Научная статья на тему 'ДАВОЛАШДА ИШЛАТИЛАДИГАН АМПИЦИЛЛИН АНТИБИОТИКЛАРИНИ НОЖЎЯ ТАЪСИРИ'

ДАВОЛАШДА ИШЛАТИЛАДИГАН АМПИЦИЛЛИН АНТИБИОТИКЛАРИНИ НОЖЎЯ ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
143
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Антибиотик / хомиладор / замбуруғ / бактерия / микроорганизм

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — С.Х. Михманова

Ушбу мақолада хомиладор аёлларда ишлатиладиган антибиотикларни ножўя таъсирини йўқтишда ишлатиладиган табиий озиқ-овқат махсулотлар хақида маълумотлар келтириб ўтилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ДАВОЛАШДА ИШЛАТИЛАДИГАН АМПИЦИЛЛИН АНТИБИОТИКЛАРИНИ НОЖЎЯ ТАЪСИРИ»

ы> >>

*: > 3>>

ж*

ы )>

Talqin va tadqiqotlar respublika ilmiy-uslubiy jurnali №5

ДАВОЛАШДА ИШЛАТИЛАДИГАН АМПИЦИЛЛИН АНТИБИОТИКЛАРИНИ НОЖУЯ ТАЪСИРИ

С.Х. Михманова

Эркин тадкикотчи Андижон давлат университети https ://doi.org/10.5281/zenodo .7271209

•ЯГ У

3 >>

ЩУ>

|>3*:

1 \>< >

¡ч 2 -

Аннотация: Ушбу маколада хомиладор аёлларда ишлатиладиган антибиотикларни ножуя таъсирини йуктишда ишлатиладиган табиий озик-овкат махсулотлар хакида маълумотлар келтириб утилган.

Калит сузлар: Антибиотик, хомиладор, замбуруг, бактерия, микроорганизм.

з*4 >

яЛгл ]>

! ^Чс

ЗЙ*

Ы у! Й> >>

щу №

ы>

!

I 1><СК.

)

Ы >

щ

Ш>

ЩУ

>>>

Ы >

^ >4»

ЗН* * - 1>

Биз биламизки, ампициллин антибиотикларлар гурухига кирувчи дори воситасидир.

Антибиотиклар - (анти -кариш, биос-хаёт) деган маънони анлатади. Вазифаси - баъзи микроорганизмлар (замбуруглар, бактериялар), хайвон тукималари ва айрим усимликлар хаёт фаолияти натижасида хосил буладиган ва турли хил микробларнинг усиши ва ривожланишини тухтатадиган органик моддалар.

Ампициллин - таркибида таъсир этувчи модда ампициллин тригидрати хисобланади. Бундан ташкари унинг таблеткаларига ёрдамчи моддалар: картошка крахмали, магний стеарати ёки кальций стеарати ёки стеарин кислотаси, тальк кушимчалар кушилади.

2 Н н 14^

5

щ >

Ы>

Ыз> *ф>

¡йи*

в

^ОН О

Ампициллин - кенг таъсир доирасига эга булган ярим синтетик пенициллинлар гурухига мансуб антибиотикдир. Микроорганизмлар хужайраси девори синтезини тухтатиб бактерицид таъсир килади. Пенициллиназа таъсирида парчаланади. Кислотага чидамли хисобланади.

Бактериал инфекциялар: бронхит, пневмония, дизентерия, сальмонеллёз, сальмонеллаларни узок вакт ташувчанликда, холецистит, кукйутал, пиелонефрит, уретрит, эндокардит, тери ва юмшок тукималар инфекцияси, гинекологик инфекциялар, кулок, бурун, томок инфекциялари, одонтоген

125

Ы >

I

I т.

ы >

*ф>

]>Ж

ч

^й > Ы>

ы>

Щ >

Talqin va tadqiqotlar respublika ilmiy-uslubiy jurnali №5

инфекциялар, менингит, сепсис ва препаратга таъсирчан микроорганизмлар томонидан чакирилган бошка инфекцияларда кулланади.

Шу билан биргаликда ножуя таъсирларни хам олиб келади. Масалан, аллергик реакциялар, марказий нерв тизимига, диарея, кунгил айниши, кайт килиш, кандидоз, ичак дисбактериози кузатилиши мумкин.

Бундан ташкари куллаш мумкин булмаган холатлар хам мавжуд. Булар пенициллин катори антибиотикларига ута сезувчанлик, жигар фаолиятини огир бузилишлари, миастения, бир ёшгача булган болалар, препаратга сезгир

булмаган микроорганизм штаммлари, айникса псевдомонада,

^ ►и

цефалоспоринларга юкори сезувчанлик, анамнезида аллергия, бронхиал астма, узок вакт давом этган иситмалаш ёки эшакеми бор булганида, юкумли мононуклеоздаги иккиламчи инфекциялар, лимфолейкоз, лактация даври, хомиладорлик ва стафилококклар чакирган юкумли касалликларда куллаш мумкин эмас.

Шу билан биргаликда организмда калцийни микдорини камайтиради ва унга булган эхтиёжни ортишига олиб келади. Буни олдини олиш ва даволаш максадида калцийга бой булган табиий махсулотлар ва озик-овкат кушилмаларини биргаликда куллаш тавсия этилади.

Хозирда бир катор кимёвий текширувлардан утган ва фойдалилик жихатлари куплиги билан алохида ахамиятга эга булган озик-овкат кушилмасини биз беморларда синаб курдик.

Хулоса килиб айтганда антибиотиклар вазифаси - баъзи

А/ГТТХЛ1ЛГ\Г\1ЛТ^С1ТТТТ,ЭЛ/ГТТС11Л {г>с*ли£л\п'х\.тгттспл Л^ОТТОГЧТТ ТЧ/ТЛГТЛ ТТСИЛТТ ПО ОТТГУГТЛ/Г

микроорганизмлар (замбуруглар, бактериялар), хайвон тукималари ва айрим

усимликлар хаёт фаолияти натижасида хосил буладиган ва турли хил микробларнинг усиши ва ривожланишини тухтатадиган органик моддалар. Уларни фойдали жихатларидан кура ножуя таъсирлари хам куп. Асосан антибиотиклар организмдаги Са+ иони микдори камайтириб юборади. Са+ ионининг микдори камайса, кам конлик, тутканок, асаб касалликлари келиб чикади.

о

Фойдаланилган адабиётлар:

1. И.Р.Аскаров. Табобат комуси. Мумтоз суз. Тошкент - 2019., 1142б.

2. И.Р.Аскаров. Сирли табобат. - Т: Фан ва технологиялар нашриёт-матбаа уйи.Тошкент-2021.,1084б.

3. Окороков А. Н. Лечение болезней внутренних органов: Практическое руководство. Том 2. Минск, 1997, 360 с.

4. Лавренова Г. В., Лавренов В. К., Онипко В. Д. От всех болезней (лекарственные растения полей и лесов). Справочник. Донецк: МП «Отечество», 1994, 523 с.

I >>

-"-^^О^а 1И- ЦП } ч

Talqin va tadqiqotlar respublika ilmiy-uslubiy jurnali №5

5. Stanifer JW, Maro V, Egger J, Karia F, Thielman N, Turner EL, et al. The epidemiology of chronic kidney disease in northern Tanzania: a population-based survey. PloS One. 2015;10(4):e0124506. doi: 10.1371/journal. pone. 0124506. [PMC free article] [PubMed] [CrossRef] [Google Scholar]

6. Isnard Bagnis C, Deray G, Baumelou A, Le Quintrec M, Vanherweghem JL. Herbs and the kidney. Am J Kidney Dis. 2004;44(1):1-11. doi: 10.1053/j.ajkd.2004.02.009. [PubMed] [CrossRef] [Google Scholar]

7. United Republic of Tanzania: 2012 Population and Housing Census. Dar es Salaam: Central Census Office and National Bureau of Statistics; 2013

*<b> >*

127

q

Mt<\')>

m>

>

i

>

»xb>

]>5*:

m > *

>

q

q > >

q q

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.