Научная статья на тему 'БАЛИҚ СУБ МАҲСУЛОТЛАРИДАН ҲАЙВОН ЕМИ ТАЙЁРЛАШ'

БАЛИҚ СУБ МАҲСУЛОТЛАРИДАН ҲАЙВОН ЕМИ ТАЙЁРЛАШ Текст научной статьи по специальности «Химические технологии»

CC BY
109
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Балиқ чиқиндилари / биоактив бирикмалар / балиқ уни / озуқа ёғи / балиқ силоси / оқсил / липид / целлюлоза / Fish waste / bioactive compounds / fish meal / feed oil / fish silage / protein / lipid / cellulose

Аннотация научной статьи по химическим технологиям, автор научной работы — Uktamova, Gulnara, Mamatkulov, Mamatqul

Ушбу мақола балиқ суб маҳсулотларидан ҳайвонлар учун ем тайёрлашнинг бугунги кунда долбзар масалага айланиб бораётганлиги ва балиқ маҳсулотларидан чиқаётган суб маҳсулотларнинг чиқиндилари атроф муҳитга катта зарар келтириши масаласи ҳақида.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PREPARATION OF ANIMAL FEED FROM FISH BY-PRODUCTS

This article is about the fact that the production of animal feed from fish by-products is becoming a serious issue today, and the waste of by-products from fish products causes great damage to the environment.

Текст научной работы на тему «БАЛИҚ СУБ МАҲСУЛОТЛАРИДАН ҲАЙВОН ЕМИ ТАЙЁРЛАШ»

I ■ i

ISSN 2181-2357

T. 2 №10. 2022

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTICAL

RESEARCH__

ISJIF 2022:5.962

11. Хазова, А. А., & Смертина, Л. М. (2018). Использование в производстве мороженого заменителя молочного жира. Молодежь и наука, (2), 121-121.

International journal of theoretical and practical research

Scientific Journal Year: 2022 Issue: 10 Volume: 2 Published: 31.10.2022

http://alferganus.uz

QR-Article

Citation:

Uktamova, G., Mamatkulov, M. (2022). Preparation of animal feed from fish by-products. SJ International journal of theoretical and practical research, 2 (10), 167-174.

Uktamova, G., Mamatkulov, M. (2022). Preparation of animal feed from fish by-products. Nazariy va amaliy tadqiqotlar xalqaro jurnali, 2 (10), 167-174.

Doi: https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.7243958

Uktamova, Gulnara

Master student Ferghana Polytechnic Institute

Mamatkulov, Mamatqul

Senior teacher of the Department of Food Technology, Ferghana Polytechnic Institute

UDC 639.311.043.2.

PREPARATION OF ANIMAL FEED FROM FISH BY-PRODUCTS

Abstract. This article is about the fact that the production of animal feed from fish byproducts is becoming a serious issue today, and the waste of by-products from fish products causes great damage to the environment.

Keywords: Fish waste, bioactive compounds, fish meal, feed oil, fish silage, protein, lipid, cellulose

Уктамова Гульнара

Магистрант

Ферганский политехнический институт

Маматкулов Маматкул

старший преподаватель кафедры пищевых технологий, Ферганский политехнический институт

ПРИГОТОВЛЕНИЕ КОМБИКОРМОВ ИЗ РЫБНЫХ СУБПРОДУКТОВ

1S7

Аннотация. Данная статья о том, что производство комбикормов из рыбных субпродуктов сегодня становится серьезной проблемой, а отходы субпродуктов рыбной продукции наносят большой ущерб окружающей среде. Ключевые слова: Рыбные отходы, биологически активные соединения, рыбная мука, кормовой жир, рыбный силос, белок, липиды, клетчатка

Аннотатция. Ушбу мацола балиц суб маусулотларидан уайвонлар учун ем тайёрлашнинг бугунги кунда долбзар масалага айланиб бораётганлиги ва балиц маусулотларидан чицаётган суб маусулотларнинг чициндилари атроф мууитга катта зарар келтириши масаласи уацида.

Калит сузлар: Балиц чициндилари, биоактив бирикмалар, балиц уни, озуца ёж, балиц силоси, оцсил, липид, целлюлоза

Сунгги ун йилликда балицчилик чициндилари глобал муаммога айланди ва унга куплаб техник, операцион, биологик ва ицтисодий омиллар таъсир цилади [1; 383-393-6,54; 726-745-б ]. "Балиц чициндилари" кичик улчамдаги ёки хдр цандай турдаги жарохдтлар туфайли бозор циймати жуда паст булган турли хил кичик балиц турлари сифатида тавсифланади. Балицнинг мунтазам равишда овцатланиш учун ишлатилмайдиган цисмлари бош, тери, сузгичлар ва ички органлар х,ам балиц чициндилари деб аталади. Ушбу турдаги чициндилар балиц танасининг 50% дан купроFини ташкил цилади. Х,ар йили дунё буйлаб балицчилик ишлаб чицаришининг 25% балиц чициндилари ва кераксиз балиц мах,сулотларини уз ичига олади [2; 458-463-б]. Озиц-овцат учун балиц истеъмоли тижорат даражасида, саноат даражасида ёки аквакултура олимлари томонидан балицнинг табиий ресурсларини тежаш учун назорат цилиниши мумкин. Балиц чициндиларини цайта ишлаш куплаб мамлакатларда асосий муаммо х,исобланади, аммо бу кераксиз мах,сулотлардан хдйвонлар ва аквакултура учун озуца сифатида фойдаланиш орцали эришиш мумкин. Балицчилик ёнаки мах,сулотлари цийматини ушбу кирувчи мах,сулотлардан озуца х,осил цилиш орцали амалга ошириш мумкин [3; 2221-2233-б]. Балиц чициндиларидан фойдаланишдан мацсад хдйвонларни озицлантириш учун балиц уни ва ёF х,осил цилиш учун ишлатилиши мумкин булган

Uktamova Gulnora

Magistrant Farg'ona politexnika instituti

Mamatqulov Mamatqul

Oziq-ovqat texnologiyasi kafedrasi katta o'qituvchisi, Farg'ona politexnika institute

БАЛЩ СУБ МАУСУЛОТЛАРИДАН ХДЙВОН ЕМИ ТАЙЁРЛАШ

Кириш

ISSN 2181-2357

T. 2 №10. 2022

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTICAL

RESEARCH _

SJIF 2022:5.962

6uoaKTHB 6upuKMa.apHH o.umHHHr Typ.H ycy..apHHH Ky..am opKa.H $oftga.H Ba caMapa.H 6y.umu MyMKHH [4;134-6].

Мунозара ва HaTH^a.ap

Eapna 6a.HK caHoaTH hhcohhat ToMoHHgaH o3HK.aHTHpum ynyH um.aTH.aguraH 6a.HK Maxcy.oT.apuHHHr aTHrH 40 $oh3hhh um.a6 HHKapagu Ba Ko.raH 60 $oh3h TepH, 6om, cy3ruH.ap, hhkh opraH.ap Ba 6y.aK.apHH y3 HHHra o.raH KHpyBHH Maxcy.oT.apgup [5; 640-645-6]. Ym6y KepaKCH3 Maxcy.oT.ap arpo^-MyxuTHHHr H^.oc.aHHmura o.h6 Ke.agu Ba xarro KaTTa MHKgopgaru khhhk y.HaMgaru 6a.HK.ap xaM cyB.H MyxHTga эвтpo^нкaцнaгa o.h6 Ke.agu. Ym6y KepaKCH3 Maxcy.oT.ap oggHH ycy..ap 6u.aH o.HHaguraH Ba KHMMaT.H o3yKa Mogga.apura aH.aHTHpu.HmH MyMKHH 6y.raH 6oh okch. MaH6augup[6; 42+48-6].

Typ.H MyxHM TagKHKoT.ap myHH KypcaTgHKH, geHru3 Maxcy.oT.apu Ba y.apHHHr HHKHHgH.apu 6a.HK yHH, o3yKa £fh, 6a.HK ch.och, yn xaHBoH.apu ynyH o3yKa Ba yFHT.apHH maK..aHTupum ynyH Hm.aTH.umu MyMKHH [7,8; 413-417-6, 61; 36273652-6, 62; 195-204-6].

EyTyH gyHega 6a.HK caHoaTH KepaKcu3 Maxcy.oT.apu xap hh.h yтн.нзaцнfl KH.HHagu. Ey o3yKa Mogga.apu, ^yM.agaH, MHHepa..ap Ba oKcu..apHH ucpo$ KH.um Ka6u Kyn.a6 MyaMMo.apHH Ke.THpu6 HHKapagu Ba aTpo^-MyxuTHHHr H^.oc.aHHmura o.h6 Ke.agu. Ea.HKHH.HK caHoaTH 6y HHKHHgu.apgaH xaHBoH.apHHHr o3yKa TapKu6uHH 6oh o3hk Mogga.ap 6u.aH TatMHH.am ynyH roKopu TyHHM.H o3HK-oBKaT Maxcy.oT.apuHH um.a6 HHKapum ynyH $onga.aHHmH MyMKHH. KynugarH ^agBa..apga th^ophh 6a.HK o3yKacuHHHr Mogga TapKu6u Ba eF TapKu6u Ke.Tupu.raH (1 Ba 2-^agBa.).

1-^agBa..

Tu^opHH 6a.HK o3yKacuHHHr Mogga TapKu6u (%)

№ Mogga TapKu6u,% Tu^opHH o3yKa ± SD

1 Okch. 45.2 0.0

2 HunHg 22.3 0.7

3 1.7 0.0

4 Ky. 10.3 0.7

5 A3OTCH3 экcтpaкт 17.1 0.7

6 HaM.HK 3.4 1.0

qiymatlar o'rtacha ± stanc art og'ish (SD) sifatida ifodalanadi (n = 3)

2-^agBa..

Tu/KopHH 6a.HK o3yKacHHHHr eF TapKu6u i0/-

Ef Kuc.oTa, Kuc.oTa homh Tu^opHH ± SD

% o3yKa

C12:0 HaypuH Kuc.oTa 0.1 0.0

C14:0 Mhphcthh Kuc.oTa 4.8 0.2

C16:0 na.MHTHH Kuc.oTa 17.2 0.3

169

I INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTICAL

RESEARCH

ISSN 2181-2357

T. 2 №10. 2022

C17:0 Гептадекан кислота 0.4 0.1

C18:0 Стеарин кислота 2.7 1.0

C20:0 Арахидон кислота 1.3 0.0

C21:0 Генэйкозан кислота 0.2 0.0

C22:0 Беген кислота 2.0 0.0

SFA 28.5 1.6

C14 1 Миристолеин кислота 0.1 0.1

C16 1 Палмитолеин кислота 4.9 0.2

C17 1 Гептадецен кислота 0.2 0.0

C18 1n-9c Олеин кислота 22.6 0.5

C20 1 Цис-11-эйкозен кислота 2.7 0.3

C22 1n-9 Эрук кислота 7.2 0.6

C24 1 Нервон кислота 2.0 0.1

MUFA 39.6 0.7

C18:2n-6c Линол кислота 10.8 0.3

C18:3n-6 у-Линолен кислота 0.1 0.1

C20:3n6 Цис-8,11,14-эйкозатриен кислота 0.5 0.0

C22:2 Цис-13,16-докозадиен кислота 0.5 0.1

n-6 11.9 0.3

C18:3n-3 Линолен кислота 3.2 0.0

C20:3n-3 Цис-11,14,17-эйкозатриен кислота 0.7 0.1

C20:5n-3 Цис-5,8,11,14,17 -эйкозапентаен 0.4 0.1

кислота

C22:6n3 Цис-4,7,10,13,16,19-докозагексаен 10.8 1.1

кислота

n-3 15.1 1.2

PUFA 27.0 0.9

n-3/n-6 1.3 0.1

Аницланмаган 4.9 0.1

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

qiymatlar o'rtacha ± standart og'ish (SD) sifatida ifodalanadi (n = 3) Куйида баъзи кераксиз балиц махсулотларини тавсифлаб утилади. Балиц териси. Балиц териси оцсилнинг, шу жумладан желатин ва коллаген асосий манбаидир. Шимолий Атлантика океанидаги ёFCиз балиц ва оц амур балицлари буйича олиб борилган тадцицотлар шуни курсатадики, бу балиц турларининг териси оцсил гидролизатларига айлантирилиши мумкин булган оцсилга бой манбадир.

Балиц суяклари. Балиц суяги ва тоFайи таркибида юцори мицдорда калций фосфат, минераллар ва тахминан 30% оцсил мавжуд. Олимлар оцсил гидролизатларини олиш учун протеазлар, а-химотрипсин ва нейтразаларни уз ичига олган турли ферментлардан фойдаланган холда тунец балиFининг умуртца суягида тажриба утказганлар. Ушбу суяк оцсили гидролизатлари яхши антиоксидант моддалардир, шунинг учун улар озуца хосил цилиш учун фойдалидир. Х,озирги кунда жуда куплаб табиий озиц-овцат махсулотларини

170

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACT

RESEARCH

сифатини ошириш учун антиоксидант ва гермицидлар кулланилади, турли озик-овкат ёнаки махсулотларидан олинади. Денгиз утларидан куплаб полифеноллар, флаваноллар ва флаванол гликозидларини олиш мумкин. Ушбу бирикмалар озик-овкат таркибида ишлатилганда инсон саломатлигига фойдали таъсир курсатиши мумкин [9,10].

К,ишлок хужалигини яхшилаш учун фойдаланиладиган кераксиз балик махсулотлари курук ва суюк ёки янги ва музлатилган шаклларга булинади. К,ишлок хужалигида бу махсулотлар катта микдордаги углерод манбалари булган денгиз чиFаноклари ва балик суяклари билан биргаликда кичик баликлар компостлашдан кейин уFит сифатида ишлатилади. Ушбу кераксиз махсулотлар, шунингдек, уй хайвонлари учун озука таркибида ва балик овлаш учун тузок сифатида ишлатилади. Хдйвонлар учун озука ишлаб чикаришда денгиз кераксиз махсулотлардан хайвонларнинг озукасидан фойдаланиш атроф-мухитнинг ифлосланишини камайтириш ва хайвонларнинг арзон ишлаб чикаришини таъминлаш учун фойдалидир [11,12].

Хдйвонларнинг озукаси учун ишлатиладиган денгиз махсулотларининг кераксиз махсулотлари эркин мавжуд, чунки улар инсон озик-овкатида ишлатилмайди, шунингдек озука элементининг арзон манбаи хисобланади. Булар оксилнинг бой манбаи булиб, аквакултура, чучкачилик, паррандачилик ва бошка хайвонларнинг озука таркиби учун ишлатилади. Ок горбил, ставрида, учувчи балик, япон скумбрия ва сардиня каби майда баликлардан олинган денгиз махсулотлари чикиндилари липидлар, минераллар, оксиллар ва ёFларни беради.

Балиц уни. Тулик балик ёки кераксиз балик булаклари куритилади ва балик унини олиш учун кукун шаклида майдаланади. Купинча хайвонлар учун ем тайёрлашда менхаден, капелин ва анчоус ишлатилади. Хдйвонлар учун озука ишлаб чикариш учун балик уни бошка ингредиентлар билан аралаштирилади. Балик овкатининг асосий кимёвий таркиби оксил(70%), минераллар (10%), ёFлар (9%), сув (8%), пантотен кислота, витаминлар, кул ва бошка куплаб минераллар хисобланади. Янгилиги, эрувчанлиги, аминокислоталарнинг турлари ва кайта ишлаш усулига кура уни турли хил сифат даражаларига булиш мумкин.

Балик овкатларини ишлаб чикариш техникасининг ривожланиши камрок вакт талаб киладиган янги ишлов бериш аппаратларини ишлаб чикаришга имкон берган. Балик уни балик, кискичбакасимонлар, паррандалар, чучкалар, кавш кайтарувчи хайвонлар ва уй хайвонлари учун озука ишлаб чикаришда кулланилади [13,14]. Куйидаги жадвалда аквакултура озукаси таркибида ишлатиладиган турли хил балик овкатлари курсатилганадвал.

Балиц оцсили гидролизатлари.

Балик оксили гидролизатлари ва балик силослари баликнинг овкат хазм килиш кисмларидан, талок ва жинсий безлардан хосил булади. Бу органлар уй хайвонлари ва аквакултура учун озука хосил килиш учун азот билан таъминлайди. Купгина олимлар балик оксили гидролизатидан хайвонларни озука саноатида куллаш мумкинлигини исботлаганлар. Балик ёFи балик чикиндиларидан ва баликнинг кирувчи махсулотларидан олиниши мумкин булган хайвонлар озукасининг асосий таркибий кисмидир. Балик ёFларининг таркиби асосан ёF кислоталари

ISSN 2181-2357

Т. 2 №10. 2022

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTICAL

RESEARCH _

SJIF 2022:5.962

триглицеридлари, фосфолипидлар, мум эфирлари ва глицерин эфирларидан иборат булади. Сунгги йилларда оцсил гидролзатларига оид бир цанча тадцицотлар амалга оширилган.

Цисцичбацасимонларнинг кушимча ма^сулотларидан фойдаланиш.

К,исцичбацалар чициндилари, шу жумладан бошлари, усимталари ва экзоскелетлари лизиннинг бой манбаидир. Бройлер емининг таркиби учун цисцичбацалар уни балиц унини алмаштиришда ишлатилиши мумкин. Протеин сифатига кура, цисцичбацалар чициндиларида метионин ва лизин борлиги сабабли балиц унидан яхшироцдир. Калмер шунингдек, энг сифатли протеиннинг мухим манбаи хисобланади. Устрица цобиFи хайвонлар учун озуца таркиби учун энг яхши манба сифатида ишлатилади.

К,изил цисцичбаца кичик улчамли булганлиги учун инсонлар учун озиц-овцат сифатида ишлатилмайди, лекин унинг юцори озуцавий циймати туфайли хайвонларнинг озуцаси учун мос манба хисобланади. У юцори мицдорда протеин ва минералларни уз ичига олиб, америка омари учун цизил цисцичбаца уни билан тулдирилган озуцалардан фойдаланишда яхши натижалар цайд этилган.

К,изил цисцичбаца, шунингдек, Р-каротин ва астаксантиннинг иккита эфири билан бойитилган.

Балик чикиндилари оксили. Балиц оцсили асосан парранда ва чучца гушти учун озуцага ингредиен сифатида ишлатилади. Инсонлар учун балиц оцсилига булган талабни ошиши билан хайвонлар учун озуца булиши мумкин булган оцсил манбалари тадцицотчилар томонидан аницланган.

Балик силос. Балиц силоси - бу тулиц балиц ёки балицнинг баъзи кераксиз цисмларини ферментлар, кислоталар ёки керакли микроорганизмлар билан аралаштириш орцали тайёрланган суюц махсулот. Ушбу шаклланиш жараёни балиц ферментлари таъсирида амалга оширилади. Бир тадцицотда олимлар балиц оцсилли чициндилари ва патока аралашмасини олиб, назорат остида ферментацияга цуйишган. Ферментланишдан сунг умумий учувчи азот купайган ва махсулот балиц силосига айланган. Бу балиц силоси цуйларни боциш учун ишлатилган ва улар балиц силоси билан боцилган цуйлар назорат емларига цараганда купроц вазнга эга эканлигини кузатишган. Балиц силоси хайвонлар озуцасининг мухим таркибий цисмидир. Балиц силосидан балиц унини алмаштиришда фойдаланиш мумкин ва у балиц унидан кура фойдалироцдир ва оддий техника хамда йирик ишлаб чицаришда хам арзон тушади. Балиц силослари саноатнинг хид ва дренаж муаммоларини камайтиради. Балиц силосининг жуда катта хажмли махсулотнинг камчиликлари хам бор ва бир хил ишлаб чицариш жойида истеъмол цилиниши керак. Балиц силосининг озцувий цийматини бахолашга доир куплаб изланишлар олиб борилмоцда [13-17].

Ушбу татцицот ишида биз Узбекистон Республикаси худудида балиц суб махсулотларидан хайвон еми тайерлаш ва чицитга чицаётган суб махсулотларни камайтириш хамда атроф мухитга чицаётган чицитларни олдини олишни куриб чицдик.

Балицнинг мунтазам равишда овцатланиш учун ишлатилмайдиган цисмлари бош, тери, сузгичлар ва ички органлар хам балиц чициндилари деб аталади. Ушбу

172

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACT

RESEARCH

турдаги чикиндилар балик танасининг 50% дан кyпроFини ташкил килади. Х,ар йили дунё буйлаб баликчилик ишлаб чикаришининг 25% балик чикиндилари ва кераксиз балик махсулотларини уз ичига олади. Озик-овкат учун балик истеъмоли тижорат даражасида, саноат даражасида ёки аквакултура олимлари томонидан баликнинг табиий ресурсларини тежаш учун назорат килиниши мумкин. Балик чикиндиларини кайта ишлаш куплаб мамлакатларда асосий муаммо хисобланади, аммо бу кераксиз махсулотлардан хайвонлар ва аквакултура учун озука сифатида фойдаланиш оркали эришиш мумкин. Баликчилик ёнаки махсулотлари кийматини ушбу кирувчи махсулотлардан озука хосил килиш оркали амалга ошириш мумкин.Чикиндиларидан фойдаланишдан максад хайвонларни озиклантириш учун балик уни ва ёF хосил килиш учун ишлатилиши мумкин булган биоактив бирикмаларни олишнинг турли усулларини куллаш оркали фойдали ва самарали булиши мумкин.

Таклиф этилаётган балик уни купинча хайвонлар учун ем тайёрлашда менхаден, капелин ва анчоус ишлатилади. Хдйвонлар учун озука ишлаб чикариш учун балик уни бошка ингредиентлар билан аралаштирилади. Балик овкатининг асосий кимёвий таркиби оксил(70%), минераллар (10%), ёFлар (9%), сув (8%), пантотен кислота, витаминлар, кул ва бошка куплаб минераллар хисобланади. Янгилиги, эрувчанлиги, аминокислоталарнинг турлари ва кайта ишлаш усулига кура уни турли хил сифат даражаларига булиш мумкин.

Балик овкатларини ишлаб чикариш техникасининг ривожланиши камрок вакт талаб киладиган янги ишлов бериш аппаратларини ишлаб чикаришга имкон берган. Балик уни балик, кискичбакасимонлар, паррандалар, чучкалар, кавш кайтарувчи хайвонлар ва уй хайвонлари учун озука ишлаб чикаришда кулланилади.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати:

1. Kim, S.K.,Mendis, E. Bioactive compounds from marine processing by-products-a review. Food Research International. 2006. 39,рр.383-393.

2. Rustad, T. Utilization of marine by-products. Electronic Journal of Environmental, Agricultural and Food Chemistry, 2003. 2(4),рр.458-463.

3. Ferraro, V., Cruz, I.B., Ferreira, J.R., Malcata, F.X., Pintado, M.E.,Castro, P.M.L.Valorisation of natural extracts from marine source focused on marine by-

4. products: A review. Food Research International, 2010. 43, рр.2221-2233.

5. Kelleher, K. Discards in the world's marine fisheries: an update. FAO Fisheries Technical Paper.2005. 470, Р.134.

6. Dekkers, E., Raghavan, S., Kristinsson, H.G., Marshall, M.R., Oxidative stability of mahi mahi red muscle dipped in tilapiaprotein hydrolysates. Food Chemistry, 2011.124, рр.640-645.

7. Hsu, K.C. Purification of antioxidative peptides prepared from enzymatic hydrolysates of tuna dark muscle by-product. Food Chemistry, 2010. 122, рр.42-48.

Хулоса

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTICAL

RESEARCH

ISSN 2181-2357

T. 2 №10. 2022

8. Усманов Б. С., Кодиров З. З. Влияние солнечных лучей на состав продуктов при хранении высококачественных растительных масел //Universum: технические науки. - 2021. - №. 2-2 (83). - С. 92-95.

9. Усманов Б. С., Кодиров З. З., Ибрагимов Л. А. Способы использования высокочастотных лучей при длительном хранении сырья для производства растительных масел //Universum: технические науки. - 2021. - №. 5-3 (86). - С. 9396.

10. Усманов Б. С., Медатов Р. Х., Мамажонова И. Р. Интенсификация теплообмена при течении HNO3 В трубах с кольцевыми турбулизаторами //Universum: технические науки. - 2019. - №. 10-2 (67). - С. 35-37.

11. Абдурахимов С. А., Усманов Б. С., Мамажанова И. Р. Зараженность семян хлопчатника афлатоксином В1 //Universum: технические науки. - 2020. - №. 6-2 (75). - С. 70-72.

12. Usmanov B., Umurzakova S. Investigation of the chemical composition and properties of low-grade phosphorites of tashkur //Innovative Technologica: Methodical Research Journal. - 2021. - Т. 2. - №. 12. - С. 100-105.

13. Усманов Б. С., Эргашев А. А. У. Исследование процесса разложения низкосортных фосфоритов при непольной норме серной кислоты //Interdisciplinary Conference of Young Scholars in Social Sciences. - 2021. - С. 297-300.

14. Усманов Б. С., Юнусов О. К., Отакулова Х. Ш. Изучение влияние способа гидратации на цветность подсолнечного масла //Universum: технические науки. -2020. - №. 11-2 (80). - С. 91-93.

15. Мамажанова И. Р., Медатов Р. Х. Преимущества местных адсорбентов при рафинации хлопкового масла //Universum: технические науки. - 2020. - №. 11-2 (80). - С. 78-81.

16. Медатов Р. Х., Хасанов А. Х., Хасанов Х. Т. Влияние целлюлотических и протеолитических ферментов на процесс очистки хлопкового масла //Universum: технические науки. - 2022. - №. 4-7 (97). - С. 33-36.

17. Медатов Р. Х. и др. Экспериментальные установки для исследования теплоотдачи при конвективном теплообмене //Universum: технические науки. -2019. - №. 11-2 (68). - С. 28-31.

174

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.