Научная статья на тему 'ЭФФЕКТИВНОЕ ЛЕЧЕНИЕ ЖЕНЩИН ФЕРТИЛЬНОГО ВОЗРАСТА С НЕОСЛОЖНЕННЫМИ НЕГОНОКОККОВЫМИ ИНФЕКЦИЯМИ МОЧЕВЫВОДЯЩИХ ПУТЕЙ В ВРАЧА СЕМЕЙНОЙ ПРАКТИКЕ'

ЭФФЕКТИВНОЕ ЛЕЧЕНИЕ ЖЕНЩИН ФЕРТИЛЬНОГО ВОЗРАСТА С НЕОСЛОЖНЕННЫМИ НЕГОНОКОККОВЫМИ ИНФЕКЦИЯМИ МОЧЕВЫВОДЯЩИХ ПУТЕЙ В ВРАЧА СЕМЕЙНОЙ ПРАКТИКЕ Текст научной статьи по специальности «Науки о здоровье»

CC BY
100
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Re-health journal
Область наук
Ключевые слова
система первичной медико-санитарной помощи / неосложненная негонококковая инфекция у женщин детородного возраста в семейной практике / мировые стандарты / посев мочи / уропатогенные микробы / чувствительность микробов к антибиотикам / Р (персональный) препарат / репродуктивное здоровье / семейная экономика.

Аннотация научной статьи по наукам о здоровье, автор научной работы — Худайбердиев Жаббор Мамталиевич

В статье описано современное положительное влияние на качество жизни больных при лечении неосложненных негонококковых инфекций мочевыводящих путей у женщин детородного возраста в соответствии с международными стандартами в практике семейных клиник.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о здоровье , автор научной работы — Худайбердиев Жаббор Мамталиевич

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ЭФФЕКТИВНОЕ ЛЕЧЕНИЕ ЖЕНЩИН ФЕРТИЛЬНОГО ВОЗРАСТА С НЕОСЛОЖНЕННЫМИ НЕГОНОКОККОВЫМИ ИНФЕКЦИЯМИ МОЧЕВЫВОДЯЩИХ ПУТЕЙ В ВРАЧА СЕМЕЙНОЙ ПРАКТИКЕ»

ЭФФЕКТИВНОЕ ЛЕЧЕНИЕ ЖЕНЩИН ФЕРТИЛЬНОГО ВОЗРАСТА С НЕОСЛОЖНЕННЫМИ НЕГОНОКОККОВЫМИ ИНФЕКЦИЯМИ МОЧЕВЫВОДЯЩИХ ПУТЕЙ В ВРАЧА СЕМЕЙНОЙ ПРАКТИКЕ

Худайбердиев Жаббор Мамталиевич

Андижанский государственный медицинский институт

В статье описано современное положительное влияние на качество жизни больных при лечении неосложненных негонококковых инфекций мочевыводящих путей у женщин детородного возраста в соответствии с международными стандартами в практике семейных клиник.

Ключевые слова: система первичной медико-санитарной помощи, неосложненная негонококковая инфекция у женщин детородного возраста в семейной практике, мировые стандарты, посев мочи, уропатогенные микробы, чувствительность микробов к антибиотикам, Р (персональный) препарат, репродуктивное здоровье, семейная экономика.

ОИЛА ШИФОКОРИ АМАЛИЁТИДА ФЕРТИЛ ЁШИДАГИ АЁЛЛАРНИ АСОРАТСИЗ НОГОНОКОКЛИ СИЙДИК ЙУЛИ ИНФЕКЦИЯСИ ХАСТАЛИКЛАРИДА САМАРАЛИ

ДАВОЛАШ

Маколада хозирги кун амалиётида оила поликлиникаси шароитидахалкаро стандартларга амал килган холда, фертил ёшидаги аёлларда асоратсиз ногонококли сийдик йули инфекцияси хасталикларни даволашда бактерияурия турини ва микробларни антибиотикларга сезгирлигини аниклаб даволаш, беморларнинг хаёт сифатига самарали ижобий таъсири баён этилган.

Калит сузлар: Согликни саклашнинг бирламчи тизими, оила шифокори амалиётида фертил ёшдаги аёлларда асоратланмаган ногонококли инфекция, жахон стандартлари, сийдикни экиш, уропатоген микроблар, микробни антибиотикларга сезгирлигини аниклаш, Р (personal) препарат, репродуктив саломатлик, оила иктисоди.

EFFECTIVE TREATMENT OF WOMEN ON FERTILE AGE IN UNCOMPLICATED NOGONOCOCCAL URINARY TRACT INFECTIONS IN FAMILY PRACTICE

The article describes the current positive impact on the quality of life of patients in the treatment of uncomplicated nogonococcal urinary tract infections in women of childbearing age, in accordance with international standards in the practice of family clinics.

Keywords: Primary health care system, uncomplicated nogonococcal infection in women of childbearing age in family practice, world standards, urine culture, uropathogenic microbes, microbial susceptibility to antibiotics, R (personal) drug, reproductive health, family economics.

Кириш: Х,озирги кунда куплаб маълумотлар тахлилидан маълумки, асоратланмаган ногонококли сийдик йули инфекциялари узининг зарарлаш таъсир доирасига кура ахолининг турли ёшдаги катламларини кенг камраб олиб, уларнинг согломлик даражасига жиддий салбий таъсир курсатмокда. Масалан: А^Шда бир йилда сийдик йули инфекцияси(СИИ) хасталиги билан етти миллион бемор мурожаат этса, шундан икки миллиони уткир цистит холатига тугри келади. Айникса фертил ёшидаги аёллар(ФЁА) бу хасталикларга анатомо - физиологик нуктаи назардан мойиллиги юкори булганлиги учун, уларнинг 25-30% да бу хасталик учрайди. ФЁАда 17 ёшдан бошлаб СИИ ривожланиш хавфи ортади ва 20-40 ёшдаги аёлларнинг 3/4 кисмида учрайди. Жинсий хаёт билан яшаётган аёлларда бундай холат бир неча бор купрох учрайди ва ёш ортиб бориши билан сурункали тус олади [2,3]. Оила шифокорининг кундалик кабулидаги барча беморларнинг У кисми сийдик йули инфекцияси хасталиги билан мурожаат этадилар.

Согликни саклаш тизимининг бирламчи бугин шароитида сийдик йули инфекциялари олдини олиш ва даволаш муаммоси оила шифокоридан катта масъулият талаб килади. Чунки даволаш максадида кулланилаётган антибиотикларни СИИ

микробининг турини аникламай туриб, хисобсиз тавсия этиш эса шу дориларга резистентликни келиб чикишига сабаб булиш билан бирга иммун тизимни сусайишига сабаб булади, хамда даволаш самарадорлигини пасайтиради, шу билан бирга оила иктисодиётига зарар етказади. Натижада ФЁА репродуктив саломатлигига хам ва хаёт сифатига жиддий хавф тугилади. Бундай окибатлар келиб чикмаслиги учун хасталикларни бизнинг амалиётимизда поликлиника шароитида ташхислаш, даволаш, реаблитация килишда оила шифокори учун жахон стандартлари талаблари асосида иш олиб бориш мухим урин тутишини такидламокчимиз.

Максад: Оила шифокори иш фаолиятида ФЁАларда ногонококли СИИ хасталиги муаммосини сийдикдаги бактериянинг турини ва шу бактериянинг антибиотикларга сезувчанлик даражасини аниклаб ташхислаб, самарали даволаш ва профилактик чора тадбирларни куллаш.

Материаллар: Бириктирилган худудда СИИ хасталиклари билан мурожаат этган 46 та фертил ёшдаги аёллар назоратга олиниб, кузатув олиб борилди. Назорат гурухига 23 та фертил ёшдаги аёллар олинди. Беморларнинг 23таси (50%) жинсий хаёт кечирмайди, 23таси (50%) жинсий хаёт кечиради. Бахолаш мезонларига куйидагилар асос килиб олинди: аёллар ёши 15-49 гача, шу ёшдаги аёллардан сийдик тош касаллиги, сийдик йули аномалияси, структураси, кандли диабет, сийдик йулига катетер куйилмаган ва хеч кандай жаррохлик амалиёти утказилмаган, иммунодефицит холати булмаган беморлар. Беморларнинг СИИга шикояти, анамнез маълумотлари, объектив белгилари, лаборатория ва инструментал текширув хулосалари, клиник ташхис асослари ва даво тавсиялари № 025 шаклидаги амбулатор беморнинг тиббий хужжатларига туширилди. Беморларга тавсия этилган даво чоралари давомийлиги, хасталикни кайталаниш холатлари, муолажа утказиш сифатлари назоратга олинди. Барча 46 та беморларга тула гигиеник талаблар асосида, сийдикни анализ учун кандай олиш коидаси тушинтирилди, хамда сийдикни бактериологик экиш ва микробнинг антибиотикларга сезувчанлигини аниклаш тавсия этилди.

Натижалар: Мурожаат этган барча ФЁАларда клиник симптомлар мажмуаси куйидаги куринишни олди: дизурия - 44 (95,6%), тез-тез сийдик келиш хисси -36(78,2%), сийдик тута олмаслик - 30(65,1%), ков сохада огрик 29(63,4%), бел сохада огрик -28(60,8%), иситма-35(76,0%), титраш- 25 (54,3%), терлаш- 23 (50,0%), гематурия- 4 (8,6%) беморларда кузатилди. Охирги йиллар маълумотларида кайд этилишича текширувлардан маълумки сийдик йули инфекцияси бор ФЁАларнинг % кисмида Esherichia colli бактериялари топилиб, сийдикнинг урта порциясидаги концентрацияси 102-104 мл -1 ташкил килади [1,4]. Бизнинг текширувимиздаги ФЁАда сийдик йули инфекцияси кузгатувчиларининг тартиби куйидагича булди (жадвал №1):

Жадвал 1

ФЁАларда СЙИ кyзFа^yвчиларининг таркиби_

Кузгатувчининг тури Анщланган инфекциялар Шу жумладан

сони Жинсий хаёт Жинсий хаёт кечирм

кечираётганлар (n-23) аётганлар (n-23)

Сони % Сони % Сони %

Esherichia colli 28 60,8 15 53,5 13 46,5

Klebsiella Spp. 1 2,17 1 3,6 0 0

Enterobakterium Spp. 2 4,34 1 3,6 1 3,6

Proteus Spp. 1 2,17 1 3,6 0 0

Enterobaccus faecelis 2 4,34 1 3,6 1 3,6

Staphylococcus saprophetus 8 17,4 1 3,6 7 25

Candida sup 1 2,17 1 3,6 0 0

Staphelocjccus aurens 2 4,34 1 3,6 1 3,6

Enterococci 1 2,17 1 3,6 0 0

Чет эл шунингдек, Россия олимларининг таъкидлашича уропатоген микроблар инфраструктурасида ичак инфекциялари салмоги камаяётгани билан микдор жихатидан устунлиги сакланиб турибди. Шу билан бирга клотримаксазол билан эмпирик давога микробларнинг сезувчанлиги камайиб бораётганлиги айтилмокда [2,4]. Юкоридаги микробиологик текширувларга назар солсак, энг куп касаллик кузгатувчи микроблар гурухи Esherichia colli гурухи булиб 60,8% ни, стафилакоккли инфекциялар 17,4%, бошка инфекциялар 21,8ни ташкил этди. Касаллик кузгатувчи микроблар таркиби жинсий хаёт кечирувчиларда хилма-хиллиги билан фарк килди. СИИ хасталиги билан беморларни самарали даволашда анемнезга, хасталик даражасига, инфекциянинг сийдик йулида жойлашув жойига ва албатта антибиотикларга сезгирлигига боглик томонларини тула урганиб чикиш керак. Назоратимиздаги беморларда асоратланмаган сийдик йули инфекцияси асоратли касалликларнинг нозологик куриниши сурункали пиелонефрит билан 15 (32,6%), сурункали цистит 10 (21,7%), уретрит 19 (41,3), уткир пиелонефрит 2 (4,4%)ни ташкил килди. Беморларда СИИнинг антибиотикларга сезувчанлик холатлари куйидагича булди (жадвал №2):

Жадвал 2

ФЁАларда антибиотикларга сезувчанлик холатлари

Антибиотиклар Сезувчан эмас Сезувчанлик пасайган Сезувчанлик

Сони % Сони % Сони %

Доксациллин 1 2,2 5 15,2 40 86,9

Зинацеф 1 2,2 4 8,7 41 89,1

Стрептомицин 7 15,2 10 26,0 29 63,0

Канамицин 2 4,3 14 30,5 30 65,1

Гентамицин 3 6,5 2 4,3 41 89,1

Пенициллин 34 73,9 6 13,04 6 13,04

Ампициллин 9 19,6 5 10,8 32 69,6

Оксациллин 1 2,2 14 30,5 31 67,4

Цефтираксон 1 2,2 1 2,2 44 95,6

Ципрофлоксацин 0 0 2 4,3 44 95,6

Цефазолин Na 1 2,2 4 8,9 41 89,1

Эритромицин 6 13,4 12 26,0 28 60,8

Нитрофурантоин 0 0 4 8,9 42 91,3

Тетрациклин 7 15,2 12 26,0 27 58,6

Левомецитин 1 2,2 5 10,8 40 86,9

Амоксициллин 0 0 4 8,7 42 91,3

Сиспрес 1 2,2 6 13,04 39 84,7

Esherichia colli инфекцияси окибатида келиб чиккан, амбулатор беморларни даволашда, цефолоспоринларнинг III катори препаратлари (цефтироксон, цефазолин Na) хасталикларда юкори активликка эга эканлигини бир катор изланувчилар эътироф этишган[1,5]. Бизнинг кузатувимизда цефалоспоринлар сийдик йули инфекцияси хасталикларини даволашда бошка турдаги антибиотикларга нисбатан уз активлигини саклаб колганлиги кузатилди. Беморларни даволашда антибиотиклардан Р (personal) препарат танлаб олиниб, 7-10-14 кунлик схемада даволаш утказилди. ^ушимча восита сифатида анъанавий воситалар кулланилди. Микроб эрадикациясини тезлатиш максадида кун давомида 1-2 литргача суюкликлар (шарбатлар, компотлар, гиёхлардан тайёрланган сийдик хайдовчи чойлар, суюк овкатлар) тавсия этилди. Кузатувимиздаги беморларда назорат гурухидаги беморларга нисбатан самарали натижалар: клиник белгиларнинг тургун камайиши, касаллик давомийлигининг кискариши, ишга лаёкатлиликнинг бузилмаслиги,

асоратларнинг юзага келмаслиги, фертил ёшдаги аёллар саломатлик сифатларини яхшиланиши, бактерияурияни тез бархам топиши хамда беморларни стационар давога эхтиёжининг камайиши хамда даволанишга сарф булган харажатнинг камайиши билан намоён булди. Лекин шуни эътироф этиш керакки, бактериологик натижалар тайёр булгунга кадар маълум вакт (48 соат) сарф булди. Бу даврда исботларга асосланган тиббиёт тавсиясига кура эмприк даво терапияси кулланилади.

Хулоса: 1. Амбулатор беморларда бактерияурия ва микробларни антибиотикларга сезгирлигини аниклаш асосий ташхисий мезонлардан бири хисобланади. 2. Фертил ёшдаги бемор аёлларда бу усулни куллаш стационарга йулланаётган беморлар сонини камайтиради. 3. Беморларни оилавий харажатларини тежашга ёрдам бериб, маънавий ва иктисодий зарарни камайтиради. 4. ФЁАларда репродуктив фаолиятга хавф камаяди, беморлар хаёт сифатини яхшиланади. 5. ФЁАларда ёш утиши ва турмушга чикиб, жинсий хаёт кечириш даврида профилактик максадда бактерияурияни аниклаб туриш фойдали булиб, ижобий натижа купрок булади.

АДАБИЁТЛАР

1. Naber KG, Bishop МС, Bjerklund-Johansen ТЕ, et al. Guidelines on the management of urinary and male genital tract infections. European Association of Urology (update 2012), 2012. ISBN 90-70244-37-3.

2. Foxman B. Epidemiology of urinary tract infections: incidence, morbidity, and economic costs. Am J Med 2012; 113(Suppl 1A):5S-13S.

3. Рафальский B.B., Малаев И.В., Рохликов И.М., Деревицкий А. В. Неосложненные инфекции мочевыводящих путей: динамика устойчивости основных возбудителей в России./media/refer/06_07/58.shtml:: Sunday, 18-Feb-2007 19:12:53© Издательство Media Medica, 2010. Почта : редакция, webmaster MSK

4. Сидоренко C.B., Иванов Д.В. Результаты изучения распространения антибиотикорезистентности среди возбудителей внебольничных инфекций мочевыводящих путей. Антибиотики и химиотерапия 2005; 50(1): ст.3-10.

5. Яковлев С. В. Антибактериальная терапия внебольничных неосложненных инфекций мочевыводящих путей с позиций современного состояния антибиотикорезистентности. Справочник поликлинического врача. Российский медицинский журнал 2005 год. №7 ст. 43-49.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.