ин маънй, профессор Бадриддин Максудов хеле хуб бах,с ба миён оварда менависад: «Як аср пеш аз Ирокй шоироне чун Саноии Fазнавй (вафоташ 1150 м.), Анварй (вафо-таш 1197 м.), Хоконй (вафоташ 1199 м.), Замири Форёбй (вафоташ 1201 м.), Аттори Нишопурй (вафоташ 1220 м.), Камолуддини Исмоили Исфах,онй (вафоташ

1238 m.) Ba gurapoH 6a ra3a.capoK napgoxTa 6ygaHg. Hh xyKM a3 oh x,aM TacguK MemaBag, kh hk ^y3tu acocuu geBOHH myapou Ma3Kyp ra3a. Me6omag» [2, c.238].

Th6kh Ka3OBaTH capnamMaxou aga6uro TatpuxK Ba TacguKH MyxaKKHKOH, acpu XII acpu th..tohh aga6ueT Ba xocca acpu Kacuga acT. «HyH6umH HaBH aga6uu gaBpau ra3HaBHx,ou oxup, - MeHaBucag CagpK CatgueB, - cap myg, kh oro3H oh 6o 6apKapop mygaHH opoMHH MaM.aKaT gap 3aMOHH cy.TOH H6pox,HM a.OKaMaHg acT. Hh ^yH6um hh3 mhc.h Myx,HTH aga6uu HHMau aBBa.H acpu XI Fa3HHH 6ucep moHpoHH Matpy^po 6a MangoH OBapg» [1, c.10].

^ap aga6HeTmHHocH aHgemaecT, kh ra3a. ac.aH Max,cym cagau VI xu^pK (acpH XII Me.ogK) acT. rye ra3a. gap hh axg Kacugapo muKacT goga 6a ^ohh oh 6apoMagaacT. Hh aHgema, HyHOH kh Ka6.aH umopa myg, a3 fflH6.HH HytMOHK oro3 MemaBag, kh y 6a hh MatHK MeHaBucag: «Mo gap co6hk MyKappap ry^TeM, kh moupK gap Эpон a3 Kacuga oro3 myga Ba hh3 ra3a. gap u6Tugo a3 ^ymu Ta6t TapoBHm Hamyga, 6a.KH 6apou TaKMH.H coupu aKcoMH metp 6a By^yg OMagaacT, hh ry^TaHH amtopu umKK gap u6TugoH Kacuga ^y3BH gacTyp 6yg Ba hh KucMaTpo BaKTe a.oxuga KapgaHg, ra3a. rapgug Ba rye a3 gapaxTH Kacuga Ka.aMHae rupu^Ta ^ygoroHa ohpo HumoHgaHg» [6, c.38].

TaKpu6aH x,aMHH ryHa aHgemau ma6e^ gap TagKHKOTH Cupycu fflaMuco MaH3yp Merapgag, kh hh MyxaKKHK hh3 hcthk.o.h ra3a.po gap 3aMOHH CoMOHueH 3epu my6x,a Kapop goga, ra3a.po ^y3te a3 Kacuga goHucra 3yxypu ohpo 6a cagau mamyMH xu^pK MaHcy6 MegoHag, kh mo gap hh 6opa Ka6.aH 6ax,c KapgeM.

Mo $et.aH x,aMHHpo ry^TaHH x,acTeM, kh MyxaKKHKOH xaHpx,opo 6ugyHH pa-BaHgx,OH cHecH-TatpuxH Ba 6epyH a3 pymgu $opMaTCHax,OH ^aMtHflTH-HKTHcogK 6a Tax.u. rupu^TaaHg. Acpu XII x,e^ ro^ acpu 3aBO.u Kacuga Ha6yg Ba HecT, 6a.KH oxupuH acpu th..ohh Kacuga acT, 3epo Ma^3 gap x,aMHH acp naaM6apu э^ogн 6aget gap Kacuga 3yxyp MeKyHag, kh y ABx,agyggHH AHBapuu A6eBapgK acT. A3 Tapa^H gurap, HHx,HTOTy HHKupo3H Kacuga 6a ra3a. 60 MaH3ypu MyxTaccoTH xaHpK x,e^ Myxo^H^aTe Hagopag. HyH gap acpu XIII hcth.oh Myry.x,o mypyt myg Ba gap Ka^aMpaB^OH ucTuromyga mo^u ca30B0p HaMOHg, Kacougu MagxK a3 gax,OH a^THg. HyH raMy aHgyx,, Ta.Bocau ^oh, kh gap hpth6ot 6a x,aM.au Myry.x,OH Bax,mK nem OMaga 6yg, x,a^py $upoK, cy3y ryg03, HO.aBy $apeg 60.ro rupu^T, hh yHcyp^OH raMaHre3H x,aeTH hhcoh co3ropu gapyHMOHH ra3a.aHg Ba a3 hh py, ra3a. pymg Kapg.

^aga$ MyHTax,o x,h^poh Ba 6em a3 oh aB30H H06ac0M0HH gaBp 6yga, u6opau «cypaTH 6e^0H» a3 gacTH Kac HaoMagaHH Kopepo hh3 u^oga MeKyHag. A.oparMH aHgemau Cupycu fflaMuco npo^eccop EagpugguH MaKcygoB 6ucep xy6 MeHaBucag, kh: «Fa3a. HKe a3 KaguMTapuH amKOju xaHpuu ruHoK 6yga, a3 3aM0Hx,0H Kyx,aH gap Ha3MH ^opcK MaBKet gomT Ba gap HMTHgogu 3aM0H^0 gap hpth6oth KaBK 60 Ba3tH H^THMOHBy $apx,aHrK Ba aga6K 3HHax,ou TaKOMy. naHMyga to 3aMOHH HpoKK pacug» [2, c.236]. npo^eccop fflu6.Hu HytMOHK pymgu ra3a.po gap hpth6ot 6o 6o.opaBHH TacaBBy^y up^OH TaBtaM MegoHag Ba MeHaBucag, kh: «^ap Эpoн HyH to MyggaTe x,hcch cmaxmypK Ba TaMoro.OTH pa3MK Ba ^aHrK gap hhx,ohth muggaT ^apaeH gomT, .H3O Tatpuxu TapaKKHH ra3a. a3 TacaBBy^ mypyt MemaBag. A.oKaBy hpth6oth TacaBBy^ 6emTap 6a BopugoTy ^a3a6oT acT Ba aBBa. a6^agepo, kh gap hh ga6ucTOH Tat.HM Megu^aHg, x,aMOHO a6^agu umKy My^a66aT Me6omag,

агар чи тасаввyф дар огози карни савyм ибтидо шyда, лекин карни панчум асри тиллоии он шyмyрда мешавад ва хамин аср хам шуруъи тараккии газал аст» [6, с.40]. Ба назари академик А. М. Мирзоев казовати Шиблии Нуъмонй пуртаззод буда, бо се далел навокиси акоиди Шиблии Нуъмонй нишон дода мешавад. Аз тарафи дигар, А. М. Мирзоев чонибдори андешахои Нотил Парвизи Хонларй буда, казовати уро бо чунин далел сахех медонад: «Тадкикотчии вазни газал Парвизи Хонларй тамоман дуруст мегуяд, ки то охирхои асри панчи хичрй (асри XI) шоире, ки ихтисоси худро газалсарой карор дода бошад, наметавон ёфт. Ба назари мо, агар ин даъвии Нотил Парвизи Хонлариро сахех шуморем, ба чуз хамоса (маснавихои хамосй) адибе, ки ин ё он жанри адабиро ихтисоси асосии эчоди хеш медониста бошад, нест. Вале анвои адабй хаст! Аз тарафи дигар, паямбари васф (касида) Анварии Абевардй аст, вале Унсурй - аввалин маликушшуарои расмй, Фаррухй, Манучехрй махз тавассути касидасарой касби иштихор кардаанд?! Х,ол он ки нахустин касоиди комилро устод Pyдакй таълиф кардааст. Пас, исботи мавчудияти анвои адабии чудогона ва зухуру ташаккули он конуниятхои адабии дигар дорад.

Инчунин каблан низ таъкид кардем, ки газал хамчун истилох дар доварихои шоиронаи асри Х дида мешавад.

Чунончи: «Забонам аз газалу мадхи бандагон-ш насуд» ^удакИ), «Андар газали хеш нихон хохам гаштан» (Имора) ва гайра, ки хадафи эчодкорон мутлако ба чуз вожаи ифодагари жанри адабй чизи дигаре нест!

Бояд гуфт, ки газали орифона дар нимаи дуюми асри XI ва аввали асри XII зухур кард, ки маншаъхо ва бунёдгохи он хамоно газали ишкии заминй ё чи хеле ки маъруф аст, газали ишкии мармуз буд. Бунёдгузори газали ирфонй бидуни шубха хазрати Абдулмачид Мачдуд ибни Одам Саноии Fазнавй аст, вале то y дигарон газалхои тасаввуфй гуфтаанд.

Дар давовини шуарои нимаи дуюми асри XI ва аввали асри XII ва умуман асри шашуми хичрй жанри газал то андозае марохили камолот паймудааст. Агар ба девонхои шуарои ин садахо назар карда шавад, мавкеи навъи адабии муътабартарини шеърй - газал, ба кавли Шайх Озарии Тусй дар «Ч,авохир-ул-асрор»:

Аз фунуни шеър фанни беутарин омад газал, Чун накуруён, ки дар сурат беуанд аз цинси инс [2, с.237]. чунин манзур мегардад.

Саноии Fазнавй - 405 газал, Абдулвосеи Чдбалй - 150 газал, Имоди Шах-риёрй - 39 газал, Абулфарачи Pyнй - 54 газал, Амир Муиззй - 60 газал, Адиб Собири Тирмизй - 67 газал, Авхадуддин Анварии Абевардй - 303 газал, Афзалуддин Бадил Хоконии Шарвонй - 456 газал, Мучируддини Байлаконй -102 газал, Фаридуддини Аттори Нишопурй - 873 газал, Низомии Ганчавй - 192 газал, Асируддини Ахсикатй - 211 газал, Камолуддин Исмоил - 160 газал, Чдмолуддин Мухаммад - 173 газал, Pашиди Ватвот - 10 газал, Захири Форёбй -4 газал, Ахмади Ч,омй - 484 газал гуфтаанд.

Барои амикравй ба масоили мавриди назар ба газалиёти чанде аз шуарои асрхои XI (нимаи дуюм) ва XII ру оварда, намунахо зикр хохем кард: ^атрони Табрезй:

Эu dun, mypo 6wy$maM, K-a3 owu^u xa3ap KyH, E^3op mKyeoHpo e-a3 MexpawoH гyзap KyH. HyH pyuu xy6 6uhu, duda $apo3u xaM Hex, HyH mupu uwk, 6opad, wapMy xupad cunap KyH. Xap гомu owu^upo cad гyнa dapdy pa^ acm, rap эмuнum 6ond, a3 owu^u xa3ap KyH. OapMOHu MaH Ha6ypdu, $ap^Mu xyd Ha^cmu, nuHdowmu, ku гyнм xap coame 6amap KyH. Hokomu MaH 6upa$mu dap doMu uw% MOHdu, HyH acm pyзгopam, Mopo nKe xa6ap KyH. AKHyH 6a ca6p KapdaH, H-ond Mypod xocun, 3-uh uopa 603 mohu, pae uopau d^ap KyH [5, c. 177]. Fa3a^H Ma3Kyp 6ugyHH Taxa.rayc 6yga, MyKa^oBy Mypagga^ acT Ba 3y6axpam 6yga, TaHHHH ryBopo gopag Ba komhmh MyxTaBou naHgy aHgap3H Kac6 KapgaacT. E xyg ra3a^e a3 A3paKHH XupaBH:

fl,yw mo py3u $apox oh caHaMu mamdax,0H, Ha6u uyH nona xaMe dowm 3u Mau nonacumoH. Ho$a%o dowm a3 y xoHa nyp a3 MywKu cuex, Eozxo dowm a3 y duda nyp a3 capeu paeoH. Pyxu y nonacumoH 6ydy capu 3yn$aKu y, 3amueH dowm cumoH xy$ma 6ap oh nonacumoH. rox, naueacma xaмeгy$m za3anxou ca6yK, rox, oxucma xaMexypd qadaxxou гapoн. ffaxam KyuaKu y dudaM xaH2oMu cyxaH, K-a3 3apu$u dunu MaH zonundoH Kapd гyмoн. ry^maM uh zonundoH uucm? EuxaHdud 6ymaM, Ku xaMe zonundoH 6o3 HadoHu 3u daxoH [5, c.206]. Fa3a^H Ma3Kyp umKH 6yga, HaMygu 3oxupH Ba aMa^xou Max6y6a 6aco Hogup Bac$ Kapga MemaBag. Fa3a^ MyKa^ocr, Mypagga^ HecT Ba 6aHTH Taxa.rayc hh3 Hagopag. Ba^e 6ucep Mapry6y meBo Ba xymoxaHr acT, 3epo gap 6axpu paMa^ э^og mygaacT. Eapou 6o3 xaM MymaxxacTap HaMygaHH KoHyHHHTxou pymgy TaxaBBy^H xaHpu ra3a^ Ba MyxTaccoTH xaHpuu oh MeTaBoH a3 6ucep myapou acpxou XI-XII HaMyHaxo 3HKp HaMyg. HyHomu, ra3a^e a3 Myu33H: Oh 3yn$ H^ap 6ap oh 6apy dyw, B-oh xammu cunx 6ap oh 6aнoгyw. Xap dy wyda newu Moxy xypwed, MoHaHdau xosu6oH cunxnyw. Ee гapмuey 6e $ypyzu omaw, HyH aH6apy MywK dyw 6ap dyw. Oh doda 6a owu^oH zaMy dapd, B-uh 6ypda 3u o^unoH duny xyw. CyH6ynxamy nonapyx H^opecm, Oh Moxu cyMaH6apu гynoгyw. A3 cyH6ynu ycm Hywu MaH 3axp, B-a3 nonau ycm 3axpu MaH Hyw.

Гуянд, ки ёд кун Map ypo, В-a^ap гами у мабош хомуш. Гуям, ки ба уилла чун кунам ёд, О^о, ки накардаам фаромуш [5, с.244].

ва гайра.

Аз намунахои фавкуззикри газалиёти шуарои даврони мавриди назар маълум мегардад, ки газал тули мавчудияти худ (аз асри Х) рушду тахаввулот (асрхои XI-XII) ва сайри таърихии худ конуниятхои хоси адабй-эчодиро тай намуда, марохили камолот паймудааст. Тули зухуру ташаккул ва рушду тахав-вулоти жанрии ин навъи адабй мо тагйироту пешомадхо ва гановатхои бешу-мори дарунмоягиву шаклии онро мушохида менамоем, ки басо мухим ва арзиш-манд аст. Фаразан, таносуби образхои лирикии ошик ва маъшукаро гирем, чолибияти дарунмояи жанр бештар ошкор мешавад. Чунончи дар асри Х дар лирикаи ишкй: дар рубой, тагаззули касоид, мукаттаот ошик бештар хоким, амрфармо, танноз, гаюр аст, махбуба амрбардор, тахаммулпазир, фурутан аст. Х,атто барои висол саъй дорад («Омад бари ман, кй? Ёр. Кай? Вакти сахар» -Рудакй), («Пешам омад бомдодон он нигорин аз кадух» - Рудакй), вале дар газал баръакс:

Биё, инак нигау кун Рудак^о, Aгap бецонpaвон хоуй тaнеpо [4,с. 25].

Ба андешаи мо, газал хатто дар ахди зухур низ бо афзалияти макоми махбуба шакл гирифтааст. Вале андаке баъдтар тагйироти чиддй пеш омад ва ин, албатта, ба рушди касида сахт вобаста мебошад.

Ошик афзалиятро комилан ба даст гирифт ва махбуба собиру тахам-мулпазир шуд («Накашам нози турову надихам дил ба ту ман» -Манучехрй), («Гуфтам, ки биё, ваъдаи душина биёр, В-арна бихурушам аз ту акнун чу хазор» - Фаррухй) ва гайра. Ин холат голибан хоси адабиёти нимаи аввали садаи XI аст ва дигар ба хамешагй дар таърихи адабиёт хоса дар газал махбуба хоким аст ва афзалиятро аз даст намедихад. Ба назари мо, ин ду сабаб дорад: аввалан, зухури газали ирфонй, ки кашфиёти адабй-эчодй дар эчоди бадеъ ва хосса дар газалсарой аст. Сониян, авзои сиёсй-таърихии замон ва хосса истилои зардпустони мугул, ки онхо танхо дар зохир ба инсон монанд буданду халос!

Аз ин ру, ин печидагии таърих танхо дардафзову сузофар буд ва ин падида созгори табиати жанри газал аст. Мухим он аст, ки дар асри XII низ шоире, ки танхо газалро пешаи эчодии хеш карор дода бошад, хануз дида намешавад. Чун эчодкорони газал хеле ва хеле зиёд шудаанд, пас киёси хунари эчодии онхо зарур ва арзишманд мебошад.

Адабиёти форс-точик пеш аз хама дар марказхои адабй, хавзахо ва ё доира-хои адабй ташаккул ёфтааст, ки он таърихан хеле кадима ва хатто густурдаю серпахност. Доирахои адабй, пеш аз хама, махсули шахрхо ва мушаххасан пойтахти давлатхо, сулолахои таърихй буда, бештар куввахои адабй-эчодиро муттахид менамуданд.

Агар дар хусуси марказхои адабии кадим, мисли замони Х,ахоманишихо (558-330 то мелод), Ашкониён (250 то мелод - 224 м.), Сомониён ( 224 м. - 651 м.) ва куввахои эчодии онхо иттилооти нисбатан парешон бошад, пас аз замони

Сомониён ба баъд бо тамоми чузъиёт иктидори хавзахои адабй-эчодй дар хар давру замон мавриди омузиши адабиётшиносону забономузон ва таърихшиносону мусташрикин карор дода шудааст. Ин хам мусаллам аст, ки дар асри Х - доираи адабии муктадир, ки ба адабиёту забони точикй, ба сабки нави адабй бунёд гузоштааст, доираи адабии Бухорост, ки сарчашмахо то сесад нафар куввахои адабии каламрави онро ёдовар шудаанд. Пас аз бархам хурдани давлати Сомониён соли 999, ба чойи як давлат (Сомониён), якбора ду давлат - ду доираи нави адабй ба вучуд омад: доираи адабии ^арохонихо, ки маркази он аввал Нишопур ва баъд Бухоро буда, дигаре хавзаи адабии Газнавихо, ки маркази он шахри Газнин мебошад.

Умуман нимаи дуюми асри XI боз ду давлати дигари туркнажод ба арсаи таърих омад, ки яке аз онхо мансуб ба сулолаи Салчукиён (1040-1190) марказаш Балх ва дигаре Хоразмшохиён (1097-1220), ки пойтахти он шахри Урганч буд. Албатта, зухури ин давлатхои туркнажод авзои сиёсии Мовароуннахру Хуросонро хеле тагйир дод ва беш аз он ба холати илму фарханг, иктисодиёту ичтимоиёт зарбахои миёншикан зад ва доирахои адабию хунари суханварй низ аз ин равандхои пешомада бетаъсир намонданд.

Калидвожа^о: таърихи адабиёт, инкишофи назму наср, газал, рушди жанри газал, Абуабдулло Рудакй, ишци илохй

Пайнавишт:

1. Абдуллоев, А.,Саъдиев, С. Адабиёти форсу тоцик дар нимаи дуюми асри XI ва аввали асри XII/А. Абдуллоев, С. Саъдиев. - Душанбе, 1986.

2. Мацсудов, Б. Цустуцу дар ахвол ва осори Ироцй /Б. Мацсудов. - Душанбе, 2009. -555с.

3. Мирзоев, А. Рудакй ва инкишофи газал дар асрхои X-XV // А. Мирзоев. Сездах мацола. - Душанбе, 1977.

4. Рудакй, Абуабдуллох. Девон Бо саъй ва эхтимоми К. Рустам. - Олмотй, 2007. -254 с.

5. Сафо, Забехуллох. Таърихи адабиёт дар Эрон ва дар цаламрави забони форсй. Аз миёнаи царни Vто огози царни VIIхицрй/З. Сафо. -Техрон, 1388. - 720 с.

6. Шиблии Нуъмонй Шеърулацам. Тарцумаи Саид Мухаммадтацй Фахри Доии Гелонй /Ш. Нуъмонй. -Техрон, - 1336. -4^.5: 196с.

Reference Literature

1. Abdulloyev S., Sadiyev A. Tajik-Persian Literature of the second Half of the Xl-th up to the Beginning of the XII-th Centuries. -Dushanbe,1986.

2. Maksudov B. In Quest of Iroki's Facts of Life and Creation. -Dushanbe, 2009. -555pp.

3. Mirzoyev A. Rudaki and the Development of Gazelle in the X-th - XV-th Centuries. Thirteen articles. -Dushanbe,1977.

4. Rudaki Abdullokh. Divan under the editorship of K.Rustam. -Almaty, 2007. -254pp.

5. Safo, Zabekhullokh. The History of Literature in Iran and other Persian-Speaking Countries. Since the Middle of the V-th up to the Beginning of the Vll-th Centuries of Hijra. -Tehran, 1388. -720pp.

6. Shibli Numon. Poetry of Adjam Translated by SayidMukhammadtaki. Fahri Doii Geloni. -Tehron. -1336. -V.5. -196pp.

Развитие газели в литературе XII века

Ключевые слова: история литературы, развитие поэзии и прозы, распространение персидско-таджикского языка, жанр газели, представители таджикско-персидской литературы, Абуабдулло Рудаки, духовная любовь

XII век считается особой эпохой в истории литературы, так как: в данный период расширилась сфера распространения персидско-таджикского языка и литературы, возникли литературные группы и центры в Хорасане и Мавераннахре. Продолжалось развитие поэзии и прозы. Одним из признаков совершенствования персидско-таджикской поэзии XII века считается дальнейшее развитие жанра газели. В данной статье автором рассматриваются факторы появления, формирования и развития жанра газели, и автор на основе изучения исторических материалов уточняет тот факт, что жанр газели является детищем X века -периода Саманидов и его основателем является основоположник персидско-таджикской литературы Абуабдулло Рудаки.

Development of Gazelle in the Literature of the XII-th Century

Key words: history of literature, development of poetry and prose, diffusion of Persian-Tajik language, gazelle genre, representatives of Tajik-Persian literature, Abuabdullo Rudaki, spiritual love

The XII-th century is considered as a special epoch in the history of literature, as in this period the sphere of the Tajik-Persian language diffusion extended, new literature groups and centers arose in Khorasan and Maverannakhr. The development of prose and poetry continued. Further development of gazelle genre is looked upon as one of the tokens of perfection in reference to the Persian-Tajik poetry of the XII-th century. The author of the article canvasses the factors connected with the genre in question, its birth, formation and development; proceeding from historic materials the author specifies the fact that gazelle was engendered in the X-th century -i.e. in the epoch of the Samanides and its founder is Rudaki.

Роцеъ ба муаллиф:

Ширинов Наджмудин Асомадинович, аспиранти кафедраи таърихи адабиёти тоцики факултети филологияи Донишго^и миллии Тоцикистон (Цум^урии Тоци-кистон, ш. Душанбе), е-mail: maorif2013@mail.ru

Сведения об авторе:

Ширинов Наджмудин Асомадинович, аспирант кафедры истории литературы факультета таджикской филологии Таджикского национального университета (Республика Таджикистан, г. Душанбе), е-mail: maorif2013@mail.ru

Information about the author:

Shirinov Nadjmudin Asomadinovich, post-graduate student of the department of the history of literature under the Faculty of Tajik philology of the Tajik National University (Tajikistan Republic, Dushanbe), е-mail: maorif2013@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.