Научная статья на тему 'ДЕМОГРАФИК ЎТИШ НАЗАРИЯСИ ТАРИХИ ҲАҚИДА МУЛОҲАЗАЛАР'

ДЕМОГРАФИК ЎТИШ НАЗАРИЯСИ ТАРИХИ ҲАҚИДА МУЛОҲАЗАЛАР Текст научной статьи по специальности «Гуманитарные науки»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Демографик ўтиш / демографик инқлоб / демографик танглик / “демографик совға” / ибтидоий режим / оралиқ демографик режим / замонавий режим. / Demographic transition / demographic revolution / demographic crisis / “demographic gift” / primitive regime / intermediate demographic regime / modern regime.

Аннотация научной статьи по Гуманитарные науки, автор научной работы — Якубов Ў.Ш., Холиқов Н.А., Шомуродов С.Т.

Мазкур мақолада демографик жараёнларнинг ривожланиш тарихи, демография ва шу доирада тадқиқот олиб борган олимларнинг тарихий ва замонавий ёндошувлари ҳақида фикр юритилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THOUGHTS ON THE HISTORY OF DEMOGRAPHIC TRANSITION THEORY

This article examines the history of the development of demographic processes, demography, as well as the historical and modern approaches of scientists who conducted research in this area.

Текст научной работы на тему «ДЕМОГРАФИК ЎТИШ НАЗАРИЯСИ ТАРИХИ ҲАҚИДА МУЛОҲАЗАЛАР»

УДК: 314.148; 314.143.

Якубов У.Ш. г.ф.н., доц.

Холикрв Н.А.

УК

Шомуродов С.Т.

УК

Термиз давлат педагогика институты

ДЕМОГРАФИК УТИШ НАЗАРИЯСИ ТАРИХИ ХДКВДА

МУЛОХДЗАЛАР

Резюме. Мазкур мацолада демографик жараёнларнинг ривожланиш тарихи, демография ва шу доирада тадцицот олиб борган олимларнинг тарихий ва замонавий ёндошувлари уацида фикр юритилади.

Калит сузлар. Демографик утиш, демографик инцлоб, демографик танглик, "демографик совза", ибтидоий режим, оралиц демографик режим, замонавий режим.

Yakubov U.Sh., Ph.D. associate professor

Khalikov N.A. teacher Shomurodov S.T.

teacher

Termez State Pedagogical Institute

THOUGHTS ON THE HISTORY OF DEMOGRAPHIC TRANSITION

THEORY

Summary. This article examines the history of the development of demographic processes, demography, as well as the historical and modern approaches of scientists who conducted research in this area.

Keywords. Demographic transition, demographic revolution, demographic crisis, "demographic gift", primitive regime, intermediate demographic regime, modern regime.

Кириш. Демографик утиш ёки демографик инкилоб 18 - аср охирида бошланган ва х,али тугалланмаган энг мухдм дунёвий ва тарихий узгаришдир. Унинг маъноси инсоният авлодларини янгилашининг абадий жараёни кечаётган туб узгаришлардадир. Инсоният тарихи бундай узгаришларни х,али бошидан кечирмаган бир пайтда ахрлининг кескин ортиши янги демографик вазиятни карор топтирган. Мазкур вазият билан

боглик назарий тушунчалар 20 - асрнинг биринчи ун йилликларида бошланган.

Тадкикот методлари. Маколани тайёрлашда омилларни тахлил килиш усули (табиий омиллар, иктисодий омиллар, демографик омиллар, этник омиллар) тарихий киёслаш усулиларидан фойдаланилди.

Му^окама ва муло^азалар. Демографик утиш назариясининг ривожланиши доирасида биринчи кадамлар одатда француз демографи Адольф Ландри ва америкалик демограф Уоррен Томпсоннинг исмлари билан боглик. Айнан, Ландри "демографик инкилоб"атамасини таклиф килган.

"Демографик утиш" атамаси кейинрок пайдо булган — бу хакда биринчи марта 1945 йилда америкалик демограф Френка Нотштейннинг маколасида айтиб утилган. Шу билан бирга, "демографик утиш" атамаси сотсиолог ва демограф Кингсли Девиснинг маколаси сарлавхасида хам пайдо булган. Олим Нотштейн билан бир хил гояларни ишлаб чикган, шунингдек, "утиш" нинг асосий гояси булган "янги демографик мувозанат"га утиш гоясини аник шакллантирган. Бу Ландрига туюлганидек, депопулятсия хавфини тугдирадиган унумдорлик ва улим мувозанатининг хавфли йуколиши эмас, балки улим балансининг бир туридан бошкасига утиши, "аввалгисига караганда камрок йукотиш" демакдир. "Демографик мувозанатнинг янги тури абадий купайиш занжиридан катта микдордаги энергияни, бошка хаётий вазифаларни хал килишга сарфланиши мумкин булган энергияни чикарди" ва шунинг учун "инсон самарадорлигининг ажойиб ютуги" - деган маънони англатади[1].

Бу умумий маънода демографик утиш назариясининг каноник тарихи, аммо уни батафсил деб хисоблаш кийин. Таажжубли томони шундаки, утиш назариётчиларининг хеч бири инглиз олими Герберт Спенсернинг гоялари билан хисоблашмаган. 19 - аср урталарида Герберт Спенсер назарий мулохазаларга асосланиб, "тугилиш даражаси каби" деган хулосага келди... улим натижасида ахолининг пасайишини мувозанатлаш учун етарли эмасми, ахоли усишда давом етади... Узгаришлар купайиш тезлиги йук булиб кетиш тезлигига тенг булмагунча тухтата олмайди; бошкача килиб айтганда, хар бир жуфтлик уртача иккита болани улгайтирмагунларича, улар хеч качон тухтамайди. "Тугилиш ва улимнинг янги мувозанатига утиш" гояси Спенсер томонидан мутлако аник шакллантирилган [2].

Тахминан 100 йиллик ривожланиш давомида (Агар Адольф Ландрининг, кейинчалик унинг китобига киритилган маколасини хисобга олсак) демографик утиш назарияси жуда кенг эътирофларга сазовор булган. Унинг назарияси доимий равишда барча даражадаги демографик жараёнларни тушунтириш ва прогнозлашда кулланилган — махаллийдан глобалгача ва вакти-вакти билан пайдо буладиган танкидларга карамай, уни нотугри, эскирган ва узини окламаган гоя деб эълон килишга харакат килишган [3]. Бирок унинг назарияси шубхасиз, энг нуфузли ижтимоий

нaзaриялaрдaн бири 6Ули6, yшa пaйтдa Д. Коугил ишонгaнидек, фaкaт Уртaчa дaрaжaдa eMac, мухим aхдмиятгa эгa нaзaриялaрдaн биридир.

Дeмогрaфик Утиш тyшyнчaдaрининг умумий элементи - yчтa acоcий тaрихий боcкичгa (жaмиятининг иктисодиётни yзлaштириши, aгрaр Ba caноaт) мое кeлaдигaн дeмогрaфик ривожлaнишни дaврийлaштириш. Шу билaн бирга, дeмогрaфик тyшyнчaдaр дacтлaбки шaртлaри Ba aх1олининг кyпaйиш тyрлaрининг ижтимоий шaртлaрини тaх1лил килиш методологияси билaн фaркдaнaди. Бу, шунингдек, дeмогрaфик утишнинг caбaблaри Ba омиллaри, унинг мeхaнизми, якуний нaтижacи Ba универселлик дaрaжacи тyFриcидa турли хил кaрaшлaрни acоcлaйди[4].

Утиш жaрaёнидa кyйидaги 4 боскич aжрaтилaди:

Биринчи боскич умумий тyFилиш дaрaжacининг пacaйишигa кaрaгaндa тезрок улимнинг умумий дaрaжacининг пacaйиши билaн тaвcифлaнaди, бунинг нaтижacидa тaбиий усиш cyръaти ошиб, тaрихий мaкcимaд дaрaжaгa этaди.

Иккинчи боскичда улим дaрaжacи пacaйишдa дaвом этaди, aммо тyFилиш дaрaжacи хдм пacaйишни бошлaйди, нaтижaдa усиш cyръaти ceкинлaшaди.

Учинчи боскич улим дaрaжacининг мaълyм бир дaрaжaдa усиши билaн тaвcифлaнaди, бу aх1олининг ёш тaркибидaги yзгaришлaрни хосил килaди, нaтижaдa Karra ёшдaги одaмлaр фоизининг ошиши Ba aхолининг кaриши кyзaтилaди, бир вaктнинг yзидa тyFилиш дaрaжacи ceкинлaшaди.

Туртинчи ва охирги боскич тyFилиш Ba улимни бир хил дaрaжaдa бaркaрорлaштиришни aнглaтaди - бyндa умумий тyFилиш Ba улим кyрcaткичлaрининг киймaтлaри бир бирига якинлaшaди. Бу шуни aнглaтaдики, дeмогрaфик утиш нaзaрияcидa турли хил кутайиш тyрлaрининг хycycиятлaри тyFилиш Ba улим ниcбaтигa acоcлaнaди[5].

Дeмогрaфик утиш нaзaрияcи дунёнинг eтaкчи дeмогрaфлaри, шунингдек йирик хм^ро тaшкилотлaр (мacaдaн, БМТ)томонидaн тaн олингaн нaзaриялaрдaн биридир. Дeмогрaфик утишнинг янaдa кенг Ba бaтaфcил тaърифлaри мaвжyд. Kyпинчa кyйидaги тaърифни yчрaтиш мумкин: мдeмогрaфик утиш-бу юкори улим Ba юкори тyFилишдaн тyFилиш хaмдa улим кyрcaткичлaрининг пacaйишигa утиш дeмaкдир". Бирок, биз бyндaй тaърифдaн тулик коникиш ололмaймиз чунки глобэдь жaмиятдaги сон Ba cифaт yзгaришлaри доимо дик^т доирacидa бyлолмaйди.

Турли мyaллифлaр утиш боcкичдaрининг бошкa сонини (иккитaдaн бeшгaчa) aжрaтиб кyрcaтишaди Ba бaъзидa хдтто бир хил боскичтарнинг хycycиятлaридa фaрк килади. Аммо дeмогрaфик утиш нaзaрияcининг нaзaриётчилaри Ba тaрaфдорлaри бу фaркдaр конceпcиягa зид eмac, чунки yлaр "фyндaмeнтaд" хaрaктeргa эта эмac деб хиcоблaшaди[6].

Блум Ba Уилямсон дeмогрaфик утишни юкори тyFилиш Ba улим кyрcaткичлaрини пacтки дaрaжaгa тушиши деб билишгaн. Утиш дaври бошлaниши билaн улим дaрaжacи пacaйишни бошлaйди, тyFилиш дaрaжacи

эса утиш давридан олдинги даражада колади. Кейинчалик, утишнинг иккинчи боскичи бошланади ва тугилиш даражаси пасайишни бошлайди. Нихоят, тугилиш хам, улим хам яна пасаяди, тобора тургун яъни харакатсиз булиб колади. Улим ва тугилишнинг пасайиши демографик узгаришлар бошланган вактдан оркада колиши ахолининг ёш таркибидаги узгаришларга олиб келади. Демографик утиш замонавий ривожланаётган дунёда демографик узгаришларни шакллантиришнинг асосий механизми булса-да, унинг камчиликлари хам бор. Демографик утиш - утиш давридан кейинги даврда статсионар улим ва тугилиш курсаткичларини назарда тутади. Согликни саклаш сохасидаги ислохатлар одамларнинг умр куриш давомийлигини ошириш учун хизмат килади. Нафакат ривожланган мамлакатларда, балки куплаб ривожланаётган мамлакатларда хам бир аёлга нисбатантугри келадиган тугилиш даражаси ахолининг янгиланиш даражасидан пастга тушган, бу "иккинчи тугилиш инкцлоби" деб аталган. Гарчи умр куриш давомийлигининг ошиши ва тугилишнинг пасайиши ахоли усиши нуктаи назаридан карама-карши тушунчалар булиб, бир вактда хар икки холатнинг содир булиши гайри табиий холат булсада ва маълум даражада бир-бирини копласа хам, улар биргаликда ахолининг ёш таксимотини тартибга солади[7].

Демографик утиш тизимидаги узгариш, демографик энергияни йукотиш (табиий усишнинг юкорилиги ва улим) билан боглик булган "диссипатив" тизимдан ушбу энергияни "тежамкор" тизимга утиш (табиий усишнинг пасайиши ва улим) сифатида тавсифлаш мумкин. Инсоннинг узи биологик маънода узгармайди, лекин инсон популятсиясининг купайиш хусусиятлари туб узгаришларга учрайди ва улар хам турнинг узига хос хусусиятларига тегишлидир[8].

Маълумотларга кура, Европа минтакасидаги мамлакатларнинг аксарияти демографик утишнинг 4-боскичига етиб келган деган хулосага келиш мумкин. Уларнинг купчилигида тугилиш ва улимнинг пасайиши, умумий умр куриш давомийлигининг ошиши, болалар улушининг пасайиши ва мехнатга лаёкатли ёшдаги улушнинг аста-секин пасайиши хамда кекса одамлар улушининг купайиши кузатилади.

Юкори улим ва тугилишнинг юкорилиги уртасидаги узок муддатли мувозанатда булиши шарт булмаган паст улим ва тугилишга утишни назарда тутадиган демографик утиш назарияси, иккита шарт бажарилган такдирда, этарли назарий асосга эга булади. Биринчидан, инсоннинг уз холатини идрок етиши ва узгаришлар йуналишига таъсир килиш учун кейинги жараённинг бир кисми сифатида кабул килинади. Иккинчидан, ишлаб чикариш режимининг узгаришига, иктисодий ва ижтимоий-демографик узгаришларнинг узаро таъсирига, шунингдек, ахоли жон бошига реал даромадларнинг доимий усишига купрок эътибор каратилишига боглик[9].

Y^^a умр куришнинг усиши acоcaн когта ёшдaгилaрнинг умр куриш ёшининг ортишига боFлик бyлca, мехтатга лaёкaтли охоли сони эмac, бодки кeкca одaмлaр, коидa тaрикacидa нaфaкaхyрлaр сони ортади. Пeнcионeрлaрнинг xaётлaрини яхшилaш, шу жyмлaдaн тиббий ёрдaмни тaъминлaш учун охолининг ишчи кисмидон йиFилaдигaн пул yткaзмaлaригa жyдa боFлик.

Шyндaй килиб, кексо ёшдaгилaр улимининг пacaйиши тyфaйли умр куриш дaвомийлигининг ошиши, ишлaб чи^риш Ba истеъмол yртacидaги иктисодий мyвозaнaтни бузиши тaбиий, бу эca уз нaвбaтидa дaвлaт cиёcaти учун узок мyддaтли кyрaшни, иcлоxaтлaрни, ёшлaр бждлигини ошириш кaби мyaммолaрни келтириб чикaрaди.

Дacтлaбки дeмогрaфик утиш жaмиятгa сиёсий чорa-тaдбирлaрни тaдaб кдлмacдaн жон бошига юкори дaромaдлaр кyринишидaги "демогрофик œBFa'^ тaкдим этди, aммо янги дeмогрaфик утиш, aгaр жaмият умр куриш дaвомийлигининг ошиши Ba фaровонликнинг ошиши Уртacидaги ижобий мyноcaбaтни caкдaмокчи бyлca, сиёсий ж^отА^ мyрaккaб кaрорлaрни кобул килишни тaдaб кдлади

Шуни тaн олиш кeрaкки, собик "Совeт Иттифокд"дa бир кaтор олимлaр А. Я.Kвaшa, А. Г. Волков, А. Г. Вишнeвcкий, Я.Н. Гyзeвaти, Н. Б. Бaркaлов Ba бошкaдaр дeмогрaфик утиш нaзaрияcини yргaниш доирacидa yзлaрининг холис FOялaрини илгaри cyргaн. Мacaдaн, А. Г. Вишнeвcкий "Демогрофик утиш-бу жaмиятдaги ижтимоий-иктисодий, дeмогрaфик туб

U А С СТО? ^ "5 5

yзгaришлaр нaтижacидa шaртли А нyктaдaн Б нyктacигa yзгaртириш -дея тaъкидлaйди.

Хycycaн, А. Г. Вишнeвcкий aргyмeнт cифaтидa ижтимоий тизимдaн aвтономия Ba сотсивдизм шaроитидa хом, кaпитaлизм дaвридa хом содир бyлaдигaн дeмогрaфик жaрaёнлaрнинг yнивeрcaдлиги нукгаи нaзaрини келтирди-бу кaпитaлиcтик Ba cотcиaдиcтикaни вжрвтиш одот булган дaвр учун жудо жосур бaёнот еди.

Дeмогрaфия нaзaрияcигa бaFишлaнгaн зaмонaвий дeмогрaфик acaрлaрдa ком тилга олинaдигaн инглиз фaйлacyфи Ba сотсиологи - Г. Спенсернинг хизмaтлaри хдм кarтa булиб, унинг хиссоси xaH^a тухтилиб утиш лозим. Спенсернинг кaрaшлaри дeмогрaфлaрнинг купрок eътиборигa лойикдир - торихий ёдгорлик cифaтидa eмac, б^ки уз дaвридaн ончо олдиндо Ba зaмонaвий дeмогрaфик нaзaриядa FOялaр доироси cифaтидa мухим урин eгaдлaшгa кодир.

А. Г. Вишнeвcкийнинг "Герберт Спенсер - дeмогрaфик утиш нaзaрияcининг унутилган отоси" мaколacидaн Спeнceргa мурожоот килгон холдо ихтибос:

"Спеснернинг тyFилиш дорожоси улим нaтижacидa унинг тасойишини мyвозaнaтлaш учун еторли экон, охоли кyпaйишдa дaвом этоди... Узгаришлор кутайиш тезлиги улим тезлигига тенг будмогунчо тухтомойди;

бошкача килиб айтганда, хар бир жуфтлик уртача иккита болани улгайтирмагунча, узгаришлар хеч качон тухтамайди"[10].

Демографик утиш назариясининг умумеътироф етилган асосчиларидан олдин илмий доираларда демографик жараёнларнинг "табиий" мувозанати хакида фикрлар мавжуд булган. Мамлакатлар ёки давлатларда демографик жараёнлар ривожланишининг турли боскичлари хакидаги классик ва таникли гоя, яъни "демографик инкилоб" атамаси А. Ландрининг 1909 ва 1934 йилларда пайдо булган ва у "демографик режим" -деб ишлатилган. Шундай килиб, А. Ландри уни 3 боскичга ажратади:

Биринчи боскич - "ибтидоий режим" булиб, унда ахолининг усиши жамиятни озик-овкат билан таъминлаш сохасидаги муваффакиятлар хамда муваффакиясизликлар билан богликлигини изохлайди.

Иккинчи боскич - "оралик демографик режим" булиб, мазкур режим шароитида ахолининг усишига иктисодий тараккиёт таъсир курсатиши, улим тез суръатлар билан пасайиши ва тугилишнинг пасайиши хам сезиларли даражада булиши ва тугилиш курсаткичлари улимга караганда анча паст суръатларда кечишини таъкидлайди.

Учинчи боскич - "замонавий давр". Ушбу режим тугилишнинг паст даражаси булиб, улимнинг янада пасайиши ва тугилишни оммавий назорат килишнинг кенг куламли тенденсияси билан изохланади.

М.С.Бетный(1972) нинг таъкидлашича, бунда ахолининг уртача умр куриши мухим урин тутгани холда, тугилиш шу даражада камаядики, натижада ахолининг умумий улим коеффитсиенти ахоли тугилиш коеффитсиентининг усишига сабаб булади. Умумий холатда ахоли сони камаяди. Агар курсатилган демографик вазиятда узгариш юзага келса, ахолининг купайишига бошка омиллар уз таъсирини курсатади. Жумладан, 1990 йилларда кейинги Россия ахолисининг кайта барпо булишида шундай узгариш содир булди.

Хулоса. Шундай килиб, А.Ландри (1934) томонидан киритилган «демографик инкилоб» тушунчаси хозирги пайтда ахоли кайта барпо булишининг самарали харакати сифатида изохланади. Бу ёндашув А.Г.Вишневскийнинг 1976 хамда 1982 йиллардаги монографияларида кенг ёритилган булиб, унда ахоли кайта барпо булиши 3 та асосий тарихий типга ажратилади: архетип, анъанавий ва замонавий типлар. Унга кура, бир типдан иккинчисига утиш инкилобий боскич сифатида изохланади.

Фойдаланилган адабиётлар.

1. Cowgill D.O. (1970). Transition theory as a general population theory // Social Demography. N.J.: Prentice-Hall, Englewood Clifs: 627-633.

2. Spencer H. (1852). A Theory of population, deduced from the general law of animal fertility. The Westminster Review, 57 [New Series, I(II)], 468-501.

3. Cowgill D.O. (1970). Transition theory as a general population theory // Social Demography. N.J.: Prentice-Hall, Englewood Clifs: 627-633.

4. Демографический энциклопедический словарь / Гл. ред.Д.И. Валентей. -М.: Сов. энциклопедия, 1985. - 608 с.

5. Вишневский, А.Г. Избранные демографические труды: В 2 т. Т.1.Демографическая теория и демографическая история / А.Г. Вишневский. - М.: Наука, 2005. - 368 с.

6. Злотников, А.Г. Демографические идеи и концепции / А.Г. Злотников. -Минск: Право и экономика, 2014. - 388 с. - (Серия «Гуманитарные науки»)

7. Bloom D.E., Williamson J.G. (1998). Demographic transitions and economic miracles in emerging Asia. World Bank Economic Review, 12(3), 419 55.

8. Вишневский А.Г. Демографический переход и гипотеза гиперболического роста населения. Демографическое обозрение. 2018. Том 5, №1: 64-105

9. Эгглстон К.Н., Фукс В.Р. Новый демографический переход: наибольший прирост продолжительности жизни в настоящее время происходит за счет старших возрастов. Демографическое обозрение. 2019. Том 6, №4:128-182.

10. Вишневский А.Г. Герберт Спенсер - забытый отец теории демографического перехода //Москва: Демографическое обозрение. 2019. № 1 (6). C. 8.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.