Научная статья на тему 'МНЕНИЯ О СЕМЬЕ И ФОРМИРОВАНИИ СЕМЕЙНЫХ ЦЕННОСТЕЙ В АШАРЕ МУХАММАДА ГАЗЗАЛИ'

МНЕНИЯ О СЕМЬЕ И ФОРМИРОВАНИИ СЕМЕЙНЫХ ЦЕННОСТЕЙ В АШАРЕ МУХАММАДА ГАЗЗАЛИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
69
19
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
БРАК / СЕМЬЯ / РОЖДЕНИЕ ДЕТЕЙ / СЕМЕЙНЫЕ ЦЕННОСТИ / ЗДОРОВЬЕ ДЕТЕЙ / УВАЖЕНИЕ К РОДИТЕЛЯМ / УВАЖЕНИЕ К ВЗРОСЛЫМ / ЛЮБОВЬ / ВЕРНОСТЬ / ВЗАИМОПОНИМАНИЕ / ВОСПИТАНИЕ ДЕТЕЙ / БЕРЕЖЛИВОСТЬ / ПРОБЛЕМА / МУХАММАД ГАЗАЛИ / НРАВСТВЕННОСТЬ / ВОСПИТАНИЕ / СОЦ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Олимов Тагойбек Шодиевич

Статья об одной из важнейших педагогических и психологических проблем Посвящается концепции брака Мухаммада Газали - залога здоровой семьи. В статье отмечается, что благодаря государственной независимости в Таджикистане создана благоприятная научная и творческая среда для изучения и учета педагогического наследия таджикских мыслителей. Благоприятные условия вынуждают таджикских исследователей открывать драгоценные камни из этого драгоценного наследия и использовать их на благо современного общества. Автор считает, что в педагогическом наследии таджикского народа, наиболее известном произведении Мухаммада Газзали, которое привело к популярности его личности, «Кимиёи Саодат» занимает особое место, потому что современные потребности - брак, семья и гарантия семейных ценностей. На основе анализа данной работы авторы определили позицию автора Мухаммада Газзали о браке, его преимуществах, гарантиях семейного здоровья и семейных ценностей, необходимости критического изучения и способах формирования лучших примеров этого в современной семье и общество в целом.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

OPINIONS ON THE FAMILY AND THE FORMATION OF FAMILY VALUES IN THE ASHAR OF MUHAMMAD GHAZZALI

Article on one of the most important pedagogical and psychological problems The concept of the marriage of Muhammad Ghazzali - a guarantee of a healthy family is dedicated. The article notes that thanks to the state independence in Tajikistan, a favorable scientific and creative environment has been created for the study and consideration of the pedagogical heritage of Tajik thinkers.Favorable conditions force Tajik researchers to discover valuable gems from this precious heritage and use it for the benefit of modern society. The author is of the opinion that in the pedagogical heritage of the Tajik people, the most famous work of Muhammad Ghazzali, which led to the popularity of his personality, "Kimiyoi Saodat" has a special place, because modern necessities - marriage, family and the guarantee of family values. Based on the analysis of this work, the authors identified the position of the author Muhammad Ghazzali on marriage, its benefits, guarantees of family health and family values, the need for critical study and ways to form the best examples of it in today's family and society in general.

Текст научной работы на тему «МНЕНИЯ О СЕМЬЕ И ФОРМИРОВАНИИ СЕМЕЙНЫХ ЦЕННОСТЕЙ В АШАРЕ МУХАММАДА ГАЗЗАЛИ»

Safarov Shahriyor Mirzoevich - Senior Lecturer, General Events Department of General Pedagogy named after S. Ayni., Tel: (+992) 937609995.

МАСЪАЛАХРИ ТАРБИЯИ ОИЛАВЙ ВА ТАШАККУЛИ АРЗИШХ,ОИ ОИЛАДОРЙ ДАР АШЪОРИ МУ^АММАД ЕАЗЗОЛЙ

Олимов Т.Ш.

Донишго^и давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Абухомид Мухаммад ибни Мухаммад ибни Мухаммади Еаззолии Тусй яке аз мутафаккирони намоёни асри XI- уми илму адаби халки точик ба шумор меравад. Ин бузургмарди илму адаби точик дар соли 450 хичрй-камарй дар рустои Тобирони Тус таваллуд шуда, овони кудакию чавониашро ба донишандузию чахонгардй сарф кардааст. Падари Еаззолй порсомарди суфимаслак буда, ба касби газзолй ё нахи пашмфурушй машгул буд.

Абухомид Еаззолй дар синни 40 солагй дар сохаи илмхои исломй саромади донишмандону орифони даврони хеш гардид ва бо эчоди осори пуркимматаш дар колаби анвои илмхои дини мубини ислом рухи тоза дамида, бо шарофати ибрози андешахои бикр дар тасаввуфу ирфон, фалсафаю калом, равоншиносию ахлок ва улуми тарбия навгонихо ворид намуд.

Бо назардошти арзиши баланди илмию амалии мероси эчодии Абухомид Еаззолй мухаккикони хоричию ватанй кайхост, ки ба омузишу тахлили илмии мероси маънавии номбурда таваччух зохир намудаанд. Айни замон чанбахои гуногуни меросии эчодии Еаззолй, масъалахои марбут ба чахонбинии мутафаккир ва хусусиятхои афкори педагогй-дидактикии у аз чониби мухаккикони русзабон А.Е. Кримский, В.В. Бартолд, Е.Э. Бертелс, И.П. Петрущевский, С.Н. Григорян, А.А.Игнатенко, Н. С. Кирабаев, Г.М. Керимов, А.Э. Шмидт, В.В. Наумкин ва дигарон мавриди тахкик карор дода шудаанд.

Дар ин радиф аз олимону мутахассисони точик Б.Е. Еафуров, А.М. Баховаддинов, М.С. Осимй, М. Диноршоев, А.А. Шамолов, З. Вазиров, З. М. Диноршоева, К. Крдиров, К. Т. Хочаев, Г.М. Каримова метавон ёдовар шуд, ки хаёту фаъолияти эчодии Абухомид Еаззолй, аз чумла афкори педагогй ва панду ахлокию тарбиявии уро мавриди тахкик карор додаанд.

Аз пажухишхое, ки мухаккикони точик ба тахлили афкори педагогии Еаззолй бахшидаанд, метавон рисолаи доктории К.Т. Хочаев «Афкори педагогии мутафаккирони халки точик дар асри Х1»-ро номбар намуд [1], ки аз боби 4-уми он чор зербоб бевосита ба тахлили афкори педагогии Абухомид Еаззолй дар мисоли асари безаволи у «Кимиёи саодат» бахшида шуда, мухаккик дар раванди омузиш ба масъалахои акидахои педагогии мутафаккир, таълимоти номбурда оид ба некукорй, адолат, тарбияи мухаббат ва дустй таваччухи хос зохир намудааст.

Олими точик К. Кодиров дар рисолаи илмии хеш - «Педагогика ва дидактикаи суфизм» як бахши алохидаро ба мавзуи доктринаи ахлоки суфизм дар «Эхёу улуми-д-дин»-и имом Еаззолй бахшида, аксарияти масъалахои марбут ба ахлок, аз чумла роххои худтакмилдихии инсон ва андухти сифатхои хамидаи инсонро, ки Еаззолй дар асари номбурда инъикос намудааст, хамачониба тахлил кардааст.

Яке аз асархои машхуртарине, ки боиси маъруфияти Еаззолй дар олами ислом ва берун аз он гардид, кутуби фикхй, ахлокию тарбиявй ва ирфонии у «Кимиёи саодат» мебошад, ки дар он масъалахои худошиносию хештаншиносй, дунёшиносиву охиратшиносй ва чахор рукн-ибодату муомалот ва мухликоту мунчиёт мавриди баррасй карор гирифтаанд.

Аммо аз ин анбухи бузурги адабиёти илмй асари чудогона ё тахкикоти алохидаеро пайдо кардан душвор аст, ки мустакиман ба масъалаи оила ва арзишхои оиладорй дар мероси педагогии Абухомид Еаззолй бахшида шуда бошад.

Дар ин радиф тахкикоти мо низ танхо як кушиши ошкор намудани мохияти афкори педагогии ахлокии имом Еаззолй дар боби ташаккули он арзишхоест, ки дар асари безаволи у «Кимиёи саодат» инъикос ёфта, ба бунёду пойдории оила мусоидат намуда, ба ин васила саодати дунявии хайати оиларо таъмин хоханд кард.

Дар мавриди яке аз арзишхои мухимтарини оиладорй - никох Еаззолй нигохи хоса дошта, аксарияти андешахои у ба истиснои онхое, ки имруз ба талаботи чомеаи дунявии Точикистон созгор нест, ахамияти ахлокию тарбиявии худро гум накардаанд. Х,амин тавр, дар боби «Одоби никох» мутафаккир кайд мекунад, ки чи тавре ки бакои хаёти инсон бе шаробу таом мумкин нест, «пас хамчунин ба бакои чинси одамй ва насли вай хочат аст ва ин бе никох мумкин нест. Пас никох сабаби асли вучуд аст ва таом сабаби бакои вучуд аст» [2, с380].

Cmac, Faззолй пянч мaнфиaти (caвоби) зеpини никохpо бapои пойдоpии оилa зи^ нaмyдaacт: мaнфиaти aввaл, дap фapзaнд acт Ba бa caбaби фapзaнд никох чоp гyнa caвоб доpaд: aввaл, ки бякои нacли вaй acт, caбaби дуюм он ки «никох бapои шяхвят неcт, ки неку шaхвaтpо шоиcтaтap acт aз зишт, caвоби caBByH он ки яз фapзaнд дуо хошл ояд... яке фapзaнди шлех acт, ки дуои вяй nac яз мapги пaдapy модap пaйвacтa бошяд бя пaдapy модap меpacaд, caвоби чaхоpyм яз он бувяд, ки фapзaнд бошяд ки пеш яз пaдap фapмон ёбaд, то пaдap paнчи он мушбят бикяшяд вя фapзaнд шaфеи вяй гapдaд [2, c.381-382].Бapои тяквияти aндешaи хеш дap боби мянфияти ичтимоии никох Faззолй хикояти зеpинpо меоpaд: «яке яз бyзypгон яз никох ^asap хaмекapд, то шябе бя хоб дид, ки киёмят буду хялке дap paнчи тяшнягй мондя Ba гypyхе aтфолpо дид кядяххои зappинy cимин бя дacт вя об медодянд гypyхеpо. nac, вяй об xоcт, вaйpо нядодянд, гуфтянд, ки тypо дap миёни мо хеч фapзaнд неcт. nac, чун бедоp шуд, дapвaкт никох ^p^».

Бя яндешяи Faззолй фоидяи дуввуми никох дap он acт, ки никохшявяндя «дини xyдpо дap Xиcоp куняд вя шaхвaтpо, ки оляти шяйтон acт, яз хеш боз куняд». Бя яндешяи мyтaфaккиp бо шapофaти никох инcон «чяшм яз нaзapy дил яз вacвacя> нигох медоpaд. Аммо никох бояд бapои бapпо кapдaни оиля, бя дунё овapдaни фapзaндон вя тapбияи онхо бошяд, ня яз бapои шяхвят.

Ниcбaт бя фоидяи cеюми никох мyтaфaккиp кяйд мекуняд, ки ин «ута бошяд бя дидоpи зянон вя pохaте, ки дилpо хоотл ояд...» вя туфяйли чунин отоиш paFбaти ибодят тозя гapдaд. «Ba буи хуши зянон бapои ошиши тян, то куввяти он ёбяд, ки бя нямоз pacaд...» [2, c 383-385].

Ин яндешяхои ^pK^^ara Fяззолй бapои дapки мохияти ичтимой вя apзиши бялянди яхлокии никох дap чомеяи имpyзa, яхямияти никох бapои идомяи нacли cолими ояндя вя пешгиpии ходиcaхои нянгини чудошявии оиляхо, яз чумля оиляхои чявон, тявяллуди фapзaндоне, ки беpyн яз никох тявяллуд мешявянд, бaFOят мухим acт.

Тaвpе ки Acоcгyзоpи Сулху Вяхдяти Миллй, Пешвои Миллят, Пpезиденти мямлякят Эмомялй Ряхмон кяйд нaмyдaacт, мacъялaе, ки имpyз дapТочикиcтон «боиш тяшвиши яхди чомея гapдидaacт, чудо шудяни оиляхои чявон мебошяд.

Дap бapтapaф кapдaни ин пpоблемa низ оиля някши мухим мебозяд вя яке яз caбaбхои Чyдошaвиpо мо дap дypycт бя pох нямондяни тapбияи фapзaндон вя омодя нaкapдaни онхо бя хяёти мycтaкилонa мебинем.

Мyтaaccифонa, бяъзе пaдapy модapон бя фapзaндони худ aкcapи мacъялaхои хяётй, яз чумля мохияти никох вя нозукихои зиндaгиpо нямефяхмонянд, бя ибоpaи Ибни Сино тaдбиpи мaнзилpо ёд нядодя, хямяи онpо бя худи дyxтapон хяволя менямоянд вя дap шyypи онхо хиccи тaхaммyлгapой вя caбypивy пypтокaтиpо тяшяккул нямедихянд. Дap нятичя чунин дyxтapон бе тaйёpии оилявй бя шaвхap мебapоянд вя бя мушкилоти хоняводягй тоб нaовapдa, xонaвaйpон мешявянд» [3].

Албяття, яке яз мyхимтapин мянфияти ичтимои никох петгирти ходиcaхои нянгини фохишягй, тявяллуди кудякони беpyн яз никохи конунй вя aмcоли ин мебошяд. Вобястя бя ин мacъялa Fяззолй фоидяи пянчуми никохpо «caбp кapдaн бap яхлоки зянон вя кифоят кapдaни мухимоти эшон вя нигох доштяни эшон бap pохи шя^ь» [2, c 385] apзёбй нaмyдaacт.

Яке яз мacъaлaхои бaFOят мухиме, ки дap зямони мyоcиp оиляи точик бя он py бя py гapдидa, яхди чомея бя он дap тяшвиш acт, ин никохи xешyтaбоpй acт. Bобacтa бя ин мя^яляи мухими ичтимой хянуз шли 2015 Пpезиденти мямлякят хянгоми cyxaнpонй бя мyноcибaти pyзи модap (06.03.2015) тявяччухи мaxcyc зохиp нямудя яз чумля кяйд кapдa буд, ки «толхои оxиp дap зяминяи никоххои xешyтaбоpии няздик низ тявяллуди фapзaндони мяюб зиёд гaштaacт»[3]

Дap мacъaлaи пешгиpии холятхои никоххои xешyтaбоpй яндешяхои Мухяммяд Fяззолй яз якидяхои Унcypyлмaолии Кaйковyc тяфовут нaдоpaнд.

Пиpомyни мacъaлaи никохи xешyтaбоpии нaздикмyтaфaккиp aндap боби шфятхои никох бо зянон 8 cифaтpо зикp нямудя, зимни apзёбии cифaти хяштум кяйд мекуняд, ки зян «яз хешовяндони няздик нябувяд, ки дap xaбap acт, ки фapзaнд яз он зяиф ояд. Вя мaгap caбaб он бошяд, ки шяхвят дap хяки хешовяндон зaифтap бувяд>> [2, c. 392].

Х,янгоми тявшфи cифaти хяфтум кяйд мекуняд, ки зян «яз нacaби мyхтapaм бошяд вя он нacaби дину cялох бошяд, ки бе яш ядяб ноёфтя бувяд вя яхлоки нопиcaндидa доpaд вя бошяд ки хулк бя фapзaнд cиpоят куняд>>. Яъне aгap зян яз хонядони бетapбия бошяд ё яхлоки вяй нопиcaндидa бошяд, он хятмян бя paфтоpи фapзaндон тaъcиpи мянфй меpacонaд.

Тapбияи caдокaт, мухяббяту вaфодоpй вя дустй хямчун apзиши мяънявй, яз чумля apзиши оилaдоpй дap тяълимоти имом Fяззолй чойгохи мaxcyc доpaд. Бя яндешяи мyтaфaккиp Faмxоpй ниcбaти яхли хоняводя, дap яндешяи няфякяи хоняводя будян яз caдaкa фозилтap acт вя кacби хялол, ки нятичяяш фapохaм овapдaни лукмяи хялоли яхли хоняводя acт, коpи ябдол,

яъне няздикони Худовянд acт. Дap ин мaвpид мyтaфaккиp яз зябони Ибни aл-Мyбоpaк чунин xикоятеpо миcол меоpaд: «Вя Ибни ял-Мyбоpaк дap Faзв буд бо тоифяе яз бyзypгон. Кacе пypcид, ки хеч ямял хacт фозилтap яз ин, ки мо бяд-он мaшFyлем? Гуфтянд: «Х,еч чиз фозилтap яз ин нямедонем». Ибни ял-Мyбоpaк гуфт: «Мян доням: кacе, ки вaйpо иёлу фapзaндон бошяд вя эшонpо дap caлох бидоpaд вя бя шяб яз хоб бедоp шявяду кyдaконpо бapaхнa биняду чомя бap эшон фapо куняд, он ямяли вяй яз ин Faзви мо фозилтap» [2, c.385-386].

Дигap мacъялaе, имpyз дap чомеяи тозaиcтикдоли Точикиcтон мушкилихои зиёдеpо пеш гyзоштaacт ин чудошявии оиляхои чявон мебошяд.

Боби cеюми одоби никохpо Faззолй бя мacъялaе paвонa нaмyдaacт, ки то имpyз киммяти xyдpо гум нaкapдaacт вя онpо «Дap одоби зиндягонй кapдaн бо зянон яз яввяли никох то бя охи^» унвон додя, бо ин мyноcибaти xyдpо ниcбaт бя яке яз фязилятхои мухими оилaдоpй -мухяббяти зaнyшaвхapй ибpоз медоpaд вя нишон медихяд, ки яке яз шяртхои мухими оиляи шлим вя пойдоpии он яз ибтидо то интихои никох вя зиндягй кapдaн бо як хaмcap яст. Аз чумля вяй менaвиcaд, ки «никох яше acт яз ycyли дин, бояд ки одоби дин дap вяй нигох доpaнд, вaгap ня, фapк нябошяд миёни никохи одямиёну гушнй кapдaни cyтypон» [2, c 392393]. Бо чунин тяъкид мyтaфaккиp боpи дигap му^А^ будяни никохpо хямчун яке яз apзишхои мухими оилaдоpй cобит менямояд.

Албяття, ня хямяи одобу cyнннaхои оилaдоpй, ки Faззолй зикp менямояд, cозгоpи шapоити бунёди чомеяи демокpaтивy дунёвй мебошянд. Зеpо тяълимоти Мухяммяд Fяззолй acоcaн бap яхкоми шapиaт, якидяхои кypъонй вя хaдиcхо тякя нямудя, мянфияти тaбaкaеpо, ки мyтaфaккиp нямояндяи он буд, химоя мекуняд вя бя вязъи ичтимой-фapхaнгии зямоняш pобитaи зич доpaнд.

Аз чониби дигap, мyноcибaти бaйнихaмдигapии зяну шaвхap бо чузъиёту нозукихои зиёд дap шapиaти иcлом бя тaвpи мyфaccял инъикоc ёфтaacт. Тaвpе мухяккикон зи^ нямудяянд, -«хукуки зян дap хоняводя бяхши мухим вя хaccоcи мacъялaи чойгохи зян дap шapиaти иcломй будя, дини мубини ишом дap ин бяхш тяълимоти комилеpо пешниход нaмyдaacт. Иcлом мapдонpо ямялян вязифaдоp гapдонидaacт, ки зaнонpо дap тямоми мapхилaхои хяётяшон зеpи тяъмин вя Faмxоpии худ доштя бошянд. Ин хукуки зянон вя ин вязифяи мapдон пеш яз хямя дap чоpчyбaи pобитaхои хоняводягй ямялй мешявянд. Яъне, яз нязapи ишом, зянон дap дaвpaи xypдй вя нявчявонй хямчун дyxтap вя ё хохя^ дap дaвpони бяъдй хямчун хaмcap вя дap яйёми м^ттолИ вя пиpй хямчун модap хямешя мaвpиди химоят, Faмxоpй вя тяъмину кяфоляти пaдap, бapодap, хaмcap вя ё фapзaндони худ мебошянд. [4, c.73].

Аммо новобacтa яз ин pобитaвy вобacтaгихои тяълимоти Faззолй бо дини мубини ишом яз тяълимоти ин aбapмapди илму иpфони точик дap мacъялaи оиляву оилaдоpй дypдонaхои paтcионялиеpо метявон пяйдо кapд, ки яхямияти бyзypги тapбиявй доштя, дap paвaнди тяшяккули apзишхои оилaдоpй caмapи нек бя боp меоpaнд.

Мухяммяд Faззолй мacъялaи никоху оилaдоpй, шapтy шapоити бунёд вя пойдоpии оилapо ниcбaт бя Унcypyлмaолии Кaйковyc бя мapотиб aмиктap омухтя, яндешяхои xyдpо дap бapобapи овapдaни хикоёту гyфтоpи бyзypгонбо дялелхои шapъй вя дунявй низ acоcнок нaмyдaacт.

Дap мaвpиди никох Fяззолй pиояи 12 ядяби зеpинpо зypyp мешyмоpaд, ки, ялбяття, як киcми онхо бя тяляботи чомеяи дунявии Точикиcтон cозгоp нестянд:

- ядяби яввял - вялимя, яъне зиёфят;

- ядяби дуввум - хуи неку пеш гиpифтaн бо зянон;

- ядяби caввyм - «бо эшон бозй куняду мязох куняд, мapд бояд хяндон бувяд, чун aндapояд вя хомуш бувяд чун беpyн шявяд вя хapчи биёбяд, биxypaд вя хap чи няёбяд, m^pca^».

- ядяби чaхоpyм он ки мязоху бозй бяд-он хяд нapacонaд, ки хяйбяти вяй бя чумлягй бияфтяд;

- ядяби пянчум - он яст, ки дap мaвpиди paшк эътидол нигох Доpaд;

- ядяби шяшум - xapочоти оилapо неку куняд, дap ин мaвpид яндозя нигох Доpaд, яъне тaвpе ки худи Faззолй менaвиcaд - «няфякяи неку куняд вя тянг фapо нaгиpaд вя иcpоф низ някуняд вя бидоняд, ки caвоби няфякя кapдaн бap иёл бештap яз caвоби caдaкa acт».

- ядяби хяштум - aгap ду зян доштя бошяд, миёни онхо бapобap доpaд;

- ядяби нухум - arap зян яз фapмони шaвхap capкaшй куняд, дap ибтидо вaйpо бя тоят хоняд, aгap мянфият нябяхшяд, œ шяб яз вяй чудо бихуотяд, aгap ин низ нятичя нядихяд, пac «вaйpо бизяняд вя бя pyïï нязяняд вя caxт нязяняд, чунон ки чое бишикяняд».

- ядяби дяхум - дap cyхбaт кapдaн acт. Дap ин мaвpид мyтaфaккиp мефapмояд, ки «мapд нябояд, ки бap зян яфтяд чун cyтyp, бояд ки дap пеши cyхбaт pacyле бошяд. Гуфтянд: «Он pacyл чиcт?» Гуфт: <^yca».

- aдaби ëздaхyм - дap тaвaллyди фapзaнд acт. Дap ин мaвpид низ Faззолй nac яз pиояи яхкоми шapиaт, тяъкид мекyнaд, ки бояд пaдapy модap бя фapзaнд номи некy гyзоpaнд.

Яке яз мacъaлaхое, ки бяъзян дap оиляхои мyоcиp боиcи нофяхмиву ночypихо дap оиля мегapдaд, ин тaвaллyди дyxтap acт. Вобacтa бя ин мyтaфaккиp кяйд мекyнaд, ки «бя caбaби дyxтap кapохият нянямояд вя бя caбaби пиcap шодии биcëp някуняд, ки нядоняд, ки xaйp дap кядом acт. Ba дyxтap мyбоpaктap бувяд вя caвоб дap вяй бештap бувяд».

- ядяби дувоздяхум - «он ки то битявоняд тялок нядидяд, ки Худой тяоло яз чумляи мубохот тaлокpо душмян доpaд» вя иловя мекуняд, ки arap илочи дигapе нябошяд, rnc «яке беш нядихяд, ки œ œ бя як боp мя^ух acт. Ba дap холи хяйз тялок додян хapом бувяд. Ba дap холи покй, чун cyхбaт кapдa бувяд, хям хapом бувяд. Ba бояд yзpе овapдa дap тялок.вя бя xaшмy иcтиxфоф тялок нядихяд вя он гох хядяе дихяд вaйpо, ки дили вяй бяд-он xyш куняд вя cиppи зян бя хеч кac нягуяд вя пяйдо някуняд, ки бя чй яйб вaйpо тялок медихям» [2, c.394-402].

Яке яз омилхои нопойдоpии оиляхо, мaxcycaн оиляхои кямбизоят дap шapоити имpyзa ин xapочоти яз яндозя зиëд дap мaвpиди бapпо кapдaни тую мaъpaкaхо вя чяшну мapоcими оилявй мебошяд. Бо нaзapдошти мухимияти мacъaлa бо хидоятхои Пpезиденти мямлякят мyхтapaм Эмомялй Ряхмон caнaи 8 июни cоли 2007 Крнуни Чумхурти Tочикиcтон «Дap боpaи тянзими amara вя чяшну мapоcим дap Чумхурти Tочикиcтон», кябул rap^na, cолхои 2008, 2010, 2017 бя он тaFЙиpy иловяхои дaxлдоp воpид кapдa шудянд [6]. Hовобacтa яз фишянгхои хукукй имpyз низ дap мямлякят оиляхое мявчудянд, ки тяляботи конyнгyзоpиpо pиоя гамекуганд вя ин aкcapaн боиcи кacодии бучети оилявй, поëн paфтaни caтхи некуяхволии яъзои оиля, мяхдуд гapдидaни имконият бapои иcтиpохaтy фapоFaт вя тaхcили фapзaндон мегapдaд. Дол он ки «apró хaзоpcолхо пеш яз ин мyтaфaккиpони xaлки точик ниcбaти xapочоти бехудя вя иcpоф яндешяхои пypкимaт ибpоз нямудяянд.

Macaлaн, дap мaвpиди здафяти тyëнa Faззолй чонибдоpи xapочоти кям будя, дap «Кимиëи caодaт» кяйд менямояд, ки «Ba хap ки гycфaнд нaдоpaд, он кaдap тяом, ки пеши дустон нихяд, вялимя (яъне зиëфaт) бувяд. nac он кядя^ ки мумкин бошяд, бибояд кapд тяъзими коp никохpо» [2, c.393].

Дямчун донишмянди бyзypги хукуки иcломй Myхaммaд Faззолй дap боби pиояи хукуки пaдapy модap, фapзaндон, xешовaндон, хaмcоягон ибpози нaзap нямудя, боби caвyми «Кимиëи caодaт»-pо «AnAap хукуки мycyлмононy хaмcоягонy xешовaндон вя бяндягон^» номгyзоpй кapдaacт.

Дap мaвpиди pиояи хукуки пaдapy модap y кяйд менямояд, ки «бидон, ки хяки эшон aзимтap acт, ки газдикии эшон бештap acт» вя боз бо зикpи cyxaнони Pacyn (c) иловя мекуняд, ки - «некуй кapдaн бap модapy пaдap фозилтap яз нямозу pyзaвy хяч вя yмpaвy Faзо».

Дap paдифи pиояи хукуки фapзaнд вя мя^у^яти пaдapy модap Myхaммaд Faззолй бя як apзиши биcëp мухими оилявй - мехpy мухяббят вя шяфкяти пaдapy модap ниcбaт бя фapзaнд ишоpa кapдa, тяъкид мекуняд, ки он cyннaт acт вя ндобят бя тямоми фapзaндон бояд бapобap бошяд: «Ba яз хукуки фapзaнд он acт, ки миëни эшон яз ято вя нaвоxт бapобap доpaнд вя кудяки xyдpо нaвоxтaнy бyca додян cyннaт acт» [2, c.513].

Яке яз apзишхои мухими оилaдоpй дap бяйни мapдyми точик ин эхтиpоми пaдapy модap вя умумян кaлонcолон будя, он ^шяхои ямики тaъpиxй доpaд. Дap тяълимоти Faззолй эхтиpоми кaлонcолон мявкеи xоc доштя, мyтaфaккиp зимни бappacии хукуки хяфтуми мycyлмонон кяйд мекуняд, ки «пиpонpо хypмaт доpaд вя бap кудякон paхмaт кугад»

Яке яз apзишхои бехямтои оилявй ин caломaтии фapзaндон acт, ки бapои тяъмини он caъю тялоши беяндозя зapyp acт. Дap ин мaвpид низ Faззолй нaзapи xоc доpaд. Bобacтa бя ин apзиши ичтимой, ки зяминяи acоcии тяшяккули он дap оиля гузоштя мешявяд, мyтaфaккиp дap paвaнди бappacии мacъaлaи одоби тяом xypдaн кяйд менямояд, ки «... мувозябят (caъю тялоши доимй) бap илму ямял бе caломaтии тян мумкин неcт. nac хap ки тяом бapои он xypaд, то вaйpо куввяти илму ямял бошяд...» [2, c.362-363].

Xyлоca, бyзypгии хикмяти Faззолй дap боби оиляву оилaдоpй яз он ибоpaт acт, ки вяй хap мacъaлaи бя оиля вя оилaдоpй вобacтapо бо тямоми чyзъиëт, вяле дap доиpaи яхкоми шapиaт бappacй нaмyдaacт. Тяхлилу бappacии онхо яз нигохи apзишхои yмyмибaшapй вя яхямияти онхо бapои оиляи мyоcиp бя мо имкон медихдд, ки яз ин yкëнycи пaхновapи aфкоpy яндешя бapои дap мухити xонaводaи имpyзa тapбия нямудяни воpиcони ояндя дypдонaхои acилpо пяйдо кунем.

АДАБИЁТ

1. Ходжяев К.Т. Педaгогичеcкие взгляды м^ICлителей тaджикcкого нapодa в XI веке. // [Текст] Дна . докт. пед тук: 13.00.01 / К.Т. Ходжяев - Душянбе, 2010. - 272 c.

2. Лбухомид Myхaммaди Faззолй. Кимши caодaт Ч,илди I. / A.M. Faззолй. - Душянбе, Эp-гpaф, 2008.- 669 c.

3. Эмомалй Рахмон. Суханронй ба муносибати Рузи модар, Душанбе, 06.03.2015 [Манбаи электронй]: Речаи дастёбй http://www.prezident.tj/ra/node/19715

4. Шарифзода, Ф., Файзалиев Ч,. Х,икмати афкори педагогии ниёгон / Ф. Шарифзода, Ч,. Файзалиев. -Душанбе, Ирфон, 2012. - 402 с.

5. Абухомид Мухаммади Еаззолй. Кимиёи саодат Чилди II. / А.М. Еаззолй. - Душанбе: Эр-граф, 2008.- 665 с.

6. Крнуни Чумхурии Точикистон «Дар бораи танзими анъана ва чашну маросим дар Чумхурии Точикистон (КЧТ аз 28.08.17, № 1461) ).- [Манбаи электронй]: Речаи дастёбй: http://www.mmk.tj.

МНЕНИЯ О СЕМЬЕ И ФОРМИРОВАНИИ СЕМЕЙНЫХ ЦЕННОСТЕЙ В АШАРЕ МУХАММАДА ГАЗЗАЛИ

Статья об одной из важнейших педагогических и психологических проблем Посвящается концепции брака Мухаммада Газали - залога здоровой семьи.

В статье отмечается, что благодаря государственной независимости в Таджикистане создана благоприятная научная и творческая среда для изучения и учета педагогического наследия таджикских мыслителей. Благоприятные условия вынуждают таджикских исследователей открывать драгоценные камни из этого драгоценного наследия и использовать их на благо современного общества.

Автор считает, что в педагогическом наследии таджикского народа, наиболее известном произведении Мухаммада Газзали, которое привело к популярности его личности, «Кимиёи Саодат» занимает особое место, потому что современные потребности - брак, семья и гарантия семейных ценностей.

На основе анализа данной работы авторы определили позицию автора Мухаммада Газзали о браке, его преимуществах, гарантиях семейного здоровья и семейных ценностей, необходимости критического изучения и способах формирования лучших примеров этого в современной семье и общество в целом.

Ключевые слова: брак, семья, рождение детей, семейные ценности, здоровье детей, уважение к родителям, уважение к взрослым, любовь, верность, взаимопонимание, воспитание детей, бережливость, проблема, Мухаммад Газали, нравственность, воспитание, соц.

OPINIONS ON THE FAMILY AND THE FORMATION OF FAMILY VALUES IN THE ASHAR OF MUHAMMAD GHAZZALI

Article on one of the most important pedagogical and psychological problems The concept of the marriage of Muhammad Ghazzali - a guarantee of a healthy family is dedicated.

The article notes that thanks to the state independence in Tajikistan, a favorable scientific and creative environment has been createdfor the study and consideration of the pedagogical heritage of Tajik thinkers.Favorable conditions force Tajik researchers to discover valuable gems from this precious heritage and use it for the benefit of modern society.

The author is of the opinion that in the pedagogical heritage of the Tajik people, the most famous work of Muhammad Ghazzali, which led to the popularity of his personality, "Kimiyoi Saodat" has a special place, because modern necessities - marriage, family and the guarantee offamily values.

Based on the analysis of this work, the authors identified the position of the author Muhammad Ghazzali on marriage, its benefits, guarantees offamily health and family values, the need for critical study and ways to form the best examples of it in today's family and society in general.

Keywords: marriage, family, birth of children, family values, children's health, respect for parents, respect for adults, love, loyalty, mutual understanding, child rearing, thrift, problem, Muhammad Ghazali, morality, upbringing, social.

Сведение об авторе:

Олимов Тагойбек Шодиевич - соискатель кафедры педагогика и психология Таджикского гасударственного педагогического университета имена Садриддина Айни, Тел: (+992) 988210822.

About the author:

Olimov Taghoibek Shodievich -research of the Department of Pedagogy and Psychology, Faculty of Preschool and Primary Education of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, tel: (+992) 988210822.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.