Научная статья на тему 'Давлатва минтақа миқёсида прoгнoзлаштириш ва уни ташкил этишнинг асосий йўналишлари'

Давлатва минтақа миқёсида прoгнoзлаштириш ва уни ташкил этишнинг асосий йўналишлари Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
377
73
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СТРАТЕГИК МАқСАД / СТРАТЕГИК РЕЖА / ПРОГНОЗЛАР / ИқТИСОДИЙ ОМИЛЛАР / ЭКОЛОГИК ОМИЛЛАР / МАЪМУРИЙ ОМИЛЛАР / қИСқА МУДДАТЛИ ПРОГНОЗЛАР / ўРТА МУДДАТЛИ ПРОГНОЗЛАР / УЗОқ МУДДАТЛИ ПРОГНОЗЛАР / СТРАТЕГИЧЕСКАЯ ЦЕЛЬ / СТРАТЕГИЧЕСКИЙ ПЛАН / INDICATIVE PLAN / ПРОГНОЗЫ / ЭКОНОМИЧЕСКИЕ ФАКТОРЫ / ЭКОЛОГИЧЕСКИЕ ФАКТОРЫ / ECOLOGICAL FACTORS / АДМИНИСТРАТИВНЫЕ ФАКТОРЫ / ADMINISTRATIVE FACTORS / КРАТКОСРОЧНЫЕ ПРОГНОЗЫ / СРЕДНЕСРОЧНЫЕ ПРОГНОЗЫ / ДАЛЬНЕСРОЧНЫЕ ПРОГНОЗЫ / MARKET OF CONSUMER GOODS / SECURITY OF CONSUMER GOODS / LEVEL OF DEMAND IN CONSUMER MARKET / SHORT TERM FORECASTING / LONG TERM FORECASTING AND FURTHER FORECASTING

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Адилов Ботир Балтабаевич, Абдуллаева Мадина Камиловна, Нормурадов Акбар Баҳром Ўғли

Мақолада давлатнинг ижтимоий-иқтисодий ривожланишининг назарий-услубий асослари ва унинг зарурлиги ёритилган. Минтақаларнинг ривожланишини прогнозлашда унга таъсир кўрсатувчи омиллар кўриб чиқилган. Ўрта, қисқа, узоқ муддатли прогнозлар тизимининг асосий жиҳатлари кўрсатилган.В статье рассматриваются научно-методические основы социально-экономического прогнозирования и его необходимость. Приводятся факторы, влияющие на прогнозирование регионального развития. Дана концепция стратегического плана социальноэкономического прогнозирования города.In the article it can be seen the theoretical methodical basics of socio-economic forecasting and its necessity. It is written about factors effecting to regional forecasting development and conceptions of strategic social-economic forecasting of a particular country is given.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Давлатва минтақа миқёсида прoгнoзлаштириш ва уни ташкил этишнинг асосий йўналишлари»

г

V.

Адилов Б.Б.,

Тошкент давлат иктисодиёт университети «Иктисодиёт назарияси» кафедраси доценти; Абдуллаева М.К.,

Тошкент давлат иктисодиёт университети «Иктисодиёт назарияси» кафедраси доценти; Нормурадов А.Б., Тошкент давлат иктисодиёт университети талабаси

ДАВЛАТ ВА МИНТАКА МИ^ЁСИДА ПРОГНОЗЛАШТИРИШ ВА УНИ ТАШКИЛ ЭТИШНИНГ АСОСИЙ ЙУНАЛИШЛАРИ

УДК: 91:33:338.27(575.1)

АДИЛОВ Б.Б., АБДУЛЛАЕВА М.К., НОРМУРАДОВ А.Б. ДАВЛАТ ВА МИНТАЦА МИЦЁСИДА ПРОГНОЗЛАШТИРИШ ВА УНИ ТАШКИЛ ЭТИШНИНГ АСОСИЙ ЙУНАЛИШЛАРИ

Маколада давлатнинг ижтимоий-иктисодий ривожланишининг назарий-услубий асос-лари ва унинг зарурлиги ёритилган. Минтакаларнинг ривожланишини прогнозлашда унга таъсир курсатувчи омиллар куриб чикилган. Урта, киска, узок муддатли прогнозлар тизи-мининг асосий жих,атлари курсатилган.

Таянч иборалар: стратегик максад, стратегик режа, прогнозлар, иктисодий омиллар, экологик омиллар, маъмурий омиллар, киска муддатли прогнозлар, урта муддатли прогнозлар, узок муддатли прогнозлар.

АДИЛОВ Б.Б., АБДУЛЛАЕВА М.К., НОРМУРАДОВ А.Б. ОСНОВНЫЕ НАПРАВЛЕНИЯ ГОСУДАРСТВЕННОГО И РЕГИОНАЛЬНОГО ПРОГНОЗИРОВАНИЯ

В статье рассматриваются научно-методические основы социально-экономического прогнозирования и его необходимость. Приводятся факторы, влияющие на прогнозирование регионального развития. Дана концепция стратегического плана социально-экономического прогнозирования города.

Ключевые слова: стратегическая цель, стратегический план, прогнозы, экономические факторы, экологические факторы, административные факторы, краткосрочные прогнозы, среднесрочные прогнозы, дальнесрочные прогнозы.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2016, 12

ADILOV B.B., ABDULLAEVA M.K., NORMURADOV A.B. THE MAIN WAYS OF NATIONAL AND REGIONAL FORECASTING

In the article it can be seen the theoretical - methodical basics of socio-economic forecasting and its necessity. It is written about factors effecting to regional forecasting development and conceptions of strategic social-economic forecasting of a particular country is given.

Keywords: market of consumer goods, security of consumer goods, indicative plan, level of demand in consumer market, ecological factors, administrative factors, short term forecasting, long term forecasting and further forecasting.

AaenamHuHe urnmuMouu-u^mucoduu pueownaHuwuHu npoeHo3nawmupuw mu3uMnawmupuneaH unMuu acocnaHeaH urnmuMouu-u^mucoduu pueownaHuw uyHanuwnapu Ba 6o3op uqmucoduemu qoHyHnapuea acocnaHadu. Y36eKucmoH Pecny6nu-Kacu qyKyMamu moMoHudaH DaenamHuHe urnmuMouu-u^mucoduu pueownaHuwuHu npoeHo3nawmupuw y3o%, ypma, quc^a Myddamnu npoeHo3napHu y3 unuea onadu.

MycTaKMnnMKHMHr gacTna6KM KyHnapMgaH 6omna6 Y36eKMCTOHfla 6ap^a MMHTaKanapHM pMBoxnaHTMpMm MacananapMra anox,Mga ax,aMMAT KapaTMngM. y36eKMcroH «flyHeHMHr энг 6axTnM MaM.naKaT.napM» petfTMHrnga xax,oHga 44-ypMHHM, noMTaXTMMM3 TomKeHT By^K BpMTaHMAHMHT «Economist» xypHanM 6ynMHMacM - Economist Intelligence Unit (EIU) KoMnaHMacM 3"moh KMnraH peMTMHrga gyHeHMHr amam KynaM 6ynraH max,apnapM opacMga 58-ypMHHM 3rannaraHM x,aM max,apy KMmnoKnapMMM3 aHaga KypKaMnamM6, amam y^yH KynaMnMKnap opTM6 6opaeTraHnm-mgaH gapaK 6epagM.

MaMnaKaTMMM3 max,apnapM 6om pexa aco-cMga KaMTa KypunMOKga. Ahtm caHoaT KopxoHa-napM, 3aMOHaBMM yM-xoMnap, mxtmmomm o6"b-eKTnap, Myn Ba KynpMKnap 6apno этмnaaптм. Max,annMtfnawTMpMW gacTypM goMpacMga 2016 MMnHMHr TyKKM3 omm M4Mga KMMMaTM 4091,7 MMn-nMapg cyMnMK Max,annMtfnamTMpMnraH Max,cy-noTnap Mmna6 ^MKapMngM Ba ycMm cyptaTM 2015 MMnHMHr my gaBpMra HMc6aTaH 1,5 6apo6apHM, MMnopT ypHMHM 6ocMm caMapagopnMrM 1,3 MMn-nMapg gonnapHM TamKMn KMngu. 2016 MunHMHr TyKKM3 omm Mo6aMHMga annu m^km Max,cynoT 107,8%hm TamKMn KMnu6, bht acocMMcM xycycMM ceKTopHMHr pMBoxnaHMmM Ky3ra TamnaH-MoKfla1.

1 http://www.pv.uz/economics/26758 (10.12.2016 M.).

Жумладан, Узбекистон Республикаси Пре-зидентининг 2016 йил 5 октябрдаги «Тадбир-корлик фаолиятининг жадал ривожланишини таъминлашга, хусусий мулкни х,ар томонлама х,имоя килишга ва ишбилармонлик мух,итини сифат жих,атидан яхшилашга доир кушимча чора-тадбирлар туFрисида»ги ПФ-4848-сон фармони кичик бизнес ва хусусий тадбиркор-ликка кенг эркинлик бериш билан бир к,аторда, келгусида ялпи ички мах,сулот улушида хусусий тадбиркорлик х,иссасининг ошишини таъмин-лайди. Ялпи ички мах,сулотнинг баркарор усишини таъминлашда давлатнинг ижтимоий-иктисодий ривожланишини прогнозлаш катта ах,амиятга эга.

Узбекистон Республикаси ижтимоий-икти-содий ривожланишини прогнозлаштириш:

• асосий иктисодиёт структурасининг умум-миллий кизикишларининг бажарилишига йуналтирилган давлат дастурлари;

• демографик х,олат тах,лили, илмий-техни-кавий салох,ият, миллий бойлик, ижтимоий структура, ташки х,олатлар, табиий ресурслар-нинг комплекс тах,лили дастурларини уз ичига олади.

Прогноз жараёнини шакллантириш тескари алока тамойилига асосланади: иктисодий сиё-сат йуналишлари ва хужалик субъектлари фаолиятларини х,исобга олган х,олда минтака стратегияси ишлаб чикилади. Ижтимоий-иктисодий ривожланишни прогнозлаштириш

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2016, 12

тизими куйидаги асосий талабларни к,ондириши лозим:

• максадга эришиш учун барча хужалик тармоклари ва секторларини камраб олиб яхлит иктисодиётни бошкариш;

• бозор механизмларидан фойдаланиб хужалик субъектлари фаолиятини баланслаш-тириш;

• ишлаб чикариш х,олатига кура тартибга солишнинг табакалашган усулидан фойда-ланиш.

Давлатнинг ижтимоий-иктисодий ривож-ланишини прогнозлаштириш куйидаги тамо-йилларга асосланади:

1) ижтимоий-иктисодий ривожлантириш-нинг стратегик максад ва бош вазифаларини прогнозлаштиришнинг йуналтирилганлиги;

2) прогнознинг узлуксизлиги;

3) макроиктисодий баланслаштиришни таъ-минлаш максадида жами талаб прогнозлари ва ишлаб чикаришни раFбатлантиришни х,исобга олиш;

4) ечимларни кабул килишда комплекс ёндашув;

5) прогнознинг эластиклиги - эгилувчан-лиги, ташки ва ички шароитларга таъсирини х,исобга олиш;

6) устувор йуналишларда назоратни таъ-минлаш;

7) прогнозларнинг илмий асосланганлиги.

Ижтимоий-иктисодий ривожланиш прог-

нозини ишлаб чикишда куйидагилардан фой-даланиш талаб этилади:

1) макроиктисодий тах,лил усуллари, кай-сики уларнинг предмети булиб, макроиктисодий курсаткичлар, пропорциялар, истеъмол ва жамFармалар, иктисодий усиш омиллари, иктисодиёт секторлари ва ривожланиш тармоклари х,исобланади;

2) прогнознинг оптимал вариантларини х,исобга олишда эконометрик тах,лил ва иктисодий-математик моделлаштириш усул-ларидан фойдаланиш;

3) статистик ахборотларнинг замонавий тех-нологияларни куллаган х,олда статистик тах,лил усулларига асосланиш;

4) статистик тах,лилнинг ижтимоий-икти-содий ривожланиш жараёнлари омили дина-

микасига таъсирини тежамкор бахрлаш усу-лига асосланиш.

Асосий иктисодий пропорциялар узгариш-ларини прогноз килишда киймат ва натурал баланслар тизими уз а^амиятини саклаб колади, иктисодиётда истеъмол нисбатлари ва ресурсларни бах,олаш, иктисодиёт тармоклари ва секторлари ривожланишининг максадлили-гини таъминлашда дастурларни ишлаб чикиш ва уларни тартибга солиш инструменлари тизими асосий х,исобланади.

Прогнозлар тизими урта, киска, узок муд-датли прогнозлар тизимидан иборат. Узок муд-датли прогнозлар 10-15 йил учун тузилади ва у стратегия, максад, йуналишлар, иктисодиёт-даги таркибий узгаришлар, аник максадга эри-шишда иктисодий сиёсат узгаришларини ^исобга олган х,олда ишлаб чикилади.

Узок муддатли прогнозлар жорий ижти-моий-иктисодий ривожланиш х,олати та^лилига асосланиб, куйидагиларни аниклайди:

- истикболдаги максад ва вазифалар тизи-мини;

- ривожланишнинг устувор йуналишлари ва уларни амалга оширишда боскичлилик;

- асосий макроиктисодий парамертлар ва пропорциялар ва иктисодий усиш суръатлари имкониятлари;

- ресурс салох,ияти, улардан фойдаланиш-нинг йуналишлари ва фойдаланишнинг сама-радорлиги;

- иктисодиётдаги таркибий узгаришлар;

- иктисодий сиёсатдаги ташки ва ички асосий йуналишлар;

- иктисодиёт тизимидаги асосий инсти-тутционал узгаришларни кайта ташкил этиш.

Урта муддатли прогноз иктисодий ривож-лантиришни прогноз килишда макроиктисодий параметрлар ва структураларни уз ичига олиб, тавсиялар ва йуналишлар шаклида амалга оширилади. Урта муддатли прогноз аник макроиктисодий параметрларни аник режа асосида прогноз килишга асосланиб, аник максад ва вазифалар доирасида амалга оширилади.

Иктисодиёт вазирлиги бошка иктисодиёт муассасалари ва илмий ташкилотлар билан бирга асосий иктисодий, илмий-техникавий, ижтимоий сиёсат йуналишидаги тавсиялар

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2016, 12

билан узаро келишган холда мухокама к,или-нади. Мухокамадан сунг эса оммавий ахборотда барча асосий макроиктисодий парамертлар эълон килиниши лозим. Минтакавий ва тармок бошкармалари уз режаларини умумлаштиради ва прогноз курсаткичларини ик,тисодиёт вазир-лигига юборади. Барча бошкармаларнинг прогноз курсаткичлари асосида иктисодиёт вазирлиги макроиктисодий парамертларнинг прогноз парамертларини урта муддатли давр учун ишлаб чикаради.

^иска муддатли прогноз бир йил давр учун куйидаги тартибда амалга оширилади.

Иктисодиёт вазирлиги молия вазирлиги ва бошка муассасаларнинг иктисодий сиёсат йуналишларига асослаган холда келгуси йил учун иктисодиётнинг асосий курсаткичларининг прогноз вариантларини ишлаб чикаради.

Ишлаб чикариш ва бозор конъюнктурасини тавсифловчи асосий курсаткичлар миллий дастурлар, давлатнинг инвестицион дастурлари билан бирга аниклаштирилади. Корхона ва ташкилотлар олинган ахборотлар асосида мустакил равишда прогноз ва бир йиллик давр ичидаги узларининг асосий истикболдаги режаларини махаллий минтакавий бошкарма-лар, иктисодиёт вазирлигининг бошкарма-ларига етказишади. Иктисодиёт вазирлиги ва молия вазирлиги бошка вазирликлар билан бирга давлат бюджети лойих,аси ва прогноз параметрлари билан узаро ботликликни давлат эхтиёжи учун ресурс ва иктисодиётни тар-тибга солишни хисобга олган холда амалга оширадилар.

Ижтимоий-иктисодий ривожланишни прогноз килиш давлат бюджети билан бирга мам-лакат хукуматига топширилади. Вазирлар Мах,камаси Олий Мажлисни ижтимоий-иктисодий ривожланиш прогнози ва давлат бюджети лойихаси билан таништиради. Давлат эхтиёжлари учун моддий-техникавий ва молия-вий прогноз параметрларини амалга ошириш учун давлат маблаFлари ажратилади, асосий иктисодиёт объектлари учун кайтариб олиш гаровисиз кредитлар берилади.

Минтаканинг ривожланишини прогнозлаш шу минтака стратегиясини ишлаб чикишдан бошланади. Минтака стратегияси асосида ах,оли турмуш фаровонлигини ошириш хамда

иктисодиётнинг ракобатбардошлигини усти-риш муаммоси туради. Бу вазифани минтака тараккиётига таъсир курсатувчи куйидаги омиллар ёрдамида амалга ошириш мумкин:

- иктисодий омиллар: иктисодиёт тармок-ларининг ривожланиши минтакадаги мавжуд табиий ресурслар, ишлаб чикариш инфрату-зилмаси ва иктисодиётнинг таркибий тузили-шига бoFликдир;

- ижтимоий омиллар: минтака тараккиёти ва ах,оли турмуш даражасига ахоли даромад-лари, ишсизлик даражаси, сотликни саклаш ва таълим тизимининг холати каби катор ижтимоий курсаткичлар таъсир курсатади;

- экологик омиллар: атроф-мухитнинг холати ресурслардан табиатга зарар етказмай фойдаланишга бoFликдир;

- маъмурий омиллар: махаллий бошкарув ва хокимият органлари фаолиятининг самара-дорлиги, улар фаолиятининг бошка субъектлар билан уйтунлашуви минтака ривожланишининг асосий шартларидир.

Жах,он тажрибаси шуни курсатмокдаки, иктисодиётнинг давлат томонидан самарали бошк,аришга махаллий хусусиятдаги ижтимоий-иктисодий муаммолар махаллий хокимият органлари ва фукароларнинг узини узи бошкариш органлари томонидан хал этилга-нидагина эришилади. Бу хрлатда республика хокимият органлари умуммиллий хусусиятдаги карорларни кабул килиш, иктисодиётнинг ривожланиши истикболи йуналишларини аниклаш ва фаолият курсатиш, конунни химоя килиш ва химоялаш каби ишларга каратилган булади.

Шундай килиб, минтакаларнинг иктисодий ривожланишини тартибга солиш зарурияти минтакаларга ижтимоий-иктисодий муаммо-ларни (бандлик, ижтимоий химоя, хусусий тадбиркорлик ва кичик бизнесни ривожлан-тириш ва бошкалар) узларига бириктирилган даромадлар манфаатлари хисобига хал этишда купрок эркинлик ва ваколатлар берилганда юзага келади.

Давлат минтакавий сиёсатининг асосий максадларига куйидагилар киради:

1) мамлакатда минтакавий сиёсатнинг иктисодий, ижтимоий, хукукий ва ташкилий асосларини яратиш;

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2016, 12

2) минтакаларнинг иктисодий имкониятла-ридан каътий назар, ягона минимал ижтимоий стандартлар ва тенг ижтимоий химояни таъ-минлаш, фукароларнинг ижтимоий хукук-ларини кафолатлаш;

3) минтакаларнинг ижтимоий-иктисодий ривожланиши учун шарт-шароитларни тенг-лаштириш;

4) атроф-мухит ифлосланишини тухтатиш хамда унинг ифлосланиши окибатларини йукотиш, минтакаларни комплекс экологик химоя килиш;

5) ута мухим стратегик ахамиятга эга минтакаларни устувор ривожлантириш;

6) минтакаларнинг табиий-иклим хусусият-ларидан тулик фойдаланиш.

Юкоридаги максадлардан келиб чиккан холда минтакавий сиёсатнинг вазифалари куйидагилардан иборат:

• иктисодий ислохотларни чукурлашти-ришга, минтак,аларда куп укладли иктисодиётни, шу жумладан кичик тадбиркорликни шакллан-тиришга, товар, мехнат ва капиталнинг умум-давлат ва минтакавий бозорларининг хамда институционал ва бозор инфратузилмасининг шаклланишига кумаклашиш;

• минтакаларни ижтимоий-иктисодий ривожлантиришда жуда хам катта фаркларни камайтириш, унда ах,оли фаровонлигини оши-ришнинг уз иктисодий базаларини мустахкам-ловчи шароитларни боскичма-боскич яра-тиш;

• минтакалар иктисодий тузилмаси ривож-ланишини иктисодий ва ижтимоий жихатдан оклайдиган даражага эришиш, бозор шароитида уларнинг ракобатбардошлигини ошириш;

• минтак,алараро инфратузилмавий тизим-ларни ривожлантириш;

• экологик ва фавкулодда холатларга учра-ган, ишсизлик даражаси юкори булган, демографик ва миграцион муаммолар булган минтакаларга давлат томонидан ёрдам кур-сатиш.

Минтакавий сиёсатни амалга ошириш воси-талари куйидаги шаклларда булиши мумкин:

- минтакаларни ижтимоий-иктисодий ривожлантиришни прогноз килиш;

- минтакаларнинг иктисодиёт ва ижтимоий соха объектларини ривожлантиришда давлат-нинг туFридан-туFри иштироки;

- давлат буюртмаларини жойлаштириш;

- иктисодий механизм ва регуляторларни куллаш;

- эркин иктисодий минтакаларни ташкил килиш.

XX асрни биз урбанизация ривожланган аср сифатида карашимиз мумкин. Агар XIX аср охирида ер юзининг 13,0%ини шахарлар ташкил этган булса, бу курсаткич 2005 йилда 49,0%га етган. БМТ иктисодчиларининг хисоб-китобига кура, бу курсаткич 2030 йилга бориб 60,0 фоизни ташкил этиши лозим керак1. Шунинг учун хам шахарларни ривожлантириш муаммоси минтакаларнинг ривожланишини таъминлашда уз урнига эгадир.

Шахарларни ривожлантириш ва унинг прогноз курсаткичларини тахлил килишда биринчи навбатда стратегик режа ишлаб чики-лиши лозим.

Бизнинг фикримизча, шахарни ривожланти-ришнинг стратегик режаси унинг ижтимоий-иктисодий ривожланиш концепцияси билан узвий холда амалга ошиши лозим. Буни биз 1-расмдаги схема оркали ифода этдик.

1-расмда келтирилганидек, шахарни ривожлантириш стратегик режасини ишлаб чикишда шахарнинг ижтимоий-иктисодий ривожланиши концепцияси хам мухим ахамиятга эгадир. Шахарнинг ижтимоий-иктисодий ривожланиши концепцияси стратегик максад, вазифа, максадли дастурлар ва ушбу максадли дастур-ларни амалга оширишда мухим хисобланган норматив-хукукий режанинг бажарилиши мухим хисобланади. Шахарнинг ижтимоий-иктисодий ривожланиши концепциясини амалга оширишда биринчи навбатда ушбу вазифаларни амалга ошириш жараёнининг мониторинги мухим ахамиятга эга. Ушбу мониторинг натижасига кура, бажарилмаган вазифалар кайтадан куриб чикилиши лозимдир.

1 World urbanization Prospects. The 2005 revision. United Nations, Department of Economic and social Affairs. Population Division. New York, 2006.

2 Mya.MM$.nap TOMOHugaH nw.na6 MHK,n.nraH.

MKTMCOfl BA MOMfl / 3KOHOMMKA M OMHAHCbl 2016, 12

1-расм. Шах,арни ривожлантиришда стратегик режани ишлаб чи^иш1.

Прогнознинг 1-сценарийси

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Прогнознинг 3-сценарийси

Прогнознинг 2-сценарийси

Шах,ар ривожланишининг устувор йуналишлари

Умуман, шахарнинг ижтимоий-иктисодий ривожланиши концепциясини 2-расмдаги куринишда ифодаласак булади.

2-расмда келтирилган стратегик режа концепцияси ва стратегик режани ишлаб чик,иш оркали шахарнинг ижтимоий-иктисодий ривожланиш йуналишлари белгилаб берилади. Унга асосан прогноз сценарийси 3 йуналишда куриб чикилади. Бу прогноз сценарийси шахарни ижтимоий-иктисодий ривожланиш концепциясида режа ва прогноз курсат-кичларининг норматив-хукукий таъминоти асосида кайтадан куриб чикилади.

Максадни амалга оширишнинг монито-рингини олиб боришда асосий индикаторлар, стратегик максадларни куриб чикиш лозим.

Мисол учун, ахоли турмуш фаровонлиги блокида стратегик максад сифатида фука-роларнинг даромадлари даражаси ошиши, шахарнинг иктисодий салохиятини ошириш турса, асосий индикатор сифатида ялпи мин-такавий махсулот ва минимал иш хакининг ошиши билан мос равишда даромадларнинг узгариши хисобланади.

Замонавий шахарлар хар тарафлама жахон андозаларга мос булишини хисобга олсак, Узбекистан Республикаси пойтахти Тошкент шахрида хам айнан шахарнинг ижтимоий-

иктисодий ривожланишининг режа ва прогноз курсаткичлари Тошкент шахар хокимиятининг иктисодиёт бош бошкармаси томонидан мониторинг килиб борилади.

Юкоридагилар асосида хулоса килиш мум-кинки, давлатнинг ижтимоий-иктисодий ривожланишини прогнозлаштириш куйидаги тамойилларга асосланиши лозим:

1) ижтимоий-иктисодий ривожлантириш-нинг стратегик максад ва бош вазифаларини прогнозлаштиришнинг йуналтирилганлиги;

2) прогнознинг узлуксизлиги;

3) макроиктисодий баланслаштиришни таъ-минлаш максадида жами талаб прогнозлари ва ишлаб чикаришни раFбатлантиришни хисобга олиш;

4) ечимларни кабул килишда комплекс ёндашув; прогнознинг эластиклиги-эгилувчан-лиги, ташки ва ички шароитларга таъсирини хисобга олиш; устувор йуналишларда назо-ратни таъминлаш; прогнозларнинг илмий асосланганлиги.

Шу билан бир каторда, бизнинг фикримизча, ижтимоий-иктисодий ривожланишни прогноз килишни ишлаб чикишда куйидагилардан фойдаланиш мувофикдир:

- макроиктисодий тахлил усуллари, кайсики уларнинг предмети булиб, макроиктисодий

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2016, 12

2-расм. Шах,арнинг ижтимоий-ик,тисодий ривожланишининг стратегик режаси концепцияси1.

Шах,арни ижтимоий-ик,тисодий ривожланиши стратегик режасининг

концепцияси

курсаткичлар, пропорциялар, истеъмол ва жамFармалар, иктисодий усиш омиллари, иктисодиёт секторлари ва ривожланиш тар-моклари хисобланади;

- прогнознинг оптимал вариантларини хисобга олишда эконометрик тахлил ва

иктисодий-математик моделлаштириш усул-ларидан фойдаланиш;

- статистик тахлилнинг ижтимоий-икти-содий ривожланиш жараёнлари омили дина-микасига таъсирини эконометрик бахолаш усулига асосланиш.

Aga6ue™ap:

1. BepKUHOB B., Aögy^^aeBa M., TaBaKKa^noB X. MuHTaKa.napHUHr uxtumoum-UKTUCOAUM puBOx^aHumuHM npomo3.naw. - T.: TßMy, 2011. -150-6.

2. World urbanization Prospects. The 2005 revision. United Nations, Department of Economic and social Affairs. Population Divizion. New York, 2006.

3. http://www.pv.uz/economics/26758 (10.12.2016 m)

1 Муаллифлар томонидан ишлаб чикилган.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2016, 12

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.