Научная статья на тему 'ДЕКЛАРАЦИЯ ВЕЛИКОГО КИРА КАК ИСТОРИЧЕСКИЙ ИСТОЧНИК ВОЗНИКНОВЕНИЯ ПРАВ ЧЕЛОВЕКА'

ДЕКЛАРАЦИЯ ВЕЛИКОГО КИРА КАК ИСТОРИЧЕСКИЙ ИСТОЧНИК ВОЗНИКНОВЕНИЯ ПРАВ ЧЕЛОВЕКА Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
932
77
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ВЕЛИКИЙ КИР / АХЕМЕНИДЫ / ДЕКЛАРАЦИЯ / ЦИЛИНДР / ПРАВА / РЕЛИГИЯ / СВОБОДА

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Шарипов Нахтулло

В статье автор отмечает, что декларация права Великого Кира является одним из первых исторических источников прав человека. Манифест Кира это глиняный цилиндр, на котором он повелел выбить клинописью список всех своих побед и милостивых поступков, а также и перечисление своих предков. Цилиндр был обнаружен во время раскопок Вавилона в 1879 году и поступил в музей Британии. Артефакт стал широко известен после того, когда последний шах Ирана 1960-е года провозгласила нанесенный на него текст первым декларацией прав человека: Кир Великий выступал за отмену рабства и за свободу вероисповедания. Он обещал строить свою политику управления в соответствии с заветами основателя Персидской державы. Декларация прав человека, провозглашенная Киром Великим в 539 г. до н.э., основанная на арийской культуре и гуманистических убеждениях. Это правовое обоснование добровольного восприятия идеи прав человека, является первым историческим документом, который способствует уважению прав, свобод религии, убеждений и собственности.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DECLARATION OF CURUS THE GREAT AS A HISTORICAL SOURCE OF THE ORIGIN OF HUMAN RIGHTS

In the article, the author notes that the Declaration of the Law of Curus the Great is one of the first historical sources of human rights. Curus cylinder is a clay cylinder, on which Curus the Great ordered to cuneiform a list of his victories and gracious deeds, as well as a listing of his ancestors. The artifact was discovered during the excavation of Babylon in 1879 and entered the British Museum. The cylinder became widely known after the last Iranian shah of the 1960s proclaimed the text of the first declaration of human rights on it: Curus stands for the abolition of slavery and for freedom of religion. the king promised to build his policy in accordance with the covenants of the founder of the Persian state The Declaration of Human Rights, proclaimed by Curus in 539 BC, based on Ariiс culture and humanistic beliefs, this is the legal justification for the voluntary perception of the idea of human rights, is the first historical document that promotes respect for rights, freedoms of religion, beliefs and property.

Текст научной работы на тему «ДЕКЛАРАЦИЯ ВЕЛИКОГО КИРА КАК ИСТОРИЧЕСКИЙ ИСТОЧНИК ВОЗНИКНОВЕНИЯ ПРАВ ЧЕЛОВЕКА»

«21. ЦГА РУз. Ф. 1. Оп. 27. Д. 6-а. Лл. 9-10; См. также: История таджикского народа. Т.П. Кн. 2. Поздний феодализм (XVII в. - 1917 г.). - М.: Наука, 1964. - С.138.

К ВОПРОСУ О ПОСЛЕДСТВИЯХ ПРИСОЕДИНЕНИЯ СРЕДНЕЙ АЗИИ К РОССИИ

В статье рассматривается процесс присоединения Средней Азии к России. В лаконичной форме приводятся основные этапы военного вторжения и завоевания региона. Также автор большое внимание уделяет итогам и последствиям присоединения края и выявлению отрицательных и положительных аспектов происходивших событий в Средней Азии.

Ключевые слова: царизм, завоевание, колония, среднеазиатские ханства, Коканд, Хива, Бухара, Туркестанское генерал-губернаторство, русско-английское соперничество.

ON THE CONSEQUENCES OF CENTRAL ASIA'S ACCESSION TO RUSSIA

The article deals with the process of accession of Central Asia to Russia. The basic stages of military invasion and conquest of the region are given in laconic forms. Also, the author pays great attention to the outcome and consequences of the accession of the region and the identification of negative and positive aspects of what happened in Central Asia.

Key words: tsarism, conquest, colony, Central Asian khanates, Kokand, Khiva, Bukhara, Turkestan governor-general, Russian-English rivalry.

Сведения об авторе:

Пирумшоев Мунир Хайдаршоевич - кандидат исторических наук, доцент кафедры отечественной истории факультета истории и международных отношений Российско-Таджикского (Славянского) университета (РТСУ) (Республика Таджикистан, г. Душанбе), E-mail: munir.85@mail.ru

About the author:

Pirumshoev Munir Khaidarshoevich - Candidate of Historical Sciences, Associate Professor, Department of Russian History, Faculty of History and International Relations of the Russian-Tajik (Slavonic) University (RTSU) (Republic of Tajikistan, Dushanbe), E-mail: munir. 85@mail. ru

ЭЪЛОМИЯИ КУРУШИ КАБИР ^АМЧУН САРЧАШМАИ ТАЪРИХИИ ПАЙДОИШИ ^УКУКИ ИНСОН

Шарипов Н.

Донишго^и давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Куруши Кабир яке аз бузургтарин чехрахои таърихи ахди кадим ва бунёдгузори давлати Х,ахоманишихо буда, чун шоханшохи одил, сиёсатмадори зираку дурандеш, пуштибони адолату ростй, хомии дину оин ва кафили хукуку озидихои сокинони каламраваш шухрат ёфтааст. Тибки маълумотхои муаррих Хрродот, Куруши Кабир аз чумлаи машхуртарин намояндаи сулолаи Х,ахоманишиён буда, нахустин империяи пахновари чахониро бунёд гузоштааст, ки дар худуди 24 сатрапии (вилоят) он намояндагони зиёда аз 50 забону 70 халкиятхои гуногуни Осиёи Хурд ва Шарки Наздик зиндагй мекарданд. фантоме ки Куруши Кабир ба арсаи сиёсат ва давлатдорй кадамхои нахустинашро ниход, сарзамини пахновари Осиёи Хурд ва Шарки Наздик миёни чахор давлати тавоно ва абаркудрати замон - Мод, Бобул, Лидия ва Миср таксим шуда, дар минтакаи Осиёи Марказй давлатхои нисбатан хурди Бохтар, Сугд, Хоразм ва Порт амал мекард. [4, с.2]

Яке аз дастовардхои мухимтарини Куруши Кабир ин Эъломияи Куруш ё Устувонаи Куруш ба хисоб меравад, ки он аз аввалин сарчашмахои таърихй оид ба хукуки инсон ба хисоб рафта, соли 539-и то мелод кабул карда шуда ва аз 39 банд иборат аст.

Куруши Кабир соли 539-и то мелод шохи Бобулистон Набонидро шикаст дода, пойтахти он шахри Бобулро фатх кард ва яхудиёнро аз асорати бобулихо озод намуд. Академик Бобочон Гафуров дар китоби «Точикон» чунин кайд намудааст: «Х,ахоманишх,о бар хилофи подшохони пешини замони Шарки кадим, нисбат ба оину мазхабхои сойири халкхо хеле бо тахаммул муносибат карда, хатто маъбаду калисохои кишвархои мухталифро ба мисли ибодатхонахои Бобул ва Яхудистон дубора баркарор намуданд».[3, c.87]

Куруш бар хилофи шохони замони худ, ки маъмулан ба куштору горати халк мепардохтанд, эъломияе интишор сохт, ки дар он масъалахои хукук ба зиндагй, мол ва озодии эътикоди динии халкиятхо кафолат дода мешуд. Эъломияи Куруш, аз фарханги халкхои ориёй ва акидахои инсондустй сарчашма гирифта, нахустин хуччати таърихие мебошад, ки эхтироми хукуку озодй, мазхабу эътикоди динй ва хифзи дороии шахрвандонро пуштибонй кардааст. [1,

c.20] Бояд к^йл, нaмyд, ки дap он зaмон тямоми дявлятхо, мyтaфaккиpон вa cиëcaтмaдоpон ЧOнибдоpи cоxти Fyломдоpй бyдaнд вa хaтто Apacтy тaвaccyти acapи худ «GrecaTO кушиш мeкapд, ки тaбиaти Fyломиpо дap чямъият cобит нaмояд. Ин caнaд яке a3 бyзypгтapин ишохоти ичтимой вa эъломияи тaъpиxиecт, ки дap шaкли пaëм бa cокинони гyногyнзaбонy гyногyнмaзхaби кaлaмpaви пaхновapи X,axомaнишиëн иpcол гapдидa 6УД.

Тибки aндeшaи мyappиxон, эъломияи мaзкyp, ки мaтнaш бо зaбони 6о6улй то бa зaмони мо pacидaacт, бо номи «Силиндpи Кypyш» низ мaълyм вa мaшхyp бyдa, дap шaкли гилнaвишти cилиндpмонaнд тapтиб додa шyдaacт.

Силиндpи Кypyш хянгоми ковишхои apxeологии Бобул (дap няздикии шaхpи БaFдод) cоли 1879 a3 чониби экcпeдитcияи X,оpмyз Рaccaм, яке a3 шогиpдони боcтоншиноcи мaъpyфи бpитониëй Оcтин Хр^й Лaйapд пaйдо кapдa шуд. X,оpмyз бaъд a3 хaфpиëти Бобул cилиндpapо бо хaмpохии китобхоняи бо номи шох Aшypбaнипaл бa оcоpxонaи шaхpи Лондон cyпоpид. Mai™ cилиндpapо бyзypгтapин коpшиноcи тaмaддyни Ошyp Хр^й Рaвлинcон тapчyмa нaмyдa, бa чяхондан мyappифй нaмyд. Тapчyмaи фоpcй-точикии мaтни ин эъломия бо caъю кушиши олими шиноxтa П. Ч^мшедов бa тaбъ pacидaacт. Дap cилилиндp чунин дapч шудяяст, ки: «Мяням Kypym, шохи шохон, шохи бyзypг, шохи нepyмaнд, шохи Бобул, шохи Сyмep вя Дккяд, шохи чaхоp мямлякят, пиcapи Кямбучия - шохи бyзypг, нaвоcaи Kypym, шохи бyзypг яз шохяи caлтaнaти ядябй, ки caлтaнaтaш мaвpиди xyдоëн вя хукумятяш бя дилхо няздик acr. Вякте ки бе чянгу чидол воpиди Бобул шудям, хямя мapдyм кудуми мapо бя шодмонй пaзиpyфтaнд. Дap кacpи подшохони Бобул бя capиpи caлтaнaт нишacтaм. Mapдyк-xyдои Бобул дилхои нячиби мapдyми Бобyлpо мутявяччехи мян кapд, зepо мян ypо мyхтapaм вя гиpомй доштям. Лaшкapи бyзypги мян бя оpомй воpиди Бобул шуд. Нягузоштям caдaмa вя озоpe бя мapдyми ин шaхpy ин capзaмин воpид ояд. Вязъи дохилии Бобул вя ямокини мyкaдлacи он кялби мapо тякон дод. Фapмон додям, ки хеч як яз хоняхои мapдyм xapоб нaшaвaд. Худои бyзypг яз мян xypcaнд шуд вя бя мян, ки Kypyrn хястям вя бя пиcapaм Кямбучия вя тямоми лamкapи мян яз pохи иноят бapaкaти xyдpо нозил кapд. Подшохоне, ки дap хямя мямолики олям дap capзaминхои худ нишacтaaнд, яз дapëи боло то дapëи пойин вя подшохони Fapб тямомян xиpочи caнгин овapдaнд вя дap Бобул бap пойхои мян б^я зядянд. Фapмон додям, ки яз Бобул то Ошyp вя Шуш вя Лкяд^ вя хямяи capзaминхоe, ки дap он тapaфи Дячля вокеянд вя яз aйëми кядим бино шудяянд, мaобидepо, ки бястя шудя буд, бикушоянд. Хдмя xyдоëни ин мaобидpо бя чойхои худ бapгapдондaм, то хямешя дap он чо муким бошянд. A^^m ин мaхaлхоpо чямъ кapдaм вя мянозили онхоpо, ки xapоб кapдa будянд, яз няв cоxтaм вя xyдоëни Сyмepy Лккaдpо беоееб бя кacpхои онхо, ки «шодии дил» ном доpaнд, бозгapдондaм. Сулху оpомишpо бя тямоми мapдyм ято кapдaм». [1, c.20]

Мутяятеифоня, cилиндpaи доpои хуччяти apзишмaнд бо гузяштяни вякт кимян xapоб гapдидa як кими мяълумотхои он бя чомеяи чяхонй дacтpac кapдa няшуд. Он к^шмяте, ки яз «Фapмон» -и Kypyrn боки мондяяст, яз тaFиpëбии нaзappac дap шyypи ичтимой-cиëcии няви тaшкилкyнaндaгони хaëт дap p^ зямин шяходят медихяд. Фяхмиши мукодоявии гояхо вя мявкеъхо дap зяминяи хукукй бя тaвpи возех нишон медихяд, ки фaлcaфaи Kypym дap боpaи тaFЙиpи мyноcибaтхои ичтимой вя тяшкили rnëcm мyноcибaтхои бaйнaлмилaлй мapхилaи няв дap pymди myypи чaмъиятиpо нишон додяяст.

Доло нycxaи cилиндpи Kypym дap идоpaи мapкaзии СММ дap шя^и Ню Йоpк хямчун paмзи apзиши пойдоpии хукуки бaшap нигох доштя мешявяд.

Соли 1970 тяшкилоти ЮНЕСКО caнaдepо кябул кapд, ки мувофики он хямя гуня apзиmхои тaъpиxии дявлятхо бе ичозяти мякомоти дaxлдоpи он яз кaлaмpaви дявлят нябояд бepyн кapдa шявянд.

Лйни зямон оcоpxонaи Бpитониëи Kaбиp бapои ямиктозии хaмдигapфaхмии фapхaнгии бяйни ИMЛ вя Эpон cилиндpaи Kypympо бя хaмкacбони aмpикоии худ бя ичоpa додяяст.

Бояд кяйд нямуд, ки cилиндpaи Kypym дap Эpон мохи октябpи cоли 1971 дap чяшни 2500-cолaгии монapxияи фоpcй вя толхои 2010-2011 дap оcоpxонaи миллии Тeхpон бя нямоиш гузоштя шудяяст.

Kypyши Kaбиp бяъ яз кябули ин caнaд ня инки дap мжни хялки худ бялки дap бяйни хялкхои дигap дявлятхо обpy вя мapтaбaи бялянд пяйдо нямудя, дap кaтоpи шaxcиятx,ои бyзypги зямони худ кapоp гиpифт. Meъëpхои ин эъломия дap боpaи он ки «тямоми шaxpвaндони дявлят дap дap мятоили эътикоди динй бояд озод бошянд, мapдyмони бедин нябояд зepи фишоp кapоp доштя бошянд^>; «хеч як ишон хукук нaдоpaд бе хякки музд дигapонpо коp фapмоял»; «хямя инcонхо озод бя дyнë меоянд вя хap динepо, ки мехохянд метявонянд интихоб нямоянд, дap хap чо ки мувофик медонянд c^ym! нямоянд вя бя хap дину мязхябе, ки мяйл доpaнд ибодят нямоянд, тянхо бя он rnapre ки хукуки дигapонpо поймол нacозaнд вя зapape бя хякки ди^он нapacонaнл»; ^<хap нaфap чявобгуи ямялхои худ мебошяд»,

аз чумлаи мyкаppаpотдоe бyданд, ки даp низоми хукуку озоди ва yддадоpидои аcоcии инcон мавкеъи аcоcиpо ишFOл мeнамyданд. [2, c.3]

Инcоният аpзиши cанади мазкyppо даp тули таъpиx даpк намyда, ТУЛИ аcpдо мeъëpдои онpо ба cифати cаpчашма истифода намyдааcт. Эъломия мyкаppаp каpд, ки мeхваpи аcоcии хукуку озодихои ижон эътиpофи кадpy кимати шаxcият мебошад, ки он ба тамоми маpдyмон мувофик буда, хукукдои баpобаp ва дамнопаз^ии онхо аcоcи cy^y озодй ва адолат аcт.

Даp эъломияи Кypyш ce аpзиши дeмокpатй - озодии эътикоду ойин, озодии интиxоби манзил ва вайpон накаpдани хукукдои дигаpон инъикоc ëфтааcт. Ин мeъëpхо даp айни замон даp Эъломияи хукуки башаp, ки cоли 1948 кабул гаpдидааcт, хамчун мудтаво истифода шуда, баpои тамоми мамлакатдои узви Созмони Mилали My^^s^ дамчун pахнамои хукукй ва cаpчашмаи аpзиши ижонй ва ба хиcоб мepаванд.

Даp Эъломияи умумии хукуки башаp, алалxycyc, гуфта шyдааcт, ки бо даpназаpдошти он ки эътиpофy эxтиpом ва кадоу кимат ба тамоми шаxpвандон xоc буда, бо назаpдошти он, ки тах«^ ва беэътиной ба хукукдои xалкдо боиcи cypат г^ифта^ амалдои вахшиëнаe гаpдидааcт, ки адволи башаpиятpо биcëp озypда мeгаpдонад ва бужди чунин дyнëe, ки даp он инcондо даp cyxан ва аандеша озод буда, аз xавфy эхтиëч озод бошанд, хамчун оливин оpзyи маpдyм эълон шyдааcт, бо назаpдошти он, ки мамлакатхои аъзо yддадоp мешаванд, ки ба эхтиpом ва pиояи дакикии хукуку озодихои аcоcй инcон бо Созмони Mилали Myттахид бояд хамкоpй намоянд.

Х,амаи инcондо озод ва аз лихози хукуку yддадоpи ба хам баpобаp ба дyнë омада, cохиби аклу вичдон мебошанд. Одамон бояд бо якдигаp мyноcибати дycтона дошта бошанд. Хде як шаxc бея гон фаp«ият, маxcycан, аз нигоди pанги пуст, чинcият, забон, нажод, эътикод, акидадои cиëcй ë акидадои .n^rap, аcли ичтимой ë миллй, долати молй, оилавй ë долати .n^rap, даммаи хукуку озодихоpо, ки даp хамин cанад даpч шудаанд, дошта бошад. [5, моддаи 1]

Ба андешаи файлаcyфи олмонй Фpидpиx Гегел даp китоби «Фалеафаи таъpиx»>, низоми давлатдоpии мутамаддин ва умуман, таъpиxи тамаддуни yмyмибашаpй махз аз таъpиxи пypчозибаи поpcхо ва оини давлатдоpии Кypyши Кабиp ибтидо мeëбад. Навжандаи точик Баpоти Абдypахмон pоманepо бо номи «Кypyши Кабиp - шоханшохи тамаддyнофаp» cоли 2006 интишоp намуд, ки cаpнавишти ибpатомyз, талошу пайкоpхои давлатcозй ва мyттахидгаpдонии аквоми паpокандаи оpиëй бахои баланду xолиcонаи Гeгeлpо бо даххо аcнодy далелхои таъpиxй аcоcнок намyдааcт. [4, c.2]

Ин эъломияи башаpдycтона, ки метавон наxycтин cанади кафолати озодии мазхабу эътикоди динй ва гузашта аз ин, эхтиpоми хукуки шахpвандони гуногунмиллату мyxталифойин шyмypд, аз тамаддуни оpиëй cаpманшаъ гиpифтааcт. Шояд даp таъpиxи ахди кадим ин эъломия наxycтин икдомест еуйи чомеаи дунявию адолатпаpваp, ки дepтаp таваееути pyшанфикpони Юнону Рим ба Aspyro pох ëфта, заминаи чомеаи хyкyкбyнëд, дунявй ва башаpдycтонаpо падид оваpд. Инаcт, ки андешахо оид ба хукуки инcон даp эчодиëти гузаштагони xалки мо, аотоди таъpиxию фалcафй ва хукукию rnërne, ки тули таъpиx таълиф шудааст, ифода ëфтаанд. Хycycан даp «Шохнома», «Сиëcатнома», «K;обycнома», «Хиpадномаи Иcкандаpй» ва дш^» шохаcаpхои бyзypгони илму адаб аpзишхо оид ба эътиpофy эх^ртми шаxc, хакикату адолат, инcондycтй ва шафкату эхcонкоpй хамачониба ташвику таpFиб шудаанд. [2, c.3]

Kypym cиëcатмадоpи дypандeш буд. Пеш аз OFOЗи чанг баpои талаф наëтани лашкаp ва наpаcониданш заpаpи молию чонй у кушиш менамуд, ки бо душманонаш бо кафолати бexатаpй, начот ва бо шаpтхои баpои даpдy чониб мувофик баcтани cyлхpо пешниход менамуд. Ва даp долати аз таpафи мукобил кабул нагаpдидани пешниходхояш фаpмони чанг медод. Баъди Fалаба намудан у кушиш менамуд, ки ба аcиpафтодагон чабpy зулм pаво набинад. Kypym шаxcи инcоншиноcy башаpдycт буда, доимо одамони болаëкат ва ва баpояш cодикpо кадpдонй менамуд, ба онхо манеабхои баланди идоpакyниpо такдим менамуд. Баъзан вакт y шохони таcлимшyда ва аcиp афтодаpо даp назди xалк мeбаxшид. Подохи Бобул Набонид ва шохи Лидия Kpe ба ин миcол шуда метавонанд. Kypyш даp хайати импepияи xyд наздики 70 xалкy миллатхои гyногyнpо муттахид намуда, ба тамоми онхо озодю баpобаpхyкyкиpо дода буд. Даp замони мyоcиp cиëcатмадоpон метавонанд аз тач^ибаи башаpдycтй ва адолатпаpваpиш ин шаxcияти таъpиxй иcтифода намоянд. Эъломияи мазкyp замина баpои кабул гаpдидани cанадхои дигаpи таъpиxй, ба монанди Хаpтияи бyзypги озодиxохй (шли 1215), Санад даp боpаи хукукхо (cоли 1689 Инглиcтон), Эъломияи истиклолият (cоли 1776) ва Kонcтитyтcияи ИMА (cоли 1787), Эъломияи хукуки ижон ва шахpванд (cоли 1789, Фpанcия), Эъломияи умумии хукуки башаp (шли 1948) низ хамчун cаpчашмаи мухим оид ба хукуки инcон мебошанд, гаpдидааcт. Тачpибаи идоpакyниш давлатдоpиш шод Kypyrn ибpатомyз буда, бояд он хамачониба омyxта шавад, зepо œx-rn идоpакyниш давлатдоpиш X^аxоманишдо яке аз бeдтаpин

намуди давлатдории императории ахди бостон ба хисоб меравад.[1, c.21]

Храмин тарик, Эъломияи хукуки башари Куруши Кабирро бе ягон шубха метавон сарчашмаи мухими хукук ва озодихои инсон, нахустсанаде, ки дар таърихи муносибатхои хукукй, масъалахои хукуку озодии вичдон, хукук ба дахлнопазирии чои зист ва татбики он сахми беандоза гузоштааст, шуморид.

АДАБИЁТ

1. Эмомалй Рахмон. Чехрахои мондагор.- Душанбе, Эр-Граф, 2016. -364 с.

2. Мусоев А. Санаде, ки аз эъломияи куруши кабир замина мегирад. //Садои мардум. №155 (3140). 2013. -10 декабр

3. Еафуров Б. Точикон: таърихи кадимтарин, кадим, асрхои миёна ва давраи нав. -Душанбе: Дониш, -2008. -870 с.

4. Махкамов Ч,. Эъломияи Куруши кабир//Ч,умхурият. 2018. -3 декабр

5. Эъломияи умумии хукуки башар. 10.12.1948.

ДЕКЛАРАЦИЯ ВЕЛИКОГО КИРА КАК ИСТОРИЧЕСКИЙ ИСТОЧНИК ВОЗНИКНОВЕНИЯ ПРАВ ЧЕЛОВЕКА

В статье автор отмечает, что декларация права Великого Кира является одним из первых исторических источников прав человека. Манифест Кира это глиняный цилиндр, на котором он повелел выбить клинописью список всех своих побед и милостивых поступков, а также и перечисление своих предков. Цилиндр был обнаружен во время раскопок Вавилона в 1879 году и поступил в музей Британии. Артефакт стал широко известен после того, когда последний шах Ирана 1960-е года провозгласила нанесенный на него текст первым декларацией прав человека: Кир Великий выступал за отмену рабства и за свободу вероисповедания. Он обещал строить свою политику управления в соответствии с заветами основателя Персидской державы.

Декларация прав человека, провозглашенная Киром Великим в 539 г. до н.э., основанная на арийской культуре и гуманистических убеждениях. Это правовое обоснование добровольного восприятия идеи прав человека, является первым историческим документом, который способствует уважению прав, свобод религии, убеждений и собственности.

Ключевые слова: Великий Кир, Ахемениды, декларация, цилиндр, права, религия, свобода.

DECLARATION OF CURUS THE GREAT AS A HISTORICAL SOURCE OF THE ORIGIN OF HUMAN RIGHTS

In the article, the author notes that the Declaration of the Law of Curus the Great is one of the first historical sources of human rights. Curus cylinder is a clay cylinder, on which Curus the Great ordered to cuneiform a list of his victories and gracious deeds, as well as a listing of his ancestors. The artifact was discovered during the excavation of Babylon in 1879 and entered the British Museum. The cylinder became widely known after the last Iranian shah of the 1960s proclaimed the text of the first declaration of human rights on it: Curus stands for the abolition of slavery andfor freedom of religion. the king promised to build his policy in accordance with the covenants of the founder of the Persian state

The Declaration of Human Rights, proclaimed by Curus in 539 BC, based on Auk culture and humanistic beliefs, this is the legaljustification for the voluntary perception of the idea of human rights, is the first historical document that promotes respect for rights, freedoms of religion, beliefs and property.

Key words: Achaemenidi, Curus Cir, declaration, top hat, rights, religion, freedom.

Сведения об авторе:

Шарипов Нахтулло-кандидат исторических наук, начальник управления учебной

части Таджикского государственного педагогического университета им. Садриддина

Айни. Телефон: (+992) 918.94.75.18nahtullo.87@mail.ru

About the author:

Sharipov NahtuUo - Candidate of Historical Sciences, Head of the Department of Education,

Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini.

УДК: 1ФЗ.9

АЛЬ-ФАРАБИ В ИССЛЕДОВАНИЯХ ФРАНЦУЗСКИХ УЧЕНЫХ

Султонзода С.А.

Таджикский государственный педагогический университет им. С. Айни

Абу Наср Мухаммад аль-Фараби является одним из величайших философов эпохи Саманидов, мусульманского мира и всего человечества. Он считается не только комментатором Аристотеля, но и ученым, с именем которого, безусловно, связано формирование философской мысли на мусульманском Востоке, особенно становление и развитие школы перипатетизма.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.